Застава — јутарња издања

денунци^ације, што су их неки ширили о нашем сабору, многи пружају прст на дра Полита и довикују му: Ето вам денунцијанта, где седи међу вама (самосталцима)' Кад је говорио др. Мита Мушицки и споменуо истицан>е самосталаца, како радикали неће моћи никад ништа урадити, ако не буду споразумни са самосталцима, Светозар Прибићевић. веома раздражен до икује, То је лаж! На то се изроди ужасна вика и узвици: Повуците своју реч! Да се упути на ред и пристојност! — Прибићевић одговара, да неће да повуче своју реч и тражи од Мушицког, да докаже своју тврдњу. Др. Мушицки му на то хладнокрвно одговара, да он нема обичај лагати и кад што тврди, то ће и доказати, само нека Прибићевић изјави пред сабором, да ће повући све могуће конзеквенције, кад му он своју тврдњу докаже Нрибићевић ћути као заливен (Бурно тапшање и усклици: Живео др. Мушицки!) ^ДКад је др. Мушицки у свом другом говору споменуо име дра Цолита и дра Путника, да њима самима треба да је стало до тога, да се наређењем истраге против њихових избора утврди истина и правда, скочио је Полит са свога мес а и лупа јући песницама о сто за дуго је викао: Не смете моју личност спомињати! Господине председниче, м лим да забраните говорнику, да спомиње моју личност. — Бурно смејање и усклици: Зар сте ви неприкосновени?! Одма затим силно тапшање и бурни усклици: Живео дп. М) шицки! Полит и даље млата рукама и лупа песницама о сто вичући необично јако плачевним гласом: Ви мене вређате, а ја сам б анио Милетића. — Исто је тако раздражено викао и песницама лупао др. Полит и по други пут, када је говорио др. Бабић, који му добаци, да нема право што виче, јер њега нико не дира. У полак 2 сата по подне патријарх одлази, а председничко место заувима потпредседник др. Никола Ђурђевић, којом су приликом посланици радикални и опет доказивали, да је поступак верификационог одбора оправдан и да се ником за љубав не сме закон изигравати. Напред именовани чланови из опозиције поново су дизали необичну ларму, да их је пот председник морао опоменути да буду мирни и морао је попретити, да ће затворити седницу, ако и даље узвичу. Др. Миша Михајловић је у два-три пута устајао и хладнокрвно, али са пуно одлучности и веома језгровитим и разложним говорима осудио поступак самосталаца који својом неумесном тактиком сметају сваком даљем раду. Није вам право, кад вам попустимо, а ‘неправо вам је и кад не попуштамо. Кад попусгимо, хвалите се, како смо слабији, а ви јачи, а кад нећемо да попустимо, ви нам пребацујете насиље. Та ви хоћете да се оверове сви мандати, па би одма било све добро. Најзад су добили завршну реч известилац верификационог

одбора, др. Бабић и предлагач противнога предлога, др. Белобрк, а после тога се приступило гласању, те је предлог дра Белобрка одбијен, а усвојен предлог верификационог одбора са 38 против 31 гласа. Затим је председник заказао седницу за сутра, петак, у 10 сати пре подне. На дневном реду ће бити расправљање о оспореним мандатима. Забавно-поучно село

У недељу 17. (30.) децембра тачно у 3 сата по подне бићг у великој дворани хотела Мајера шесто поучно-вабазно село. На селу ће говорити др. Маладин Свињарев о „Народ ном вдравлу и . Певаће Српки ње ратарске девојке ив Јовановског краја. Читаће Мита Алексијевић. Улавак је бешла тан. Карте се могу добити и на сам дан села пре подне у администрацији „Заставе“, а после подне на улаву у дворану. Дођате што многобројније са це лом вашом породицом.

Прво научно забавно село на Клиси.

У недељу 17. (30.) децембра о г. одржаће се у школи на Клиси у 3 сата по подне прво научно вабавно село. Го вориће Јаша Томић о вадругарству у вези са оснивањем сточарске вадруге на Клиси. После тога биће читање. Повивају се сви да у великом броју на ово село дсђу.

Трансбалканска железница.

„Трговачки Гласник“ пише: На овој великој желевничкој веви, ксја би Румунију и јужну Русију преко Србије вевивала једном желевничком пругом нормалног колосека, ради се у велико да се претходна питања код држава преко којих ће ићи пруга расправе и реше. На пр вом месту гзмеђу Србије и Ру муније потписат је већ споравум да се желевничка свева ивведе ивме^у села Грује на румунској страни и нашег села Прахова на доњем Дунаву, у место раније свеве ивме^у Кладова и Турне, којом би се и пут скратио ва пуних 100 километара. Румунија је већ у велико предувела припрему ва радове на пруаи Крајова главног места у малој Влашкој и Грује на доњем Дунаву. Срби ја је пре неколико година израдила планове ва гра^ење жељевнице преко Зајечара, Књажевца и Тресибабе ва Ниш, као и пругу од Чечине ув реку Топлицу на турску границу код Мердара. Скупштина Црне Го ре на једној својој седници ив равила је жељу да се ова же љевница ивведе ва Вар, у коме је влада Црне Горе предувела све потребне гра^евине ва једно модерно пристаниште. Ово би требало усвојити и имати нарочито у виду ца се не иде на сам Ђоване де Медуа, како се раније мислило даље иТур ска је од своје стране вољна да Скадар преко Приврена ве же са Феривовићем и пругом Скопље — Митровица о чему се мшчекује сваког дана султанова ирида.

Демонстрације

Црекјуче но подне један део универвитетске омладине, који симпатише јоповиционим групама у скупштини, саввао је био вбор у универвитетској згради ради протестовања противу вај ма. Пошто су капије универзитета биле ватворене по наредби надлежне универвитетске властн, омладинци су се искупили пред самом вградом, па како је међу њима било и пријатеља данашње скупштинске већине, очас се међу тим струјама иврсдила сва^а, која се убрво претворила у битку. Оповициона омладина кренула се ва тпм на теравије, вичући: „Доле вајам! Доле Пашић!“ Полиција аред квартом теравијским покушала је ваустави ти демовстраите, али без ус пеха. Жандарми опалише ив револвера у вавдух, а један жандарм револвером ран« у обе ноге омладинца Ђлу Петковића, који је баш бзо потрчао по сопственом му казизњу у болници — у правцу ка рад њм Пинкаса Штајна. Њега су пренели у болницу, где је констатовано, да је рана лака. Доцније је у болницу дошао још један омладинац, који симпатише скупштинској већини. Ње му је ваменицом равбијена глава. И код њега није тешка повреда. Чим је овај ђак рањен а други погођзн каменом, полиција се повукла у кварт, а омладинци су ув уввике као и мало час дошли до скупшти не, па су се истим путем вратили до п ед универвитет где су се мирно равишли.

Небогатов осуђен на смрт

У парници, ко]у су покренули против адмирала Небогатова и другова иу, што су се предали Јапанцима у битци код Чусиме, прекј)че је проглашена преоуда. Адмирал Небогатов и заповедиици са три оклопнице — ивуаевши заповедника са „Орела“ осу^ени су на смрт. С по гледом на олакшавајуће околности и дугогодишњу непрекорну елужбу им ратни суд је решно, да поднеее цару молбу за помиловање, у којој моли, да ее смртна казна иамене на 10-годпшњо тамновање у граду. Осим тога осуђена су још четир часника на 2—4 месечно тамновање, а остали су ослобсфени.

Изгореле под јелком

У вече католичког Божића догодила се дирљива несрећа у Новој Пешти. Код ондашњег грађанина Ђорl>а Барачајија о бадњем вечеру беше се искупило весело друштво. О поноћи подигне се цело друштво и оде на поноћницу. Код куће остадоше оамо две Барањајијеве девојчице, — Гиза од 4 и Ема од 2 године које су опавале. Старији, када пођоше на поиоћницу, забораве да погасе свеће на јелци (божићно дрвце). Док су они били у цркви, свеће изгоре, те ое јеска запали. Пламен се брзо распроотирао, са јелке пређе на намештај и када се весело друштво вратило ив цркве, цео стан беше у пламеиу. Неорећни родитељи нађоше мртву своју дечицу у постељи у самим ранама. Са незажње ивгубише живот два невинашца, а неорећнии родитељима освану црн Божић. Полиција је покренула истрагу, да испостави, кога терети одговорноот ва ову страшну несрећу.

Брзојави „Застави“.

Стиглм 15. децембра. Орпоки аајам оанхцијониоан. Веоград. Краљ Петар пот Iисао закон о вајму.

вНММИВМ арш ЈАБУ Р* У1 1 — СУВИХ ШЉИВА нуди најјефтиније Алекс. А Мудрок, Митровица (Срем). I. 1161 26Највовијих лепев* н накжта ва балске тоалвта. М , . " М | НOВА РАДЊА | Иж муште и авенсве помодне «Г -твобе § Д. С.ШАШВВШ » и К код „Златне Кугле“ § М у Курчијској улкци бр. 23. преко §> М пута БраКе Миросављевића. Препоручује ва наступајуће М правнике и балску севону своје § . богато снабдеввно стоваришне: М ћ иушких кошуља, крагнова, ман- И М В џетни, краватни, џепница, трико кошуља и др. I. 1684 I—l21 —12 ₽ м Све врсте ручаих радова. Велико стовариште жеиског белог рубља. ДРАЖБЕНИ ОТГ Српска прввоелавна црквемо-школска општина у Баваништу расписује писмену (офертуалну) дражбу ради преоправке своје цркве ивнутра. Оликарски рад . . . К. 5320.Декоратврски рад. . „ 4000 Чишћење икона на иконоотасу . . . „ 2000'Златарски рад . . . „ 6120 Столарски рад . . . „ 1040Зидарски рад . . . „ 2428'Овега: 20908 Повивају се сви нудиоци, који би вољни били горњи рад или посебно или укупно примити да својеручно потписане понуде до 31. јануара (19. фебруаура) 1907. пре поднедоloчасова председништву општине поднеоу. Доцније приопеле понуде неће се у обвир уаети. Уа пиомену понуду дужан је сваки нудаоц било аа целокупни јрад било за поједину струку 10% од горње цене као јамчевину било у готовом новцу или у вредности папирима приложити. Онај чија се понуда буде примила, дужан ће бити на основу предрачуна и услова посебан уговор са општином склопити. Уелови и предрачун могу сесваког дана за време званичних часова у општинској писарни видети. Нудиоц мора у својој писменој понуди (оферту) изјавити да познаје све уолове као и трошковник (КозАепИБегасћlа§) и да се сматра ва себе обвезати. Одбор задржава себи право да бира ^између присутних понуда без обзира на већину 'Панућене цене. И у случгју да ннје вадовољан са исходом лицитације може нову лицитацију расписати без обвира на приспеле понуде. УБаваништу 1. дец. 1906 Добра Рајић Живко Трифунов перовађ«. председник. I. 1700 1 -8 11-ва српска каменорезачка радља I —- У ВРШЦУ. = § врст ил пирамжду нев купж само н д - ЖОД Србина - ® 1 Светислава Кешанског м М у врттттту « Израда слова вештачка. I. 1233 26 80

уреджик Јаша Томжк.Одгоиориж уредижи КожвтаитмиБрадаароиик. Орпеса штампарија дра Овет. Милехика у Новом Саду