Застава — јутарња издања

би јој сузе грунуле на очи. Ох само да ју деда може видети у овом бедном сеоцету, у овако худној срећи, саму, оставњену без игде икога А године богме лете. Једна по једна па ће доћи већ и по која бора на лицу, па за тим и — седа! Сва се стресла од овако грозних мисли. Вптра пуцкара у маленој пећи, а озго на њој греје се мало млека у плеханој шерпе њици, а до стоји лончић с кавом. То је спремила з. ну, а можда и за вечеру. Овако сама >аш нема тако ни прохтева за јело. Не мили се човеку ништа, та једва поједе и то мало кавице. Такав је живот једне иноко сне. А баш је увек сама. Од сењана нема никога, да би јој могао долазити. Та једва некога и имаде у селу. Испрва су биле код ње трговкиња-Чивуткиња и свештеникова »газдарица«. Но онај хладни дочек учитењичин одузео им је сваку вол>у за ближе познанство. Онако се и говори од тог доба за учитењицу да је охола, горда, као да је Бог те пита ко?! Али нека, само треба чекати. Поломиће Бог рогове тим гордима! Већ се и смркавало. Учитељица се диже да види млеко, а за тим и опет седе крај про иора. Држала је у рукама некакав женски ручни рад, ал’ нвје радила, већ је само гледала кроз прозор, блудећи погледом по мраку. С друге стране је неко долазио. Но ово је учителицл тек онда приметила, кад је овај про шао баш поред њених прозора и јавио се њој, скидајући свој шешир, који је био закићен

ждраловим пером. Тек што је прошао, стаде, замисли се мало, па се окрене натргг. Већ идућег часа чуло се куцање на учитењичиним вратима. По куцању се познало, да је то јака мушка рука. Одмах зз тим ступи унутра кршан, леп младић. То је био сеоски подбележник. — Добро вече, госпођице! — повдрави ју пријате*ски и пружи јој руку. Била је то снлжна рука, сва цЛена-пуно ■ крвна. Права ловачка рука, која је по цео дан у шуми и по пол>у. Па ни одело му нијебило елегантно. Обично зелено ловачзо одело. На врату је имао црвену марамицу. Чизме су му биле чак до колена. Но његово лепо, пуначко лице, није га одавало да је могао бити ратар ског порекла. Никад не би ни помислио, да му је отац обичан ратар у опанкама, што је живео у оближњем словачком сеоцету. Учителици одмах паде на ум, баш тај сиромашни Слов&к. Чисто се туђила због тога и од самог младића. Но за то ипак пружи му руку. Знала је и то, да га мора понудити и да седне. Чак треба с господином подбележником повести разговор о рђаву времену, о арераној зими и осталим акутним догађајима. »Да ли су вам већ донели дрва?« питао је подбележник. За то је управо и свратио да пита. Иетина, то је још јуче питао.. »А ако само осетили ма какву ..« Учитедица га прекида. Захвалује се на пажњи, али нема никакве беде ни тужбе. Док су се њих двоје овако занимали, од

!једном млеко поче да шушти по фуруни, пошто је искипело. »Јух Боже!« цикнула је учитењица, те потрчи к пећки да истави шерпењу у страну. »Да Вам помогнем?« питао је младић услужно. »Не, не, хвала!« одговори збуњено учитељица. И господин подбележник се збунио. »0, о, гле само, како Вас у невреме узнемирујем!« Већ узе шешир да по^е. Но, није га могла тек махнути да оде? »Самз изволте. Мож’да бих вас могла поелужити шојбом каве ?« »Хвала, немам обичаја...«^рече младић, али за то не миче се да оде. Учител>ица брзо постави сто. Разастрла је онај столњак, што га је сама израдила, с неким цветовима. У једном куту био је њен монограм с круном од 5 крака. Шоње су биле од фина порцулана. То јој је оетало још од деде. А на сред стола била је сребрна шећерњача. Кад је већ све било свршено седоше да једу. Младићу је баш годила кава. Није могао да затаји своје задовољство. »Ванредно! Ах, кад бих ја имао ово сваки дан?« За тим почне загледати цртежњак и на њему израђене цветове, монограм с круном. »Куд годсеокренеш свуд сама дивотаЈЧисто ти се мили јести на оваком. чаршаву. Јесте л’ ово ви вевли?« »Јест, ја сам, још кад сам била код куће с дедом.« Одговори учитењчца и поцрвене. —

шиоц дужности члана великог суда. министар правде и ваступник министра просвјете и црквених послова Милосав Рамче вић, вршиоц дужности предоједника обла снјг суда у Никшићу — Сви садањи ми нистри су мла^и људи, по начелу демо крате, иначе сиромашни синови црногорских горштака Гатало је најспремнији црногор ски официр, — мишљење је већине. Олтала четворица су правнмцк по отруци Сви људи — бев икаквог трага компромитова« ња у прошлости. Части и бев икаквих пр љавштина. Но о њима ћу једном другом приликом проговорити. Спомињем уигред, да је и Јован Мата новић, отправник послова црногорског посланства у Цархграду, био у комбинацији иа министра ицостраних дјела, но да се он нијо могао примити вбог слабог вдравља Данас је била сједница народне скупштине, којој су присуствовали нови министри. Пошто су прочитане неке молбе и жалбе, интерпелације, телеграм народце скупштине ии Београда, којим се вахва љује на повдраву и ивражује топле жеље ва правилаа и користан рад наше скуп штине, — прочитан је укав књаза, којим се постављаЈу нови министри, што Ј'е и скупштина и публика стојећи саслушала и са пропратним „живио господар“ повдра вила. Бивши министар Дожић повдравио је нове министре са: Живјели нови минастри. Затијем је министар предсједник М. Радуловић прочитао ову ивјаву: „Господо посланици! Оообито цијенећи повјерење народног представништва, кој‘е нам је укавало предложивши нас круни ва савјетнике и готовост круне да вадовољи жељи народног представништва примивши без ивмјене ивбор скупштински, примнли смо се те колико пуне части ‘толико и тешке дужности, једзно у нади, да ћемо код та два најглавнија државна фактора свагда наћм ону помоћ, коју будемо васлужили. Баш та једнодушност и повјерење према нама од стране круне и народног пред ставништвк, господо посланици, и к шјепи нас и даје нам вољу за што јачи и жив љи рад на остварењу свагда онога, што иде у корист наше драге домовине. Господо послачици! Програм рада владина данас нам је немогуће народном представништву изнијети, јер програм се не може онако од ока учинити него о њему треба и времена и равмишљања, али свакако ће влада с њим изићи још у овом скупштинском савиву Гооподо посланици! Овдје ћу само једно рећи што се тичо спољне политике, да ће се она водити у чисто народном традици јоналном духу и правцу, како је вавда во дио наш узвишени владар и славни претци. Још Ј‘едном ивјављујем. да ћемо уложити све своје силе, да оправдамо драгоцјено

повјерење круне и народног представни штва, те у то име кличемо: да живи први уставни владар (скупштина устаје и кличе: Живио господар); да жкви прва ре довна народна скупштина Црне Горе (Окупштина се одазчва са: живили министри.)“ Послије прочитане ове изјаве предоједник скупштине војвода Шако Петровић повдравља министре са овим поздравом: п Господине председниче, господо министри! У име народне скупштине повдрав љам вас са: добро нам дошлм, — тијем прије, што је ваш праведни избор успо стављен вољом већине народне скупштине, која се од ње тражила благовољењем њ. вр в. господара. — Особито радостан, да с овог пуног части мјеота могу да кажем да је воља господара воља народне скуп штине, у чем није ивостала ни ваша сло га и поувдање једног према другои, те народна скупштина може с пуним правом очекивати да ћете изаћи с програмом, којим ће се наговијестити срећнији дани Црној Гори, и да ћете бити вј‘ерни чувари ва кона и ваштићавати правду и истину, а у том ћете вазда наћи симпатија код на родног представништва и они ће вавда с Вама бити. Живјели министри! (Скупшти на се одавива са бурним „живјели“. Послије овога се прошло на избор пот председника које је мјесто испражњено ступањем Мих. Ивановића у кабинет Иза брат је већином гласова народни посланик Гавра Церовић, који се је вахвалио на по вјерењу и обећао старати се да га оправ да. Тако је вавршен овај саотанак скупштине. Неки посланици мисле, да би требало Сј‘еднице скупштине одгодити аа јануар и ф бруар, да се дадне прилика новим ми нистрима, да се уповнају са пословима својих ресората. Други мисле, да не треба одгађати. Хоће ли се то догодити неиз вјесно је, но прије неће него хоће, него ће се радити најнужнчје послове: претрести и примити неке законе, а онда тек може бити говора о одга^ању сједница

Изборна борба.

Ири г. Данашњи дан донео је стран ци различија опет једно разочарање, а свима онима који народу добра не желе, потпуни пораз Непријатељи су се сами данас уверили, колико су доиста слаби и пиштавни. Не имадоше ни 18 својах људи које би кандидовали ва изборнике, него попунише листину са нашим присташима. Наравно да смо се на то одсмејали и у седници се срдачно вахвалили на понуђв ној’ почасти! А ва тим смо прешли на гласање и ивабрасмо ове радикале за ив борнике посланика: Јбвана Грујића, Мла-

дена Мићашевића, Кувмана Трифуновића, Дамјана Марковића, Николу Мићашевића, дра Стеву Добричића, Илију Бабића, Дам јана Аврамовићч, Живана Прокића, Јована Милошевића. Стевана Костића, Јована Вукмановчћа, Јована Шундуковића, Митра Дундића, Тошу Ђурића, Стевана Бабића, Јована Вујића и Луку Босиљкића. Док је ивбор текао у школској’ даорани, дотле се на улици наша радикална омладина препирали са неком г. г. самосталцима и у чуду их питала, како они могу да се љубе са најпрљавијим људима, превреним Куеновцима. Самосталци вм одговорише, да не раде они само у Иригу тако, него свуда, где је нужно да се оборе радикали. На ово им је примећено, да су онда обрали сасу кад су на њих спали ! Један радикал. Пишу нам из Нештана: У недељу смо обавили ивбор ивборника који ће бирати посланика ва наш народно црквена сабор. Једногласно ивабрани свих шест нвборни ка, који припадају српској народној радикклној странци, и то су: Милан Рајчевић, Милан Влајковић, Ђока Новаковић, Ђока Радошевић, Јоца Радошевић и Јоца јСтакић. По себи се раауме да ће они гласата само на кандидате српске народне радикалне странке. Пишу нам ив Мошорина: Брвојавом смо вас већ иввестили, да је код нас обављеа ивбор изборника за бирање послани ка ва наш народно црквени сабор. Изабрани су све сами радикали, јер код нас хв«ла Богу нема ни алмажкна, ни дивља ка, ни либерала, нема што но кажу ни ва лек. Иаабрани су ови: Ђока Бачкалић председник црквене опћине, Стеван Николић подпродседник, Мвлан Бедов, Ђока Петаков, Рада Шајкача, Панта Тубић, Тома Крунић, Гавра -Дражев, Новак јТубић, Ђока Велоцић, Мита Етински, Аца Вранић, Рада Суботин, Милош Висар Јовановић, Младен Бањац. * Пишу нам из Батајнице: Накнадно ј‘учерашњем брзој‘аву јављам вам, да су јучер и код нас ва ивборнике за црквени сабор изабрани сами радикали и то: Нонак Бокун, Илија Обрадовић, Аца Тодоровић, Петар Керечки Ж зван Мојсилов, Сима Велицки, Радован Велицки, Милован Велицки, Светолик Зорић, Никола Ашић, Петар Старчевић Сви ће гласати 8а кандидате српске народне радикалне странке. • Попинци. При данашњем ивбору из борника за српски народни црквени сабор, победила је српска народна радикална