Застава

ЗACTAВA

Пешта, 14. марта. ! На што дипломатија зидаше у последње време наду, да ће се мирно расправити источно питање, беше: споразумлење најпре између Француске, Инглеске и Русије, као сила које заштићавају Грчку; па онда, Аустрије, Француске и Русије. Сад јављају из Париза сасвим опредељено, да се Француска, Инглеска и Русија нису могле сагласити у питању о Кандији; услед тога, оне су оставиле „мудрости и увиђавности порте“ умирење грчког острва ! С друге стране, инглески министар спољашњих послова, лорд Станлиј, дао je у седници народне скупштине од 10. о. м., на питање посланика Грегора, одговор који доказује, да ни Француске, Аустрије и Русије нема правог споразумлења у источном питању. „Француска, рекао је лорд Станлиј, саветовала је порти да уступи Кандију Грчкој, али још није осведочено, да Аустрија и Русија подпомажу Француску препоруку код султана.“ Најновији телеграми из Цариграда пода тамо до сад још није учињена никаква заједничка препорука од Аустрије Француске и Русије, што се тиче Кандије; уз то је данашње расположење порте спрам тог острва сасвим противно препоруци, кеја би ишла на Кандије и присјединење њено Грчкој. Докле су тако поделење европске силеупитању о Кандији, уверава се из Лондона као ииз Париза,из Беча као и из Цариграда, да је питање о градовима србским „подпуна сагласност 14 сагласност европских сила, па и између порте и кнежеве владе у Србији. По уверењу из Лондона и Париза, погледи европских сила на одношаје Србије спрам Турске „сасвим су једнаки.“ Из званичних кругова Француских и аустријских тврди се, да су београдска и цариградска влада данас у сваком погледу задовољене једна другом. Још се ,;одаје: „странка, која је у Београду на челу покрета, изјавила је, да је Србијиово што је до сад добила, тако доста, да he она обуставити свако ~агитирање“ своје. И одбор београдски, који је спремао свезу са Бугарском и Босном, већ је послао упутство бугарским и босанским одборима, да престану радити.“ У том смислу била би влада кнеза Михаила дала западним силама и Аустрији оно „задовољавајуће изјаснење,“ о коме говораше бечка „Преса,“ као што у предидућем броју нашега листа јависмо. У исто време, париски листови доносе из Цариграда вести, по којима је турска влада из Београда извештена, ~да је последња погодба о градовима србским примљена са одушевлењем од кнеза Михаила и народа, који су у том видели нов и велики доказ благонаклоности султанове спрам њих; и да ћекнезМихаило без оклевања узети пут у Цариград, ради поклонења и признања султану.“ Нажалосг , и гласови из Београда потвр^ују, да се кнез спрема на пут у Цариград. Почем је извесно, да је народ сав противан таком путу, то се у владиним круговима нашло за „сходно,“ да кнез и нетражи благосова од народне скупштине за пут у Цариград. Ме^утим, да би се бацила маска неке „високе цели“ на поступак, који је колико испод интереса, толико испод достојанства целокупногСрбства: пуштасеглас по Београду, као да се иде у Цариград' ! не ради поклона султану, него ради погодбе о уступци Босне, Херцеговине и Старе Србије кнезу Михаилу, као вазалу султана! На томе ради, вели се , и Русија.’ Мезна се поуздано, за једну званичну депошу руску, у којој се са жалењем јавља, да је влада у Београду пристала, да се „поред заставе часног крста и застава турског полумесеца вије,“ икакокнез иде у Цариград да се „поклони султану на милости,“ Још се говори, да је кнез Горчаков нарочитом посланицом саветоваокнезу србском, да не иде напуткојим се убија морална вредност Србије и вера коју на њу полажу суседне хришћанске земље. Било како му драго, ми с наше стране неможемо никако одобрити пут србског кнеза у Цариград, на који би се полазило без саветовања са народном скупштином п одобрења народног. Што се тиче говора о уступци Босне, Херцеговине и Старе Србије, ми пре свега знамо: да је ослобођење и ујединење народа који се осећа природном целином, неоспорно право; по том праву и Стара Србија и Босна и Херцеговина, као ■ остале србске земље имају се сјединити у цв-

лину; за остварење тог сјединења цолог народа србског; нема се правити никаква вазалска погодба са угњетачким освојачем, него се има јуначки осветити Косово. Султан може чинити „уступку“ само онде , где је он у своме праву; погађати се с њиме о ~уступци“ Босне, Херцеговипе и Старе Србије, значило би признавати Турцима право на те земље, и тиме одрицати србском народу његову собственост. На страну сваки разговор о „милостивој уступци“ султановој онде, где Турчин има само признати вечито право србско и одрећи се своје неправде. Ово је последње време, да се лице србског народа у пуној светлости својој засија мејју браћом Славенима и пред целим човештвом; ко у поносу србског народа свој понос налази: тај неможе и несме равнодушно слушати, да се о трошку јавне части и будућности србске праве басне о србским земљама. „Вандерер“ дознаје, да је „тајни бугарски главни одбор“ управио на султана споменицу, у којој се набрајају тегобе и страдања Бугара, и иште се да се призна за Бугарску политична и вероисповедна самомосталност. Та самосталност имала би се ујемчати слободњачким уставом, који се своди на следеће основе: 1) Бугарска да има своју народну и уставну владу. 2) Бугарска, са свима областима у којима Бугари живе, да сачињава Јвдну државу, која ће се звати „краљевина Бугарска.“ 3) Та бугарска краљевина да зависи политично од Турске, и да јој буде краљемсултан Абдул-Азис, као и његови последници. 4) Султан ће се увек у којој старој главној вароши бугарске краљевине крунисати за краља Бугара; ту варош изабраће народна скупштина. 4) Управа Бугарске да се повери хришћанском вицекраљу изабраном од народне скупштине и признатом од султана. 6) Тај вицекраљ да буде поглавар државе, подсултаном, асауправљајућом власти; он уједно и да представља највишу судску личност. 7) Вицекраљ да са помоћу државног савета управља краљевином. Чланови тог савета да буду искључиво Бугари изабрани од народне скупштине. Најпосле, споменути одбор захтева, да се што пре сазове бугарска народна скупштина, која би без сваке мешавине владе била изабрана од народа, и задатак би јој био, да определи политичне одношаје краљевине бугарске и царевине турске. Ми би пре и поузданије могли рачунати на народни успех Бугарске, кад би видели браћу Бугаре, да не само писарском, него и јуначком десницом повраћају и осигуравају слободу и независност своју. Да се слобода на перо узима, ко је неби имао? Да Турчин правду хоће, неби ни било те његове царевине, што је отимањем тујјих земаља, неправдом скрпљена. У народној скупштини у Атини питано је министарство о депешама Француским и инглеским посланим грчкој влади, што се тиче одношаја ове спрам Кандије с једне и Турске с друге стране. Министарство је одговорило, да ће оно поштовати постојеће уговоре што се тиче Турске, али да му није могућно спречавати трговачко и кријумчарско пошиљање оружја и џебане из Грчке у Кандију. Савезничка скупштина Северне Америке закључила је, да се постави питање председнику республиканског савеза : зашто Инглеска није још дала Америки накнаду, коју ова тражи, за штету нанету североамериканској трговини од ратне југоамериканске лаi>e, Алабаме, саграђене у инглеским бродарницама; и после: шта остаје да се учини, па да се та накнада добије. Као што из Новог Јорка телеграФишу, министар спољашњих послова Северне Америке, Сјуард, саобштио је званично писмо, по коме је С. Америка понудила своје посредовање у сукобу, који постоји између Шпанске и американских республика: Перу, Хили,Боливије и Екватора, предлажући, да се првог идућег месеца састане у Уашингтону већа пуномоћника. На ту понуду још нема одговора.Ј

КИКИНДСКИ ДИСТРИКТ.

Велика важност, коју кикиндски дистрикт за Србство у Банату има, побуЈјује нас, да на прагу предстојећи промена и рештаурација коју о њему прозборимо. Ми смо пре годину дана у овом листу дистрикт-

ску ствар претресали, и разна мњенија о томе у наш лист примили. Као што је познато, било је онда две странке, једна, која је хтела да се диштрикт разреши донде, док не буде у стању био, свој магистрат издржавати, и само да се економат задржи; друга, која је хтела да се дистрикт бар до решења србске ствари задржи, и то бар са политично-економским магистратом, ако држава не би судску струку на своју плату примити хтела. За прво се изразила биласкупштина дистриктска, од г. Мандића као кр. повереника сазвана у великој већини својој, за друго је била мала мањина, које је мњеније и овај лист делио. Привремена влада оставила је ту ствар нерешену, поставила је г. Стојачковића за кр. повереника место г. Е. Михајловића, и министарство he сад ту ствар решити имати. Ми држимо, као што смо и лане казали, да влада на основу прејјашњег закључења дистриктске скупштине дистрикт укинути неможе, из простог узрока, што је закључак у провизорном времену донесен, где и магистрат није био онај, који је изабран, него је наименовањима преображен, и што и сама скупштина није правилна била, почем је са произвољним члановима умложена, и по томе конФеренција била, која није права имала, решавати у име дистрикта, нарочито у ствари, где се његовог бића или небића тиче. Као што дознајемо, и мииистарство намерава дистрикт и опет о том саслушати. Опет дакле долази питање, шта би у тој ствари решити ваљало. Ми и опет остајемо при свом, лане изјављеном мњенију, да се т. ј. дистрикт не укида, но да задржи своје представништво и свој магистрат донде, док се ствар народности у обште, србска по особу Угарској нереши, што ће најдуже за годину дана сљедовати. Они који су за укидање дистрикта, а зато је и Меленачки посланик, наводе ове узроке за то : прво велики трошак с једне стране, а с другс стране задужење народа, који би се оним помоћи могао, што се на магистрат троши, друго што је народ на магистрат који га је задужио и упропастио, омрзнуо, треће, што би у торонталској жупанији србски живаљ тиме умножен и ојачан био, напоследку, што и вел. жупан и сама влада на то нагињу, да се магистрат одржи, и то једно зато, да србски живаљ у Торонталу слаб остане, а друго, шот пропадање Србаља може коме и у рачун ићи. Каже се, да је и г. вел. жупан Корачоњи своје мњеније за одржање дистрикта дао, и да га је баш србским листовима подкрепио, који су се зато изразили. Да је дистрикт за ово неколико оскудни година јако задужен, да је томе поглавито и магистрат крив, који је немилице, без мере, и потребе народ у дуг увлачио, то је истина. Каква се чуда, какви покори у том обзиру.чинили, то је наша преса навидик изнела. Дотле се дошло, да је у обвезницама чивутским поверитељима на вољу остало, да ли ће поједине дужнике или за њи обштииу тражити. и екзеквирати, и почем је ово за поверитеље угодније било, то су обштински пашњаци Чивутима будзашто за дуг поједини становника екзекуцијом, која се изнајпре као за порез политичним путем водила, под аренду на више година давани. Акосе ко на злоупотреблења магистраиа тужити хтео, био је гоњен; ако се ко на пут дао, разписивало се за њим као за злочинцем, да га увате, где га нађу, и под пратњом натраг врате, тако да су најчеститији људи морали од наместништва „salvum couductum“ искати. Али свему томе ниј'е установа магистрата, него су лица магистрата крива, и криво је то, што није било представничке контроле, а овоме је опет које магистрат које сам провизоријум крив; криви су и сами год. 1861 изабрани представници, јер ни су своја своја права мужки чували, нису своје дужности савестно изпуњавали, а то је можда опет зато, што је и представништво великим делом пород мита и напојнице, истог кортешовања, и истог начина избора био, из кога је и магистрат произишао, теисњиме једног духа био, једнаке изпреплетене интересе имао. Из свега тога разуме се, какоје од 170,000 дистриктског капитала на дугу на 68.000 интереса неутерани нарасло, и да је велики деодуга тогадоскора неосигуран био. Из тога пак само то сљедује, да честити људи

„3 А С Т А В А“ излази двиИут у недељи , средом t суботом. Цена је на годину 10 Фор. на по године 5 Фор., на чет врт године 2 Фор. 50 новч У- вр. за Аустрију, а за Србију на годину 100 грошз на по год. 50, а на четврз године2s гроша.

BPOJ 22. у Пешти, у среду 15. марта 1867. ГОДИНА 11.

Огласи се рачунају ио коли чини врстИ; које из гармонта заузимају, иза сваку врсту плаћа се за први пут 7, за оваки даљи пут 5 новч. Осим т jra за жиг увек по 30 нов. Дописи се шаљу уредништву а предплата администрацији „ЗАСТАВЕ“ у Пештп. Grtln|baumgasse.Mex;co, I. Stock Thur Nr. 10-