Застава

да по турском). Но, ал то још онда није нико знао зашто ее учинило, еад се тек ведри обзорје! а тако исто нико није ни сањао да fce у вторник 21. нов. бити скупштина, јер 51.10ги добише позив (устмен) у очи самог дана, а декоји у течају седнице (знате зашто), ма да је прописано да се писмено и на два дана напред известе. Ал то се морало тако удесити, како би се у изненађену скупштину наједанпут с тероризмом трупило, те тиме једни збунили, други поплашили, а што остане то ће бнти мањина. Како било да било. еле доста да су се представници обштински 22. нов. у вторник на дотичном месту искупили, незнајући ни зашто ни крошто? (Кад год је важнији предмет, мора се у писменом иозиву изриком означити). Нико се није надао, кад се отворише врата и унутра уће сам г. Видић, заузевши председничку столицу изјави, како му је жао што долази пемилим поводом, пређашњи је избор, вели био „незаконит," прво што њему није било јављено (а овамо је сам то наредио преко бирова) друго што су изабрани они, који као странци немогу бити представници, јер немају у диштрикту имања (а што су они почасни грађани В. Кикиндски, и што с’ тога имају иста права, што и становнмци В. Кикиндски, то се господина ништа не тиче). Доказујући да нетреба стране бирати начинио је тај високостављени господин једно тако фино сравнење, да га, из поштовања спрам вашег листа неможемо у ове редове уврстити, ал чула га је цела скупштина. На свршетку говора стане сам себе Фалити колко је он већ за ово кратко време за диштрикт учинио и. т. д. Најносле позове да се гласа, хоће ли се нов избор предузетп. Радовић (велики бележник диштрикта, овде као обштинскс представник) : Пререшењатреба ваљда да се посаветујемо, а особито сада треба да се озбиљно промислимо, пре но што би оборнли свој собствен закључак, који треба да нам је светиња, ако сами себе поштујемо. Ми би таким поступком окаљали целу варош. Избором Милетића и Брановачког осветлали смо ми себи образ пред Србством, и треба да се што више радујемо што су таки људи добили прилике да могу и нашем дистрикту чинити онаке патриотске услуге, као што чинише целом народу. Они као почасни грађани наши имају та иста права која и ми. Ако је слободан ибвор нетраба нико да нас ограничава, нека нам закључке руши ма која виша власт, ал ми сами ни пошто (одобрење). Ја сам против новог бирања, и предлажем да се учињен избор јави магиетрату. како би га овај представио диштрикцој репрезентацији, која држим да је једино властна у томе решити. Рацковић и Лука Поповић говорили су у смислу Радовића. Лука је поднео био писмено изјаспење, зашто је пређашњој скупштини предложио Милетића и Брановачког, но Видић му то нехтеде примити, те се је устмено изразао. Кад је већ видео г. Видић да нема куд камо, е он онда изађе с Фарбом на ереду. Мени је, вели, поверено од министарства руковођење овог диштрикта, ја сам ту као кр. комесар. II ја „сило.м своје власти уништавам избор Милетића и Брановачког. Непристаје ли скупштина нанов избор,ја је распуштам. „Ви сте зато изабрали Милетића и Брановачког, да закључеза народност, пак горе да предлажу (дакле то је вама противно? Ту лежи.) Дакле видите како се злоупотребљује власт да се њоме свест тероризује. Скупштина кад је видила да несме бирати Милетића и Брановачког, била је тако слаба, те се дала које поплашити које занети, и приступила је новом избору. Видић кандидује своје људе, и тако буду на меето Милетића и Брановачког именитим гласањем (да се и тиме мл ги натерају да ономе даду свој глас кога жели Диштрикцбиров, и да уједно он себи добро прибележи противнике) изабрани г. Видак коншколар Видићев и КриштоФ Фани за цреставнике дистрикта и В. Кикинде. Та се господа таким избором немогу баш ни најмање поносити. Има који би се у њиовом положају стидили. Затим председник (Видић) заврши седницу, препоручујући обштини да врши своју дужност, и да саветује ларод да плаћа редовно порцију. С тим знаменитим речма завршили су г. Диштрикцбиров своју сјајну беседу (које ће се и ббагодарно потомство сећати), ал томе нетреба нико да се чуди, које чуо његово „трогате.lно“ слово о овдашњој рестаурацији (и онда је било деликатни сравнења). Е сад мп кажите, зашто се тако заузео Видић да обори први избор ? Зашто је због тога морао пуцати и на самосталност обштине ове? Зашто се тога ради компромитовао? (т. ј. код народа а не код владе, јер се тамо препоручио) Ил се ваљда г. Видић за себе што боји?... јер иначе не знамо шта у том тако страшно има, што би она двојица били овде заступници дистриктеки. Г. Радовић и Лука Поповић бранили су с

достојанством самосталност и част обштине, али би обштина тек само онда остала са свим чиста, да се није никако у нов избор ни упуштала, и да се дала распуетити (кад јој је автономија и онако одузета) остављајући г. Видићу да репрезентанте сам наименује кад је еила, нек је сила! Ал оваке људе опште штоване у целом народу најпре изабрати, а после тако кукакавички напустити то није племенито! Зар онај народ који се негда хтео пре и изселити него зависно живети, сада већ ни толико енергије да нема, да автономију своји обштина сачува? Дотле ли смо дотерали? Видећемо оће ли представништво дистрикта опрати ту љагу, видећемо оће ли магистрат трпети таке неуставне поступке г. диштрикт бирова; видећемо имали још каква живота овде! 66 Карловци, 25. новем. У пређашњем допису казао сам свој еуд о томе, шта је гимназија, какви морају бити проФесори и од чега зависи напредак гимназије. А у овом допису науман сам говорити о одговорности патроната гимназије наше. Ту морам пре свега неке ствари разјаснити. Каква је улога директорска на једној гимназији 2 Улога та јесте врло тешка, али и врло племенита. Прво и прво директор мора бити један од учитеља гимназијских (види §. 109. Opganisations Entwurf.). Као такав ваља да је пре свега друг и пријатељ осталим проФесорима, а као старешини и надзорнику проФесора ваља да му је увек напредак младежи српеке пред очима. У његовим је рукама непосредна управа гимназије једне и патронат тек преко директора зна, шта се збина на гимназији; дакле патронат има посредну управу гимназије. Ја сам пређе казао, какав мора бити проФесор; такав мора бити директор; овај још осим свог стручног звања мора имати и знања о другим предметима толико, колико је нотребно, да би могао контролу водити над другим учитељима. Ко жели точно знати, каква права има директор нека загледа у 109; од. Org. Entw. Ја овде у опште велим, да директор има непосредну управу гимназије једне. Он мора бити свестан тога звања, мора му напредак младпжи на срцу лежати , те с тога и што му дужност налаже, ваља му бдити без престанка над учитељима и над ученицима. Ја рекох директор ваља пре свега да је друг и пријатељ учитељима, те где је год потребе, да их искрено поправља и прави им пут покаже; а ако је који од учитеља такав, да неје ни мало за учитеља, онда мора се директор против таквог учитеља подићи, па макар му највећи пријатељ био; јер у таквом случају мора дужност према напретку народном стајати више сваког пријатељства; у противном пак случају, ако би директор пријатељство претпоставио дужности према напретку гимназијском, онда такав директор не заслужује да носи то име. Директор треба да је пријатељ ваљаним учитељима, а никакве учитеље треба да чисти еа гимназије. То му лежи у дужности, а наравно да непосредно истерати не може никог, него има се обратити на патронат. Патронат ваља да се осведочи о овоме и да ствар безпристрасно реши у хатар напретку гимназије. Само кад будемо безпристрасно радили и истину као највећу светињу љубили, истину, која је цел свакој науци, онда ћемо тек моћи пропевати; без истине мора нам све натрашке ићи. Да бацимо поглед на новосадску гимназију. Ја не ћу да говорим о садањем директору гимназије новосадске, само то морам рећи, да онај, који га је поставио, нема јасна појма о гимназији. Да видимо најпре како је са лањским директором. Овај је био један од учитеља (дакле по „Орган. Ентвурфу“); али је ли имао она права која има директор? Кадјејавио сл. патронату за она два учитеља, да их уклони са катедре гимназијске, јер несу за учитеље, рекао је сл. патронату, да учитељ мора посветити живот свој више свега школи, а речена два учитеља најмање су се посветили школи, него је један као и други „Јопгnalistennatur im schlechtesten Sinne des Wortes.“ Доспевају на све стране, еамо ништа не раде и немају кад да раде за гимназију. Сл. патронате! рекао је директор даље осим овога још та двојица деморализују ђаке, треба дакле да их са гимназије уклонимо. Шта је на то патронат радио? Погазиоје право директорово и место да је ту ствар извидио, он је директора још осудио. На то су се сами проФесори дигли против те двојице код патроната, али и они прођу још горе него директор. Најпосле су се ђаци подигли против иста два неучитеља. А где устају ђаци upoтив саојих учитеља, јадно ли је ту учење! Сл. патронате, гимназије карловачке, извуци из овога, што сам до сад рекао, „нравоученије," па расуди, да се мора то исто десити и на карловачкој гимназији, т. ј. да ће се ђаци подићи напослетку јавно против известног проФзсора, па чија ће бити онда срамота! Зато сл. патронате гимназије карловач-,

ке! немој презирати право директорово. него реши безпристрасно што је директтрова дужност била да ти јави. Ја рекох, да ће се ђаци подићи и ђаке мора у оваком случају сваки извинити, кад зна како ствар стоји. Овде ја не мислим, да ђаци имају право дизати се противу проФесора, кад им је воља, и да не би ко о овом посумњао, ево какав ђак ја велим треба да је: ђак је дужан пре свега, да своје учитеље поштује, учитеље чијим трудом и муком долазе они до иеображења, и од којих добијају науку, која уводи човека у јаван живот, као ваљани и племенити карактери.*) Ђаци ваља да се и ван школе понашају онако, као што одговара науци. Так треба да је у школи и ван школе ђак, и несме прекорачити границу ђачку ни у духовном ни у моралном погледу, т. ј. нетреба да тумара по крчмама, да се игра карата; а не треба ни да се одаје на послове које неразуме и који би га одводили од правог изображења и духовног напретка.*) Ђак док је у школи треба поглавито да се бави школским стварима; бар данас има један гимназијалац толико да учи, да му ве може остати времена за друге ствари, осим ако хоће да пренебрегне оне ствари, које му ваља знати, пре него што ће ступити иа универзитет, или у јаван живот. А кад у живот ступи имајући већ темељ, на ком може безбедно даље зидати, онда му је свет отворен. Ђаци такође ваља да узајамно један другог поштују, а наиие старији ђаци треба да су цример млађим, а млађи ваљају њиховој ваљаности да подражују- Кад знамо какав треба да је ђак и какав учитељ, од кога зависи и ваљаност ђака, онда ће ме сваки извинити, што ћу рећи, да ће ђаци карловачке гимназије имати пуно право, да се подигну против сваког недостојног поступка учитеља, ако им патронат пре не учини оно што треба да учини. Нека само поштовани читалац овога листа себе запита, како би се судило о патронату, кад би овај и даље трпио, да исвесни проФесор. у место да предају ђацима, а оно ђаци њему приповедају, како су га снили да носи круну патриаршку на глави! Ако натронат и на овај донис остане „непоколебим,“ онда ћемо „подробњејше“ изнети бедно стање гимназијо наше, па онда нек чита српски свет , какв неколико људи упропашћују народну школу. Из Баније 20. новем. Могу вас известити, да су наше црквене обштине једва дочекале, да могу подпомоћи представку новосадску у делима нашег конгреса од г. 1865. Теко је обштина дууичка и све околне обштине поднеле јнднодушну представку на високо министарство рата у Бечу, у којој моле да се закључења конгреска час пре поднесу на потврђење њег. величаству, и да одмах у живот ступе. Имаде ту разлога темељитих: обштине се наше радују, да је милостивно царство некима обштинама пружило новчане помоћи, да се започете, али због сиротиње, која народ притискује, недовршене цркве дограде, а неке и лимом покрију. Али је то само привидна помоћ, јер народу требају добро уређене прквене општине; свештеницима треба осигуран њиов живот; владикама треба слободе, да у свој народ могу редовно долазити и поучавати га у вери и доброти свакој; највише пак требају народу српске школе по имену и самоме делу. Више тога имаде у тој представки, и зато ћу вам до који дан доставити целу таку представку за ваш лист. Имаде овамо докако, живе воље у народа и свештенства, да се вера прадедовска сачува и поња бољи задатак србски: ма има овамо и големе наше жалости, коју немогу целу онисати; али ћу ипак од стотине једну да предочим србскоме свету, па да се даје лека са дотичне стране, ако неће да изгледа, да се с нама оће и надаље да тргује и макијавелизам тера. Чујте и гледајте наше љуте јаде, које вам нека Факта причају: Казао је у „Застави“ ту неки дан ваш доипсник из Плашкога, да се код нас постављају проте. Ја вам пак кажем, да је то истина, и додајем, да се и парохије деФинитивно раздају. Истина, није тај посао обављен у договору са дотичним обштинама, као што канони прописују, и конгрее наш од 1865. г. наређује; а није ни конкурс расписиван, као што деклараторија заповеда, нити су кандидати на испит узимани, па да се даде најспособнијем *) Die schwierigste padagogische Forderung welche man an den Unterricht stellen kann, aber auch slellen muss; ist ein solches Zusammenwirken aller Theile desselben bei jeder Manniglaltigkeit der Lehrgegenstande, das er die eine Frucht zur Reii'e , bringt, welche das letzte Ziel aller Jugendbildung ist. ein gebildeter, edler Charakter. (стр. 7. Organ. Entwurf.) *) Noch schliininer ist’s wenn ein Gymnasist den gchongeist spielt, Gedichte, Theaterkritiken u. dgl. ins Stadtblatchen schreibt. Ein ganz unbeholfener Schiiler ist mir lieber, als ein. in dieser Art gewandter, der den kunftigen nerv- und marklosen Stutzer verrath. (вид. Padag. Nagelsbach.) буди протинство, буди парохија. Посао је тај дакле обављен абсолутно. Но нека буде и тако рећићемо за тај час ако Бог да! из целе етвари види се, да је наш преосв. г. епископ Лукијан чмао најбољу намеру, колико један човек то сдло имати и показати може. Справедљивост је прилично свуда пажена; али се подкрадоше и неке неуредности: тако неки кандидати нехтедоше поћи на ова места на парохије, које су њима намењене биле. Ту су доброга владику, кажу, оманули неке проте, који су хватали евоје рачуне... Тако се горко тужио свештеник из Цетиња код владике иа свога проту, да му је овај пропазарио био добро „ухљебление“ за чемерну Слабињу. Прота тај зове ее Марко Опачић. Опет из Уштице не пође попа у Костајницу, на некадашње престолно место наших владика. Да је нашем епископу искрена намера свуда задовољити народ на ползу цркве, то се види из његових дела и поступања. То ћемо још боље веровати кад за проту поетавља „песника,“ како вама из Плашкопа пишу. Ми тога бисера немамо овамо на одмет; али је лепо од владике, да он зна то наћи, и зна мудро придобити г. Н. Б. за себе и своје протинство, што пре двама владикама нашима никако није пошло за руком, јер су владике Бог им опростио - радо трговали у цркви... Из тога уверите се, да је г. епископ Лукијан пошао овамо да буде сретна изнимка код нас за цркву и просвету србску! Свакојако би дакле смртно грешио, ко би таког владику гледао да омане. Па ипак има и таког корова за иривидно лепим цветом...Наш прота једва што је постао, ево чини покор од наших свештеника: грди, псује, ружи, све ниткови (во ничто вмјењаете себе). А зашто то чини прота? Зато: што му свештеници сви скупа неоставише на св. Димитрију своју цркву и парохију! Било је свештеника оближњих, богме, једно осморица и на тој иншталацији, а сви не иншталују ни владику евога, нити то владика замери онима који недођоше, а гле, прота наше попове грди и псује, и °Д туда изводи, да њега свештеници ти „презиру.“ И ко би се надао у Плашком ваљда нису да се прота боји за своју част, а уз „знаке за скромне заслуге“ и „римску колајну“?! Ја управ незнам шта је у тој ствари, и немогу веровати проти, да њега свештеници презреше, кад му недођоше на иншталацију; свакако се види, да је прота сам нотирао протест противу самога себе, и биће да осећа и сам у себи, да га свештеници не би никада изабрали за свога проту. Па такав прота неможе служити никоме на част, а најмање вреди му тврђење: да се он иншталира на „све парохије “ и да су свештеници код тога акта „заступници свога народа.“ Имаде народ своје нарохе, а ови недаду сваки своје парохије никоме у слепо! Чудно је било и досад са тима протама овамо у нас; али овај присваја себи епископску власт и даје себи сам сатисФакцију на свештеницима, за које се још незна, јесу ли позив на иншталацију и добили на време, и је ли збиља било томе позиву да наиме свештеници дођу управ. Јер давао је прота свагда живе доказе од себе, да је њему „селски поп“ сувише препрост. Више је налике, да је протин позив тако и удешен, да попа мора бити крив јер је жив! Има ту старији свештеника, који су још онда имали заслуге за цркву и народ, кад је г. прота наш у „ Фервалтунгс-канцеларији “ доноеио шнуфтабак „штапсшрајберима.“ И нема еумње да ће епископ те своје добре и заслужне свештенике по дужности узети од протине команде у заштиту. Беди смо ми вични, али се г. прота здраво преварио, ако је мислио субашовати, да владика онога попа „огули,“ који се неда, па неда проти гулити. Бар је томе макијавелизму у Банији за свагда одзвонило , у Бога се надамо и у појачану свест нашега свештенства и народа. Него припазићемо на све, па ћемо бележити и јавности све верно предавати. Оставићемо ми за овај пут „житије“ г. проте, његове дописе у загребачке „Народне Новине,“ који заударају здраво на глодачине; а такои гласове из Русије, који несу баш најласкавији по њ и светујући му, да на рачун г. епископа Лукијана Николајевића никако не заводи свештенике, као да је тобоже владика поручио, да морају брже боље у Нлашко главом отићи по синђелију „сирјеч“: понети... То све бележећи додајемо овде „Налог“ г. проте подпун, да се види, да ми овде што смо рекли, несмо измислили, и што смо рекли никад несмо порекли! Ево тога „Налога" од речи до речи : Чл. 128. Чест. г. пароси! Лпррскоп Иншталациа касаетсја виги подручнога круга. Ппрр бо тако такови иншталируетсја на всја ему подручнија парохији. Убо по правиље народ сих, би сешу торшеству во лицје своих застипников присусвовати имјел, но по краинеји мјерје срјашченство парох, при оноји иншталацији заступает себе, скупв и народ свој. Вашја честиости не уваживше обаче позив от сјуду от 21. тек. истаго числа, показуете, јако невједаеге относнују надлежност вашу либо вам намјереније бист, ирезрети евојего са началника«