Застава

R пеовом случаи вам сие послани во извЈепгчени недоумјенија бивает, во втором же осуждениЈе ennie кажди во собственом дјеље обрЈетаетСЈа. Разумен н благообразен человјек на кого непрезипаlет, но повсјуду учтив и снадходителен бивает Кол паче измјерени и избрани будут кораки его напрјамо его иредпостављених. Внемлите убо, тако противно творјаше сами себи осуждаете, срамотите, и во ничто вмјењаете. Непочитајаи бо себи предпоставленаго, ТЈем соблазнает своих подчинених, и учит их, да и они его непочитајет, во лицје таковаго ви сослови терпит И церков изјављаетсја. И постраждет ли они, презренси, и отметаеш, повсјуду то милосрдиЈа не заслуживает, страдани бо его всјако взираетсЈа, аки праведног сљедстви дјејанаји его непристоиних. Ви вашими дјејанми личнују чест вашего ппрр. ни умалити ни умножити можете. Њиње никтоже оправдатсја чужими киждо бо токмо от својих ДЈел прославитсја или постидитсја. Моеја должности бити вмјених вашим читноетјем толико во совјест братски привити, надЈејасја, тако впред во сославији братском неоступпни пребиаајушче, в нем јединомислено на славу божију и често церкве посужити бтдете. ИмјејаЈ уши слишати, да слишит! у Петрињи 30. окт. 1867.

Рафаил Кукич ппрр

ШТА ИШТУ УГАРСКИ РУСИНИ.

Скупштина угарско-русински народњака саставила је следећи програм жеља и захтевања угарски Русина: I. Упогледу цркве. 1. Црква да буде тако уређена, да у њој автономна слобода уз утицање грађана законима гарантована буде. 2. Да се досадашњи епископат мункачки подигне на метрополију. 3. Да се за мађарске приврженике ориенталне цркве мађарски грчко-источни епископат подигне. 4. Русински епископат у Мармарошу да се опет узпостави. 2. На пештанском свеучилишту да се за русинске ђаке русински катикета намести и русинска служба божија да се обдржаје. 11. У п оглед ужу пан иј а. 1. Жупанијама да се по народности границе назначе. 2. Тако звани жупанијски одборни чланови да буду по њиховој изборној способности бирани. 3. Почасни чиновници да немају гласа у жупаниским сјединицама. 4. При избору саборски посланика поверенст во избора да купи од места до места листине гласов а> 111. У погледу народности. 1. Премилостивог краља нашег замјеник да носи као што је то у пређашњи времени било —■ и сада титулу az oroszak vveszere (:русинског војводе:). 2. Русинска народност да сеу Угарској за равноправну народност призна и да нам је слободно уз мађарску заставу и нашу плавожуту употребљавати. 3. У русинским жупанијама да буде русински језик званични и да можемо премилостивом краљу русинске адресе слати. 4. Усљед тога да се индивидуа русинске народности при вишим званијама употребе5. Наши за војнике способни младићи да се саставе само за чисто русинсне пуковније (:регименте:), да добију русинске свештенике који би службу божију у русинском језику обављали. А за сдучај тај ако се угарска народна војска установи, да онда русиске пуковније могу уз маи плавожуту заставу носити. IV. У погледу народног изображења и просвете. 1. Ствар народног изображења и просвете да се самостално уреди. и да се онако као и црквена афтономија води. 2. Учитељи имаду се о државном трошку издржавати. 3. У русинским жупанијама и у вишим русинским школама да се русинским језиком предаје, али и да мађарски језик имаде катедру. 4. на пештанском свнутилишту да се отвори катедра за русински језик и литературу. 5. У мармарошкој жупанији да се подигне школа за пољодјелство-обртност. 6. Русинима угарске да буде олободно где и кад оћеду скупштине обдржавати. Коначно да се сви преостатци Феудалних одношења униште. Програм овај иде за обавештење по свих русинских предјели.

БИРАЧИМА НАРОДНЕ СТРАНКЕ У СРЕМСКОЈ ЖУПАНИЈИ!

Премилостиви наш краљ Фрања Јосиф достојао је позвати верни свој народ краљевине Хрватске и Славоније, да бирају заступнике на сабор који се почетком јрнуара 1868 у Загребу састати има, да разправља предмете у највишем решкрипту од 20. октобра т. г. означене. Ми ћемо томе превишњему позиву препокорно одговорити тако, да се верност према краљу и дужност према домовини у склад доведе. Вирачи народне странке у Срему! Ви ћете до који дан позвани бити, да најодличИије право и најсветију дужност грађана извршите. Бирачи народне странке! знајте до сваки онај од вас, који на уречено време и одређено место недође, вређа и Бога и народ и дедове и унуке и саму земљу, којој he кости своје предати. Ви знате, шта xohe странка народна, која се држи саборских закључака као ваконито изражење воље народа нашег и којој ви припадате. Тко незна ево му, пак нек чује. Народна странка хоће, да се троједна краљивина С краљевином угарском погоди, али тако да најпре Као браћа равноправна уговоримо све, како бити има, а не да се угарском сабору предамо на милост, да он наређује за нас, како је за њега најбоље.

Народна странка хоће, да наша краљевина буде другарицом краљевине угарске, а не њеном прикрпином. Народна странка хоће, да народ наш буде савезником народа мађарскога, а не његовим слугом. Народна странка хоће да се сачува име наше и име нашег народа међу краљевинама и народима Европе, а не да то име изчезне из уста људи и да се избрише из листова повестнице. Народна странка хоће да буде друштво наше са Мађари на хасну нашу, а не штету, на олакшање наше а не већи терет. Народна странка хоће да нам се даду гаранције, да се неће имање наше трошити на потребе, које нису и наше, и да се крв наша непролива за интересе, који нису и наши. Народна странка хоће да у слободној земљи нашој будемо сви и пред законом и иред властима једнаки. Народна странка жели, да у нашој земљи и у нашем народу под жезлом нашега законитога краља и господара влада само већа заслуга и веће поверење народа. Народна странка хоће, да уз одговорну владу сваком право, имање и част буде осигурана законом. Народна странка хоће, да нам разкомадана троједна краљевина целокупна постане. Народна странка хоће, да наша земља буде богата, а народ сретан: зато ће подупирати све, што на то иде, да добијемо жељезницу кроз Срем и Славонију, све установе, који кредит дижу и материјалним потребама помажу, а урбаријална одношења да се што пре по правици реше. Народна странка хоће, да се устав и уставност свето чува и обдржава, зато неће пристати ни нашто што устав вређа и уставност обара. Уставна је слобода душа народа, а народна странка хоће да нам народ буде жив, здрав и крепак. Препоручујемо вам дакле, да бирате заступнике који ће ова начела наше странке држати и унапређивати. Ми неидемо на то да вам кога наметнемо; бирајте кога хоћете, али бирајте људе знане, који неће проневерити, који се неплаше никога до Бога и закона, који не траже друго до лепо име за себе, а што веће добро за свој народ и за своју домовину. Бирачи! Сад је време, да покажете, да вам је слобода преко свега мила. Сад је време, да покажете, да негледате ни на кога него само на закон и добро народа. Сад је време, да осигуратесебеисвоје потомство. Сад је време, да свој образ осветлате пред оним дичним светом, што почитује начело народности и љубав уставној слободи. На ноге дакле и у име свога добра! У коло браће у име народа и будућности! На избор заступника у име светих начела, које народна странка изповеда! Пут закона је пут најсигурнији; на тај вас пут ми позивамо, лепи наш Срем све нас роди и храни; хајте и Сремци сви сложно у братском колу, да осветламо сад образ нашега нам милога Срема. Ко је дакле верни син домовине, коме су права народа света, нек похита на биралиште! Живио краљ! живила домовина ! живила слога ! Ево званичног акта којим је досадањи кнез врднички, као што у прошлом броју напоменусмо разрешен од звања: Г. Ђорђу Анђелићу у Врднику. По вишој наредби и високом налогу Пресветлог господина великог жупана славне жупаније сремске бр. 96., дижете се ви од кнежевске службе, због агитација изборних; и на ваше места именује се и поставља за кнеза обштине Врдника Илија Давидовић, кому ћете ви сва писма, обштинске ствари, печат, кључеве и касу у присуствију г. бележника предати имати У Иригу 2 децембра 1867. жупаниски срезки еудац Нов и ћ . У Бечу, 22. нов Волио би чисто, да вам се и не јављам, него што вам са оваковом вешћу долазим. Вест ова збори о смрти Ђорђа Радивојеваћа, докторанда, која га у 22 години живота 16. 'новембра постиже... Покојник је рођен у Шапцу, и помоћу владином одао се збиљски н а струку медипинску, коју на жалост не изучи. Патио је више година од инсуФицијенције а то га и обрва... У њему губи Србство одушевљеног сина, а задруга „Зора к ревносног члана. У туђоЈ земљи оплакаше га покрај рођеног брата му и многи пријатељи. Вечна му памет!..

Н О В И Ј Е.

Из Митровице нам јављају 28. нов.: Данас доби србска читаоница опомену од власти, због говора др. Ненадовића на селу у недељу држаном. У седници инглеског парлимента од 7. дек. (25. новем.) поеланик Бентинк интерпеловао је владу о Француско-аустријској погодби што се тиче Турске. Лорд Станлиј одговорио је, да њему о томе није ништа познато. Барон Бајст, кад је недавно био у Лондону, наговестио је неке савете који се имају порти саобштити, и којима је инглеска достојну пажњу поклонила. Даље није ништа чињено. „Петроградски Журнал" од 25. новем. пише да неверује, да има каква уговора између Француске и Аустрије о Турској. По једном телеграму из Цариграда, од 23. нов. (5. дек.), в. везир Али паша позван је натраг из Кандије, а послан је да га замене на острву цариградски „министар јавне просвете.“ „СРБИЈА“, омладински орган у Београду, пише: Готова је књига: Српски омладинскикалендар за преступнугодину 18 6 8 - му “ и до који дан биће разаслана приложницима бад а ва, а моћи ће се добити и у свакој књижарници српској и хрватској (па и код одређених осо-

бених продаваца) за 6 гроша чаршијскии или 60 новчића. Ова се књига дели на двоје. „У I. делу: а) први календар, као; године знатнјих догађаја, четири годпшња времена, помрчине сунца и месеца, планета владалаца, покретне светковине, дванаест небеских знакова и остали знаци за месечне четврти, сунце, неке планете и месец, државне светковине у Србији и Црној гори, 12 месеца и у њима празници и свеци преко целе године: б) неколике белешке за трговину и промет, као Јајмови и тргови (панађури или вашари, и пазари или пијаце) у Црној Гори, Србији." и у аустријским земљама, поште и телеграФије у Србији." „У 11. делу има ових 25 чланака: 1. Српски народ у години 1866-oj од одбора „Зориног"; 2. Како ваљанеговатиздравље, написао Владан Ђорђевић; 3. Ђурђе® Д ан ’ песма Јована Јовановића; 4. Први појмови оваздуху, води и земљи, превео Иван Маринковић; 5. Је дна институткиња или рђаво васпиоање, од Србољуба: 6. Мраз, киша и туча. од Бранка Никоајевића; 7. Хајкуна, песма Ридмила Лазаревића; 8. Година, чланак о календару, саобштио И. Марковић; 9. Народна школа и туђи језици, од Н. Вукићевића; 10. Око, цртица о лепоме по немачком од И. М.; 11. Крагујевац, путничка црта Вл. Ђорђевића; 12. Разговорсвештеников с Хришћанима о томе да не ваља говорити срамотне речи, од В.; 13. Противу пијанства, из школскога листа (од Ђ. Натошевића);Парох Обрлин, углед свештенички; 16. Словенска „слобода", из једнога предавања А. Мицкјевића 16. Како ваља гаити стоку, од И. Максимовића; 17. Сјадранскога мора, путничка црта, по А. В. од Бабо написао Вл. Ђорђевић: 18. Ваздухушталама, превео Б. Н; 19. Коподижешколууочима народа, одН. Вукићевића; 20. Краљевић Марко, слика, из српских нар. песама по Каперу и Мицкијевићу написо Вл. Ђорђевић: 21. Оусевскојземљи, једна лекција за недељошколце, ил „Пријатеља српске младежи" (од Ђ. Натошевића): 22 Говеђа Куга, по Мају написао Радмио Лазаревић; 25. Неколико бележника за наш нанредак, написао Ђ. Натошевић. Други је део саставио одбор „Зорин“ у Бечу, а први је. израдио одбор „павачкога друштва" у Београду. Прегледајући само летимице садржај другога дела види се, да је највише пажње и простора дато потребама и поукама за тежачки ред, који је језгро нашега народа, а уз то пије заборављено ни грађане и варошане; шта више и за калину наших уметника и књижевника побринуо се овај календар, да и њпма донесе ако не поуке а оно барем нешто забаве (према чланку 17. омладинских одлука на првој скупштини). У првоме делу пак доноси овај календар као нешто ново: а) све свеце Србе. којима је дан спомена до данас позњас: б) многе словенске свеце источне и западне цркве: старе „славенске “бугарске и руске на једној страри, а крватске, чешке и пољске на другој; в) износи на видело како чешкога владаоца Већеславаи мученицу Л у дм и л у слави не само западна црква него и источца, онако од прилике као што светога Ђирила и Методија прослављају обе хришћунске цркве; г) наговешћује како Видов дан долази од светога Вита или Вида мученика (Sanct Veit) ; тако исто показано је д) да су „Михољ дап“ и „свети Мрата“ (Мартин владика) свеци западне цркве (види 29 Септембар и 11 Новембар по новом). И тако од светаца Срба могу се сматрати као неки приновак у српском календару ови: архиепископи Арсеније I. (Сремац), Сава 11. (Предислав Неманић), Јевстатије 1., Јанићије 1., Никади 1., Данило II„ први патријбрх Јанићије 11., трећи патријорх ЈеФрем 11., и владике црногорске Василије острошки и Петар I. цетињски, од владалапа је први пут у календару: краљ Владимир (Петрислављев; —од преподобних отаца: Јанићије од манастира Девича у Србији, и Црногорци: Сте Фан Пиперсаи и Арсеније ждребанички; од мученика: Ђурађ Кратовац; и најпосле долази још: збор србских светитеља и учитеља. На послетку су и Бранковићи у овом календару доведени у ред тим, што су означени бројевима као и Неманићи. Владалачка лоза Бранковића. која је управљала српским народом 122 године (најпре 75 а после 47) дала ја Србима 7 деспота и 3 деспотице, а то су Ђурађ Смедеревац Бранковић 1., Лазар Ђурђев Бранковић 11., Сте Фан Ђурђев Бранковић 111., Вук Гргуров, змај-деспот, Бранковић IV, Ђурађ 11. СтеФанов, Бранковић V. (потоњи архиепрскоп српски и митрополит каравлашки: Максим), Јован СтеФанов Бранковић VI., и Ђурађ 111. Бранковић VII. и последњи А. Бранковићке деспотице владалице беху ове: Јелена Лазарева, Анђелија Стеванова и Јелена Јованова. Између њих су се посветили: Сте Фан Ђурђев Бранковић 111., жена му Апђелија и синови њихови Ђурађ II (Максим) и и Јован (Бранковић V. и VI). Али и од других светаца често у овом календару има по два и три, где у другим календарима стоји само по један. Још ми ваља споменути, да је ово једна од оних ређих књига наших, у којима нема погрешака противу мењања именских и глаголских облика, јер је одбор певачкога друштва у опште пазио на чистоту и правилност језика у овој књизи. Најпосле књига је ова и спољашње угледна, јер је штампа и хартија лепа; а и цена је са свим малена, јер кад су пуних 25 табака за 6 гроша, то не дође ни десет пара за табак. Одмах за календаром разаслаће се приложницима бесплатно и остале омладинске књиге, као: 1. Пут лицејских питомаца по Србји; 2. Омладинска заједнице, година L; 3 0 основним школама у северној америци. Пут и Заједница продаваће се иначе по 4 гроша комад.

ИЗЈАВА.

Дне 1 децембра п. н. у време недељне службе божје, овдашњи срески судац Јован Младеновић у својој канцеларији пред Јаковом Видаковићем, Јоцом Казимировићем бележником лежимирским, Милошем Матићем бележником вингулским, Мартином Вертићем кнезом кукојевачким и другими, разјарен на противну и немилу му народну странку, усудио се је мене неприсутног и службу божју

обављајућег, опсоваши најпре по свом обичају Бога свеца и прочаја, битангом , вуцибатином . шкандалозним одасвуд протераним човеком назвати, нремдц га више месеци видио нисам, дакле само зато , шго ме је одбор народне странке као кандидата за овај срез препоручио. Овај израз да се је у истину догодио, то морају споменути сведоци ако до заклетве дојде, признати. Ја сам две године у двору мога п. н. владике као пребендар, проповедник саборске цркве и тај лик брачног суда с поштењем служио, ја сам дошав из Ђакова прије 2 година амо, ову нову парокију у најбољи ред довео, добру дотацију изпословао, и својим у моралном политичком и народном обзиру непорочним владањем обће штовање стекао. У то име позивам се овде јавно на сведочбу мога црквенога поглаварства, моје обћине, моје браће у овом протопопијату, и на сведочбу оних родољубних првака који одбор народне странке сучињавају, и који ме као католика за вредног нашли, да им будем кандидатом у овом маломе сасвим цравославном српском срезу. Мимоидућ споменуте богогрдне псовке, ја сам гледо увреде части мени несамо као сукромну човеку већ и као званичној особи у канцеларији цред особама из разних места и разне вере тако суровим начином нанешене, потребне кораке код своје духовне власти учинио, и она ће свом енергијом настојати, да ми задовољштину прибави, и ’да се овај подли изглед најстрожије казни. У колико пако овај изглед инволвира незакониту проти мени као народне странке кандидату агитације, то ћу будућему сабору пријавити, у ком ће се људи наћи, који ће потребита утом обзиру учинити. Славно уредништво тако молим да би извољело ову моју изјаву у свој лист примити: нека наша родољубна публика зна, каквим се подлими средстви некоји муниципални частници проти народним кандидатом служе. Госп. Младеновић дигнуо је јучер са службе бележника опћине ердевичке Гавру Миладиновића, ревна родуљуба с бог тобожних али још недоказатих агитација и то прије изтраге и узпркос просведу обћинског поглаварства, које иса целом општином свога бележника љуби и почитује, јер увек верно уз народ стоји. Да видимо како ће г. бански намесник барун Раух с бог наведеног изгледа са судцем Младеновићем поступати. Дотле нека народ суди! У Ердевику 3 децембра п. н. 1867. Ј. К. Томбор. католички парох и члан одбора народне страке.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ.

К. и др. Пешта, 26. нов. Одавно није било таквих незгода на овд. тржишту ране као прошле недеље: услед знатних довоза ране на страним тржиштама, цене на овд. тржишту падаху; аџија такође назадује; шиљање производа рђавом погодом отешчано: све то ослабљаваше радњу овдашњу. Шеници пала је цена са 15—30 нов. Тек на измаку недеље, кад из Париза, Лондона и Берлина дођоше нешто повољније вести, почела се иза извоз рана куповати, и тада се цена шеници са 5 н. подигла. Нродало се шенице 80 —100 иљада ваг., од којих су 30,000 извезени. Раж је целе недеље за извоз тражена, али и њој је цена са 5 нов. спустила. Јечам је нарочито за рану купован; било га је многа на продају, и зато му цена спуштена. Овас се слабо тражи. Кукуруз се у незнатним количинама за извоз продаје. Ценовннк Пештанске берзе од 26. Нов. фуи. Пожунац Шеница банатска нова 86—87 ф. 605 6.50 » потиска 86—87 ф. 6.05 » » 88—89 ф. 6.60—6 70 „ пештанска 84 86 ф. 5 60—615 Наполица 81—82 ф. . Раж 78—80 ф. 4.30 4ЛO Курс папнра и звечећег новца. Комерциална (трговачка) банка 500 695 705 Пештанске штедионице 63 1320 1350 Будимске 425 430 Старобудимске 40 66 70, Курс бечке берзе. Акције народне банке 681 5 °/о металик 57 30 Зајам народни 6 5 80 Дукати 5 81 Ауетриско сребро . 120.

ОГАЛСИ. 0 Б Ј А В А. Усљед закључка општинства слб. краљ. вароши Новог Сада од 16. новембра 1867. бр. даје се на знлње да ће се 22 (4). децембра 1867 почети продаја грмова у горњој шуми, која ће се иосле у дољњој наставити. Из седнице општинства сл. кр. вароши Новог Сада 14 и (16) новембра 1867 држане.

Стециште. На упразњено место српског девојачког учитеља у Госпођинци, у тителском баталиону, овим се стециште до конца децембра т. г (п. р.) отвара. Са овим местом скопчана је годишња плата од 240 ф. а. вр. 2 Фата трди дрва н слободан стан. Молбенице проситеља подкрепљене сведочбом о способности учитељској и о владању имају се Госпођиначкој компанији до реченог рока припослати. При попуњењу овог места узеће се особити обзир на оне , који су учитељски курс на сомборској препарандији свршили.

С Т Е Ч А Ј. У магистрату сл. краљ. вароши Новог Сада упражњенч је место књиговође (екзактора) на којо се место овим расписује стечај. В рошком књиговођи намењена је у гл. скупштини од 31. маја о i годишња плата од 700 ф. а. вр. Молитељи нек • поднесу своје молбенице магистрату ове сл. коаљ вароши најдаље до 1. јануара 1868 год. пр уз Koje he приложити свеллчк е о своме знању. Из гл. скупштине магистрата и представништва сл. краљ. вароши Новог Сада 5. децембра 1867. Томековић с. р. судац.

Одговорни уреднмн и издавалац др. Стеван Павловић. "===== = ■ - pi" f Платонова штам паријау Новом Саду 1867.