Застава

Београд 8. окт. Од неког времена појавише се пекаки борци на књижевном пољу журналистике. а еве у закриљу најмљеног „Световида“ и његови присталица, који као да су се заверили да на силу побијају оно што цео српски свет познаје као истинито. поштено и српско.. Тако између осталих надрикњига и шарлатана што их „Световид“ закриљује, пма и нова нека женијалпа глава, која нам осу ка из „циганске торбе“ пуно и одвише којекаквих „дјејапија“ и „списанија.“ Узмите „писма из Москве 4, и тамо ћете вијјети како се грди пок. Вук и његове заслуге за парод, како се напада проФ. историје у вел. школи, и како му се подмећу изрази и речи које никад нико из његових устанијечуо. Што напада на Вука можда има и за што, jep он мисли у име Бога да ради на пољу Филологије па да успе да се овако пише: пијет, шијест, сиједам и т. д. (његове речи). А што на историју проФ. велике школе напада, и ту ваљда има узрока свога- Јер „високоучени“ писац у „Световиду“ пронашао је по историцима, да су Срби пореклом из Китаја и да су се отуд иселили, јер врло сличне имена са Китајцама имају, н. пр. ~Пржићи“ и т. п Истина ми му овим неодричемо његове , дипломе разних учених друштава,“ ми се дивимо његовој библиотеци од 1700 књига*) (оглас у „Светов. 11 ). Али и то му неодричемо: да је достојни члан и „спомагач“г. Андрића и његовог листа ! Ово рекосмо само зато: да свету покажемо, како оваки људи смеду амо говорити и грдити све што је србско и добро; докле се украћује свака истинска реч другима,који хоћеју да бране обшту ствар од непријатеља њених. ИзБеограда добилисмо ових дана једно писмо о војсци у Србији. У том писму жали се, међу осталим на мешање полицајне власти у војничке послове. Даље се нарочито спомиње табор народне војске код Пожаревца, одаје се хвала тој војсци на показаном успеху, али сс вели да би тај успех још и знатнији био, кад се правила за обучавање пародних војника неби онако често мењала. Наводе се и докази злог поступања од неких војених старешина са народом; а било би их међу тима и који нису у стању дати нужна разлога онима,којима сузаучитеље посланн. 0 народној војсци у обште вели се, да је пуна одушевљења за јуначку радњу. Да се та војска и боље усаврша, предлаже се : 1) Да јој се што сталнија, што јаснија и што простија правила поставе. 2) Да буде што мање параде и дангубица, ашто више озбиљности и што бољег употреблења времена. 3) Да у сваком батаљону народне војске буде по један редовни ОФицир. Ако таких ОФицира неби било колико треба, да се празна ОФицирска места попупе ваљаним наредницима и поднаредницима из стајаће војске. 4) Да буде сагласности и јединства у управи и и обучавању целе народне војске. 5) Да се уобичаје војени табори по свима окрузима. Мисли се,да би таким таборима било време пошто се среде сви важнији пољски послови, и тада могли би они B—ls дана трајати. 6) Обучавање 11. класе народне војске нетреба одлагати до времена кад би се рат започео; сигурнија ће бити Србија, ако се и та класа зарана спреми. 7) Да се стојећа, пешачка и коњаничка војска сведе на што мањи број и управо преобрази у школу у којој he се спремати учитељи и управитељи за народну војску. 8) Да се дозволи ОФИцирима да могу носити одело као и народни војници; а још би паматније бпло да се ради као у Црној Гори, где се и без униФорме јунаци гаје. 9) Са погледом на трошкове који су неодољиво нужни за ваљано народпе војске, дасесвима чиповницима у Србији који вуку више од 400 талира годише плате, сведе ова према Финансијској снази парода. Уз то се ппта: може ли бити Србина, који неби и себе самог, а камо ли једап део од своје плате хтео жртвовати за ослобођење робујуће браће своје ? 10) Да се полицајна власт једном за свагда престане пачати се у ствари народне војске, које неразуме. ћ- И з Шум а ди ј е 4. окт. Пре неки да н прочитасмо у „Световпду“ један чланак „из Брестовачке бање" од пекога Шарића, који се по кадгод јавља п забавља читаоце „Световида 14 под именом „Туге пли Вуге.“ У том чланку он нападаг. А. Васиљевића зато, што је овај бранио у ~3астави“ општепознато и прослављено име нашег јунака Обилића, кога г. Бан намерно изопачвва и ружи, јер га у својој драми пазива „Кобилић“, а не Обилић као што га цео народ српски назива. Да неби ко помислио да и нама *) Књига која је као што чујемо, исти господин у Русији покупио од разних књижара и издавача, да би их растурио по Србији и старој Србији, алп сад његову приватну библиотслу сачпњавају. |

Србима има таквих људи, који одобравају мишљење Баново, ми кажемо да та личност није из кола Срба, као што се Шарић свету показује, већ је и она из опогјата, које је преко мора долећело под закриљем Матије Бапа, (а п Шарић је из Банове домовипе.) Па кад су долећели у земљу српску и доста се наранили, онда они газе све што је за Србина свето, и чим оп рани душу своју. Знамо ми те шарлатапе књижевне, који пам почешће долећу, па се превијају од немила до педрага, док се недочепају каквог топлог места, а после узимљу одма тон цивилизаторски према нама урођеним Србима. Али уверени будите „Заморци“ да вам више непомажу те „језуитске Фирме“. „Ваљани и честити Срби“ иза којих се ви нашем свету показујете. А прави Србин по свом верном чувству одма вас позна, какве сте ви птичице и из каквог јата. Да ли сте „Туге или Вуге“. Србин зна поштовати и љубити оне људе, који енергичпо бране род србски, и све што је у њему племенито и узвишено; а вас г. Шарићу и вашу кумпанију сматраће увек за оно што јесте, т. ј. за књижевне шарлатане. Из Петрограда нам пишу 12 о. м., да сумлади Срби који се тамоуче, стаставили се у дружину под именом „Србска обштина“. Та дружина има за цељ узајмно подпомагање у сваком погледу ; као и сарадњу у делу народног напредка, што је целокупна омладина србска као задатак свој означила. Мисе надамо да ћемо скоро моћи јавити,да сусеимлади Срби који се у I>ермаllији, у Француској и Швајцарској уче, сјединили у цели припомагања народног напредка.

Н о в и ј е.

Телеграми из Цариграда од 18 и 20окт. допуњавају турски глас о порази Грка у Кандији. Веле,да је у последњој великој битки борило се до 10000 Грка. Од њих је пало у боју око 700. И Турака је много изгинуло. Meiyy заробљеним Грцима налазе се 3 виша и 135 пижих ОФицира из Грчке. Кандија и Канеја биле су од Турака осветљене увече оног дана,кад су Грци поражени. Са свију крајева Кандије долазе непрестано одбори, да изјаве МустаФИ, да сенародпорти предаје. Тако гласе телеграми цариградскн; уЦариграду се очекивало, да пароброд „Султапија“ донесе простран званичан извештај о победи Кандије од стране Турака. Видићемо какав ће тај извештај бити; међутим, осим споменутих цариградских телеграма, још ни с које друге стране нема гласа о оружаном успеху Турака у Кандији. Из Берлина јављају, да пруски престолонаследник иде у Петроград на свадбу руском престолонаследнику. Руски листови узели су озбиљно глас о преговорима измсђу папе и патријарха о зближењу или спојењу грчке и латипске цркве. ~Голос“ вели да је то интрига протива Русије, и да је време да оваодважно источно пнтање у своју власт узме. „Инвалид“ мисли, да се зближење или спојење грчке и латинске цркве никад остварити неби могло

НАЗНАЧАЈ ЖЕНСКИЊЕ по светој Божијој речи

Једва ће ко побијати ту мисао, да се на дела човечанства, и добра и зла, огроман уплив налази у рукама женскиње. Творцу није угодно било, даровати јој власти. која подчињава слабога силному, која принуђује, но за то јој је даровао уплив, који покорава и силнога слабому, тако да силни и непримећује тога и подчињава се слабому, не осећајући да му се стешњује слобода. Доказа на то има у историји. Ко не зна, како положај женскиње силно разликује варварске пароде од изображених, старе вековеод средњих, средње од најновијих ? Ко не зна, колики огроман уплив миогоженство и једножепство имају на нрави и судбе народне? Посредством женске унела је сотона погибао у безгрешаи род људски; посредством исте женскиње јавио се спаситељ свету. Уплив је женскиње волики. Но уплив женскиње добротворан је само онда, кад јој се сав живот подудара с назначајем њезиним. А к кав је назначај женскиње? И како се врши тај назначај? Какав је пазначај женскиње, шта је т. ј. женскиња и задатак јој, на што ју је Бог сад дао, како се врши пазначај женскиње, како т. ј. женскиња, кћи будући, или девојка, или супруга, или мати, живот свој проводи по Божијој вољи то је, по светој речи, точно назначио руски православпи свештеник. ч. г. Д. Соколов, у својој књизи „Назначеније женскиње по ученију слова Божија'-. Ја сам, многопоштовани читатељи и многоцењене читатељице, ту руску књигу, по женски пол врло важну, посрбио и ето овим јављам вам, да сам је вамерио издати на свет. У име праве просвете хришћанске, љубазна браћо и миле сестре, позивљем вас најучтивије, да ми претплатом помогнете испунити намеру.

Књига ће бити врло Лепо штампана. Цепа јој је 50 крајцара. С концем текуће године биће готова. Претплаћиваће се до празника вавсдења о. г. Цретплата се Фрапко шаље потписаному. скупитељу пли скупитељнцп претплатника даћу једаиаесту књигу за труд. Књижарима ћу уступити на 35 књига 5 егземплара. У своје време наруџбину ћу о своме трошку послати свакому. Joni једно. Половину чистога дохотка даћу На какву лепу пародпу цел. А на коју ? То нека реши већина предплатника н предплатпица. Ја најучтивије умољавам свакога многопоштованога претплатника, сваку многоцењену претплатницу, да ми кажу своју вољу у томе. У Кларији (per Temesvar et Hatzfeld), 17. окт. 1866.

Богдан Кузмановић, парох.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. Р. УКарловцимаб окт. У Фрушкој гори и у Банату винодјелством се баве понајвише Срби. Како с винодјелијем стојимо, баш би се имало много зборити. Ја hy овде само да наспоменем како смо ове године с бербом. Берба је као свугде раније ове године него обично почела и све је свршено. Од винограда који су озебли није се добило ништа, јер ако се на 40 —5O мотика випограда 10—12 акова греша нашло, то је толико колико никака добит. Где виногради не беху озебли, тује била прилична берба, и по коликоћи и uo каквоћи. Цена је за сада ова: црно вино, кога доста има, и добро је, продато је за неке бечке куће јошт у кацама по s—B ф. 50 н. и на 9 ф. на аков а њихова бурад; само је мало продато и очекује се још купаца. Шилера је на киселици продано за кулског закупника до својих 140 буради по 4 ф. до 4 ф. 60 н. и 5 ф. с киселицом; белога мањих купова за крчмаре учињено по 4 ф. 50 и 5 Ф., а нешто и преко пет на аков, све без бурета. Обични бачки и пештански купци још нису ништа од белога узели —самонасобилазе и пробају, старо црно продаје се по 10 Ф. с буретом. Шилера јо врло мало, цена му је 7 ф. Бело вино се продаје, и то за крчмарску потребу, по 6 ф. 50 до 8 ф. 50 н. на аков. Комова ракија стара по 9 ф. 50 до 12 ф.; нова тек сад у сиромаха се пече, а почем је морају одмах и на половаче аковче продавати, цена јој је по B—9 ф. на аков. Шљивке нове скоро ништа; старој незна се цена. Комину купују бачки арендаши Јевреји, на аков по 70 —80 н и вуку је кућама, да с комом „спиритус“ чисте. Суџуци продају се по 60 нов. до 1 Ф. 90 н. пар, по каквоћи. Надница је 40—50 н. за људе без ране; за женске 25 35 нов. Због оскудице у новцу и других невоља, више је понуде за рад него тражбе, и сваки дан остаје кукавних радина без рада, па и без леба. Време је да се и ми, као и други свесни народи, за нашу браћу раденике нарочито побринемо те да не страдају и не пропадају за то што су раденици! Тражба је на виво, према штети од мраза, и у обште је лоша, но надају се бољем и бољој цени на пролеће. Новосадски ће „вухери“ из самих Карловаца 1000—2000 акова вина и то јеФтиније него ико извући а наравно све само као „закону слободан интерес. Код нас винокупе разносе гласове да су вина у Вршцу и Белој Црква по 2 ф. до 3 ф. бело, а по 5 ф. црно; но људи нас уверавају да то није истина. Ето видите како Србе са своје нехитости иту залуђују, да их боље деру. Зато молим и позивам нашу честиту браћу у Вршцу и Белој Цркви, и да пишу бар свака два 3 месеца по једанпут о стању цене и изгледима за вина да неморамо тражити „Пестер Лојда“ и туђинца питати како стојимо на свом огњишту. У Карловци 8 октобра. Цена се вину мало подигла за Брин је купљено црна по 10 ф. аков без бурета, по 9 ф. и то у приличној количини; тако исто иза Пешту иза Беч. Цена вину подигла се белом у неколико новчића тако и шилер. Но продавац коме се може задржава бело и шилер. Црно вино може се ма омање и по 7 Ф. 50 до 8 ф. добити; омалоје све постаром само што једнако порез и дужбире ишту. Ј. К. Пешта 21. окт. Житна пијаца. Ове је недеље са продајом теже мало, јер су имаоци робе веће цене захтевали, које купци нехтедоше одобрити. Обртност од шенице једва је 60.000 ваг. била; то је све продато са пуном ценом, коју су овдашњи млинари и шлекуланти а и странци за извоз купили. Робе uo магазама има мало, а слабо се довози; јер Дунавом немогу теретне лађе иловити, што је вода врло мала а жељезнпцом слабо та роба долази овамо Свима другим производима скаче цена, али се и непамти да их је у ово доба икад тако мало на пијаци било, као данас. Од недеље вашар почиње; који робе у рукама имају, могу се добром послу надати; цене су ове: шеницаBs 86# ф. 5.50 до 5.60, 86 —B7# ф. 5.75, 8788# ф. 5.85, 88 —B9 ф. 5.95 до 6.10. Тричетврт шеница Ф.5.15 до 5.20. Наполица ф. 4,50 до 4.60. Јечам за храну ф. 2.85 Зоб ф. 1.85 за пролеће ф. 2 до 2.05. Кукуруз ф. 3.75 до 3.80 за м а ј, ЈУ НИ ф. 3.70 до 3.75. Проја по коквоћи ф. 2.70, ф. 3до 3. 50. Репица ф. 6.50 до Ф. 7. Шпирит добро пролази 61. Шљиаовица ф. 24, Свињска маст ове се недеље врло тражила и цена је опет мало напредовала, овдашња ф. 37.50, 38 до 38.50. Са стране по каквоћи ф. 35.50, ф. 36 до 37. Шљива врло мало има, а много се траже. Продато је у бурадма ф. 18 до 18,50 неармичене. Ораеи такође мало има ; стари орбски продају се по Ф. 8.50, нови мађарски Ф. 10.50 до 10.75. Медајош с ниједне стране није дошло. Продато је унапред пецеђеног Ф. 18 до 18.50. Восак данас стоји ф. 112 до Ф. 115, Шишарка као обичво пртд овај вашар, јављају се од више страна купци, за то имаоци мало већу цену захгевају и то за нову ф. 10.35, за стару ф. 11.50. Марвена трговина: Цена свињама и ове се недеље мало поправила; дебели плаћани су од 28.50 до 29 нов. Србски 26% до 27 новч. Дукат 6.12 Сребро . . 127 50 Стање Дунава 2—B‘ наТб, опада.

Сабор угарски сазива се за 7. (19.) нов. и председник дољне куће данас разашиље позивнице.

Србски посланик на угарском сабору, уредник „Заставе“ др. Светозар Милетић дошао је опет из Новога Сада у Пешту.

Власник, идзватељ и уредник др. Свет. Мид етићГ^ !eß!!=^= «i Штамиарја Хорњанскова и Хуиелова.