Застава

ЗАСТАВА.

r— Нови Сад, 28. новем. I Узрок и значај најновијој министарекој промени у Београду неразјаснују се још ни с које етране. Међутим са свију страна изјављује се, да Милаи Петронијевић, садањи министар спољашњих послова, јест „политична нула.“ Ако се знало шта се радило, кад је Ристић позван на чело спољашње политике Србије, праведно се питати може: како да се одгонетне загонетка те политике, кад јој се „уочи освете Косова“ поставља за „попечитеља“ једна „политична нула“?! „Ендепанд. белж“ доноси један допис из Петрограда, у коме се означује као врло важна новост, да је Ристић поетављен за министра спољашњих послова у Сроији, и тврди се, да је Гарашанин удаљен са тога звања зато, што је најпосле хтео да се попусти према порти у питању о убијству на „Германији.“ У истом допису вели се даље: „подпомогнут скоро отворено петроградским двором, и рачунећи не без основа на једновремену радн>у Грчке, кнез (Михаило) није хтео попуштати као Гарашанин, и овај је морао одступити од звања свог. Његов последник Риетућ, на гласу је као пријатељ оелобођења источних Хришћана, пријатељ скоро онако исто ватрен као и ђенерал Игњатијев, руски посланик у Цариграду.“ Но шта ће да реку браћа Руси, кад чују, да „ватрени пријатељ ослобођења источних хришћана * незгреја ладну столицу Гарашанина, и кад чују, да „скоро отворена подпора петроградског двора“ и „о-сновани рачун о сарадњи Грчке “ свршују се у Београду „политичном нулом“? Надајмо се, да ће бар оних 36,000 белгијских пушака што су досад ваљда већ у Београду, и оних 15,000 што ће за њима доћи надајмо се, да ће бар тих 50,000 иглењача, купљених за крваво стечене новце србске, значити коју јединицу поред „политичне нуле “ у министарству спољашњих послова ! Био се последњих дана резнео глас, да је Грчка у некој особитој посланици трима силама које ју заштићавају, изјавила, да се она радује што су Француска , Прусија , Италија и Русија, по предлогу последње, изјавиле се у Цариграду за начело немешања (неинтерверције) у питању Источном. Из Беча одговарају, да о таквој посланици Грчке ни спомена нема. У Бечу, где се толико пажње поклања Турској, води се брига и о томе : да „порта озбиљно настане, да конФеренција која би решавала римско питање, посаветује се и о Источном питању, а наиме: о даљем одржању париског уговора од 1856.“ Из Лондона пишу о разглашеном уговору Француске и Русије за одржање турске царевине следеће: „Француска и Аустрија беху збиља дошле до подпуног споразунљења о питању Истока, само то споразумљење имало је постати уговором тек пошто му се Инглеска придружи. Али лорд Станлиј одговори мудро барону Бајсту дошавшем из Париза у Лондон —: да no мнењу краљичине владе, уговор од 1856. довољно ујамчава целину турске царевине. И тако посланство Бајста сасвим залудно остане.“ Инглески лист „Стендард 11 пише, да Русија ради, да се хришћанским народима у Турској призна онаква унутрашња самосталност каква је призната Србији и Румунској; то јавља полузванични орган инглески, па нита: шта би било од турске царевине, ако би се сви хришћански народи на Истоку поставили према Цариграду у исти положај, у коме су Србија и Румунска? „Нажалост, додаје „Стддр.“, турска влада нашла је, да је свака уступка К оју је учинила, донела нова захтевзња која смањују њену собствену снагу. Ако би султан признао право на самосталиост Кандији, одма би устале на оружје пограничне области грчке.“ Тако умствује „Стендард, 11 и закључује: да се Хришћанима нема дати унутрашња самосталност, него „реФорме 11 које би их у свему изједначиле са мухамеданским поданицима. Кад се у Лондону питају, шта ће бити од Турске ако се раји слободе даде, ваљало би да промотре и другу страну тог питања. т. ј. шта ће бити од турске царевине, ако се хришћанским народима небуде м и рн и м путе м призн а л о првродно правоњихово, праводаса-

ми еобом управљају и о себи бригу воде? Питајући се тако, инглески пријатељи Iурске увидели би, да је најбоље if најмудрије по турску царевану, да мирним уступкама претече Хришћане који би оружаном руком сами узели слободу на коју право имају. 23. новем. (5. дек.) отворена је смупштина италијанска без престолне бессде. Ако краљ није имао речи за народно председништво, председник новог министарства Менабреа, казао је бар, да влада, после најновијих догагађаја у папиној области, има тегоба. „Краљ је закључио, рекао је Менабреа, да помилује све који су учествовали у последњим догађајима,“ наравно ради олакшања својих тегоба. Напомињући римско питање, Менабреа је изјавио: „да једна у средини Италије усамљена држава има своје тегобе. Римско питање неда се решити силом, него давањем јамства, да ће се света столица поштовати, и да ће папа у Италији, а не изван Италије своју најснажнију подпору наћи.“ Пре него што је изречена „амнестија за Италијане који су „компромитовани" у последњим догађајима, министарство Менабреа понудило је Гарибалдију слободу, под условом: „да се политиком небави.“ Гарибалди је одбио тај услов. Сад пошто је безусловна „амнестија" изишла, париски лист „Етандар“ пише: „чује се, да је Гарибалди услед изненада обнароооване амнестије Капреру оставио , и у Риму очекују ново нападање.« То „ чује се“ јамачно нема свог извора даље од Париза. У Француском законодавном телу државни министар Руер изјавио је 23. нов. (5. дек.) да Француска војска остајеуРиму доклегод то изискује сигурност пане; а под Римом разуме он целину садашњепапинеобласти. НатојеЖилФа вр одговорио: да је влада овај пут истина на чмсто казала своју политику у римском питању, али да хтети у исто време: и одржати светску власт папе, и утврдити јединство Италије да је тако противуречена воља уображено дело. У седници законодавн. тела од 24 нов. (6. дек.) Руер је објасњавао догађаје у Италији, па је напоменуо и „несрећу Аустрије," питајући: „јесмо ли могли ту несрећу у 1859 предвидети ? 0 томе ми рачуна водимо; и зато смо помогли Аустрији, да се опет опорави, и закључилисмо с њом искрено пријатељство, које, као што се надам, неће остати без утицаја на светски мир. “ По истом министру на конгресу женевском била је учињена завера за устанак у Риму, у Фиоренцији и у Паризу све у једно исто време. Влада царева оружаним посредовањем у римском питању осујетила је ту заверу. Руер је напоменуо најпосле и конФеренцију, и рекао је: ми смо свима силама изјавили, да нећемо никаква програма састављати. Ми ћемо се га конференцији са нашом прошлости и нашом садашњости наћи. Папа је наш позив без уздржања примио.“ На изјављену опомену: да је Папи нуждан Рим, а Италији такође без Рима неможе бити одговорио је Руер: „ми изјављујемо, да Италија неће присвојити Рим. Никад Француска неће трпети такво насиље противу њене части и противу католицизма, она ће захтевати од Италнје снажно и енергично извршење септембарског уговора, неодговори ли Италија томе зактевању, Француска ће умети своје учинити. Је ли тојасно 9 " Јлвилисмо, како је в. војводина ХесенДармштат примила позив Француске владе за конФеренцију у римском питању. Усљед тога Бизмарк је послао влади те војводине опомену, у којој се чуди брзини са којом је она иримила Француски позив непитајући како суде о томе: Прусија, суседница и савезница, и северонемачки савез коме је речена војводина члан. Бизмарк пита: небоји ли се влада Х-Дармштат да ће се таквим поступањем одвојити од политике својих немачких савезника. Он мисли, да та влада није у сагласности са духом савезничког уговора; а уздржава се од питања: колико таква несагласност и последице које она за собом донети може одговара савезничком уетаву. 10. (22.) нов. отворена је Северо-Американска скупштина. Председник республике Џонсон поднео је тој скупштини извештај, КО Ј И се своди на следеће: Председник иште, да скупштина обори акт којима је Југ Америке стављен под војену у-

праву, која ће ако устраје, умножити порезу и донети народно банкротетво. По свој прилици, нужна би била једна стална војска са трошком од 200 милиона долара, да би се одржала војена управа над негрима. У спољашњој политици никакво питање незаплеће озбиљно одношаје Северне Америке са страним силама. Накнада коју Северна Америка од Инглеске за штету, нанету американској тргоговини ратном лађом Алабамом, која је ограђена у Инглеској за Југоамериканце у време борбе ових са Северном Америком та накнада није још добивена; али се није бојати да Инглеска упорно одрећи је. | Нови Сад 28. дек. Читамо у „Пешт. Л.“ програм унионеке странке у троједној краљевини. Оно што је најглавније, а то је да тр. краљевина пе буде подложена извесној већини у располагању са крвљу и новцем, то не говори ни о самосталној и одговорној влади тр. краљевине; па најпосле не каже се ни то, да је земљиштна целокупност први услов даљег договарања, него се само говори о правној огради рад Реке; а знамо шта вреди таква ограда нрема неким евршеним чиновима! Са тим програмом неће унионисте заиста ниједног свесног Србина ни Хрвата у тројед. краљевини завести, све кад би тај програм заиста потпуно озбиљан и ујамчен био. Али пошто ни то још није, и пошто сваки види, да је то само нешто, чиме треба народ да се завара и што никако нема никакве гаранције, да ће се и то још држати, то ће се онда сваки народњак у трој. краљевини само још већма утврдити у евоме уверењу, да се треба држати тврдо и непококебљиво народне странке и да треба само њене кандидате за сабор бирати. Те најтоплије и са свом патриотском озбиљношћу препоручујемо и нашој сремској браћи при предстојећим избор и ма! Нека се држе тврдо и стално, а не плаше никаквих празних страшила! Нека увек то имају на уму, да је народ вечан и да извесно побеђује, кад вољом и снагом не клоне, а ненародни жупани и судци и остала оруђа владина данас јесу, сутра нису! Саопштићемо још једном већ познате кандидате народне странке: за Руму: др: Ј. Суботић; за румски срез: Сима Филиповић; за илочки срез: Александар Вукашиновић, др. Б. Плавшић; за ерез ердевички : Јанко Томбор; за ерез иришки: др. М. Полит; за срез товарнички: Стипа Матизевић; за срез вуковарски: др. А. Рогулић.

Д о п и с и.

Пешта, 21. нов. Напоменуо сам вам пре, какву је погрешку наш архијерејеки синод учинио, кад је у обзиру поделења помешани србско-романски обштина, и њиови обштинсмо-црквени добара, приетао на начела, која су по том у највишем патенту изражена, и по којима се то поделење има административним путем решити, и то тако, да ако једна или друга етрана властитост не докаже, црква, школа и непокретно имање остаје при већини, која мањини неку накнаду даје. Споменуо сам, како је то начело опасно по наше обштине , које ма да су праседиоци, ма да су цркве и школе зидали, ма да су црквене сесије на основу повластица србски добиле, ипак дошавши неугодним околностима у мањину, сад би по оним начелима посед обштински црквени добара изгубиле и морале се задовољити са незнатном сумом накнаде, из које не би саградити и набавити могле оно, што једној црквеној обштини треба. Кад су неки чланови сабора нашег од г. 1864.-5. предлагали, да сабор иста начела у нретрес узме , опираше се томе царски комесар, архијереји се за то незаузеше; њима је можда ласкало, што је влада само њи саслушала, што им је тим начином неку изкључиву надлежноет у тим стварима признала, заборављајући, да у обзиру таки спољашњи црквени ствари и народ средством свога конгреса гласа има, и имати мора, и немислећи на то, да у таким стварима , где и према влади борбе има, народ и архијерство, т. ј. конгрес и синод већег одпора дати, и пре до цели доћи може, него сам синод. Јавио сам вам и то, како жупаније по на-

челу већине противу Србаља решавају то је и због тога наравно, што су у дотичним жупанијама Романи претежнији. За чудо нам је, како су жупаније, које се толико противу патената боре, особито из провизорни времена, сад на основу патента те ствари решавати могле, и како нису те ствари на судско поље одбили, куда по природи и епадају, јер се ту ради о „моме и твоме.“ Ми смо Срби заиста показали, колико нам стоји до тога, да са једноверном браћом нашом Романима у слози и доброј љубави оетанемо, и баш је слободоумна народна странка зато заузимала се, да се жеља Романа испуни и митрополија њиова са особеним црквенонародним сабором установи;то се чинило колико из правдољубивости, толико и из обзиранапотребну слогунашу наполитичнонародном пољу, јер су нам ту интереси једни, а на црквенонародном пољу слога нам може ону снагу дати, која је нужна, да и држави и католичкој јерархији одпор дамо онде, где нам права наша крње, или крњиле буду. Но и правдољубивост, правичност и обзир на слогу има своје границе. И преко ти граница попуштати, и под Фирмом слоге и оно упуштати, што је наше, то би слабост била, која другог и неотице у искушење доводи, да нам, што но реч, и асуру испод ноге извуче. Пошто су се наши сународници с неки страна на заступнике Србе на уг. сабору обратили, то ће ербски заступници данас конФеренцију држати , шта да у овој ствари чине и нашим обштинама помогну. Резултат ћу вам јавити, за сад толико мислим, да ће се свакако захтевати, да се те ствари, воје су већ до министарства дошле, на судски пут одбију, и у колико потребно буде, да се вакон за подобне случајеве донеее, по ком ће се власти, нарочито судови владати имати. Већ XX. зак. чланак §. 7. од 1848. год. опредељује: да ако у једној православној обштини и већина на сједињену веру пређе , имање црквено православнима остаје. И овде је подобни случај. Романи хоће из већег обштинства, из јерархичноцрквенг обштинства да изиђу, и у друго, романско, да уђу; имање дакле и по себи има оетати при онима, који неће да се деле, који неће из досадашње свезе и обштинства да изиђу , па ма и не могли онаке доказе својине својо из прастари времена донети, какви би се код власти, или судова изискивали. Пријатно ми је, да могу јавити, да се г. арх. Живковић не само својски за наше обштине заузимао, него да је исто становиште бранио, и са нашим обштинарима противу административног решења исти ствари оградио се. Тако и са обштинске стране наслона имамо. Што се иначе Романа и Србаља на сабору тиче, јављам вам, да Романи које из Угареке, које из Ердеља имају 33 заступника, а Срби сад 10. Била се реч повела о том, да организујемо солидарно политично-народну странку Србаља и Романа, но на то би од стране Романа само њи 14 пристало, од Србаља незнам колико; али очевидно је, да би овака организација само онда значајна и замашна била, кад би сви, или бар већина Србаља и Романа у њу ступила. Овако би и на самом политично-народном пољу солидарности било. Шиљем вам закључења конФеренције угочки Русина, које су на србске, романске и русинске заетупнике послали, из њи ћете видити, и нашем свету саобштити, шта Русини захтевају. Данас је гр Андраши одговорио на интерпелацију Перцела и дружине, јер су интерпелацију више бивши хонвида из свију странака куће подписали. Одговор неће најугоднији бити. Перцел је питао, да ли влада намерава увести „ мађарску народну војску,“ и када? Гр. Андраши одговара, да влада намерава свакако земље „обранителни сустав“ увести, но да се мора најпре са министарством Аустрије у споразумлење ставити, па ће не ове, али у почетку идуће године при новом састанку предлог учинити, па очекује, да ће га интерпеланти својим саветом подпомоћи. Перцел је одговорио, да се мора посаветовати најпре са својима, да ли ће и у колико бити са одговором задовољени. Овде се види разлика између „мађарске народне војске“ и зем. „обранбене војске“ која на обшти „Wehrverfassung“ опомиње. Ми не би имали ништа противу тога, да Угарска има своју војску али не „мађарску народну" и под јамствама, да она неће у-

„ЗА СТ А ВА“ излази двапут у недељи, четвртком и недељом. Цена је на годину 10. Фор. на iio год. 5 Фор., на четврт године 2 Фор. 50 нов. а. в. за Аустрију, а за Србију на годину 100 гроша на по год. 50, а на четврт године 25 гроша.

Број 108. У Новоме Саду, у четвртак 30. новембра 1867. Год. П.

Огласи се рачунају по личини прста. којс из * F* монта заузимају,иза сваку грсту плаћасе запрви пут 7 за сваки даљи пут 5 н. 0 'им тога за жиг увек по 30 н. Дописи се гааљу уредништву апредплата администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад.