Застава — јутарња издања

МИ Р Ду^ић, медицинар. Решено остати при старијој одлуци, да саборски одбор бира питомце те закладе, о чему се има известити конзисторија темишварска Решено Наколи Мачкићу оставити уживање стипендије још за годину дана. Подастрта н>е гова сведоцба узета на знање. Узет на знање взвештај Школског Савега да су стипендије из закладе Бале повишене. Решено о томе известити књиговодство да повишицу стави у предрачун. Одбијена је представка Максима Свилара у питању поделења богословске стипендије из закладе Бањанина. Решено остати при донесеном решењу у тоие пигању. Јовану Јагодићу и Богдану Јовановићу продужено уживање стипендије из Божићеве закладе. Решено да право продуживања уживања стипендије припада саборском одбору, о чему се има известити и конзисторија темишварска. Михајлу Бранковићу, стипендисти закладе Петровић-Хариша одобрено да прима стипендију у оброцима месечно унапред. Решено умолити г. министра, да се измене основно писмо тако, ’да сви питомци те завладе примају стипендију месечно унапред. Ивану Неофитовићу, питомцу закладе Петровић-Харишеве одобрено уживање стипендије и за време практичног вежбања у ф .брици или радњи. Решено, да може стипендију примати у месечним оброцима у напред. Одобрене преонравке на саборници и у опће на народном дому Решено грађевинску ту своту исплатити. Прочитана је молба управе богословскога семинара, те се има направити ограда поред народног дома, да се не тлачи парк. Управи богословије одобрено 818 К. за набавву нових опрема, јер су старе неупотребљиве. Одбијен поднесак бриговође о оправци фондовске куће у којој станује главни школски надзорник, јер је кућа ове године већ оправ љана. Решено упутити на исплату доспеле рате Екеру и Кремеру за преоправке епископских резиденција у Темишвару и Вршцу Решено испл&тити грађевинару Петљанском за градњу српске вероисповедне школе у Сан тову. Има се задржати потраживање Момчила Тапавице док се не реши снор између њега и поменутог подузимача. Пг предлогу народно црквеног тајника решено: да се напише мотивацаја за плједине .нацрте уредаба и да се тада ти нацрти подастру сабору. Уззт на знање извештај књиговођства, да су готови рачуни закладе Трандафила. По извештају и предлогу статистичаревом позваће се епархијски административни одбори да до краја децембра т. г. припошљу тражене податке за статистику и шематизам. По извештају и предлогу статистичаревом упућени су на исплату рачуни заштампање нужних образаца и састава као и за набавку опрема и корица за очување списа. На молбу Милеве Симић решено да јој се трећи деценијал урачуна у мировину. Узет на знање извештај да је финанц дирекцији достављен број парцеле на којој би се подигла фабрика шпиритуса на пустари Сиригу. Прочитан је поднесак дра Павла Јанковића у ствари поднашања списа у мађарском преводу у парници око фенечке баре. — Решено остати при старијем решењу у овоме питању. По предлогу народно-црквеног тајника има се из ове седнице поднети извештај о раду саборског одбора за време његове перијоде. Неколицини чиновника одобрени предујмови, неколицини допусти, молбе неколицине чинов ника за уређење плате упућене сабору свима чиновницима, који су годину дана у служби, одређена награда с обзиром на данашњу скупоћу. Прочитан је извештај црквене опћине арадске у литању спорних предмета између ње и тамошње румунске опћине. Решено даљи поступак у овоме питању обуставити и о томе известити фишкалат народних фондова. Одбијена је молба прњавораца Мале Ремете у питању убирања заосталога десетка, те се исти има овршним путем убрати. Прочитан је допис управе семеништа манастирских питомаца у питању манастирске штампарије. Решено допис са свима овопредметним списима упутити сабору. Саслушан је извештај дра ђурђевића у уточној ствари Пере Лунгуловаи дру-

гова из Батоње у нитању рада и нереда у тамошњој црквеној опћинн. — Решено одлу ку Е. А. 0 темишварског рвврешити и осуди ги тужитеље на сношење трошкова. Питање о поднашању утока С. 0. против решења одбо оа у месту има епархијски административни одбор испитати и мериторно решити. Узег на знање извештај дра Бранка Илијћа фшпкала о ректификацији залишним сесија о растерећавању појединих парцела, о молбама за зајам из Угарске и Хрватске и Славоаије, о преносу будимске резиденције на народни фонд. Увет на знање извештај дра Бранка Илијћа о парницама у ствари Германове оставине, са Јованом Грујићем, Маријом Поповића и дром Емилијаном Радићем. По предлогу главног књиговође утврђен автономни предрачун за 1907 год. Донесено одлука 219.

Дописи.

Из темишвареког ереза. Да какви су они? „Браник“ је напао кандидате радикалне странке из темишварске дијецезе, и то лажно. Но кжо би било да ми изнесемо истину о његовом кандидату? Како се слаже политичка прошлост поп Илије с’ либералним програмом? У гимназији радикал, у б гословији либерал и председник либералног клуба, на парохији у Падеју либерал, у Темишвару почињао је радикалним духом дисати^ у таквом духу написао је писмо свом школском другу Др. Славку Милетићу, пре четир годино лупао се у прса и рекао радикалима: „пљуните ми у образ ако вас ишеверим на скупштини епархијекој в , кад су радикали из седнице оно удалили се он је остао и претопио се у алмажана. У Темишвару био је Хедерваријев кортеш, држао је кортешке говоре. Лепо поп Илија је зато ипак свевтан либерал и Политов кандидат. Но народ га у сабор послати неће. Пре неколико година био је оптужен због протуцрквеног учења, те једва ће ослободио и то у недостатку доказа, прошле је године одликован црвеним појасем у недостатку свештеничких заслуга, а на изборима за арадског проту и пештанског пароха свечано пропаде у недостатку гласова. А сада ће на избору пасти у недостатку срнског поверења. Међу многим преступима не смемо затајити ове: Крстио је чивуче ванбрачно дете ђуре Стевановића и једне девојке чивуткиње, те је заборавио да истог православног чивутина утеде у матицу, те је на тим и остало, отац је умро, с’ девојком се није венчао а дете је крштено но зато ипак по закону је Мојсијеве вере. Причешћива на велики петак, једну девојку која се удала 31 католика. Венчао је под небом, брата те девојке, који је у католичкој цркви крштен миропомазао је у нашој цркви. Католицима држи парастос, што наје дозвољено. На једном српском парастосу дозволио је да се у цркви постави антрприод балдахин и празан мртвачки сандук. У олтар је дао унети неку велику фуруну, која стоји као сотона, он вели где је Вог ту мора бити и сотона, а ватра у фуруни то је пакао. Поред свега овог грех вапијући на небо му је тај, што тлачи си ротињу, удовице и сирочад. Удовица нека молила је за свога сина ђака крштено писмо, девет пута је била код њега и он јој га не даде, док му није 4 круне у напред послала. А сада приликом поделе милостиње из Макриног дома води грозан кшефт са јадном сиротињом. Преко 60 исказа о моралном владању, похађању цркве и примању св тајана вздао је молитељима те како прошле, тако и ове године ни један исказ било с’ крштеним лисмом или без није дао испод 4 круне. Сиротиња која се глађу бори, проси милостињу, прикључује сведоџбу сиромаштва мора да му плати и то милости нема. Да првчасни господине! И вами би се валда могла дати сведоџба сиромаштва хришћанске љубави и милосрђа.

Вести из места и са стране.

Спровод Симона Грегорчића. „Хрватској Круни* пишу из Горице: Све што словенски мисли и осећа у Горици и околици, натецало се, да што достојније искаже задњу почаст љубљеном свом песнику. Већ раним јутром цео град заоденуо је се црно рухо. Свако хрли у втан покојников, да још једном пошкропи водицом мртве остатке и да се помоли за покој песникове душе. Дирљиво је било гледати, како народ из града и околице те родног песникова краја 'п^аче и на коленима моли око леса. У 8 сати већ [су биле пред станом разне корпорације из близа и далека разни заводи, нису заостале ни гимназија и реалка, разна

друштва у и без униформе. У 8 и по крене жалосна поворка, коју је водио Др. Габриевчевић, а словенски ђаци запеваше песпикову — Над звјездами. — Поворку је у цркви чекао надбискуп, где је после обреда певало певачко словенско друштво надгробницу „Благор му ки се спочије". — ЈЈзван града, кад се заустави поворка, професор Вербуч држао је дирљиво надгробно слово, а професор Освалд кликне у име омладине последње „С Богом“, неумрлом неснику. За тим је „певачко словенско друштво, запевало песникову „Назај у планински рај“ и црни воз је одвезао мртве остатке у родно песниково место Либушње на вечан починак. Слава словенском песнику Грегорчићу. Убиство српског књижара у Прилепу. Пишу нам изБеограда: 0 убиству српског књижара у Прилепу Илије Поп-Антића сазнају се накнадно ове појединости ; Илија је 11. ов. мес. у јутру дошао као обичноу свој дућан. Тек што је у дућан ушао и почео распаљивати свој мангал, испали неко на њега с леђа из револвера. Окренувши се брзо Илија угледа једног човека, кога један полициски чувар-Турчин чврсто држаше за руку. У тај мах други један зликовац потегне из револвера на Турчина који смртно погођен остаде на месту мртав. Први зликовац нашавши се тако у слободи испали и по други пут из револвера на Илију. Илија истрчи из дућана и нагне за овим зликовцем не би ли га ухватио, али га не могаше стићи јер је и сам био смртно рањен. У први мах, упитан, Илија увераваше да није рањен, али после тога почео је оеећати самртне болове те изјави да је тешко рањен и да ће умрети. При пуној свести Илија је пред исљедником изјавио да познаје убицу и да је он Милан Корабинов бугарашки првак у Прилепу. Након пола сата Илија је испустио душу. Сутра дан, у недељу по подне Илија је опојан у српској цркви и сахрањен у гробљу, у коме му је и брат пок. Тодор поп-Антић кога су такођа Бугараши у Прилепу убили. За време спровода а и на самом гробљу Бугараши су дивљачки иемејавали сахрањивање а на спровод се и камењем бацали. Жртве своје дужности. У Мезехеђешу на државном заводу за пастухе јуче је умро за кратко време већ трећи лечник у тифусу. То су жртве свога позива. Овај жалосни случај заслужује тим више пажње, што је било свега шест болесника, који су лежали у тифусу и од ових су умрла баш три лечника, који су се по најбоље могли бранити од болести. У том крају је мало лечника. На простору од 30 хиљада јутара, на којему раштркано живе B—ls8 —15 хиљзда душа, долази свега 2—3 лечника. За животиње је много боље постарано. На 2 хиљаде коња и друге марве пада 7 марвених лечника и око 10 „куршмита." Према томе држава се много бзље брине за марву но за људе.

Брзојави „Застави“.

Стаглз 23. новембра. Из народнооног клуба. Будимпешта. Конференција народносног клуба побија тврдњу, да хоће опструкцију. Посланик Јурига повући ће своју ништавну жалбу, а назтупиће својевољно казну. Тројни оавез. Берлин. Ерентал посетиће скоро Титонија, те ће том приликом изјавити, да је тројни савез чврст. Опозиција у скупштини. Београд. Опозиција хоће да опструира вакон о вајму и напустиће скупштину пре гласања, да би побудила краља да ту ваконску основу не потврди. — Експозе Еренталов добро је примљен, јер се сматра да Ерентал попушта. Изборна реформа. Веч. Цар ће попустити у горњем дому у погледу „нумерус клаувуса“, ако горњи дом прими ивборну реформу. Ивбори ва орпоки народно-црквени оабор. Вел. Св. Миклуш. Огромном већином изабрани радикали др. Бранко Илић и Јо ван Гавриловић против Ајваза и пропе Жупанокога. Паланка. Изабрани великом већином радикали Миловановић Радивојчев. Стапар. Вујић и Тошић једноглазва изалрани.