Застава

ЗАСТАВА.

Пешта, 21. октобра. Као да би се потврдио онај глас о „победи сједињене турско-египатске војске 1 у Капдији над Хришћанима, који би 15. (27.) окт. телеграФски распрострт из Цариграда (в. „Новије“ у 73. бр. ~3аставе“), 19. (31.) о. м. телеграФишу из Цариграда: „бунтовници кандиотски после крваве битке код Врисе предали су се.“ Време турског успеха у Кандијипрећутује се у телеграму од 19. окт., као и у ономод 15. Из Атине се 18. (30.) о. м. званично талеграФише ово: „МустаФа паша оставио је Канеју 9. окт.,начелу војске од 18,000, да би ударио наХришћане. Сасвојом војском беше он дошао до Сурбе, палећи села куда је прошао. Ма да је четири пута једно за другим ударао на Хришћане, опет су ови одолели сили његовој. Најпосле Хришћани су сами били у стањуударити на турско-египатску војску, и принуде ову ди се повуче у Керамију на три сахата далеко од Канеје. Ту је та војска остала још и 15. окт. кад су пароброди из Кандије за Трст полазили. Бој исте војске иХришћана трајао је четири цела дана. По рачуну американског песланика у Кандији избациваху се свакидан по 100 до 200 турских топова. Турско египатска војска сасвим је духом клонула. Повлачење МустаФепаше приписује она оскудости у рани. Из Хераклеума (у источној Кандији) јављају, да су три батаљона турских пешака са 4 топа напали били 12. окт. на 300 Грка у Камаресу. После 6 сахати боја, Турци су морали натраг уступити.“ „Ендеп. белж.“ доноси један телеграм из Александрије, по коме су у бојуl7. окт. 20,000 Хришћана узбили 30,000 сједињених турско-египатских војника у Кандији; још би у том боју био рањен Исмаил паша, командант египатске војске. „Левапт Хералд“, што на инглеском језику излази у Цариграду и вазда држи страну Турцима, и тај лист, говорећи о последњим бојевима у Кандији, вели да су Хришћани Турке узбили, премда, додаје он, очајање влада ни обема странама. Поједном телеграму из Петрограда од 15(27) окт„ новости из Кандије од 12 (24) о. м., саобштене преко Одесе, гласе : да је МустаФа паша са 18.000 војника био заузео Керамију. Али пошто је упао у планине, Хришћани су га потукли у битки која је трајала четири дана. Тако се цариградски телеграми од 15 и 19 о. м. са свију страна, ако не сасвимпобијају, и оно бар у сумњу доводе. И по томе има се чекати на поузданији извештај о стању ствари у Кандији. Бечком ~ЦукунФту“ пишу из Сарајева , како се Турци спремају да освоје Србију, као да им је мало посла у Кандији. За посљедна четири дана, вели се, дошли су у Сарајево 4 батаљона редовне војске турске из Херцеговине и са границе Далмације. Они су били поставили табор у Горици. После кратког одмора дошли су у Бељину, и сад he се дуж србске границе Они he се поглавито прикупљати тамо где су пре кратког времена брдски топови понамештани. Цела та турска војска иде на Дрину. Најпосле, као што јављају из Сарајева, Омер паша неће ићи у Кандију, већ he командовати војском која је опредељена противу Србије. Мислимо. да можемо поуздано рећи, да Србија нечека са скрштеним рукама непријатеље своје, који је преко Дрине мере. „Коријере Италијано“ дознаје „из поуздана извора“, да Француска и Инглеска спремају неку жестоку посланицу Русији • том посланицом протестовало би се противу оружања руског на мору, п спомињало би се нарочито утврђење Николајева, са доказивањем да је то сасвим противно париском уговору од 1856. По гласовима из Париза, Француски цар био би учинио предлог Прусији, да се удружи са западним силама и Аустријом и Италијом ради одпора Русији, која тежи да сву источну Европу заузме. У Лондону говоре : Прусија још није изјавила своје мишљење у источном питању, али све говори да она неможе са Русијом у савезу бити. осталим зна се, дајепринц Карло од Хохенцолерна примио престо у Румунској са одобравањем од стране пруског краља; утврђење тог престола неслаже се са политиком Русије на Истоку. Осим тога,од неизмерне је важности за Немачку да Црно Море буде отворено њеној трговини а то мо-

же бити само ако се спречи, да долина дољњег Дунава непадне у власт Русији. И тако, веле у Лондону, извесноје, да ће Прусија придружити се западнимсилама противу славољубиве тежње огромне Русије, којој замичу очи за Цариград и БосФОр. Неки тумаче постављење б. саксонског министра Бајста за министра спољашњлх послова у Бечу, као знак да се Аустрија у срцу није одрекла свог положаја у Немачкој, и да ће прву прилику употребити да покаје Краљев градац; ити веле даље: западне силе чекају само да се Прусија у источном питању изјави за Русију или противу Русије; па ако прво буде, одма ће споменуте силе подпомоћи Аустрију у њеној немачкој тежњи противу Прусије. У том случају рачунало би се и на обновљај краљевине Пољске, као снажног средства противу руско-пруске заједнине. Из Минхена се глас што се у последње време распростире о тешњој свези италијанског двора са аустријским. Та свеза имала би се утврдити женидбом италијанског престолонаследника са којом аустријском принцезом; у цели _те женидбе прииц Хумберт спрема се да дође у Беч одма пошто краљ Виктор Емауило у Мљетке За случај обштег рата у Европи, од кога као да се није више далеко, швајцарски лист ~Бунд“ саветује својим слободпим земљацима савез са слободним Американцима. Доказујући да би тај савез био сретнији за Швајцарску пего икоји други, „Бунд“ додаје: „незнамо, шта ће Америка на ово рећи, али швајцарски дипломатски представник у Уашингтону, уверава нас, да Швајцарска у случају опасности може поуздано рачунатп на савез американски. Управимо дакле наш поглед на ту страну.“ У Паризу у ово време налази се више заступника страних влада, који су дошли да траже испод руке ијавно зајма за своје владе. Као што се чује, 4 или 5 од тих страних влада нуде да плате и 12 до 15 на сто интереса за зајам на најкраће време. Нарочито би оскудевале у новцу : Турска, Португалска, Италија, Грчка, Румунска, Саксонска и још друге неке државе, или њихове владе. Преговори о зајмовима воде се између дипломатских представника споменутих држава и извесних банкера у Паризу. Ови последњи траже да им се најпре осигура наплата од прихода дотичних држава, па онда да нађу захтевана зајма. Таког осигурања небеше у стању још ни која од толико потребитих држава дати; то се узима као нов знак да се Европа мора скоро из основа преобразити. Инглезки листови доносе из Њујорка један телеграм од 5 окт„ који гласи, да су американски листови предали јавности неко писмо за које веле, да га је мехикански посланику Европиписао цару Максимилијану у Мехику; по том писму, цар Наполеон био би преко Кастелнауа живо саветовао мехиканском цару да се орече престола пре него што Француска војска Мехико остави; али цар Максимилијан одважио се да то не чини, и узда се да би се одржао на престолу, ако би се у томе ослонио на народ, а неби нико са стране кварио му послове. Већ у септембру започети су у сједињеним државама северне Америке избори народних посланика за будућу народну скупштину. Две државе које су прве позване да учине своје изборе, изјавиле су се већином за радикалце који су противници данашњем председнику републиканског савеза, Џонсону; те две државе јесу : Мајна и Вермост. Па је већина народа за радикалце и у Пенсилванији, у Охију, Јови и Индијани. Што још доводи у сумњу положај Џопсона, ово је : ђенерал Гра нт, кога радикалциозначују као заступника Џонссновог, но који се досад показивао као пријатељ Џопсонов, сад је изишао на јавност са једним писмом као супарник његов што се тиче будућег председништва у республиканском савезу северне Америке.

ЗНАЧАЈ САДАШЊЕ КРИЗЕ

Монархија аустријска налази се опет у ономстању, које се „криза“ назива, т. ј. где се система државна мења, нов пут и правац узима. Ова је криза озна> ена тим, што је Бајст, бивши саксонски министар, позван у аустријско министарство, и тозаминистра спољашњи дела, а МенсдорФ и Естерхази одступају. У

Прагу је био уз Њ. Вел. министарски савет,где јепрограм даљег поступања утврђен. Свако је љубопитан, какав ће карактер ова промена имати, од каквог ће значаја бити. Ми држимо, да промена ова за унутрашња питања монархије неће великог значаја имати. Beh то, да је Бајст, који неку промену означује, наименован за министра спољашњи дела показује, да тежина променуте ситуације лежи у спољашњој политици, или другим речима, да Аустрија за државнумоћ своју нетражи наслона у унутрашњости, него у спољашњим комбинација и алијансијама, према којима ће и уиутрашња одношења своја То се види и из тога, што је Белкреди остаодржавни министар и председник министарства. Белкреди досад није имао програма, бар није с њиме на среду изилазио. Он је за неко време за обе преколитавске странке оракул био. Рекавши, да ће државно питање са „законитим заступницима земаља“расправљати, дао је Чесима и Пољацима повода, да мисле , да под тим земаљске саборе, а не држ. савет разуме. Федералисте поуздаше се у њега док наједанпут не пронађоше, да се он са Мађарима, наиме са Деаковом партајом споразумева, и да мађарско-немачки дуализам, тек неком автономијом други народа и земаља, хоће. Но и то се необистини, јер кад би то истина било, онда не би Деак и његова партаја изјаснила се, да са политичне арене одступа,јер не види никаквог изгледа успеху. Заиста је загонетка, којим ће путем Аустрија у својим унутрашњим питањима поћи. Нема управо ни темеља, на ком би се радити могло. У Аустрији је међу самим народима крајње растројство мисли и тежња. Немци централисте, који су код Скенеа конФеренцију имали, не одступају од свог тако званог парламентарног централизма; они хоће да се заједничке ствари у једном парламенту држ. савету већином гласова решавају, на што уг. сабор неће пристати, ма се у тим земљама угарске круне и једнаки број гласова дао. Немци автономисте, који су у Аусеји конферовали, примају истина начело делегација, које Деак предлаже, али и они ишту, да делегације већином гласова заједничке ствари решавају, што је и то исто, и с точке уставности још горе, него парламентарно мајоризоване. Немаца и Мађара дао Бог нема дакле точке зближења, и то he бити узрок, што је Бајст позван, јер би иначе Аустрија и у свом било централном, било автономном стању нашла државника. Западни Славени нити могу с Немцима , нити са Мађарима да се сложе; с Немцима не због народности, а с не, што и они у јединству Аустрије спасење своје траже особито Чеси. Пољаци се у том већ, ито по други пут одвајају од Чеха, премда сами нису са чистим програмом на свет изишли. Пољацидрже сад више на спољашњу. него унутрашњу политику аустријску, и надају се, да ћеАустрија усвезисазападним силама Пољску на један или други начин повратити. Хрвати се за унутрашње питањерезервују таKoije од спољашње политике Аустријске очекујући, да Босну и Херцеговину освоји , и троједној краљевини утелови. По свој прилици само је маневар био, кад је пре негде „Позор“ рекао, да се Босна и Херцеговина и без Аустрије ослободе, и то под самомзаштитом Русије, али то је било у време претећег дуализма. Сад је и он опет стару песму окренуо. Овако сад стоје „исторично-политични“ народиу монархији. Mei?y самим породила се велика сцисија одцеплење. Деакова и одлукашка партаја стоје у сукобу. Да ли је изјава прве партаје, да са политичног позоришта одступа,збиља илиманевар? Мипоред свега уверавања „Пешти-Наплова“ да је то збиља, држимо за маневар, и тоза двоструки маневар, како према конзервативцима на влади, тако и према одлукашкој странки. У првом обзиру мисли на монарха, у другом на навод утицати и пољуљани умни и морални кредит свој спасти. „Пешти Напло“ вели, да је дужност партаји, да оружије положи, кад нема изгледа за успех но то не стоји. То је она дужна, кад је на в г ади, и кад, или код круне, или коднародаповерење изгуби; на парламентарном пољу дужна јеона војевати до последњег човека, до последњег копља,

~3 А С Т Л В Л“ пзлази двапут у недсљп , средом и суботом. Цсна је на годину 10 Фор., на по годпне 5 Фор., на четврт године 2 Фор. 50 повч а. вр. за Аустрију, а за Србију на годпну 100 гроша на 'по год. 50, а на четврт годпне 25 гроша.

БРОЈ 74. У Пешти, у суботу 22. октобра 1866. ГОДИНА I.

Огласи се рачунају но кодпчпнп врсти, које из гармопта заузимају, и за сваку врсту u.iaha се за прва пут б, за свакп да.ви пут4новч. Осим тога за жпг увек по ЗОновч. Доппси сс uia.tv урсдвпштву а предплата адмпппстрацвји HĆTABE“y Пешти, Baad ззе Nr. 3. (Josephsplatz)