Застава — јутарња издања

јих помињем: Св. Илију (другу цркву св. Илије) у Костуру, Св. Архавђела у Еаиру, Св. Бого'родицу и Св. Тројицу и толике још цркве, садашње манастире у Метеузима у Тесалији, Патријаршиску цркву у Еlасони,цркву егзарха србијског у садашњој Сервији-Серф фи и т. д, Улога Костура видва је у српској историји за време владавине у овим страндма Синише Немањића. Оа се у Костуру пр;гл*сио за »цара Срба и Грка«, у Костуру је кокцентрисао војску, да заузме престо српског царства после смрти цара Душана, али пошто је странка царице Јзлене и цара Уроша била јача, Синиша је устукнуо. Костур је врло стари град. Првобитно му је име било СеЈеТгит, а кад се у ове крајеве VI. и VII. века населише српска племена, прозваше га Костуром. Грци и Цинцари називају га Кчстуријом, Турци Кесрије. Град има преко 10.000 становника, од којих су половина Срби, а друга половпна Мухамедовци (Арнаути, Османлије и потурчењзци) и појелињени Цгнцгри. И ако се у Костуру, нарочито на улици чује доста грчки језик, ипак у њему нема Грка, већ се тиме «језиком културе* служе трговци Цтнцари и чорбације Срби Гокомаии. У последње време развила је и у с ? ! оају жив рад бугарска пропаганда, али бев великог успеха, и ако у Костуру и околини има више бугарскнх школа. И грчка и бугарска пропаганда, свака за своје цињеве

ради нг однарођивању овамошњих Срба у којих Је свест о правој њиховој народности и ипаче неразвијена. Покушаје Костурских Срба, Д1 отворе српску школу, осујетиле су интриге туђинских пропаганди и неправичност турских власти Једина луча српске просвете јесте у Костуру српска књижара ... Нашем живлу у овим странама прети већа опасност од Грка, но од Бугара. И јелинизирање М^ћедоније почело је одавде, с југа, од Костура и Лерина, па прешло на исток. Наравно, да јз јелинизирање имал; већих успеха само у градовима, у доњем делу јужне Маћедоније, чији многи становници ншег племена примише грчки језак, истина пун наших речи. Њиме се служе само ван куће, да тиме покажу како су »образовани«, док у кући и сад говоре својим народним језиком. Становништво по селима у окодини Костура сачувало је ;свој матерњи ]‘език и народност. Оно је српско. Иатересан је језик нашег народа у овим странама. Језик у свима селима костурске око лине, у којииа је очуван још и данкс има од свих дијалеката у Маћедонија и у опште у јужном Словенству најстарије облике, речи и чудновате гласове, а при том ипак као дија лекат најближи је српском модерном језику. Не стоје, дакле, она разлгањч у Гопчевићу, да је костурски дијалекат најудаженија од српског језика.

Језик овог краја чека зналца, стручњака, да га проучи и да изнесе све старе очуване особине му, које ће бити несумњиво, најближе првим словенским књижевним споменицима. Ово је разумживо кад се зна, да је око Костура, Орида, Преспе и по доњем сливу Взрдаревом била главна радња ученика ћлрилових и Методијевих, Наума, Кдимента и т. д. Из ових крајева ширида се широм Словенства писменост словенска. Кад се у овим и у поменутим крајевима по црквама у велико служило словеноки, тада у Бугарсшј нису хтели ни да чују за словенски језик у цркви, него се још за дуго члтало у црквама грчка. После ових, несумњивих, факата заиста су дрска бугарска тврђењч, да су они Словенима, дакле и Србима дали словенско богослужење, да је на бугарски језик, први од словенских језнка преведено Свето Писмо, и ако многи од Бугара у то време још нису били ни — Хришћани! У костурској околини, сем Орба у претежном броју, има још нешто и Османлија, потурчењдка, Цинцара и појелињених Срба и Цинцара. Чисто грчких села нема. Имена села, планина, река и њива српска су, а јужније од Костура погрчена, али им се и сад познаје српски корен.

са неким незнатним промјенама, које су већим дијелом учин»ене иа политичких равлога у политичком дијелу адресе. Дебата, која се јучар водила при претресу нацрта адресе у начелу и поједи ностима, врло је интересантна и ваачајна Та дебвта водила 01 и прије и послаје по дне. У н»ој се испол»ио јасно дух и расао ложење, који провејава и које влада у скупштини спрам интереса Цоне Горе наносе, а сарам Српства напосе. Та дебата је јасао и разговијетно, без устезан»*и увијањч нагласила и дала важност срнској мисли и балканској словенск'ј политици. Нчродни посланици подојени љубављу в» свој на род и ову груду земље, не устручаваху се искрено дати маха оојећајима широко грудности и љубави за све Српство. При родно је, а друкчије није се могло ни о чекивати, да изабраниц« народа Црне Горе, као синови српских див јунака, без вазора пледирају за шго ужу везу с» српским народом озталих крајева, а напосе братске краљевине Србије. И у томе је та дебгга заачајна, јер је срце народа куцзло, а на род је кров уста својих посланика јасно из рекао своје жеље и своје наде. Сваки се отимао, да што јасније изрази саоју мисао, сваки је желио, да дадне што виднијег знака своје љубави спрам Срба у крајеви Мl, који су ван граница слободних сраскнх држава, као и оних у слободној краљевини Србији. Схватајући важност српске ваједнице — народни посланици су једнодушно ис такли важност добрих односа Црне Горе и Србије, те су у политичком дјелу адре се ставили Србију на прво мјесто и усво јили овај пасус у адреси: „Нар. Представништво жели, да се у во^ењу спољне по литике свагда и у свакој прилици најодлучније иде на та, да се ттпомогну пра ведне тежње наших потлачених сународника изван наших граница, да дођу до својих човјечанских и народних права. У том правцу нар. представништво жели, да ивмеђу двије српске слободне вемље Црне Горе и Србије — буде потпуна солидарност. Јер одржавање чврстих и стал них братских вева са једаокрвном браћом у краљ. Србији гаранција је боље будућ ности српског племена, п само у тој веви може гледати остварен»з наших ваједнич ких идеала и ваштиту наших народносних интереса. Да се још боље истакне важност овог спољашњег дијела адресе потребно је ис таћч жељу нар. преотавништва, која је ивражена у унутарњем, а којом се јасно обележава значај нове жељевничзе пруге, која се од Вара гради према унутрашљо сти Црне Горе. Истичући важност економног преображаја Црне Горе вели се у том дијелу: „Нар. представнигатво поздравља почетак грађења прве ж^љззнице, — желећи да

она буде наставак велике балканзке же љезнице, која би иолавећи ив Србије ишла ареко Ст Србије и Црне Горе и ивашла у Б»р — на Јадрааско море“. — Ту су ј Iсно заступљени и економски и политички интереси Србије и Црне Гора, а т^јем цијелог Орпства “ Даље нар. пред -тавништво „потпуно је увјерено у непоколебзво пријатељство моћ нз словенс^е имаерије Русије преиа Црној Гори, које је она вавда гајила према на шем народу и његовим владаоцииа и тежња да се одрже искрене везе с њоме најживља је жеља нашега народа.“ Народна скупштина, нада се одржању цријатељских веза са Јооталим бlлканским државама и жели да те везе буду што чзршће, особато са књажнвином Бугарском. Скупштина гледа спољне односе пријатељства са сусједном царевином у топ лом пријему и опазама пријатељства спрам нашег Господара Радује се, што и остале државе види заступљене при нашем двору. Даље скупштина жели, да влада султана у споравуму са владом нашом поради, да би се у будуће избјегли дога^аји слични љетошњим на источној граници наше до мовине.“ Толико у спољашњој политица. У унутрашњој тражи радикалзе реформе у свему Онај став, који напријед цитирасмо, а којим се на неки начин кри тикује донашање устава ув несудјеловање народа, — донекле је ивмјењен и скуп штина је усвојила овакав: „Вашз краљевско Височанство схватило је овијем (давањем устава) потребу народну и препоро ^ај нашег државног живота, што је Вппе краљовско Височшство у Лу чиданском прогласу на нарзд 1905 год. јасно ивра зило.“ Остали дио је скупштина испусти ла, али је усвојила онај дио, гдје се каже, да ћз господар бодро пратећи раввој уставног живота и потребе његове, ивићи на сусрет скупштини: не само да сз очу вају уставом вагарантована права народ на него и да се прошзре у духу савреме ности и народних потреба.“ — Овијем је призаата потреба, да се усгав измајенити у смислу ширих потреба народних. Чиновнич 40 питање признала је скуп штлна као „најбзлније мјесто не само на ше државне администрације него и нашег друштвеног стања. Од масе чинлвника, које народ плаћа, један је дио непотребан, а други већином неспособан ва своје поло жаје. Потр^ба је и државна и друштвена, да се смањи број чиновника и да се за твзри пут неспремним и неисправним за д жавну службу, као и да се одреди сте пен обравовања за чиновнике према положају и струкама “ Наглашава се потреба ваљаних закона. Детаљно се износи начан и средство ва економски преображај Црне Горе. Про

свјети се поклања особита пажња. Народно здравље је сталаа брига представнишгва. Једном ријеча адреса обухваћа сва питања, која опсијецају у срећу и напредак Црне Горе. То је програм, ва који ће требати времена, труда и енергије. А нар. скупштина нада се, да ће нова влада, која је шрламентарна, а коју и адреса на неколико мјеста таком обиљежша и привнаје, учинити све, да се тај програм и оствари Може се слободно рећи, да Је дебата текла и мирно и достојанствено бев обзи ра на већу вагријанозт појединах посланика пра учешћу у дебати. Из свијех говора ивбија надметање у ивравима праве љубави ва народ и његове потребе. Иако је потребна рутина прилично оскудна а мо ^же се утврдити без скрупула, да су на гродни представници потпуно схватили ’сзој ползжлј и важност народног повјејрења а треба имати на уму, да је ово прва скупштина у Црној Гори. Примљени нацрт адресе преписаће се и по свој прилици у недјељу поднијети књазу господару. Адресу потписуј’е у име скупштине предсједник, потпредсједник и секретари, а депутацију, кзја ће поднијети књазуј састављају предсједништво скупштине, предсједници одсјека и још шзст посланиника, које скупштина одабер.е. (Члан 39. пословника.)

Избо р и.

Избор посланика у старо паланачком срезу. Извештени смо, да је избор посланзка у старо паланачдом срезу био у четвртак и да су изабрани огромном већином кандидати раЈикалне странке: К. Миловановић и др. Јозан Радивојчев. Први је добио 112, а други 123 гласа; кандидати браниковачки добили су: др. Милоје Милојевић 21, а поп Милан Стоји 16 гласова. Већ пред сам избзр вшело се, какав ће бити резултат. Мало је, врло мало времена требало, па да се сви нјши изборници споразумеју и скупе у једну гомилу, према којој се сасвим изгубила она оернатна мањина наших противника Пред сам избор одржао је световни кандидат наш К. Миловановић у дворници српске читаонице програмни говор, који је веома пажливо саслушзн и примљен. Одма за тим одоше изборници да изврше избор. А од целокупног броја изборника 129 — дошло је на избор 128, шго је јасан докав свести наших честитих и родолубивих Срба старо паланачког среза. Био је ту и леп број свештеника и учатеља народних. И ишло би и прошло би једнодушно, да није било «драгог пријатежа« «Браниковог« попТоше из Силбаша — иначе познатог најзатуц&нијег клерикала — који се ;— што но реч — у белу пену обуаао, док