Застава

ЗАСТАВА

9 ■оном Саду 5. маја. Преговори о изравнању, што их је бечка вдаца одпочела у Бечу, са вођама народносне државо-правне опозиције ческе и наставиhe се, као што је познато, у Прагу. Од стране владе већ је тамо отишао Петрино мин. земљеделства, а као што је председник земљеделске изложбе у Прагу, одбору који исту дрврећује, званично јавио, и гр. Потоцки ће за који дан приспети. Др. Смолка такође је већ у Прагу, а по свој прилици дт. и друге знаменитије политичке личности из опозициони странака неће ивостати из тога састанка, на коио ће се радити о томе, да се уравна провалија, коју је раскопао прошли владавински систем измећу народа ненемачки и данашњег устава. Што је мин. Петрино пре Потоцког у Праг отишао, држе некои листови да је из неког политичког такта учињено, јер овај као изричан Федералиста (?) биће у стању, да приправи земљиште за праве преговоре. Влада је од своје стране такође неке концесије учинила, како би у јавном мнењу Чеха што више симпатије добила; наиме, уклонила је досадањег земаљ. намесника Колера, и на његово место псставила кн. Менсдорф-Дитрихштајна, човека, који није тако мрзак као његов предходник. Но то се може узети само као припрема самим преговорима, и нема никаква дубља значаја по сам ток преговора. Чеси од своје стране већ су поставили услов изравнању, као подлогу на којој могу преговарати; они ишту да се распусте сви земаљски сабори. „Политика" која је изнела. програм ческе оповиција оснива тај захтев међу осталим, и овим разлогом: „Ако се сад мора апеловати, позивати на земље и народе, то се онда мора позивати на оне земље и народе, који су се међу тим нечему научили; а за то треба нових заступ•кика, аошто се данас мора -узети, да на млогим местима за цело неће бити они исти људи изабрани. Народи и земље морају се о данашњем положају државе, о догађајима и погрешкама од прошли избора па до сад учињеним изразити, јер глас они иоти заступника неће за цело бити сасвим непогрешан, ако га даду они исти људи, који су кривци овоме стању. Они за цело неће хтети себи изрицати пресуде, неће хтети ни моћи судити бев предрасуде, и онда би се лако могло десити, да се држава још дубље ваглиби, јер би се стара „досљедност* иак на конац терала. Могло би нам се овде навести, да би бирачи опет своје отаре заступнике изабрати могли добро, хајде нека се покуша да се види дал ће тако бити, те се у том случају бар неће моћи пребацити ни одкуда, да се није и тај пут, који из ове вабуне води, покушао“. Дал ће влада пристати на тај захтев Чеха и распустити све земаљске саборе, то ће се до који дан внати; како ствари у Цислитави стоје, тешко да јој остаје другог ког пута. Да ће се Чеси тврдо држати својих захтева, о томе нетреба ни тренутка посумњати. „Политици- пишу из Беча, да из Румуније отижу узнемирујући гласови. Ново министарство под председништвом Монолака Костаки, нема никакве симпатије у народу. Непојмљиво је како се кнезу Карлу могло саветовати из Берлина, да образује тако министарство, кога је председник познат, као човек који је кадар владати само суровим начином. Но још је чудније вели исти дописник како званични и полузванични листови аустријске владе могу тако министарство хвалити, које је горе но што у Аустрији беше Бахово. Народ у Румунији сматра образовање тога министаротва као ново изазивање, и неће га хтети мирно поднети. Странка Браћанова још није прекинула са кнезом Карлом; очевидно још стрепи да се одрече престола који је њезино дело. Али ће оилом бити приморана, да одбаци принцип кога ое држала само из обзира тога, што се већи део Европе истога држи, наиме: принцип монархије. Кад се са овим сравне и други гласови који стижу из Румунске, може се увидити, иогућност скорог преврата у Румунији, који би се за сада можда још могао одклонити, но према стању ствари, као да и овом последњем није дуг рок. Немири у Италији, почињу добијати млого нећи значај од поместних демострација, као што с о држало о иотима у почетку. Цела је земља револуционарним елементом, који

је тамо сад снажнији но игда. Владајућим круговима услед тога завладао јо страх, те на сва опаснија места шаље јака војничка оделења, како би за случај, да букне где год буна, одмах у вачетку исту угушити могла. У Калабрију и Сицииију послана су знаменита војничка оделења. Дал ће те мере моћи спречити буру, која ће на Италију наићи, није извесно, да ће пак бура кад наступи бити ужасна, показују већ те учестане муње чести поместни устанци. Руски цар дошао је у Берлин. На овај долазак његов нижу политичари свакојаке комбинације, доводећи у свезу намеро свакојаке са састанком цара руског са краљем пруским. Из Рима стижу јади, да су Папине касе празне. Трошкови око концила врло су велики, милостиња пак католичког света, не тече тако обилато, као пре што беше. С тога се озбиљно прихватила у Ватикану намера, да се учини зајам. Као што „П. Д.“ брзојављају из Рима, обратила се курија Папина ради зајма на Ротшилда, но овај је одбио тај „кшсфт."

Србски народни сабор. XX. седница 4. маја.

Пре ове седнице била је од 9—ll сати саборзка конФеренција, где се саветовало о оним стварима, које су биле предмет јавне седнице од 11— 1’| 4 сата, због тога ћемо саобштити, што је у јавној седници рађено, а појединости, нарочито што се митровачки избора тиче, донети ћемо у идућем броју по стенограФском извештају. Председник отвара седницу, и оверовљује се записник последње седнице. Затим председник саобшти писмену оставку г. мајора Руњанина, који је исту пре усмено дао био. Узима се на знање. Председник даје читати телеграм г. Гађанског, као заменика г. Мих. Ристићу, у ком први јавља, да је он одма с почетка бирачима оставку дао на замеништво. Узимасе на знање. Председник пријављује мандат г. Исака Медаковића, место мајора Боројевића новоизбраног Личког посланика, који се на вериФикацијони одбор упућује. Тако исто пријављује предоедник мандат г. Јовића, пенз. надпоручика, који је у I. банској пуковнији (Глина) место г. Милића изабран. Упућује се на вери Фик. одбор. Председник саобштава петицију доловачке обштине, коју је г. Мил. Ристић, заступник србске банатске пуковније послао, и у којој иста обштина жели, да у погледу дотација свештенства при старом остане. Иде дотацијоном одбору. Председник саобштава петицију србски нар. ОФицира, у којој моле, да им се из нар. Фонда одреди месечна плата за своје заслуге. Упућује се на петицијони одбор. Председник предаје петицију магистрата тврђаве Иванић, која је давно послана, и која је сад изнађена, у којој се моли субвенција за ондашњег срб. пароха. Иде на дотацијони одбор. Председник јавља, да је у смислу одлуке саборске узео три саборска писара, и једног послужитеља. Суботић држи, да сабор није одредио број писара, те да га сад одреди, тако изто и плату, и мисли, да би доста била два пизара, а председник да се овласти, да по потреби једног дијурнисту по потреби узети може. Бележник сабора Бранко СтеФановић разлаже потребу тројце писара. Милетић га у том подкрепљује. Одључено, одобрити три писара, а у погледу плате упућује се Финанс. одбор, да предлог сабору поднесе. Председник јавља, да је г. Дудајићу и Вечеринцу дао допуст на кратко време. Узима се на знање. Председник јавља, да г. Ст. ђурђевић из Питомаче жели допуст на 10 дана. Милетић држи, да се за сад неможе уважити захтев тај, јер ће сад на дневни ред доћи важне ствари, као саборни и изборни ред, где треба да је заотупништво народно што млогобројније, а кад се међутим сабор са разписаним изборима и позваним посланицима попуни, да се онда допуст иотоме и на дуже време дати може. Г. Ст. ђурђевић наводи домаћу потребу свога допуста, и допуст му се одобри на 8. дана.

Председник саобштава допис петроварадинске војене команде, у којој се јавља, да је у Митровици заиста 7. јуна п. р. први избор био, и ко су онде том приликом изабрани, но да команда са обзиром на рескрипт, од год. 1790. није могла тај избор одобрити, пошто су изабрани људи, који у граници немају поседа; изборне списе да неможе саобштити, јер су у Митровици код пуковније. Тако исто саобштава председник телеграм митр>вачке пуковније, која јавља, да је изборне списе команди у Варадин послала. Узима се за сад на знање, а решиће се о том, кад на дневни ред дође. Посланик Груборовић поднаша петицију обштине Комоговине, у којој ова иште од сабора, да нареди, да јој се за 8 дана отвори црква пре 17 месеци затворена. Предаје се петицијоном одбору. Посланик Секулић поднаша молбу обштина Дољни Богићеваца, и Горице, које моле, да им се допусти, држати заједно свога свештеника са платом од 400 Фор, а сесијом земље, или да се придруже обштини Медарској. Иде дотацијоном одбору. Посланик Ст. Поповић поднаша молбе обштина Срб. Титошке и Илочке где моле подпору за цркве и школе. Иде петицијоном одбору. Васа ђурђевић интерпелује председништво о томо, је ли му познато, да је проФесорска колегија гимназије Иовосадске још лане предала председништву сабора петицију, да се подпомогне гимназија иста из народни Фондова у смислу одлуке сабора од год. 1865, и ако није јели вољно у траг ући петицији, ако јесте, је ли вољно исту сабору предати? Председништво обећава одговор на то. Васа ђурђевић интерпелује председништво о том, да ли му је познато да јо иста проФзсорска колегија поднела још лане председништву сабора предлог о устројству гимназије, и о одређењу одношаја проФесора патронату, и пита као горе Председништво обећава одговор, но заиште, да се интерпелације писмено поднесу. Милетић тим поводом примети, да немамо ј прописа о том, како да се интерпелације предају, но да би ваљало увести оно, што је у саборима уобичајено, ато је: да се сам захтев интерпелације писмено стави, а мотивација може и треба да је усмена, иначе би председништво морало само беложити или у памети носити, о чему је питано, што се неможе захтевати. Примедба се узима као предлог и прима се. Мандић стави писмено пет интерпелација на председништво: 1. је ли и шта је одговорила влада на представку сабора од год. 1865 да се у Вел. Кикинди реалка претвори у економску школу са србским наставним језиком? 2. Је ли и шта је одговорила влада на представку сабора од год. 1865 да се Бечкеречка полугимназија ва обштинску прогласи, и да србски језик у њој буде равноправан? 3. Је ли и шта је одговорила влада на представку сабора од год. 1865 да се укине право пештанске универзитске штампарије на издавање наши школски књига, и да се то право изкључиво преда народном заводу ? 4. Је ли и шта је одговорила влада на представку сабора од год. 1865 да се у горњој краини заведу 20 школа православни, на што јс сабор из нар. Фондова подпору од 4000 ф. вакључио? 5. Је ли и шта је одговорила влада на представку сабора од год. 1865 да се у држ. апсанама за православне, приставе православне катихете ? Председништво обећава одговор. Осим тога стави Мандић два предлога: да се 10. учитеља србски пошљу на годину дана у Швајцарску и Немачку, да проуче тамошње школе, да се на то ив нар. Фондова одреди 600. ф. и путни трошак за свакога учитеља, и да се стечај на 8. дана разпише тако, како би још овај сабор могао изабрати способне. Предаје се школском одбору, да о том извештај поднесе. Мандић предлаже даље, да се Њ. Величаству захвали на томе, што је изволело на представку сабора од год. 1865. определити, да се из гран. пров. Фонда нашим свештеницима у крајини место 107 Фор. 200. ф. а. вр. даје у накнаду сесије, и да се то не крњи у има пореза кућевне комуније. Ставиће се на дневни ред.

Прота СтеФановић предлаже, да се одсад све, што на сабор на другом језику дође, преведе најпре на србски, па да се србски у сабору прочита. Прииа се. Сандић интсрпелује председништво, је ли му познато, да се у неким селима у Срему и међу Србима појавилг чова, тако звана „назаренска" вера, и је ли к.. р учинио какве кораке, да поврзти те Србс v крило цркве и народнооти србске ? Предоеднипгтво обећава одговор. Милетић као иввестилац одбора за устројство сабора подноси извсштај о томе,~ипрочита предлог о уотројству сабора од 26. чланака, који у данашњем листу саобштавамо. Уједно примети, да код поједини тачака има и прсдлога мањине, тако мањина одбора жели, да владику бира епархијска скупштина; тако мањина предлаже, да се сабору сасвим збрише тип касте, па да не буде свештенство особено у сабору заступљено, него да народ и свештенство ваједно и слободно бирају, кога хоће; а друга мањина задржала би свештенству извесни број, али да народ и свештенике у сабор бира. Ове предлоге мањине казаће се и објаснити у специјалној дебати, код дотични тачака. Одлука је: да се предлог литограФише, међу чланове подели, и по пословном реду на дневни ред стави. Бранко СтеФановић одпочне правни дневни ред са продлогом, да се позову у сабор они заступници петроварадинске пуковније, који су у први ма, 7. јун. п. р. п. г. изабрани, а у случају оставке једнога или другога њини заменици, а уједно да оо од мил. команде изишту списи ивбора ради употребо при вериФикацији- Суботић отави противу-предлог: да се у тој пуковнији нареде нови избори. Дебата је била подужа. У њој учествоваху: Милосављевић, Иса Павловић, Милетић, Коотић, пар. Анђелић, Ст. Павловић уз предлог СтеФановића, Еирјакозић уз предлог Суботића. Ову дебату донети ћемо у идућсм броју по стенограФији, васад саобштавамо резултат, да је са огромном већином гласова одључено, позвати првоизабране или њине заменике на овоја места у сабору. Г. оФицири гласали су подељено, од клира већина је са архијерејима била ва позив првоизбрани. Затим председник јавља, да ваља н ва друге одсутне посланике што наредитп, и би одлучено : На место болеонога Сте*. ђурђевића веровитичког позвати заменика му Тррђа Димитријевића, ако до сутра не дође, као што г. Пуљо извештава, да ће доћн; Маравићу и Трбојевићу телеграФисати, да дођу, или да јаве, докле не могу доћи, да би се о вамеништву наредити могло; Кушевића, који се са хрв. сабором извинио, позвати, да јави, докле ће препречен бити, ради замеништва. Ристићу ив Беле Цркве да се телеграФише, да му се неможо допуст дати до половине јунија, него за 6. дана да дође, или да јхви да веможе доћи. Све се има телеграфзки обавити. Тим је била у 1*| 4 . сата свршена седница, у којој је био и владика Груић.

Устројство српског нар. сабора.

На темељу права, што српском народу православне цркве источне у опсегу српске патријаршије и митрополије по стародавном обичају и установама припада, и што су које највишим царским и краљевским привилесијама, к< је пак државним законом, наиме чланком XXVII. уг. сабора од год. 1790. ујамчена, затим на темељу автономије истоме чланкои IX. уг. сабора од год. 1868. приПозните и и ујамчене, установљава се ово: Устројство српског н-ар. сабора. Чл. I. Српски народни сабор је орган, који у име српског народа правозлавне цркве у обсегу српске патријаршије и митрополије, у границама државног закона, самостално уређује одношаје, и расправља, надгледа, неаосредно и посредно извршује послове, који се тичу црквене администрације, школе, просвете, наставни и добротворни народни завзда и заклада, српски народни Фондова, и српски црквено-народни добара. У делокруг сабора спада такође уређење дијецеза, избор митрополата и патријарха српског и владика.

,ЗАСТАВА“ излази трипут у недељи, средом, петком и иедељом. Цена је на годину 12 *ор. на но год. 6 Фор. на четврт године 3 ф. на месец 1 *ор. а. вред. за Аустрију, а ва Србију на годину 120 гроша на по год. 60, а на четврт године 30. гроша.

Број 68. у Новоме Саду у среду 6. маја 1870 Год. V.

Огласи се рачунају но количини врста, које из гармонта заузимају, и за сваку врсту илаћа се увек по 6 нов., за жиг увек по 30 н. Дописи се шаљу уредништву, а предплата и огласи администрацији Г ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад, у кући број 858. код „златпог једнорога.