Застава — јутарња издања
ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)
Калај и Буриан.
Скров неуре^ени одношаји у Босни и Х₽рцеговини и неваконито посту аање владиних чиновника према домородном народу јесу поводом, да сваке године на делегацијама устају српски, хрватски и чешки де легати у одбрану овог угњетавапог варода оптужујући владу и управу стварним дога^ајима. Сваке године смо слушали најпре од Калаја а сада од Буриана где одбијају ове ове стварне оптужбе и то са таквим цинизмом, да је то већ срамота ва европску дипломацију. Калај и Буриан се ни у чему не равликују. Као што је Калај угњетавао народ босан ски преко својах масно плаћених чиновника, исто тако чини и Вуриан. Као што је Калај ватајивао то, исто тако се са фер тушунг-системом служи и Вуриан, но још више, Буриан једноставно ва гола факта вели, да она не постоје, он их као ма^ионичар једним мигом учини невидљивим. И чак не дозвољава да се сав садржај оптужбе ввнесе путем новина у јавност, и тако је омануо и делегације и јавност. Читајте само све пештанске и бечке но вине, па ћете тамо говоре Бианкинија, Клофача и Красојевића наћи скроа унакажене, силом скраћене, само да се не зна у јавности шта се све де шава у Босни. Буриан је чак тако далеко ишао, да је и своје одговоре унакажене и скраћене пропустио у јавност. Бурианов „фертушунг систем“ је јасан, тенденденција му отво рена. Она нам јасно говори, да аустријска управа свесно, хотимице ало управља овим вемл>нма, она систематски ради на моралном уништењу овог на рода и на материјалној пропасти му. Да^може и даље тако радити. фертушује шкандале, ватајује чак своје одговоре. — Буриан је чак противник да му се име и дела славе и спомињу. Исто као Калај. Највише Калајевске вештине и начине применио је Буриан код одговора на К р а с о јевићеву интерпелацију. Ту се служи свим гадним средствима, којим се служе стари вва ничници босанске управе. Овде је Буриан од њих информисан, и скоро по заповести босанске владе у Сарајеву радио. На интерпелацију Красојевићеву, да се са босанским ђацима у беч ком конвикту ропски поступа, Буриан не одговара на тужбу, већ тужи ^аке, баца се блатом на сав босански народ. Буриав вели да у конвикту влада уво рит ред а да се ^ацима вато не сви^а тамо што босански ^аци по свом домаћем обравовању нису свикли на ред. То је најлакши поступак у одбрани, напасти и оптужити тужиоца. Тако је исто радила вемаљска влада
код штрајкж тувланске гимна је. И тако је влада на крају да од себе и свог несавесног директора Ајвелта одбије кривицу, бацила ову на Србе професоре и њих кавнила. Исто тако цинички, брутално одговара Буриан и на питање у ствари муслиманске автономије. Буриан одговара, да се вбог ме^усобног равдора нису муслимани могли иаабрати поверенике с којима би влада могла преговарати. Влада је удесила преко својих шпијуна и плаћеника да унесу равд)р у во^е, и сада оптужује народ муслимански. Овим само докааује да неће ништа да учини ва муслимане, и да муслимани од Буриана не ■ мају шта тражити. Највише је симптоматичан Бурианов одговор на интерпела цију Красојевићеву вбог штрај ка на тувламској гммнааији који одговор тако^ер нијв ушао у јавност кров новине. Буриан ивјавл>ује, да је директор Ајвелт потпуно правилнои по ваконима поступао. Дакле внај народо српски, да је Буриан јавно у делегацијама санкционисао неааконитост, дивљаштва, тиранију над српским ^ацима на тувланској гимнавији. После оваких одговора босанском народу мора бити јасно, да на делегацијама у Бечу и Пешти не може вмше тражити ни ваштите, ни праведно решавање својих животних питања, нити тражити аакон да се праведно мспуњава. Буриан стојм на истом тиранско - бирократском становишту као и Калај. Он више није ваступник окупираних земгља, и док је он у делегацијама, и у опште овакав човек, дотле аустријске и ка^арске делегацмје и« могу бити она инстанција, откуд се. босански народ може добру надати. Српски и муслимански народ Босне и Херцеговине мора тражити другу инстанцију, на којој ће моћи бевакоње и неправ де, које јој чини Калај-Бурианов тирански бирократски систем ивносити и тражити да се у вемљи отклоне. Борба од 28 година са овим тиранима потвр ђује то. Народе српски, тражи друге л>уде, тражи друге ин станције, где ћеш моћи своја животна питања праведно решавати. Б.
Српски народно-црквени сабор.
— Пета седница. Огварањв седницс. У 10*/ 4 сати пре подне долази патријарх са епископима. Света је и^опет пуно и на галерији и око посланичких клупа. Записник прошле седнице вере ради потписује се, а др. Душан Поповић примећује, да је он у ствари „Заставина“ писања само цитирао, што је „Застава“ на-
писала (Гласови: Нисте цитирали већ ва памет говорили! Др Душан Поповић: Ја умем и на памет цитирати. — Смех.) „Застава" није донела изјаву верно, зато треба у томе исправити записник. Поднесци. Патријарх пријављује, да је др. Ника Максимовић поднео , оставку на чланству у митро’ полијском црквеном и школском : савету. (А где су други?) Ида су приспели протести против избора пароха Паје Зековића и дра Миливоја Бабића. — Прво узима се на знање, а протести се упућују верификационом одбору. Стенографи. Потпредседник др. Никола Ђурђевић јавља, да је извршио одлуку гледе стенографа и дошли су већ данас Момчило Радовановић, адвокатски приправник и Драгољуб Марковић, свршени правник, а Младен Спасојевић, учитељ стенографије доћиће сутра. Сваки ће имати дневнице по 20 круна. — С одобрењем на знање, а уз то, да се иввештаји стенографски штампају после сваке сед нице у 500 комада и поделе ме^у посланике. Лд р е с а. Патријарх предлаже да се у времену до нове године сачини и у сабору претресе адреса краљу. — Прима се једногласно. Конституисање одбора. Епископи Змејановић и IПевић, даље прота Божа Поповић и други председници појединих одбора јављају, да су се ти одбори конституисали. — На знање. Верификациона распраеа. Д р. Б а б и ћ, известилац привременог верификационог одбора, извештава, да је одбор проучио све списе гледе оспореног мандата и предлаже, да се мандат дра Богдана Стојановића, посланика пакрачког, оверови, а протест одбије. Износи разлоге за то. (Самосталци громко вичу: Хоћемо генералан иввештај прво, па онда ћемо решавати о појединим мандатима.) Др. Миша Михајловић препоручујр, да се оверови прво овај мандат, па да се онда даље ради, но самос 1 алци на то дижу велику вику вичући: Нећемо то, већ тражимо прво генералан извештај. Др. Михајловић препоручује најзад, да им се удовољи. Затим др. Влада Манојловић, др. Бабић, попМихалцић, др. . Мушицки, др. Рокнић, др Хаџи, др. Миша Михајловић, Мита Клиц и н у краћим и дужим јевгровитим и пуним разлога говорима правдају поступак верификационог одбора, који хоће, да се расправља посепце о сваком мандату. И позивају се у томе на
[Закон и пословник као и на праксу. Али за све време док ■говорз посланици радикалне јСтранке, многи чланови самосталне странке, л>уто раздраженИ, упадају у реч и јединственом дреком и добацивањем жестоких израза, као што су: То је лаж, насиље, силовање, клотира и т. д. Нарочито се у томе одликују: уредник „Србобрана“, Прибићевић, браћа Буде и Милан Будисављевићи, Душан Поповић и други. Тако, да не само вичу и сметају упадицама говорницима, него без сва ке невоље бесомучно скачу и лупају песницама о клупе. Др. Душан Поповић довикује: „Хоћемо, да вас приСилимо, да радите с нама споразумно“; а уредник „Србобрана“, Прибићевић довикује: Показаћемо вам, да не можете радити, 'аконећете, како ми хоћемо. ’ И за време догод траје расправљање, после сваке треће речи упадају самосталци радикалима у реч, непрестано одлучно тражећи, да се њихова воља изврши. Од самосталске стране подноси др. Б е л о б р к предлог, да се извештај верификационог одбора врати натраг, да га генерално изнесе и образложи опширно, па тек онда да се приступи решавању, шта ће да буде са оспореним мандатима уопће. За тај предлог говорили су од самосталаца: Др. Пелеш, Брде Будисављевић, који у свом говору добацује радикалима: То је фуртимаштина. (Вика са радикалске стране: Охо, охо, срам вас било, ви вређате. Повуците своје речи.) Будисављевић исправља своје речи и препоручује предлог дра Белобрка. За тај предлог говорио је даље др. Мандић, Светозар Прибићевић, Васа Муачевић, те у својим говорима силно нападају већину, добацујући јој, да неће споразума и износећи тобожње своје покушаје, да се дође до споразума, који је тако потребан на овоме судбоносном сабору. (Узвици са радикалне стране: Из целог вашег дивљачког држања види се, колико вам је стало до слоге, споравума и заједничког рада на овоме сабору.) И пошто за цело време расправљања сметају својом виком, скакањем и лупањем песницама о сто браћа Будисављевићи,*устаје најзад ратар Тоша Рајић, посланик модошког среза, и у кратком говору очита добру буквицу браћи Будисављевићима о пристојности, напомињући, како је ружно, што се непрестано тако деру, лупају и скачу. (Бурно тапшање и узвици: Живео! Један глас: Је ли 'вам то требало г. пр^офесоре, да вас ратар учи реду и пристојности!) За време говора дра Хаџије, који жестоко осуђује неке
243' V Новом Оад)> у петак 16. децембра 1906. Годаиа ХЕI.
чввцем ■ дапама жвв Јвтж« . 1 ’ * уеделсг ■«» жеделе ■ ввеца Јвдаред Iчиа јв ва Угарсву кад се јутарљв ■ вечерн.l шст ва;едио шале ва један месец 2 жр. 40 пот Поједпни јутараи бројеви етају 2 потуре аи СРПСКЕ ИАРОДНЕ РШКШЕ СТРШК
За огласе плака ве по 18 пот. од вваве врете овавжх вжткжх влова. Уреднжштво „Заставе"је 7 жукк г. Ј. Т. Чавжка Адмжнжстрацжја „Заставе“ иалавж се 7 жткж где 1е Мжлетжкева штампаржја 7 главжој ул. бр. 2? Поједини јутарњи бројеви стају 2 потуре. 13ШЕ „РШ“ ДЕОНИЧАРСКОГ №№lУ РУМ.