Застава

ЗАСТАВА.

Г- Пеш та, 24. јануара. Посредовање Аустрије и Француске код портеу познатом питању о градовима Србије, непоможе да се испуне захтевања србска. Бечки листови од 20. о. м. јављају, да султап пепристаје па удаљење турске посаде из Београда, премда неправи никаке тегобе што се тиче других градова србских, и премда јеготов, да војску у Београду сведе на потребу саме посаде. Држање турске посаде у србским градовима јоши после оне неправде и штете, која јо лубардањем србске престолнице у 1862. Србији учпњепа, неможо се узети другачије, него као непријатељско изазпвањеСрба од стране Турака. Постављајући се у средину између изазивача и изазиваних кнежева влада покушавала јо све што је могла. да би дипломатски одклонила „опасност рата“ између Србије и Турске. Дапас ето се осведочава, да дипломатија ништа није у стању за правду и мир на Балканском полуострву. Питање је: шта he чинити кнежева влада после четири године тако залудног дипломатисања, тако штетног застрањпвања од правца здраве србске свести, свести која слободу и сигурност народа пре свега на собственој јупачкојодбрани оснива? Обшта је вера, да та влада нема даље куд ни камо, него или вратити се народу одкога сетолико удалила, или сурвати се под теретом својих собствених погрешака и неверства. Са пародом кнез Михаило нема шта неби могао учипити за слободу и напредак отачбине; с друге стране, па страппутицама које ју од народне душе и народног срца одбијају, нема шта кнежева влада може противу силе догађаја које време носи насусрет пародном одушевљењу. Пролеће буди живот у свему што је за живот способпо; на пролеће има да, се потврди и животна спага србског народа. Званичпе београдске новине од 17. т. м. јављају о „значајној здравици* коју је кнез напиоо ручку, датом 15. о. м. „вишим официрима и баталионим командирима иародне војске.“ Рекавши да установа вародне војске значи: ~да Србија заузме положај који њој, као христијанској држави, па балканском полуострву припада,* кнез је додао: „србско се пме, тако рећи до јуче још непознато(?), у Европи са чтовањем изриче. Велики и највећи део овога за нас сретног појава заслуга је србске ввјске, која својим попашањем у мирно доба даје јемство за ред и законитост, и која he нек се у томе нико невара —на мој позив игласотачбине на бојноме пољу непријатељу страх и трепет бити.“ На тако поуздану кнежеву реч одазвао се неки баталиони командир одобравањем и овом фразом : „паш витешки први србски војник води србску војску путем на коме нас чекају: чест, сјајпа одличија(!) и слава оружја србског.* Здравице су обично звучпа реч уз пуну чашу; али ако је до истине која срце пуни, онда ако се и са чега србско име данас у Европи ноштује, оно се поштује са јуначке деснице Црне Горе, која је аманет србске слободе славно очувала и одбранила; оно се „спомиње са чтовањем“ и због јупачког Србије, које је заслуга очева и праочева дапашњихсиновањепих; оно је, даље,познатоуследмужанскогзаступања народног предања и народних права у средини Срба у Аустрији ; оно, најпосле, привлачи пажњу са крвавих жртава Херцеговине, за ослобођење и са одушевљења целокупне омладине србскеза напредак народа. Што се тиче војске, преображене и уређене под данашњом владом у Србији, та војска има да се на делу покаже. Ту може она стећи заслуга за отачбипу ицео народ србски само као војсказа слободу и напредак, та вечпа права србска и човечанска; према таким заслугама ништава су сва „сјајна одличија“ која једна рука појединима дели. Париски „Монитер* потврђује, да је уговор што је 26. (14.) октобразакључен између Турске и Црне Горе подпуно извршен. Турска војска удалила се из Новог Села ; кула Височица порушена је ; а граница се сад размерава онако, као што је означена у 1856 од стране европске комисије. „Тако престаје, вели „Монитер“, стари узрок крвавих сукоба, и европске силе морају са задовољењем гледати како се на Истоку чини све, што припомаже упитомљењу нарави и развитку моралних и материјалних поправки. 1 ’ По једном телеграму из Атине од 16. о. м., владаје предложила народној скупштини, да себројвојника у Грчкој повећа на 31,000. Отуда би 14 х. сачи-

њавали сталну војску; остало би се сматрало као спомо- ! ћна војска. Мипистар рата укрепљавао је тај предлог доказивањем: да се Турска опасно оружа и шиље Грчкој , претећепосланице, као и да је пеизбожан устапак хрншћанских области у Турској. „Грчка је рада ми- ' ру, рекао је најпосде министар, али мпру без унижавања.“ На позпату жалбу порте противу Грчке, руска влада одговорила је, као што из Берлина уверавају, да иеуме оценити, је ли та жалба противу Грчке оспована, али ће се трудити. да неда да се убудуће руши међупародпо право. У исто време руска влада изјавила је, да би у иптересу Турске било, кад би цари- ' градска влада радила племенито и помириво у одношајима спрам Грчке. Обнавља се глас о савезу измеЈју Аустрије, Француско и Италије. Један италијански лист пише: „противно сваком другачијем гласу можемо јавити, да се воде преговори о условима споразумлења Ита- i лије, Фрапцуске и Аустрије, у цели заједпичких ко- 1 рака наспрам грозећих заплета на Истоку.“ Последак тог савеза био би за Аустрију: освојење југославенских земаља. У цели тој радило бисеуововреме најживље и о зблпжењу Аустрије са Прусијом, почем би се овој сасвим слободне руке у Немачкој оста- I вљале. Што смо јавили о доласку американских ратних ! лађа у Европу, то се и једним телеграмом из Цариграда; по том телеграму, порта је добилаглас ! да Северна Америка шиље на исток Европе 12 ратних ! лађа. Американски листови тврде, да ће цар Максимилијан морати до који дан дати оставку намехикански престо; из народа му са свију страна стижу поруке, да то учини. По париској „Пресиреспубликанске чете у Мехици наумпе су да се прикупе тако, како he или ухватити цара Максимилијана. или га натерати да пут у Европу узме. Новојоршки „Тајмс“ пише, да посланик од цара аустријског долази у Вера-Круз, цару Максимилијану,и додаје: „мисли се, да тај посланик носи писмо за помирење браће. а Између Севсрне Америке и Колумбијепрекинута је дипломатска свеза, ако је веровати париским листовима. Наместник једне колумбијске државе говорио је на неком јавном сабору противу владе у С. Америци. Посланик ове владе искао је званично изјасњењеотоме; па то је добио опор одговор, и услед тога прекинута је дипломатска свеза пзмеђу двеју республика. Западне силе боје се да се педође до рата између истих республика. За случај да би Колумбија била побеђена, С. Америка завладала би целим земљеузом од Панаме, који је необилазни друм светске трговипе између Атлантијског и Тихога Мора. Имајући у власти тај друм, С. Америка била би пајопаснија за браниоце старог реда ствари у Европи. | Париска ~Преса“ доноси један чланак: „Мађ а р с к а пред Европо м“, који пада у очи нарочито што је у листу, који је познат са заступања аустријских интереса. А ево шта се, међу осталим, у том чланку вели: „Мађарска је ваистину слепа, и њени патрпоти злим духом задахнути. Они се губе у неизмиривој унутрашњој политици, а неводе рачупа о положају Европе, о потребама преображаја целе Аустрије, и о догађајима грозећим, пред којима народ који највише држи иа своју народност ваља да је први. Ни на Прусију, ни на Русију, па ни на себе саму неможе Мађарска усамљена рачунати. Шта испословаше вође бунтовничке у 1866 ? Регименте мађарске, увршћепе у аустријску војску, чиниле су своју дужност. Једна чета, састављена од Кошутових четника и Мађара из аустријске војске, заробљених од Пруса у боју, упала је у аустрпјску Шлезију, и домакла се планине Јабланске. Ту се распрсла, такорећи, без покушаја, без боја, без корака напред; зашто ? јер је сама Мађарска остала непомична према својој слепој и несретној деци. Међутнм, шта све неби могла Мађарска после Краљевградца? То је време тако скорашње да га Мађари нису могли заборавити. Тада савез са ПруcinoM неби био обичан савез, већ би био подпуно спојење интереса и нада, братска подпора у борби, братска деоба у победи која би дошла. Позвана да се одмете од свог краља, Мађарска са Пруспјом направила би нове свезе између Пештс и Букурешта, између Ердеља и Буковине и Румунске. Али упркос чару успеха, упркос примамљивом изгледу великог и непосредног ослобођења, Мађарска је благородно остала верни слуга свога краља. Послушност и верност свакога и свијУ Мађара према Аустрији, крајња слабост и непопуларност напр е А н>а ' Iкo ст Р ан '

ке: то је наука искуства у последњем рату. А дапас, за љубав заклете борбе за појединости уставне, за неколике повластице министарске, стара свеза заборављена и царевина да се раскомада. . . Каквој заштити надају се Мађари од Прусије ? Обкољена од Хрватске, Славоније и војене грапице на југу, растављена на северу од Русије ГалицпјомиБуковином, Мађарска у своме ђеограФијском положају тако је усамљена, да данас за себе обстати неможе, ако би је какав непредвиђени покрет одвоио од аустријских области. Војена граница и нарочито Банат, чије славенске свезе изазивају тешка питања с ову и с ону страну Дуиава, спојпли би се, пјезгро мађарско,немајући другог наслона него Карпате, изгубило би само од себе своју сталност и снагу. Зна се у Европи, да би и најмањи покрет на Дунаву био у корист Русији чијим источним интервсима Мађари јамачно нежеле служити. Ако би се Мађарска упорним одпором Аустрији направила оруђем Русије , она ће изгубити спмпатије Европе и проиграти своју самосталност и независност.

СЕДНИЦЕ ОДБОРА 65-це.

Одбор 65-рице држао је 19. јан. од 5 сатиувече четврту седницу. У њој је претресан предлог већине од 25 точке. На 31. точку С. Кираљи предложи, да се број делегата са сваке стране па највише 60 определи. Тиса одговори, да је њему и један млого, и сувише, зато пе примечава ништа на то. На 34. точку С. Кираљи предложи, да се неопредељаваместо делегација, него да се каже: „где Н>. Вел. у то време бавило се буде,“ а као жеља да се изрази, да се делегације једне године у Бечу, а друге у Пешти држе. С. Кираљи, бивши у пододбору 15-це није то предлагао, но сад после погодбе у Бечу. На § 37. даде опет С. Кираљи изправак, по ком да не председавају оба председника у заједно купљеној делегацији но једанпут један, други пут други; да при гласовању имају две трећине присутни бити, но тако, да опет раван број гласоватеља с обе стране буде. Већина све те изправке прими. На точку 41. предлаже С. Кираљи, да се место тога, да је министар спољ. дела дужан делегацијама заискана акта поднети, мете ово: „да је дужан устмена објашњења дати.“ Ко би мислио, да ће Врбашки С. Кираљи тако јагње спрам миннстра постати. Овајје изправак дао повода дугој, жестокој, управо огорченој дебати. Левица је и те ствари уг. сабору присвајала, и то тако. да је министар спољ. послова дужан и акта | предложити, у колико би то у течају ствари без уштрба бити могло. Особито је Тиса више пута иронично питао, одкуда, одкуда то, да јуче већина рече, да ће делегације ситпице претресати и решавати имати, а сад им се и тако важне ствари као коптрола и интерпелација у спољ. делима даје он види дакле, да делегације неће баш са ситницама посла имати. Свет. Милутиновић поновио је овде свој изправак, који је код 8. точке ставио био, но који је одбијен надоцније точке. Он рече, да законодавство, које хоће да има уплива на спољашња дела, мора имати и права интерпелације, у погледу спољашњи дела, јер само на тај начин може не само контролисати спољ. дела, него и знати, хоће ли и коликовојникаиновацаодобритимоћи. Он је дакле зато, да се на захтевање сваког законодавства истима, дакле и угар. сабора дипломатични списи саобштити имају. Исправак С. Кираљи буде ипак примљен са додатком Деака, који је напоследку пристати морао, да се каже: да се и дипломатични списи делегацијама саобштити имају, ако то без уштрба ствари буде. Деак је одбијао од себе и своје партаје пребацивање, да они за велику цену за цену самосталности земље искупљују неки уплив на спољашња дела у делега«иЈама’ . „ ж На точку 43. о буџету дао je М. Лоњаи исправак овај: „Од месечно утичући државни приходи уг. министар Финансије онај he део, који за заједпичке трошкове служи, предавати обштем министру Финапсије у саразмерности, у којој сума зоједнички трошкова према суми земаљски трошкова стоји.“ И овај исправак буде после дуге дебате примљен. 20. јап. била је пета седница. У тој је свршено до точке 57. На точку 58. дао је М. Лоњаи исправак, по коме да се интереси, а не и капитал државног дуга поделе. Левица је ово последње хтела, да не би земља увок за цеокапитал јамчити морала. М. Лоњаипозвао се на Холандску и Белгију, које су такође интерес поделиле али га је И. Иванка основнопобио доказавши, да је Белгија са квотоминтереса опрости-

„3 С А Т А В А“ илзази двацут у иедели , средои i суботом. Цеиа је па годину 10 Фор. на по годипе 5 Фор., на чет врт годипе 2 Фор. 50 новч а. вр. за Ауетрнју, а за Ср бпју на годпиу 100 rpoiDi на по год. оО, а иа четвр' године2s гроша.

БРОЈ 8. У Пешти, у среду 26. јапуара 1867. ГОДИНА 11.

Огласи се рачунају по чпни врсти, које из гармотна заузимају, и за сваку врсту илаћа се за први пут 7, за ■ ваки даљи пут 5 новч. Осим та за жчг увек по 30 иов. Дописи се шаљу уредништву а предплата администрацвји „ЗАСТАВЕ“ у Пешти,Огив ■ | baumgasse. Mexico, I. Stock Thiir Nr. 10-