Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Верификација на — оброке.

— Реч савремена, а и за времена. Још у мају ове године одржани су ивбори ва хрватскославонски сабор. Тада на почетку свршише један део верификација, па пређоше на друге ствари, док ивненада не би сабор распуштен Још тада рекссмо, да је била и парламентарна и политичка погрешка, што није пре свега верификација довршена. Парламентарна је погрешка била с тога, што парла менат мора на чисто бити, који посланици имају права да остану и имају права на рад, а које треба искључити уништењем неваконитих мандата. Парламенат се јед ном речју има одмах на почетку пречисти ти. А политичка је погрешка с тога, што не треба пустити, да саборска већина не буде јака и да у сабору остану елементи, који ће кочити рад саборске већине, а о вамо су им мандати скроз нееаконити: подлога им је насгље, влоупотреба вва ничне власти и фалвификација. Саборска већина са таким мандатима треба одмах да рашчисти, па да и увре^еном народном осећају и поносу даде што пре задовољења. Кад је српскохрватска коалиција побе дила, очекивало се, да ће бзти изјурени они људи, који су одобравали насилни режим Куеновски и примали мандате из силничких руку чиновника, па су до њега и прошли пут тако дошли. Највећа су насиља почињена Сетимо се само хртковачког и мартиначког ивбора. И у једном се и у другом чине нај већа безакоња: Бирачи се гоне, ватварају, а у мартиначком пуцају на невине бира че, који лепе цедуље опозиционог посла* ничког кандидата на — своје куће. У оба среза стају на пут кандидату да се састану са бирачима Ма;.тинци су опсед нути, не може нико да прође кроз то ме сто, док не добије допуштење, пролавницу, од котарског пристава, који се тамо уло горио са полицајима и жандарима У илочком срезу прате жандари ноћу кандидата у опћинску кућу. У Шиду се допушта кандидату, да говори само — 5 минута, у Илоку само — 2 минута, а у Мартинцима ни толико. Је ли то слобода? Треба ли трпити

људе, који су на тако неваконити начин до били мандате, и даље у ссбору? И шта је то да верификација иде споро, управо на — оброке?! Један део је иввршен у мају, а један део у јесенском васедању. док остали избори у сабору нису још претресани и не зна се, кад ће доћи на ред. Шта више ни у самом верификационом одбору није још довршена расправа о ве рификацији свију препорних избора. Ето ни до данас није поведена реч у одбору о мартиначком избору? Зашто? Је ли због краткоће времена? Или због тога што се рсферент није јсш спремио? Ми не внамо, али се чудимо, како и откуд то бива, да се верификација тако развлачи и — завлачи. Та већ толико ситније молбе и жалбе до^оше на претрес, а верификација стоји, као да се — заледила. А дотле се башкаре у сабору Куенов ци и слуге бившег насиља и обести. Нама није познат ни један такав случај верифицирања, а доиста и није нигде било верификације као у вагребачком са бору: верификација на — оброке. ?

ПОДЛИСТАК. БИБЛИЈСКА ДРУШТВА.

До реформације слабо је било раширено свего писмо у хришћанском свету. Рим се старао јако да св. писмо мирјани и не читају. Свето писмо сматрао је Рим као опасну књигу, коју је смео читати само римски свештеник, латер. Дакле мирјани су могли да уче и слушају своју веру само преко својих духовника. Један римски писац, Гозијус, вели: »дозволити свакоме да чита библију, то је тако исто, што и дати светињу псима и просипати бисер пред свињама«. Али реформација је оборила ту преграду и Лутеров превод св. писма почео ое ширити и међу мирјанима. Кад је пронађена штампа, тада је још више почело продирати свето писмо у народ. Но највише се ширило св. писмо у народ, када су почели оснивати т. зв. »библијска друштва«. Прво тако друштво основао је у Хали барон Канштајн 1710. г. После су оснивали таква друштва у Енглеској а 1804. год. основано је у Лондону данашње знаменито »Британско и иноземно библијско

друштвс«. Основао га је познати проповедник Тамас Чарлс. Ово друштво напредовало је из године у годину а данас има прихода око 10 милијона круна. Од постанка свога растурило је ово друштво по целом свету скоро 200 милијона примерака св. писма. Д»нас то друштво дневно штампа у округлом броју 20.000 комада библија. Исто друштво превело је библију на све језике на свету, на које се само могло пре вести. Преведено је дакле св. писмо данас скоро на 400 разних језика и дијалеката. Прошле године преведено је на 11 језика, за које нисмо никада ни чули н. пр. на језик »ладакхи« — говори се у Тибету; на језик »синпхо« — у Индији; на језик »куливју« — на ново-хебридским острвима, и т. д. Библије овога друштва растурују по целоме свету нарочити агенти и књигоноше. У руско-јапанском рату ови агенти стигли су у сред Монголске и растурили су силне примерке библија, као нигде у нехришћанском свету. Међу јапанским војницима растурили су преко 250.000 примерака. А много су растурили и међу руским војницима. Велики супарник овоме друштву је »аме-

ричко библијско друштво* основано 1816. год. у Њујорку. Од постанка свога растурило је до 40 милијона библија. Поред овога има Америка још оваково друштво и у Филаделфији, које исто тако успешно ради. У Немачкој је најважније библијско друштво у Берлину, основано 1814. године, растурује годишње до 100.000 примерака. Осим овога има их у Немачкој још у Единбургу, Нирнбергу, Регенсбургу, Франкфурту, Хамбургу и Либеку. Француска има своје у Паризу. Али сва ова друштва раде са много мање успеха, него ли енглеско и.америчко. И у Русији је основано оваково друштво за цара Александра I. али по смрти његовој престало је радити. Овим друштвима можемо захвалити, што је ова божанствена књига растурена међу народе по целоме свету да се користе њоме. По руском:

Зоран.

Избор посланика у Новом Саду.

Нови Сад, 23. новембра. Јутрос после 9 сати састао се црквени одбор. Утвр^ено је, да је довољан број првсутан. Прочитан је допис епархијског' административног одбора о иебору; Затим председник Пера Павловић тражи да се утврди начин гласања. Предлаже, да прво гласају најудељеније четврти: салашани, па 4. четврт и тако редом. Настало је питање, на кога прво да се гласа. Један одборник предлаже на дра Славка Милетића. Коста Брадваровић предлаже, нека се то питање реши коцком, да не буде никоме криво. Усваја се. Коцком се решава да се прво гласа на Мглоша Мијатовића. Међутим су пријављена два кандидата. Милош Мијатовић и др. Славко Милетић. Обе су странке дошле на изборно место у 10 сати. Милетићева ј’е странка прекрилила улицу, Мијатовићевих је врло мало. Грдна гомила деце се искупила пред

гостионицом „Три круне“, за шеширом им је слика дра Славка Милетића. Кад прођоше Мијатовићеви бирачи, они уввикнуше: Б у гер и. Неко се маши руком у џепове и баци крајцаре ме^у децу. Идите врагу и не дерите се. Но деца не полетеше ва крајцарама. И уввикнуше! Нећемо крај’царе ! Живио Славко Милетић. Кад су Мијатовићеви видели своје ретке редове предложили су тајно гласање и тако је наре^ено тајно гласање Глаоање ј’е отпочело. Избор дра Славка Милетића је сигуран. — До 11 */ 4 сати гласали су салашани. Свега 188. Од тих је гласало најмање 150 ва Милетића.

Изборна борба.

Ст. Бечеј. Јуче је одржан и код нас взбор изборника. Борба је била жестока, али је народна свест ипак победила Сва су се равличија искупила, да нам рад омету, но све узалуд. Вредно је било видети наше ратаре, који се у огромном броју. сакупили још од рана јутра, да даду изргза свом осећању. Гласање је текло у најлепшем реду, ујутро од Bдо 3 /, на 9 у вече. Гласало је свега 516 бирача. Изборници радикалне странке добили су по 100 глосова више од ивборника такозване либералне странке. Када су бирачи либералне странке приметили свој пад, један по један извукоше се тако, да до краја избора ни једног није било на ивбору. Када је закључено гласање присутан народ сав у глас повика: Живела народна свест, живели радикали ! Од изборника ивабрани су сами радикали. И ово је, доказ да народна свест у Ст. Вечеју још високо стој’и ! * Фелдварац Јуче је био код нас избор изборника кој'и ће бирати иосланике на народни црквени сабор. Кад је неко пре ивбора запитао председника како.мисли, кога ће бирати за изборнике, председник му покаже листу на којој су била лица оних који се имају бирати. На листи је било озго у име српске народне радикалне странке, и ватим имена и одма друго име повнато дете Влајко ватуцани либерал. Кад је му исти приметио: а откуд овај у радикалноЈ’ листи он ће рећи како му је обећао да ће с њима гласати. Кад

Врој 246. ‘ У Новом Оаду у четвртак 23 новембра 1906. Година XII,

• >аатава“ ивлави сваки дан два пута, а жедељои и понедељникож једаред. Цена је ва Угареку кад се јутарњи и вечерњи *жвт ваједно шаље на један месец 2 кр. 40 пот. четврт године 7 круна. Кад се јутарњи и ■ечирњи лист васебно шаље: месечио 2 кр. 98 пот. на четврт године 8 круна 76 пот. За Аустрију и све остале земље на четирт године 10 круна. Народним бројевима од петка цена је: <■ иола године 2 круне, на целу годину 4 круне, а за стран!' вемље годишње 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИBДАЊЕ »РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За огласе плака ве по 12 пот. од сваке врст« оваких ситних слова. Уредииштво „Заставе“ је у кући г. Ј. Т. Чавићв Адмвгистрација „Заставе“ налави се у кући, гди је Милетићева штампарија у главвој ул. бр. 22 Дописи шаљу се уредништву а претплата и огласи адиинистрацији н 3аставе“. Рувописе не враћамо. Иоједнни вечерњи бро]'еви етају 10 потура. Чек-конто 12008.