Застава

0 ручку, за време којега свираше војничка музика, напио је Светли Господар гостима својим у здравље њиово иу здравље све остале народне и стојеће србске војске ову по јасно огледајућим се у вој одношајима нашим тако значајну здравицу: „Господо и војиици! „Између преустројствавећ постајавши и између из темеља подигнути установа, за време моје владе, долазе, без сваке сумње, у први ред: реорганизација редовне и установа пародне војске. „Мисао, која је руководила мога блажене памети оца ди народну војску установи, но коју извршити смрг га предухитра, била је та: да Србија заузме положај, који њој, као христијанској држави, на балканском полуострову припада. Мени Бог удели ту срећу, да ову велику патриотичку пдеју мога оца у живот приведсм. „Господо ивојници! Србија данас то слободно и из свега грла изговарам и змузима прво место међу свима оним земљама и државама са којима је стотинама година једну и исту жалостну судбу делила, па и од неки у млогим обзирнма до пре кратког времена назаднија била. Србско се име, тако рећи до јуче јошт непозпато, у Европи са чтовањем изриче. Велики и понајвећи део овога за нас сретног појава заслуга је србске војске, која својим понашањему мирно доба даје јемство за ред и законитост и која ће нек сс у томе нико невара на мој позив и глас отачбине на бојноме пољу непријатељу страх и трепет бити. „У ваше здравље, господо и војници! Но придружите ми се, да испијемо наше чаше и у здравље свију онп хиљада србски војнпка, који ако и нису за овим столом овако исто и мисле и осећа,у као и ми. Живили!" Здравици тој Светлог нашег владаоца батаљипни коминдир Теодосије Миловаповић одазвао се овим речма: „С овом здравицом дубоко благодаримо на високој здравици нашег Светлог Господара и првог србског војника, који управља иарод србски духом напредка и руководи га к правон благостању и срећи његовој ! Наш витешки први срблки војник, води србску војску путем на коме нас чекају: чест, сјајна отличија и слава оружија србског. Светли Господару ! рачунајте свагда на чврсту снагу, пожртвовање и храброст Ваше верне народне и стојеће војске, која ће па Ваш витежки глас полетнти да изврши племените жеље Ваше. Живио наш први војнпк књаз Михаил.“ Обе здравице поздрввљнне су биле громким усклицима : „Ура !“ и „Живио!“ Речи те Светлим нашим Владаоцем изговорене пајлепши су цветак у венцу, који сцлота патриотско осећање данас тако силно избијајуће по свим крајевима народа нашег. ** П еш та 25. јануара. И опет се упразни једно место у Текелијануму. Ако смо више пута у новијевреме имали оплакивпти, што се са смрћу овог или оног врстног младог Србипа (Станисављевића, Руварца, Бошковића) по које место у Текелијануму упразнило, данас смо сретни, да обрадујемо српски свет, да је једно место у Текелијануму упразњено онако, како ће то ие само овом заведењу и заступнику његовом, сл. Матици српској, него и целом народу српском на дику и понос, а доцнијем ђачком поколењу на углед служити. Данас у 12 часова би досадањи питомац Љ у б омир Не на д овић, из Руме за доктора хирургије свечано произведен,и сад као дипломатисани доктор медеципе и хирургије и магистер бабичлука, (из чега је свега ни за пупи шест месеци најбољи испит положио) оставља, ми смо уверени с благодарнии срцем, добротворно заведење ово, у памери, да што скорије походи знаменитије универзнтете у Немачкој, где ће се у науци својој што већма усавршити, како би народу свом од шТо веће користи битп могао. Ми браћа његова, који га са његовог српског и поштепог срца пзближе познајемо, само му сретан пут желимо, а народу српском још унапред честитамо, да ће временом имати у својој средини таког лекара, који ће не само личне, него и народне ране савестно видати. Имамо више доииса о светковини |Св. Саве у разним местима сриским. Као вредније обште пажње предајемо јавности схедеће из тпс дописа : УВ'С т. Мик ло шу па родољубиви позив поп Манојла, управљен народу сабраном на славу св. Саве, одобрено је од свију да се оснује фонд за подпомагање добрих намера према потребама времена. Следећи примеру свог свештеника, који је на ту цел први уписао меров жпта, учестници светковине поврвилису са својима прилозима тако, да се за полак сата уписало око 30 киб жита и накупило 60 Фор. а. в. У С у бо гицнг. р. Лудаић, учитељ, означио је славу св. Саве беседом, у којој је позвао сабрани народ, да се по примеру других србских обштина и у Суботици оспује школски фонд, из ког би се помагало сиромашпим ђацима и подигла школска књижница. Народ се топло одазвао том племенитом позиву ; добровољни прилози с места су почели уписивати се; а вредни учитељ спрема и поучну забаву са ученицима у цели умножења таких прилога. 25 Панч е во, 16. јануара. Пре неки дан дође ми у руке последњи број „Школскога листа“, у комсамвидео, како се уредник на мнеге дужнике тужи. Жалост је то грдна, кад нисмо у стању, да листу, који нам је као кора леба нуждан, сигурно биће осигурамо. Па знате ли, ко понајвише дугује за „Школски Лист" ? Славве општине наше. Е, па није ни чудо, кад ни сама панчевачка општина пије ону багателу занаручене „Школске Листове“ послала. Бо’ме тиме нећемо зацело лист одржати, кад га само примамо, а за њега неплаћамо. 11. Фебруара биће беседа нашег певачког друштва. Позориштна дружина представљаља је до данас : 26 дек. „Краљеву сеју,“ 27. дек. „Војнпчког бегунца,“ 29 дек. „Старог кованџију« и „Први састанак," 31 дек. „Тавоицу,“ 1 јан. „Милоша Обилића," 3 јан. „Шарана“ и „Нечисту собу,“ 4. јан. „Разбијену шољу“ и „Боље умети него имати,“ бјан. „Мејриму, 8 јан. „Стари бака и његов син хусар,“ 9 јан. „Он и она“ „Лудница,“ и „Парница,“ 12 јан. „Низ бисера“ и 14 јан. „Миљко Мрконић.“ Од две наше нове глумице обећава гђца А, Мишковића, да ће временом ваљана глумица бити.

Р а з н о.

Парискиизлогу 18 G 7. У Паризу , као што је појјнато, спрема севеликиизлог радиничких, вештачких и у-

обште привредних производа свију народа, који желе и у стању су да у колу напредног света виђени буду. Време томе пзлогу опредељено је од 1. априла до 31. октобра 1867. (по р.). Објављена су већ и правила за похођење истога; ми сматрамо да је вредно, да и наши читаоци зују, шта се тим правилима наређује; с тога их ево саобштавамо : Излог се дели на три главпа оделења, која су свако за себе; а имаће 16 улазака, са разних страна. Без набављене улазнице (билете) нико се унутра непушта. Улазнице важе само за онога чије име носе; а кад се набављају, мора се на њима подписати онај који постаје њихов имаоц ; шта више, ишту се и две ФотограФске слпке од свакога имаоца улазнице, једна да би се заложила код продавца улазнице, а друга да би се прилепила уз улазницу,ради доказа, да је ова у рукама истинског имаоца. Ко би покушао да походи излог са улазницом узетомнатуђе име, сматраће се као преступник и излаже се гонењу. Цене за улазак ове су : 1. априла, кад се излог свечано отвара, 20 Фрапака (10 ф. 60н.); — за целу прву недељу 5 Франака. Од 8. априла па до 31. октобра биће цене за похођење засебних оделења излога: 1 Фр, и 1 ипо фр. у обично време отварања; а пре тог времена моћиће се излог походити тек по скупљој цени : од 1 ипо до 2 и по Фр. За прелаз из једног оделења у друго плаћа се половина Франка. Моћиће се и предплатити на улазницу за сво време излога ; цена је у том случају 100 Франака за људе, 60 Фр. за женске. Са таким’ улазницама може се у свако доба у излог и на све страие излога. Издаваће се улазнице ина недељу дана; цена је тима 6 Фран. Прошле године пописано је људство у целој Француској. По том попису у 1866. броји Француска 38,067,094 обитатеља, и то 19,014,109 мушкиња, а 19,069,985 женскиња. Од 1861. па до 1866. прираштај у људству износи 6g0.933 обитатеља на 89 округа (департмана). Годишњи прираштај на 37 милиона није дакле већи него 136,187 обит.; још рачун казује, да и тај слаби прираштај не важп за сву земљу, него за 58 округа; а у 31 окр. људство на место да прирашћује, оно опада. Назадак тај приписује се пре свега злој управи која потире слободу и са слободом сваки услов живљег развитка и вишег напредка људског.

Н о в и ј е.

Пешта, 24. јануара. Карловачки патријарх дошао је из Беча у Пешту па десетак дана. У Лондону је 20. о м. држан јавни сабор (митинг), под председништвом управитеља вароши, а у цели подпомагања хришћанских Фамилија Кандије. Отворен је још за време самог тог сабора упис добровољних прилога, у новцима и у оделу, за споменуте Фамилије. По најновијим вестима из Новог Јорка республиканске чете заузеле су у Мехици највећи део друмова, који воде у унутрашност земље. Потврђује се, да ће и цар Максимилијан морати одрећи се престола. У Маршјану у северној Француској побунили су се рударски радници, због смањења плате, каошто из Брисља 23. о. м. телеграФишу. Француск& војска употребила је оружје противу побуњепих; ЗОрадника погинули су на месту. Из Новог Јорка телеграФишу, да се измејју Нове Гранаде и савеза Северне Америке заметула распра, услед које је посланик С. Америке искао своје пасоше. По телеграму из Цариграда од 24. о. м. закључено је тамо, да се обустави издавање плате чиновницима, што би значило да је Турска на прагу рата. Као што бечка „ Преса дознаје , Белкреди је дао оставку, што недели мишлење!, да се изравнање заступништву наследпих земаља предложи као свршено, докле је Бајст изјаснио, да је погодба са Угарском сасвим решена. Осим тога Бајст сматра сазивање „изванредног рајхсрата“ за излишно, почем вели да је питање, које he се предложити већ расправљено. По њему ваља сазвати ужи рајхсрат, који би, пошто би му се јавило о поравнању са Угарском, саветовао се о прздлогу устава за западну половину царевине. Белкреди пије се слагао са Бајстом што се тиче начина сазивања ужег рајхсрата ; последњи јемислио, да се у славенским земљама и непосредни избори чинити могу.

ТРГOВИНА И OБРТНОСТ.

П. М. НовиБ е че ј 18 јануара. Због покварени путова I дозози ране на нашу пијацу сасвим су незнатни, од мојеГ последњег дописа, цене се нису поправиле, и ако има воље за куп. На данашњој пијаци продавало се жито no ф. 6.50 н. Фор. 6.60 кукуруз Ф. 3, Ф. 3.10, —јечма нема ; зоб Ф. 1.80 Ф. 1.90 а куповало се највише за потрошак. Време је за усеве угодно. Вода једнако расти, и врло је велика, непамтимо да је Тиса у ово доба скоро тако велика била. Пеш т а. На тржишту ране још није живљег обрта; цене или падају или се колебају. На марвеном тржишту 19 о. м. беше велика налога. Продато је свега 1345 ком., и то 446 волова од 75—220 Фор., 222 краве од 65 —l3O Фор.; 218 музаћих крава од 18 —36 Фор., 116 јунади од 25 —92 Ф., 343 телади од 18—36 Ф., на пар. Цена је говеђини од 18—50 н.; 20 Ф 50 н. на центу. Од свиња продато је 1455, по 23У а —29'/ а на фунту живих мерених. ЦЕНОВНИ КПЕШТАНСКЕ БЕРЗЕ. & Пожунац Шеница баиатска 86 —87 ф.6.55 —6.80 „ „ 88—89 ф.7.05—7.20 „ потиска 86—87 Ф.6.55 —6.80 „ „ 88—89 ф.7.10—7.25 „ Ст. Београд. 85 —B6 Ф.6.60 —6.70 „ „ 87-88 Ф.7.00—7.20 „ пештанска 85 —B6 ф.6.60—6.70 „ „ 87—88 ф.7,00—7.20 Наполица 80—81 ф.4.80—5.00 р аж 78—80 ф.4.60—4.70 Јечам пиварски 69—70 Ф.3.60—3.70 „ за храну ==—■_■_ 65 —6B ф.3.25—3.40 Зоб 45—46 ф.1.95—2. Кукуруз банат. стр. ф.3.90—4.00 „ „ нов ф.3.65—3.8о Проја ф.3.20—3.35 Репица кол. ф.6.12 —6.25 „ банат ф.5.75—6. Пасуљ ф.6.30—6.60 КУРС ПАПИРА И ЗВЕЧЕћЕГ НОВЦА. Акције. плаћено вреду данас. Комерциалпа (трговачка) банка 500 830 Пештанске штедионице 63 1160 1200 Будимске 467 470 Старобудимске 40 75 80 Крунаши 17.50 17.60 Дукатп —■ 6.06 Наполеони 10.39 10.40 Енгл. суверени 12.95 13.05 Аустриско срсбро 127.00 —.OO „ купони 129.50 —. Талири 1.92 % 1.937 а Данашњи курс бечке берзеАкцпје народне банке 737 5% металик .60.50 Зајам народни 70.50 Лондон 128.30 Дукати 6.06 Стање воде 11' 4“надo, расти.

ПO3 и в на беседу, коју даје србска омладина сомборска на просветну и добротворну цељ. Беседа ће се држати 5. (17) Фебруара 1767 у Ссмбору у дворани „код ловачког рога ;“ почетак је у 7 сати у вече. Добровољпи прилози прамају се са захвалношћу и објавиће се у србским листовима. Улазнице могу се добити код г. А. Ј. Поповића по 1 ф. а. вр. коме се и добровољни прилози са страие шнљатп имају. У Сомбору 16. јануара 1867. Одбор србске омладине.

Из Вршца нам је припослан одговор на вршачки допис печатани у 3. бр. овог листа, тај одговор саобшићемо у идућем броју.

Са више страна иште се од нас ближи извештај о земљи г. М. Јанковића, за коју је у нашем листу оглашено, да сепродаје. Немајући времена да сваком упитачу посебице пишемо, ево овде излажемо што о споменутој земљц знамо. Земља та сва j'e у једном комаду, у огради, с једном кућицом, са здравом и јаком иијаћом водом; лежи четврт сахата од вароши Ш а бц а (у Србији), и то на великом друму који од те вароши у Поцерину води. Што се тиче природних својства земље, та су у сваком погледу као што се само пожелити могу; са незнатним капиталом дају се на истој земљи све важније гране пољске привреде сјединити. Имаоц њен има још и ту пробида би се по потреби могао користити пространим об-

штинским пољем, нарочито за попашу оваца. Најпосле, место ваља и за сувачу, за прерађивање (Фабриковање) воска, као и за трговпну са разним земаљским производима. Ко би био муштерија, нека изволи питати за цену В. Јоваповића (у уредништву „Заставе“ у Пецпи). Уредништво.

0 Г Л А С И. 0 Г Л А С. У Фелдвару упразњено је учитељско званије с годишњом платом од 400 Фор. 50 нов. а. вр., паушала 10 Фор. 50 нов. За чишћење школе 10 Фор. 50. н. и безплатпо обиталиште. Они, који желе званије ово получити, имају из молбенипу поднето крштено писмо, свидетелства о својој учитељској способностп, о моралпом и политичном поведењу свом, као и о досадашњем занпмању; има се послати овамо до 12.’Фебр. 1867. 2 3Вз засед. конс. у Новом Саду 8. дек. 1866 држаног.

(Наша дсвиза ! ПОШТЕЊЕ траје пајдуже.) Готове мушке КОШУЛ>Е пз собствене Фабрике, од доброг и чистог платна, тврдо руком шпвене, нови укусни и помодни крој, свака стоји као смишљена, ЈЕВТИНИЈЕ п БОЉЕ бптп неможе. 1 ком. средње Фина (од јаког платна) за износ, место ф. 3. само Фор. 2. 1 ком. Фина од холандског платна (Фино у жици) место Фор. 4'/ 2 само Фор. 3. 1 ком. најфпнија од руком предена румбургерског (платна), место Фор. 8, само Ф. 4‘/ 3 . ЖРНСКР KOni - с Р едње фина > Фина везена, најфиније везена шлинг. ф. 2 по ф 3. поф. 4'/ 2 Молимо деблпну од гол о г врата и висину стаса нам послати. ЕСПАПИ се шиљу за напред послату капару, арест се исплаћујв на поштп при примању еспапа (als Nachname) (ATPEČA) : А. Š. Кrа f t vis k vis der 0p e r Nr. 8 Wien im Waschwaren-Fabriks Dćpot. (Ha писма србска одговара се на србском језику.) 2 6

2 _ 3 „ц а^ре^сак,“ Пропелер, који he са теретом из Панчева данас у Сисак приспети, прпма сваке струке робу, у повратаку од сваке и за сваку станицу (штацију) на САВИ и на ДУНАВУ до Беча, а по најугоднијој цени, о којој се на самој лађи у Сиску дознати може. 0 преносу терета из Бапата, Срема, Бачке, Србије и Боспе, за Сисак, Пешту и даје извештај ЈованФоровић у Темишвару, који се уљудном послугом и што јевтинијом кириом, у име друштва пароброда „Напредка,“ сва компрепсручује.

-g I n— i —г ... j "»v цариирцда „иаирсдпа, сваком ПреПСР Власник, издаватељ п уредник др, Свет. МилетиК ... ... —гддаддr Штампарпја Хорњанскова п Трегсрова,