Застава — јутарња издања

руке ружичне воде. Тек што изађоше из собе, васп»о је он. * И снњчо је он. Сзњао је д« је у некаквој дугачкој и ниској радионици са пуно раденика. Слаба јутарња светлост пробија кроз решеткаста окна, а бледа лица ткалацд прионули су на радњи својој. Лиц» им измучена глађу, слдбе руке су им дрхтале. Неколико жена седело је за столом шијући. Страшан задај ударао је по целој радионици. Ваздух тежак и неидрав. Млади крзљ приђе једноме ткачу, стаде крај њега гледејући га.< Ткач га погледа са пуно злобе — Што ме гледаш? Ти си ухода, послао те је наш господар да нас уходиш? — Ко је твој господар? — запита га млади крањ. — Наш господар је рече ткач горко, исто такав чонек као и ја. Само је то разлика међу нама, што он носи танко одело, а ја ово грубо, и што сам ја слаб од глади, а он да пукне од јела. — Па овде су сви слободни, — рече млади краљ, — и нико те не може начинити својим робом. — У рату, — говораше ткач, — јачи тлачи слабијег, а у мирно време — богатији сиротана. Ми морамо да радимо да живимо, али н мл дају тако малену плату, да умиремо. Ми радимо господару по цео дан, а Јон згрће влато. Наша деца гладују и умиру пре времена, ми рвдимо виноград а други пије вино, ми сејемо храну, ’а нама је сто празан. Ми вучемо

ланце иако их нико не види, ми смо робови мада нас зову слободним људима. — И СВИ Т8К0? — Да, сви! — одговори ткач — и младо и старо, и мушко и женско, и децч и старци. Нзко не мари за нас. По нашим закутцима, без сунца, лута беда са гладним очима а за њоме порок са зверским лицем. Несрећа нас јутром буди, а стид нас вечером прати. Али шта је тебе то брига? Та ти ниси од наших. ти изгледаш врло срећан. И лутито се окрену бацајући чунак преко основе. Млади крал> опави да тка са златним нитима. Ужас га спопаде, и запита ткача: — Шта то ви радите? — Порфиру за крунисање младога краља, — рече му ткач Али шта то тебе занима? Млади краљ цикну и . . . . пробуди се у својој соби; кров окно пробијаше бледи месец пливајући по тамноме небу. « Краљ је опет заспао и уснио нов сан. Лежао је, као, на палуби огромне галије, стотине црних робова веслали су на њој, а крај њега лежао је господар галије. Беше црн као црно дрво а на глави му црвена као крв чалма. У ушима му велико сребрно прстење. Робови бејаху, голи, само мало опасани платном око бедара и сваки је био прикован уз свога суседа. Жчстоко сунце пекло их је; црнци иђаху међу њима шибаЈућих кожњим бичевима. Веслали су слабим рукама и отлскивајући тешка весла пресецали су таласе.

Најпосле дођоше у малени залив и стадоше мерити дубину воде. Три Арапа прискочише к обали и бацише копља у бок галије. Господар галије дохвати лук и стрелом прострели грло једном Арапину. Овај паде тешко на таласе крај обале, а другови му побегоше. Тек што спустише котву, донесоше дугачке плетене лествице са привезаним оловом. Господар галије причврсти лествице за две гвоздене полуге па их пребаци преко ограде галије. Тада дохватише једног младог роба, запушише му брижљиво ноздрве и уши воском а о појасу вееаше му тежак камен. Тешко се спустио по лествици и нестаде га у мору. После неког времена млади роб указа се из воде, носећи у десној руци бисерну шкољку Робови примише шкољку и опет га послаше у воду Остали робови тешко су дремали на веслима. А гњурач је једнако излазио из воде носећи свагда дивну бисерну шкољку. Напослетку донео је најлепшу шкољку од свију, беше округла као пун месец а сијала је већма него ли зорњача. Али лице у роба беше страшно бледо и када је пао на палубу а крв му шибну из ноздрвч и из ушију. Задрхта једаред, дваред и — издахну. Робови га дохватише и бацише у море. Господар галије нксмеја се пређе и узе шкољку. Разгледа је па рече: »Ово ће доћи на скиптар мл&доме кралу. Млади краљ цикну и . . . пробуди се. Напољу се блееало, звезде су већ трнуле.

којама је реч, али се давас још не може по увдано рећи: ко ће бити ммеаован. Но по нашем иввештају барон М ша Николић као да нема никаква ивгледа.

Избори

После избора лосланика за народно-црквени сабор. Модош, 24. новембра. — Јуче је овде об гвљен ивбор послани^а ва народно цр квени сабор и ва световног посланика је ивабран Тоша Рајић већином гласова, а ва свештедичког је изабран Паја Милин једногласно. Избор је текао овако: Сраска народна радикална страака је ва свога ввшичног к шдидата истакла Мату Косовца, а ва свештеничког кандидата Пај у । Милина Кандидати епископа Летића су били Младен Пилић и Илија Белеслијин,ј а Тоша Рајић се кандидовао као радикал на своју руку. За звачичног кандидата радикалне странке је гласало 46 гласача (ивборника), за Тошу Рајића 36, а ва Младена Пилића 24 дакле свега 106 глзсова, а толико је предато и веровница. На биралишту су била сва три канди дата Само су Младена Пилића вбог н>еговог држањл избацили напоље. Резултат је горе ивнесен, а после тога се приступило ужем изб >ру и том приликом је пало н« Мату Косовца 41 глас а на Тошу Ра јића 61 После тога се приступило ивбору свештеничког кандидата и једногласно је ивабран Паја Милин Пр« тога су сви свештениц* ивашли напоље с мотивацијом, да не гласају ва кандидата што у њ -му немају поверења Но за тим се распростро глас, да ће се одржати епархијски народни вбор, који ће осудити држање свештенства „теми шварских кругова“ приликом ивбора по сланика за народно-црквени сабор. Но то оставимо ва сада на страну, па по^имо даље: При првом и другом гласању гласали су сви свештеници, осим Димитри ја Којића, за Младена Пзлића. При другом су сви гласали ва Тошу Рајића осим и опет Димитрија Којића, који је први и други пут гласао за Мату Косовца. Учитељи: Велић((Јрп.Пардањ)Торђански (Срп. А радац) Давидов ;:ћ, (Српска Неувша) гласали су прво на Пилића па онда на Рајића Бошковић (Бега Стђурђ) гласао је први и други пут на Косовца Као што је познато ово је био учи тељски срев, који су учитељч с Матом Ко совцем освојили 1892. год. Сад су га учи тељи ивгубилл ув припомоћ учитеља: Ве лића, Торђанског и Давидовића §

Политички преглед.

• Мађари и експозе барона Ерентала „Мађарорсаг“ пише о експовеу барона Ерентала у делегацијама, изме^у осталога, и ово: „Нови министар спољних послова барон Ерентал има вадаћу, да кола Аусгро-Угарске иввуче ив онога глиба, у који их је утерала несретна политака Голухозскова, али се из експозеа не види, да ли је у томе већ и успео. Та његова експовеја иј сувише је оптимистична: Са свима смо — вели — државама у необично пријатељскш односима, мДју тим: Немачка нас је оставила на цедилу прили ком флотна демонстрације против Турске; Русија нас је увукла у несретну ма ћедозску акцију и успела, да на нас [падне цео одиум те акције; са Итали :јом су нам толико „пријатељски односи“, ,да и Италија и Аустрија тако утврђује своје границе, као да смо на прагу непосредног рата; Западне државе су нас са Немачком славном иволирале у Алгесирасу; Са Србијом смз у царинском рату; Румунија пак стално помаже ци љеве наших румунжих иридентиста у Ердељу; — једном речи у целом свету монархија не м а ниј е дн ог истин ског, искреног пријатеља. — Експове не ивноси ни један повигиван до кав, да се наш бедни међународни положај ма у колико поправио Но ва похвалу је, што у експозеу Еренталову! нема оног агресивног, сва^алачког, нзди-ј пломатског тона који ј ј карактерисао ра ' није екс озеје Голуховскове. На против, има сад у експовеу пуно ивјава о лелим жељ -ма. Међу тим све су то почетци, наш м Ј ^ународни положај треба из основа променути, побољшати Камен темељац наше спољне поли тике на Балкану треба да буде: да се на Балкану политички не ме шамо, али да покушавамо економ ски вадобити терена. До сад смо пак, овом) сасвим противну политику водили. Хтели см) да приграбимо руковођење целе политике у Маћедонији, а довели смо ствар до економског прекида са својим непосредним суседом, Србијом и тиме скоро са целим Вчлканом Варон Ерентал додуш: чини понуду Србији, да се успостави н 'рмалш економски однос, и ми се надамо да ће се доброА вољом са обе стране моћи доћи до прекида неср е тног царинског рата. Теже ће бзти извући се монархији из маћедонске ак ције, која није п трзбна ни Угарској, ни Аустрији, а која је повод нашем непо вољном ме^ународном положају, пошто та акција дражи Италију, а изазива неповерење балканских народа

према монархији. Ту рефзрмну акцију, дакле, треба што пре вавршити, тј. скинути нам је с врата“. Заједнички издатци. У четвртак после подне боће пуна седница угарске делегацлје. Заједнички министар фи аншја Бурјан тражиће у тој седници да се о добри привремени буџет заједничких издатака на два месеца дана. Те предл_>ге ће ужи одбор одмах претрести Аустријска делегација мора у недељу прекинути свој рад, да би аустријски сабор могао претрести и одобрити од аустријске владе затражени привремени буџет: Чеси за Словаке У суботу чешка напредна странка држала је свој конгрес у Прагу, на којему је било преко 200 учесника из Ч шке, Моравске и Шлезије. После подуже расправе вакључили су, да прт идућим изборима ступе у савез са осталим чешким странкама, али ув одржа ње свога страначког програма Конгрес је затим оштро осудио поступање Мађара са Словацима и решио, да ивда брошуру на француском јевику о гоњењу угарских Словака Ту ће брошуру послати свој европској штампи. Упад Арнаута на срнско земљиште. Из Београда јављају: — У последње време учесгали су напади Арнаута на српску границу и ^рпско земљиште. Пре неко лико дана Арнаути су напали српску по граночну караулу „Јавор“, опљачкали је ји спалили је, а по пограничним селима јопљачкали и у Турску претерали више 'стотина комада стоке и оваца У овим преЈпздима на српско земљиште увимају учешћа, поред Арнаута и погранични турски стражари, одређши баш да те упаде спречавају! Пре неки дан прешла је чета од 17 Арнаута српску границу и напала српску граш чну караулу „Превитовац“. После дугог пушкарања, српска стража сувбила је Арнауте натраг, на туроко земљиште. Од нападача Арнаута погинуо је један на српском вемљишту, шго несумњиво докавује упад Арнаута ^на српско земљи ште Српзки листови траже од владе и на родне скупштине, да се српска погранична стража на турској граници увећа са неколико батаљона пешадије стајаће војске. Енглеска и Немачка. Енглеск* министар трговине говорио је опширно о енглеској трговини. Изнео је како енгле ска тргована неће имати никаква уштрба усљзд новзх ваконских одредаба, које се тичу енглеске пловидбене трговине, шта више она ће тиме добити још више полета и служиће у питању сигурности целом свету на углед. Не би било човечно искључити све странце из трговачке енгле