Застава

У колико наи је мило ово лепо заузимање нашег краљевског повереника, у толико нам жао беше кад смо чули, да је г. кр. комесар само немачке школе поодио, а наше мимоишао. Но надамо се да ho г кр. повереник, као прави Србин, и па наше основие школе што пре своју пажњу обратити. 4- Из За дра 15. јануара. Толико пута спомињала се србско-далматинска омладина, учећа се на овдашњој гимназији, и никад се недаде правога појма о њој, зато ево хоћу да то под вашом и нашом ~3аставом“ учиним. Ова омладина састоји се из питомаца овдашњег православног заведења и из неколико вањских ученика, који се изображавају на овдашњој гимназији. Али треба да знате, да ту нема ниједног проФесора Србина, да со ту србски не предаје, дакле можете изовога за клучити у каквом се духу имају воспитати. Али тај недостатак накнађује врли катихета гумназијални Н. Вуиновић; овај топли Срб н, предавајући православну исповед, тако је с њом спојио србску народност, да је наша омладина онако србска, као да је у сред Војводине. У својој србској свјести, она пође мало даље, одлучи почетком још прошле године, да састави једно друштво, које иу би била цељ да се вежба у србском језику. Та њпова срећна идеја оствари се и друштву дадоше име „Првенац. а Затим саставише њека правила, по којима осталогимала би сваки петнајст дана излазити једна свезка разних саставака или превода појединих друштвених чланова; на челу друштва имао би бити један председник од ваљапијих чланова са тајником; два цензора који имају саставке поправљати, и један уредник са помоћником, који би имао свеске уређивати. По истима пак друштво имало би сваког месеца држати редовну седницу; а друштво би имала сачињавати горња гимназија. Ова правила поднесоше преосвештеном Стељану, свом архипастиру, да их одобри; овај увиђајући велику корист, која се тим у његово заведење уводи, одобри их. И тако се установи друштво „Првенац,“ које ове годинс срећно започе своју радњу. Велике су пак заслуге у овом друштву нашег врлог архнмандрита Герасима, који је, може се рећи, душа његова. И oeije се јуче славио св. Сава, ако и не као код вас у Пешти. Питомци нравославногзавода, изабравши св. Саву као покровитеља и крстно име завода, славили су га, премда не по програму одбора, који је био на то изабран. По томе програму имала је бити увече и али не би; ато iiitg се предвиђело, да неће испанути како би требало, чему се није ни чудити, јер се овамо још пије давала „беседа.“ Иначе, давали су сјајан ручак, на ком је председавао наш обште љубљени прото, србски патриот, Георгнје Николајевић; од осталог свештенства које је било позвано није нико други био, осим рекгора заведења, протоИсаија и иконома. Али су били све србске гимназисто. При ручку било је више срдечни здравица, из којих су се могла увиђети племенита чуства која овакве светковине pat>ajy. Усред тог одушевлења послалисмо један поздрав тамошњој омладини, која тај дан даваше беседу. Лијепи су ово знаци, а још леише овакве свечаности, које овако буде младеж! Овамо се сада живо ради око избора, Талијани потежу на једну страну, а Хрвати на другу, и с једне и с друге стране употребљају се све силе материјалпе и моралне. А Срби ? неки почивају, а неки се ослањају на искреност хрватску. Боже дај добро ! Али су мени добро остале у глави оне речи вашег летошњег дописника (Карловачког) са Уке, пак бихрад био да другчије ствар иде. Но опет надеждаје, да ћемо и■ати ими којег Србина у сабору; сва је прилика да ће опет бити изабран Љубиша, који је показаодазнаде бранити и тражити наша права, и који се за никим слепо неповоди, а уз њега могао би још који Србин испапути; у посљедњем сабору сјеђело је пет Срба са нашим еиископом. А јесте ли чули за попа Павлиновића беседу, коју у овдашњој читаоници изговори при светковини Зрињсковој? Он придаде све граничаре Ховатима, а троједну краљевину протегну од Зете до Биограда, па непоштеђе ни саму Црну Гору! Е, али биће загорски пустињак у тишини дубокој изнашао које ново историско право, и ту му онда ваља уступвги, но требало бн да га на видик изнесе! -}--ј"|- У Београду 18. јануара. Како вам давно нисам писао, волио би да ни сада неморам перо у руке узети, да вам јављам ово што сљеди,јер тешко тада Србину, кад оваке гласе о свомбићу иосвојојслободи мора да јавности предаје. Знате већ да је на св. Саву овдашња певачка дружина беседу давала, ита беседа даде повода, те је паш Србин, песник и војник капетап Драгашевић 10 дана затвора допао. Рећи ће можда ко, да то баш није никаква реткост да часник војнички затвора допадне. Наравно да није, али Да му се овако што у кривицу рачуна и да за овако што нико још у 19 веку нигде казњен није био, то сгоји, и то ми сваки светстан човек допустити мора Но сада чујте баћо u народе зашто.

Певачко друштво овде давало је на светога Саву беседу, Честита Драгашевића каосвога члана, умоли друштво да што, и он се обећа. На беседи дакле пред Н>. Светлошћу и силном одабраном публиком кад је ред на њега дошао изиђе Драгашевић, који је васцелом нашем народу са свога спева „Ајдук Вељка“ и многих других чистих и родољубљем дишућих песама и рада позпат, и чистим лепим језиком, просто без икакви Фигура почне говорпти о нашим обичајима. Најпре рекне да му публика опрости што ће просто, као човек који није под гладилом и гребеном европске цивцлизације био,говорити; али да та његова простота неће вређати никога. Затим рече да ће говорити о обичајима народа српског, али да његов говор није ни по каквом систематичком калупу дотеран, пего he он просто онако као гњурац који се загњури у море да бисер вади, пак што му до руке дође ухвати, и изнесе, изнети нешто из обичаја наших. Затим је почео говорити о св. Сави, зашто га славимо као светца : ~или зато што је био краљев син? Није, имали смо ми и више краљеви синова, наихопет не држимо за свеце; —„или затошто се Није, има и други краљеви синова наши, који круну заменише камилавком па опет нису свеци; —„илизато, што му спалише тело? Ни зато, и други су нашизнатни људи били мучени, спаљивани, па опет нису свецн. Да зашто? Зато што је он видио, да вера наша коју од Грка примисмо, у рукама грчких свештеника могаше постати оруђе, којим би нас Грци лако у себе прелили итд. Говорио је да је св. Сава себи узео задатак да цркву православну у нашем народу учини црквом народном итд. Затим је рекао, да ми, као неизображен народ од изображени западњака, примамо све што видимо у њи, а тиме губимо особину свога народа, којесууправ условп одржања народњег. Тако смо један по себи незнатан обичај узели од Немаца, али који ипак дубоко засеца у живац парода. Светкујемо први мај. Мај као светац лета или пролећа. II зашто, кад је коднассветац лета или пролећа ђурђевдан? Пак како се једно за другим тако обично повлачи, хоће помислити ко, па кад узимамо то од њпх, зашто неби и божић ? Даље је говорио, да реч, господин, госпоја и госпођица није србска. „Кад кажем господине, оно се разуме да сам ја његов слуга.“ Србин зове познагог по имену, ако је непознат и старији и мушко, каже му стричо, ако је једног доба. рећиће брате! ако јеженско старије, тетка, ако је млодо, селе, секо, сејо снашо итд. Ту је доказивао да је немачки „господине,“ доводећи порекло из времена ~Феуда.“ Даље је говорио о ношњи, и завршио, да ће идуће беседе продужити даље. „Живио“ орило се као из једног грла, и видио си сваком поштеном Србину на лпцу, да му је мило, и да је задовољан, и даму је говорнпк чисто из срца видио, што је говорио. Немогу пропустити и да некажем нашем свету и за овај куриозум: кад је г. Драгашевпћ рекао да ће продужити идуће беседе, викпу му Матија Бан, у истом тренутку: , нећеш.“ Накратко, г. Драгашевић говораше дивно истину, и одзив му беше : од народа братски и одушевљено „живио,“ а од владе затвород 10дана! На допнс из Вршца у 3. бр. „Заставе“ послали су нам Мита llоповић. Данило Милошевић, и Никола Формаћ одговор, који из два узрока нисмо у стању у свој обширности штампати, једно што је дугачак, друго што је писап стилом, који прелази границе обране. Ми ћемо по дужности нашој, коју према јавности имамо, саобштнти само оно н онолпко, колико се на ствар односи, а умољавамо овом приликом пашу г. дописнику којп нам као пријатељи или иначе по обштој потреби дописује. да се у дописима ствари држе, и чувају се изражаја, којн спадају на друго место, а не у јавни, и то политични лист ииаче нас у неприлику мећу, да илн дописе одбијемо, mn према публици у тежу одговорност дођемо, него што је у најтугаљивијим политичким стварима пред властима имамо, Одговор у главном гласи ' 1. Нпје истина, да је пре „неког времена говора било. како и на који начин да се код нас штедионица заведе.“ Овајествар још 1863. годинесвршена, апре неког времена радило се само о уставу штедионице и о томе, да се на место оних акционара који су меумрли, други изберу, и да се они, који су више од пет акција уписали, позову на уступање сувишка у корист трећих новојављених ако би хтели; као што се радило и с томе, да се од сваког улагача по један Форинат на рачун предходног трошка изиште. Даље није истина, да је власт Немцима на руку ишла; још је м ње истина, да се Немцима на ноге долазило, а најмање је истина, да се „већина‘ Немцима створи. Исто тако није истина, да је било купљење акционара, јер је то све још 1863. године извршено било; а најмање могао се нови акционар примити, па био тај Србин ил Немац, јер је број акција пре 3. године попуњен ван ако је који стари, новом којем акционару својевољпо уступио. По овоме дакле, ако је као што дописник ка-

же већина Немаца у акционаре уписана, онда се пеможе за то кривити власт пи одборници, јер где се друштва на акције подижу, ту помаже само новац и материјалпо стање појединога, без разлике народности, и ту је ваљало руку у џеп турити, па новце извадити; а како ми Срби у том погледу наспраи наших Немаца стојимо, то је сваком Вршчанину познато. 2. Дописник вели даље: „после токорсе тојног саветовања решисмо неколица Срба, да коморски хамбар, ма на који начин па акције купимо,“ и прича затим, ~да су троје из грађанства, ради изсљеђења ствари код коморски власти, и да су ови један у Пешту, а двоје у Темишвар послани. 4, Саветовања је било ради подизања једног друштва за извоз наших виноградских производа, и том приликом је један од поднисаних скупљеним суграђанима јавио, да су се подписани решили, коморски хамбар за себе купити и да су у овом погледу неке кораке и учинили, додавши да су они готови, и овај свој намишљени куп у колико би њиови суграђани путем акција на њега пристати хтели узаједину довести, обвезајући се, да ће они целу ону своту која се путем акција неби набавити могла, на себе примити. 0во се усвоји и уписница за акционаре отвори, а подписани буду умољени, да они као акционари, скоро две трећине, нужне кораке ради споменутог купаучине, све потребно изврше, и у своје време њих известе. Подписани су на овом пољу делали, шта су они досад свршили, то је њиов посао, и они ће у своје вроме својим известије дати, но они држе, да нису дужни дописнику и у овом погледу рачупа давати, а најмање путем јавности. Дописник вели још , да је један од нас у Пешту, а двојица у Темиштвар одпутовали. Иотом путу ако га је било нисмо дописнику дужни одговарати, ал можемо му рећи, да и у овом погледу није добро извештен. П. Ди..ћ. Карл овц и на св. Саву. По целом србству слави се данас успомена великог просветитеља ербског Саве, па и ми смо овде, у Сијону србском, онако га прославили, како Србип свеца свога славити може. У цркви је о причастну изговорио г. протосинђел Гј. Војиновић слово, у коме је описао живот светитељев, и означио велико благо, које је народу своме оставио; Позвао је слушаоце, да као прави потомци св. Саве подиомажу народну просвету. После св. литурђије настане свечаност у гимназији. Ту г. Св. Пантелић гимназистаизговори одушевљено песму своју посвећену спомену св. Саве; после њега беседили су М. и Д. Принца обадвојица гимназисте, особито је последњи патриотском беседом узбудио слушаоце, набрајајући јаде, које диндушмани србски Србству починише. Кад је на завршетку беседе напоменуо о свићајућој зори на Истоку одазвала му се публика са бурним „живио!“ Овом светковином показала је овдашња учећа се омладина, да се и она труди да послужи напредку народа. Ови дана добисмо позив од пештанске браће наше на беседу, која ће се данас тамо држати. Србски рад пештанскебраће наше може нам заисга за узор служити; толнко су пута они већ делом показали шта је кадра слога, и подузеће учинити. Има млого чисто србски места, у којима се нису толико пута „беседе" држале, колико у Пешти, где осим ђака мало Срба има! Нека би наша свесна браћа у Пешти лепим избором србских песама забава и поука давали примера за омладинске србске беседе! Ми млађа браћа њихова, обећавамо да ћемоу свему добромењима следити. Искрено им хвала на братском позиву на беседу. Ш. У Сеге д и н у 15. Јуче прослависмо дан нашег народног просветитеља св. Саве. Била је и једна вечерња забава, коју је приредила омладина што се на овдашњој гимназији учи, и за коју смело велим, да је права србска забава била. Цијел те забаве била је народна. На забаву стекли смо се сви овдашњи Срби, осим неколико ~модерних“. Омладина је више старих и нових србских песама одпевала, које су нас тим впше раздрагале, што се овде иначе редко могу чути. Веселили смо се иуз гајде; а било је и здравица, при којима се штоно „Змај“ каже чуло : „права чиста србска чуства, снажна споразумљења, лепи надежда, скромни обећања;“ од тих ћу дб наведем две, што их је П. Павловић осмошколац наздравио. Прву је наздравио свима гостима, у име дружине, искрено благодарећи на указаном родољубљу, разложио је у кратко значај невиних и поучних србскпх забава, и напоследку изјавио жељу, да овдашњи грађани п врсне Србкиње као и до селе свугди гдегод наше се народности тицало буде, у помоћи буду. Другу је пак наздравио врсној Србкињи г. Смерчсвој, која је место домаћице заступила, заФаљујући јоју име дружпне на њеномвеликом пожртвовању, са којимје подпомогнула дружину гри подузећу овом, и пожели јој да још млого година својима на радост а србском роду на дику и понос поживи!

Аустрија.

Из Беча јављају, да је Белкреди дао оставку на државно министарство и министарско председништво, и да ће се та оставка примити. Бајст ће бита наименован за министерског председника. Преповеда се по страним листовима, да је Наполсон 111. рекао аустријскон посланику у Паризу, кнезу Метернику : „кад је Бајст постао мивистар почела је Аустрија имати сенку неког државнпка; за неко време остала је та сенка у мрачности, али је сад започела у сталнијем округу нацртавати се; данас она показЈЈе већ неки облик, надајмо се да ће и језгро имати.“

Славенске земље.

СРБИЈА. У „Србскпм Новипама“ читамо следеће: „Данас, (15. јануара) били су на ручку код Светлог Господара сви виши гг. Официри, сви баталиони командири из народне војске и више наставника њиови.