Застава — јутарња издања

спровести тачна истрага, али онда не мо« жемо пре тсга решавати шта да буде. Седшца је трајала од 4 до скоро 9 сати Репг но је са 32 нротив 1 > гласова, да се одузме регал од досадвшњгх р. ко ваоца. И мзабран је одбор од 7 лица, у кзји су одбор ушли људи свију странака. Истрага да се жури и чим буде готова, да иввесе ствар пред скупштину, па ће се поступити према свакоме, против нога се покаже кривица. И сад долази најзаним љиви е. Ови исти, који су хтели да одгоде ствар, сад су ул жили засебно мишљење. Ово им је мало. А ништа, било би им доста.

Политички преглед

Из угарског сабора. Расправа прорачуна >за министарство пољопривреде, којн је трајала недељу дана, јуче ]е вавршена. Прешло се на прорачун министарства б>гоштовља и јавне наставе. Известилац Јулије Шаги у кратком говору арепоручује прорачун. Одма после њега говори министар просвете гроф Алберт А п о њ и. У дугом говору разлаже, у каквом ће правцу радити. На почетку говора истиче, да основ, на коме управља данашња влада, није сталан и да на том основу неће ни преувети сталну владу. Садања је влада прелавна и то време хоће да уаотребе, да осигурају народ на уставопраБНом и на просветном пољу. Чланови садање владе сматрају ва своју домољубиву дужност, да поставе, ако је могуће, сталан „темељ миру. Међу своје најпрешније вадаће сматра да спада и пот помагање вероисповести. Дотацију проте станским црквама подиће са 3 милијона и први део од овога је већ у садањем про рачуну. Треба затим да се уреде и питања других ц 'кава, у првом реду питање ка толичке цркве. То питање требз репити тако, да буду осигурана права католицима у имовним и наставним стварима и да им се на ове осигура утецчј. Хоће да проши ри XX. вак. чл. од 1848. године, што ће ићи сада лаво, с псгледсм на мир, који влада међу појед шдм вероисповестима. Говорећи о јавној нжстави у првом реду спомиње пучке школе. Истиче велике недостатке на овом пољу, који се морају отклоаити. У Угарској има још увек 340 хнљада за шк>лу деце, која не добијају никакве наставе. Та су деца нарочито по салапшма. Томе злу хоће да доскочи министар подивањем салашких школа и у томе је правцу већ и отпочео радпти. Да свако дете иде у школу, требало би још 4 хиљаде учитеља и толико исто школских дворана. За успостављање пак ових морали би се издаци повисити са 3 мили јуна круна. За време Влашићево требчло је 5000 учитељз, дакле нешто се напредовало. Ако се и даље узнапредује у правцу, какав покавује садањи прорачун, у који је узето отварање 500 нових шсола, тај ће се недостатак у школама ва 8 го дина изравнати. За тим је министар нагласио, да ће потпомагати оне вероиспо ведне и опћинске школе, које н е р а д е против мађарског народнсг правца, али оне већ Ееће, које су неутралне према „домољубивом схваћању а . Подробно је за тим ивнео нацрт о уре^ењу учитељских плата. Говорио је најпре о државвим, а за тим о осталим учитељи ма Ново уре^ење плата повућиће за со бом са 9 милијсна круна већи годишњи вздатак. Најдаље у фебруару идуће го дине поднеће с^бору предлог о уређењу учитељсквх плата. Ну и ту ће бити рав лике између ма^а ских и немађарских школа. Учитељима на немађароким школама даваће само онда доплатак, ако мађарски јевик буду настављали по начину, како жели министар. У опће у народносном питању поступиће у оном правцу, који је недавно ивнео и гроф Андраши. Матерњи језчк неће дирати нћчији, шта више бринуће се, да се ни у државним школама матерњи јевик не занемари (?). Ко се пак туђи од ма^арске државне идеје, нека не очекује помоћи, шта више таква ће гневда раеорити! Говор^о је и о другим гранама јавве наставе. Школски надзор ће пооштрити,

вавешће пссебне стручче надзорнике, код државних школа поставнће старатеље, ва кон о забавиштима ће реформисати, настсрваће да сгане на путу оретерчном про изводу код уч тељских школа, настојаваће да подиже реалке место гимневија, у отвари р< ф рие свеучилишне наставе држаће анкет^ заје 'но са министром правде и подзеће з^конски предлог, да се успостави треће свеучилиште. Завршио је свој говор с речима, да му увек жбди пред очима ојачање народне индивидуалности, народне числи, државног јединства и да X' ће и оа једним каменсм да дооринесе доеиђивању невависне, слсбоднр, велпке мађдрске шродне државе. После њега говориоје румунски народн сни досланик Јован Голдиш. Замера, што су у статистичним исказима год јед ним називом увете и српска и румунска источно православна црква. Замера, што истсчно православну румунску цркву називају влашком. Говори о свеучилишној настави и предлаже, да се треће свеучалиште подигне у Араду. Нг.става у сред њим школама је неуспешна, томе је уарок с једне стране недостатно обржзовање прсфесора, с друге стране пак недостатан надзор. Али највеће је вло у томе, нарочито у гомнавичама, што су поједини разреди препуњ ши, а ученвци сувише оптерећени. Уповорава министра на поједине невакони тости у имовинским односимл основних школа. Уповора а даље, да у појединвм крајевима држа зе има мвого дивљих бракова, што штетно утиче ва морал.

Вести из места и са стране

__ЈlозиlЈнаЈlретЈ^^ отварамо мову месечиу претплату иа „Загтаву“. Цена је на месец даиа 2 круне 40 пот. Уједио учтиво умољавамо маше пошт. претплатнике'којима крајем новембра ■стиче претплата, да изволе исту ва времема, ва месец децембар обиовити, како же би у шиљању листа допрекидања дошло. Удавио их угљени гас. Ноћас се у Невом Саду збила страшна несрећа; угљени гас угушио је три млада живота. Код овдашњег казаеџије Милана Т. Јовановића осванула су задављена три шегртз. Дечаци су спавали за једно и синоћ натрпаше пећ дрвеним угљем. Јутрос нЦоше сву тројицу, где леже непомични. Одма дозввше полицију и лечнике, али беше већ касно. Двојица беху већ мртва, а трећи је одавао од себе још знаке живота. Пренесена су сва трој^ца у болницу. Лечници покушавају, да оног трећег поврате у живог, али има слабе наде. Не зна се још, кога терети кривица за ову страшну несрећу, но говори се, да су деца сама крала дрвени угаљ, да се „бсље“ загреју. Повешће се најстрожија истрага. Небогатов пред ратним судом. Јавили смо већ, да руски ратпи суд у Петрограду претреса сада парнвцу адмирала Небогатова, који је оптужен због тога, што се у поморској битг,и код Чусиме са својом целом флотом предао Јапанцима. Небогатов у својој одбрани између остадога рекао је и ово: Још у Јапану посетио сам адмирала Рождественског и предао сам му подробан извештај о томе, шта ме је нагонило на предају. И Рождественски ми је признао, да сем правично псступао и да друкчије нисам могао чинити. Чим се Рождественски вратио у Петроград, одма је поднео подробан извештај цару о току битке. Доцније се дознале новије појединости, из којих се види, колика је неправда чињена, што су без довољне обавештености нападали мене, моје часнике и мрнаре. Ова се господа јако пожурила, хтела су да спасу себе, а баце одговорност на друге. Када сам пребродио на својим бродовима онај грдни простор, сав свет ми се дивио. Моји часници и мрнари учининили су све што може човек учинити. Тада је дошла страховита битка у Кореанском мору. Ову битку је довољно осветлела парница против Рождественскога, а свдањи моји доста верни подаци поново доказују тадаљи мој тешки положај. Говоре, да смо се срамно предали. Нисам могао заповедити, да се 2000 људи убију, јер сам пред собом видео породице2ooo мрнара. где преклињу за живот својих милих. Вој ничка част... народ и поноо... пре одлетет ваздух но предати се, све је то било по тадањ мојим осећајима само гола фраза. Решио сам с своје име, да себе жртвујем, али да сца^ :

људи, 2000 породица. Гадна лаж је, да су се мрнари били побунили. Ови пожртвовни људи били су прави јунаци! Било је јасно, да смо ми и флотанам изгубљени, па нашто је требало још жртаве! Ја сам изгубио свој чин, своје достојанство, грдили су ме са свију страна, али спасао сам више хиљада људских живота и то ме сазнавање теши, задовољава. Нисам дошао с обореном главом у Русију, јер како домовина, тако и цео свет ме разуме, ма какву пресуду суд донео. — При преслушању часника испостевило се, да Небоготов није их пре предаје сазивао па савет. Када су га судије упитале, зашто то није учинио, одговорио је Небогатов: Шта би ви радили, господин еудче, у том случају, да је ма један часник био противан предаји? Да ли бисте слушали на речи своје савести или бисте поступали по правилима? Но, хтео сам да ИЈбегнем ту двоумицу. Испоставило се даље, да су и руски метци били рђави. Очајна борба са беспим псом. Карло Хектенбер, чувар железнички у Боглару пође ономад, да надзирава пругу, кад наједанпут ивпаде пред њега један грдан пас са закрвављеним очима, а из уста му куљала крвава пена и скочи на сиротог чувара. Бегати није могао, но се мораде предати очајној борби. Прво је испалио револвер, али исти само окрзну беснога пса и тим га још већма разбеси. Наста ужасна борба. Сирома чувар не мога савладати или удавити беснога пса, који не само да му сво одело покида, већ поче и у месо своје зубе забадати. На срећу наиђу два жандара; пас и на њих скочи, али га они са револверима на мах на земљу оборише, те тако избавише саоро пола му.тва чувара, кога сутра-дан одмах ,у Пастеров завод у Будимпешту на лечење однесу. Мртвац — вампир. ђуро Трипа из Корбеста умре пре две недеље од запалења плућа. После саране му на недељу дана почеше већ шапутати по селу, да дух ђурин више пута долази натраг у село. Шта више нашло се старијих, који су баш видели дух покојног ђуре како иде час у једну час у другу шталу и тамо краве опчињава. На то се скупи скоро цело село и закључе, да се мора помоћи томе злу и заиста про-1 шле суботе ноћу изађе цело село наоружано лампама и ашовима у гробље и ископаше тело покојног Ђуре. Извадише му срце, набодоше га на виле ’ и изгору га. А за тим, као да се ништа није до• годило, раз^ђоше се сваки својој кући. — Власт треба сад да строго казни то недело и ту сујеверност простог народа. Женски двобој. У Риму на Виа де Навзри живео је млад уметник, Фалип Палазоли са својом драганом, 29 годишњом Маријом Бињарди. У истој кући становала је са својим оцед(, угледним римским банкаром, 22-годишња Кандида де Сантис, која је такође била заљубљена у младог уметнике. Између обе девојке долаз^ло је чешће до жестоких призора због љубоморе. Ових дана одлуче, да путем правилног двобоја учине краја овој својој љубавној разчирици. Свака 'узме по бријачицу, затворе се у једпу собу и тамо као фурије навале једна на другу. Оsе беху задобиле већ више тешких рана, када Кандида успе, да својој протзвници превече гркљан. Сама Кандида поче тада викати за помоћ и даде сироту Марију однети у болницу, где ова после кратког времена и издахне. Кандида се сама као ублца пријавила полицији. Нравда у Восни. Читамо у ^Српској Ријечи“: — Тежак Симо Самарџија из Трнова, погорео је на сами Васкрс. Преко целог лета патио се сирзмах како-тако, бринући се, да што лакше и јефгиније дође до крова над главом. Шумар га је око Госпојине пријавио управитељу испоставе Андре-у за то, што је секао јанију у шуми за градњу куће. Андре га затвори на три дана, одузевши му новце (120 К), које је при себи имао. Затворен Ј‘е у недељу, у 6 сати у вече, а никакве хране није добивао до уторника у вече, кад му је његова снаха хлеба од куће донела. Ово могу посведочиги Хусо Хрло из села Дујмовића и Смајо Линго из Богатића. Шта веле на ово старешине управитеља Андре-а? Ми бисмо имали шта 1 рећи, само се бојимо, да цензор у љутини не преломи црвену оловку. Немири у Нерзији. Јављају из Техерана, да су у Курдистану и?били немири. Тамо је управник трећи син шахо ч , Салал ед Даул. Овај кнежевић у пратњи многих I коњаника Курда навалио је на неколика села и з |хтевао је, да му већ једном плаћену порезу пла-.е поново. Јед о ратоборно племе се побуни и поту^.е кнеже ^ића, који је морао да беге, оставивши зч ссзго мртвих. Број усташа сваким даном рас^ е. .ћ пак прикупља око себе Курде, тото из' не само узнемиреност него и сумњу. Крајем