Застава — јутарња издања
није скупио 20 рицу, који су тражили ткјно гласање. И вад их је тешком муком вашао, наређено би тајно гласање. И мислили, е ће сад читава војска да гласа за — браниковца дра Милојевића. Кад тамо а уз оних 20 јад ника појавв се свег* још —— један једини. Браниковац Др. Милојевић доби свега 21 глас. И то се све збило на велику радост нашу, а грдну жалост бравивовачку, јер се тиме показало и доказало јасно и очигледно, како су браниковци код нас — обрали бостан. После избора беху позвани изабрани посланици, које срдачно поздрави председник изборне скупшгине К. Шијачки и који се срдачно захвалише ■зборнзцима у име своје и своје странке У ве ликом одушевљењу проведосмо после тога не колико часова и потом се разиђосмо пуно вадовољни. Засад оволико, а други пут и више
Рача, 23. новембра.
Много штовани Господине Уредниче. Не могу да пропустим а да вам не саопштам да смо имали госта, а тај је био изасланик од самосталне странке из Митровице, који је послат да опроба у нашем селу Малој Рачи да нас омете и задобије ово радикално сеоце. Мислили су самосталци, да ће нас придобити ако пошљу њихова перјаника, паћеспомоћу његових неколико флаша пива претопити радикале у самосталцв Али се љуто преварише јер како угледасмо на фвјакеру њихова барјактара који је нама врло добро познат а то је Нккола Надбандић би нам доста. У нашој Малој Рачи превари се љуто јер оде ошурен без воде, он се поплашио и другога, па лија мудра утече јер увиди да у нашем малом селу никог не задоби осим јединог нашег днчног учитеља који се иутиче као самосталац. Главно је да он овде не може никога вадобити за самосталну странку а једна ласта не прави пролећа тако вели српска пословица. Ми овдашњи радикали желимо од Господа Бога побјоду српске ствари на српском сабору у Ср. Карловцима. Ми смо уверени да правда победити мора, и да ћемо се једаред ослободити свију незгода.
Политички преглед.
Из угарског сабора* У јучерањој сед наца посланичке куће поднео је Лајош Хенталер предлог, да се седнице држе до 3 сата по подне, док траје прорачунска расправа Ђзрђе Нађ пак поднео је ивве штај економског одбора. На дневном реду је расправа прорачуна министарства пољопривреде. Барна Нађ гочори о ваштити виноградарских интереса — Лајош Толнаји расправља имовно-политичка питања. Министар пољопривреде Игњат Дарањи одговара затам на поједине говор и ујед но равзија свој програм. Ивјављује, да је ваконски предлог о насељавању и парце лирању већ готов и треба само да га под несе. За вашгиту и унапређење виноградарства одре^ено је у прорачуну 2 мили јона круна ; на што и како ће се ови употребити иввестиће сабор још за време трајања прорачунске расправе. Ивдаће наредбу о надзору над месарницама и кланицама. Успоставиће вакон о пољским слугама Поднеће ваконски нацрт о гра^ењу рздничких станова, ватим неке ивмене у вакону о водама. Нарочито намерава, да се велика угарска равница (Ал фелд) споји воденим путевима са крајевима, у којима има камења и угљеиог камена. Поднеће нове ваконске предлоге о векове читој употреби вода о полицији над во дама и риболовима и вакон о ваштити од мароканских скакаваца. Ну најважније су му ивјаве о ваштити интереса средњих гавда. Говорио је ватим о унапређзњу по љопривредне индустрије, о потреби отва рањз иввора ва зајам средњим гавдама, о начину сре^ивања њихових дугова. Ис такао је важаост успостављања стоваришта ва храну. Затим је подуже расправљао о социјалним питањима Побија гласове о донашању радника са стране и жзстоко напада бунције, ва које тврди, да су они < виновници оскудице у радницлма и страј- 1 кова. На основу статистичких података 1 доказује да П вак чл. од 1898 године у , своме одсеку, где се гозори о жетелачким । уговорима, не сваљује тешке терете нач
раднике и при стварању новог вакша не прави се равлика у погледу права и ду жности послодаваца и радника. Највад прикавује у главним тачкама најновију, већ повнату наредбу министра унутрашњих позлова о стручним удружеаима. Го ворио је даље о осигура&у слободе рада, о органивацнји радничке реверве иа редова домаћих радника и о потреби, да се делокруг радаичких пооредничклх авања прошири и на посредовање аа слуге. Говор Дарањијев пропратио је сабор све ликим допадањзм и одао му је прианање. — После говора министрова говорио је још АрпадБалоги о унапређивању повртар ства и Десидер Ћармати о пропадању Мађара у Ердељу и с тим у веви о народносном питању. Поднео је и предлог, да се води ма^арска народна имовна политика. Теорија и пракса грофа Андрашија. „Мађарорсаг“ говорећи поводом откривања споменика грофу Андрашију о раду покојног аустро угарског дипломате вели: „Андраши није увек био подједнако сретан у теорији и у пракси. То најочитије докавује балканско питање. Нико није у теорији установио бољу, кориснију и паметнију балкансну политику, али то је било само у теорији. На жалост, та се његова политика у пракси ипак испољила у — окупацији Босне и Херцеговине!“
Хрватска и Славонија.
Саборска седкица. У седнаци од четвртва продужена је адресва расправа. — Др. Стричић, члан бивше »народне« странке, усваја адресу срнско хрватсве коллицаје са неким изменама, но пржмећује, да адрееа више лвчи молбеници но адреси. — Врбанић в&пада адресни нацрт Старчевићеве странке и најзад препоручује предлог коалнције. — За тим се прешло на интерпе лације. Тропш и Новак интерпелишу ради преоптерећености судаца. — Оделни предстојник за правосудство Бадај у подужем говору разлаже, да је исцрпно проучио то питање и ради решења његова проучава сада више нацрта, — За тим је поново продужена адреска расправа. Фравковац oван Перш и ћ, кога често прекидају, полемише са Србима. Срби су, вели, главни стубови пријатељствд са Угарском. Мађари хоће с помоћу Срба да освоје Балкан (?!) Неоснована је тврдва, да је Старчевићева странка противдинастичка и противмонархична. Старчевићева странка стоји на темелу прагматичне санкције и зна, да своје иахтеве можа остварити само у оквиру монархије. 8з леђима далматинских заступника не стоји далматински народ, далматинска штампа и јавно мнење је противно новом правцу.У томе сми слу на дугачко говори до 3 сата. Тада на о паску Прибићевића, да је Франк и рукама и ногама радио, да и Старчевићанци дођу до дневница на угарском сабору, изроди се жесток сукоб између коалиције и Сгарчевићанаца. Вика је била толика, ди је председник мора прекинути седницу н* четврг сата. Када се доцније седница поново отворила, избије опет така бу ра, да је председник морао одгодити седницу до 6 сати. Зн«чајно је, да у тој седници није био др. Миле Старчевић, који се прошде седнице захвалио ни потпредседнишгву, шго значи, да се диференције између њега и странке му још нису за'гладиле.
Вести из места и са стране.
Треће поучно забавно село у Новом Саду. У недељу, 26. новембра (9. децембра) тачно у 3 сата после подне биће у великој дворани хотела „Јелисавете и треке поучно вабавно село. — На селу ћз говорити професор Јован Живојновић „0 дужностима појединаца у друштву“, свираће г^це Лен ка и Олга Дудварскове српске народне песме на гласовиру, а читаке гђцца Вукосава Ћурчићева. Улавак је бесплатан. — Карте се могу добити и на сам дан села пре подне у администрацији „Заставе“, а после подне на улаву у дворану. До^чте што многобројније оа цвлом вашом породицом.
» Нов српски лист. У Веограду изашао је први број новог српеког • листа ва политику, друштво и књижевоост, „Реч". Власник и уредник листу је проф. Миле Павловић. Већ по првом се броју види, да је лист врло добро уређен ида се бави и овостраним српским стварима. Лист овај топло препоручујемо и овдашњем Српству. Нов васпитач деце бугарског кнеза. Иј Софије јављају, да је досадањи васпитач деце бугарског кнеза отпуштен и да је на његово место именован кнез Лујо Војновић. Из Београда јављају, да се кнез Лујо Взјповић на повив бугарског кнеза Фердинанда већ кренуо из Београда у Софију на своју нову дужност. Силои да га стрпају у луде. Како листови доносе, у Будимпешти се десио , овај чудноват случај: Власника поаоришта будимпештанског „Вариете", недавно су три лекара прогласила опасном лудом и на основу тога хтели су да га пренесу у лудницу државну. Фиш је за то међутим сазнао и побегао. На коњу је одјахао у ; Дунакес, а одатле је железницом отлутовао у Беч. I Ту је отишао професорима Вагнеру и Фричу, ови су га прегледали и дали сведоџбу, да је потпуно . здрав. Фаш се са том сведоцбом вратио у Будим, пешту, ту се дао прегледати и од једног полициј. ског лекара. И овај му је дао сведоџбу да је потпуно здрав. Фиш је ватим спречио да га не стрпају 1 у лудницу. Уједно је тужио суду и ону тројицу лекара, који су га прогласили лудим. Пријавпо је уједно суду и то, да је за време вегова одсуства из његова стана нестала уложна књижица од 20.000 круна. По себи се разуме да се у Будимпешти а и другде врло много говори о целој овој ствари, и да се еа великом радозналошћу очекује судска расправа о том. Наполеон о васпитању дјевојака. У Наполеоновим писмима, што ће кроз који дан изаћи на њемачком језику, налази се један врло интересантан предлог о васпитном заводу за младе девојке, који би се имао основати. — Наполеон препоручује зато као прву основу брижљиву вјерску наставу. „Васпитајте побожно женске, а не друкчије. Слабост женског мозга, покрегноет њихових идеја, њихова дужност у друштвеном реду, потреба сталне преданости и неке врсти попустљивости и вољне благости — све се то може добити само религијом, и то благом и усрдном религијом. Латинска као и свака поука у страним језицима треба да су искључени. Нешто рачунања, пиеање историја, фивака и географија потпуно су довољни. На домаће васпитање треба обратити највећу пажњу. Уопште их три четвртине дана треба занимати ручним радовима: Морају умјети да плету чараче, кроје кошуље и шију, да везу — у кратко, све женске радове. Те младе, дјевојке морају се сматрати, као да су из породица; аоје имају дохотка 3000—4900 франака и као да својим мужевима, не могу донијети мираза више од 12.000 до 15.000 франака. Оада се одмјх позна вриједност 'ручног рада у домшуку. Не знам, да ли је могућно, да се мало поуче у медицин« и у справљзњу лијекова, бар у овој врсти медицине, којуј мора да зна свака болничарка. Такођер би било савјесно, малоих упознати са оном кујином, која се зове кујином домаћом. Ја желим, да једна млада девојка, која излази из шк )ле, да управља малом кућом, умије сама да кроји и шије своје сукње, да крпи хаљине својега мужа и да прави повој за дијете; такођер треба да је у стању, да својој малој породици припреми уживањз готовљењем колача, као што је обичај по кућама у унутрашњости, да у болести његује својега мужа да у опште у томе погледу разумије све, што једна нудиља научи навиком. Све је то просто и свакидање, а не тражи много размишљања.“Вриједан мушкарац, са изузетком свештеника, нијн опробао да да приступа у ову школу, којој је Наполеон хтио да дадне потпуно манастирски карактер. Најстрожије су биле забрањене позоришне игре, које су биле уобичајене у Сан-Сиру, а исто тако и све утакмице и одликовања. „То је добро за мушке, који ће једном доћи у положај, да јавно говоре, а утакмицама се морају подстрекавати, пошто имају много да уче. Али за младе дјевојке није потребна утакмица; њихове страсти не смију пробудити нити им се смије дражити сујетност, нгјјача женска страст. Лаке казне и похвала од стране управитељке за оне, које се одликују, потпуно су довољнеЛ Извршивање смртне казне у Индији Из Хидерабада на Инду јављају о погубљењ; неког Патанера, који је убио свог шурака. Рођтци убијенога имали су по обичају одлучити, да лл ће се осуђени доживотно утамничити, или се мора убати. Рођаци н жена убијенога гласали су, да се убица има убити. На дан извршивања скртнеказпе