Застава — јутарња издања

Молили би мало равјаснења, каво оу могли доћи у конвисторију патријархови људи, кад је примљена самосталска листа и њнхови кандидати? Зар ннје у том јасна потврда тврдње, да су сремски с&мосталц«, на челу са Василијааом тада се сложили са сваким врагом против радмкала. У том лежи и потврда навора, да би они то били у ста њу увијек учинити. Кад „Нови Србобран“ може навииатм радакале „тбоцима и , шта онда мора кавати својим присташама, кад му и посље овог рођеног прива^а могу вјеровати, да се пису са клерикалима спрегли Каква је кошница, такве су јој м пчеле. Највећи телићм јесу они који у „Србобран" пропуштају ту тобожњу погрду на радикале, јер се та ових нз прима, него се с правом враћа „Новом Србобрану “ и његовом аутору (отцу) „телића а . — н. —

Вести из Србије.

Српс^ ми&^стар привреде решио је, да се ;у Нааулу оснује српска трговннска агентурж с мувејом и да се у најкраћем времену отворе у Ан веру, Цариграду, М®лти и Марсељу српске трговинске агентуре. — Одре^еао је — како јављају ив Београда — да се 50 српских економа, који су свршили пољоделске школе у Чешкој, равместе по чешким велмкам економијама на по године, да се што боље обравују у рацнјоналном обрађавању вемље. — На „Балканској ивлож би и у Лондону узеке учешћа и српско пољопривредно дру штво, које је већ предувело кораке, да представм стање сточарства и воћарства у Србији. Друштво ће поввати све српске привреднике и своје чланове, да увму учешћа на балканској из ложби, толико важној и вбог енглеске највеће светске пијаце вбог учешћа Бугарске, која је на ту сврху одредила до 500 хиљада круна.

Народна скупштина у Србији

Јуче је у скупштини било дебате поводсм питања о прек јучерашњој демонстрацији. Опозиционари су б&цали криви цу на поједине полицијске органе. Решено је да се према предлогу министра унутраш њих дела ивабере анкета од 5 лица, која ће ову ствар иввидети. Ивбор овај имао се извршмти у синоћној седнвци, која је почела у 4 и по часа. До вакључка листа иабор тај није иввршен. Многи омладин ци хтели су да уђу у сsупштину на галерију, која је била пуна, али пошто је пред седништво хтело да ивбегне де монстрирање у скупштини нису вм дате улавнице, што је иааввало њихово гласно проте стовање а и побудило неке по сланике ив оповиције, да ин тервенишу у њихову корист. Том приликом је дошло у секретарској канцеларији до препирке. Ђаци који не добзше уливнице ва скупштину, демонстрирали су неко време пред

уласком на галерију и пред скупшт^ном, па су се после мионо равишли. На дневни ред пре подне ноје се ни прешло, а требало је да мнистри одго воре на поједчне интерпелације-

Исељенички јади

Читамо у „Обаору а : —„У Америку! У вомљу рада и слободе! Тако мисле и осећају све оне тисуће исељеника, ксји траже нову домовину у нади, да ће у њој наћм и нови живот Брзо се отпремају на пут, све им иде полагано и желевница и пароброд. Што се више приближују своме циљу, то су нестрпљивмји, а када у да.~ ни опаае копно, аадрхће сваком пордином срце у грудима од улбуЈ^ности и — ср^ће. Еао, већ се види „Елис Исланд«, циљ сваког исељеничког пароброда, са огромнвм ^ипом слободе, што са бмкљом у руци рек’ би каже путеве новој срећи. Ну мало после вапочму службене цере моније у исељеначком уреду, које многоме проувроче туге и јада. За вар&лице и остале вло чинце највећи је страх маршал Вфгхгрд, који вмвде дужност (угпсати сваког оног вл< чинца ва кајег је то дотична пол цчја ватр^ж^ла Ако нлје ивручење ватражено, не преч / дотичнику нико искрцање, сам мора наsме удовољити свим осталжм усло вмма. Другачије је са осталим нсељен^цмма. Сједињене Држа ве настоје што више сграиичитм усељавање, на ивдају све строжзје одредбе, од којих Су најглавннје, да сваки до& љен^к мора иматд ц®јљ, где ће се васелити, мора бити ндрав и морз иматм ува се иввесну своту новаца. Строго је п?к вабрањено дова^ање радника на акорд, те све радничке органмаације строго на то паве. У свакој луцд имају раднјбци свсје поверенике, који паве ва сумњмве групе радника. Особе, које нису удовољиле којему од прописан< х услова, долаве пред „Воагв оГ Bресlаl Iицшгу а , неку врсту судишта, ко)е просу^ује, има ли |се дотична особа вратити илм не. Пред тим се судиштем често одигравају потреонн привори. Стотине и стотине људи, који су већ удисали зрак то лико жу^зне земд»е, осуђене су на повратак. Очи моле, дпжу руке и сувним очима ваклињу чиновнике, да им довволе искрцање. Пет дана им^ју вре мена, да испуне мањкавост, а ако ва то време нису то учинили, бдпрате их у „ОерогlаНоп Кооп“, вграду ив којв не могу никуда осим на пароброд натраг и пут домовине. Код тога често и најтврђе срце чиновника трпи вајвдно са оваквим несретницима«.

Српска Штедионица у Сарајеву.

Читамо у „Српској Ријечи“: Као што је сожнато, постала је иовасрпска установа пре годину и по, кад и још неке тековине Срба у нашој ужој отаџбини. Оснивачи ове, без сумае, веома важне и корисне новине мод нас, имали су свакако најплеменитије намере при оснивању штедионице. Њих није руководио у првом реду лнтерес, него чисто родољубље. Да се правредно оснажимо и на сво-

је ноге станемо, то је била идеја водиља. Српска Штедионица у Сарајеву имала је да постане меки центар других новооснованих повчаних завода у нашој земљи, да им даје правац и да их потпомогне, бар саветом, при оснивању. То је и чињено. Што овај завод у првој години свога опстанка нвје онако у раду у спевао, као што се је замишљало и жељело, није ни чудо, пошто је сваки почетак тежак. У најиовије доба пак, штедионмца је отпочела врло лепо да напредује. Ми смо уверени, да на овом путу неће стати, већ ив дана у дан, корак по корак се усавршавати, те тако оправдати наде, које смо у њу пол&гали. Наша ште дионица је данас на најлепшем путу, да постане један од најсолиднијих и најсавршенијих новчаних завода у земљм. Сад зависи иекључиво од нас, да ое то заиста и оствари. Нема никакве користи од празних речи, да делу се показује патриотивам! Кад би се сви Срби, који у опће раде са новчаним заводима, послужили нашом штедионицом, успех би био преко сваког очекивања сјајан. А то се с правои може од њих очекивати. Само од вас, браћо и сестре, зависи, да се од овог малог почетка створи привредна установа, која би могла импонирати душманима, а нама непроцењиву корнст донети Не гледајте за сад на крупне дивиденде, него на друго, што се не изражава цифрама, а то је морална висина завода, која ће нам о временом донети поред дивиденде и потпуну материјалну независност.

Шта нам кажу цифре.

Драсовно статизтичко ззање угарско изнело је бројне податке за месец август ове године. У том месецу родило се у Угарекој 61.699 а умрло је 37.721 душа, Прираштај и«носи дакле 23 978. Кад се оравне првих 10 месеци ове године еа првих 10 месеци прошле године онда је у том времену ове године прираштај становништва повољнији са 58.705 душа. Октобра месеца ове године склопљено је евега 11.709 бракова, према октобру месец} прошле године еа 1029 мање, а према ових 10 месеци прошле године са 672 брака мање. Октобра меееца ове године издано 19.307 путних иеправа. Октобра месеца прошле године издано је 16.148. Иселило се 12.726 особа и то 10.948 у Америку. Колико се иселило без редовие путне исправе. Октобра месеца прошле године иселило се 11.103, дакле за 1623 особе мање но ове године За првих 10 месеци ове го дине иселило се 121.476 особа, а за првих 10 месецм прошле годинеисолило се 130.088 За првих 10 меоеци ове године вра^гилосе 19.875, а за то исто време прошле године вратило се 12.098 лица.

Претерана себичност.

Недавно је умро у Винковцима умировљени парох из Острова Јован Јанковић. Погребу је присуствовало 5 овештевика и то тамошњи парох, његов капелан и 3 са стране. Покојник је живео само од своје мировине, никаквог иметка није имао а иза оебе оставио је рођакињу удовицу, која је сиромашна још зажив та свогарођаке кубурила, а сад још и већма. Од таке сиротице-а за приоуотвовање на опровод свога у Христу - брата - дао се наплатити парох винковачки и његов капелан сваки по 6 Круна. Зар је то колегијалност и родољубље, којим се многи радо воле иотицати.

Брзојави "Застави“.

Стигли 14. децембра. Изгорела барака, ОсвК. Прошле ноћи ивгорелл је варошка барака ва ко леру, која је била подигвута на в<јничком вецбалишту ји у којој од неколико месеци ота нују радници шећерне фабрике. За време пожара била Је барака правна Штадлер ва француоке овештенике Сарајево. Надбискуп Штадлер издао Ј*е пастирско писмо, у коме псвива да се прилажу милодари за протерано фран ■ цуско свсштенство. | Гроф Евген Зичи. Меран. Умро грсф Евген Зичи. Против зборова ва Боону и Херцеговину. Веоград. У вваничним круговима говоре, да је министар ^нутрашњих послова поввао начелнике, да ве доввољавају вбо рове против босанеке управе.

СРБИН млад вешт гсстионач ф, са же номбездеце тражи гостионицу под рачун. Жева је добра куварица. Говори нем&чки миђарски и роман ски. Са кауцијом располаже по потр' би Радњу може одма примити. Пгсма треба сл&ти на адменистр^цЕЈу „Заставе“ подзна КОМ „Вирташ“. I 1671 4-4 IКII са Чoт₽ р с °б е и Лlј|l осталом одељељ*ма овдаје се одма под кири ју. Ближа пввешћа у адмивиатрацији „Заставе 44 . Нова радња готових одела Пантв Спаића у Новом Саду, дунавска ул. бр. 36. добила је огроман иабор најмодернијег «иног јесењег и вимског одела за мушке, женске и децу. = Цене ниске и утврђене I. 1826 В9 КРАСТАВЦЕ, пфефероне. Кисео купус 100 кила 10 К бруто оферира ХмХххеЗх: 1 162812—20 2паЈШ. Ценовници бадава. 111 Н За " ис ^ lIIД • гарантовано у кантама од 5 кида аПИШ^мвм »раако. Бегрек К. 7*40. ■ммр: Ж. ШШВР, Вех.-Бечкерек. Ј. 1653 2—lo На знање! Стављам поштованој публици до внања, да сам одХдржаве увео на више година 1600 ланаца најбоље паше под вакуп, таковзани „Јозефсдорф* под Опавом у Ванату. Ко је рад марву или овце на пвшу пуштати, нека се обр^ти мени у Тител или код г. Ђоке Стеића, учитеља у Опаву. Марву и овце могу одма терати на пашу. Примећујем, да ће марва ва себе, а овци ва себе опредељену пашу имати. Лачар Ц. Јанкови! 11624 10—10 у Тителу.