Застава

ЗАСТАВА

У HOBOM САДУ 12. септ. Војска немачка оаколела јо Париз већ са свим, као што најновијо везти отуда јављају, а жоља ва миром, ипак даје основа нади да ће се мир углавити пре, него што дотле дође, да се Париз изложи опасности разорења, те с тогд са грозничавим незтрплењем ишчекује свет да сазна ревултат бавлења Жил Фавровог у пруоком главном војоном стану. На резултат преговара ивмеђу Жил Фавра и Бизмарка положене су за сад све наде за мир. Да је Француска у великој опасности, то државници Француски не превиђају и ако су потпуно уверени, да народ неће презати ни од каквих жртава кад треба бранити чаот своју. Али у интересу земље дужни су покушати све могуће, да извуку земљу из несреће у коју је онако лакоумно потисну бивши цар Наполеон. Та цељ служи за основ путовању Тјеровом, као и Жил Фавровом. Про борбо под самим Паризом ево и по други пут покушава Француска да се учини крај рату, и на ту цељ као што је ивриком већ толико пута у окружницама Франвуске владе изречен, оучиниће ове могуће уступке. Први покушај остао је без икаквих пјследица; победитељ је гордо одбио сваки преговор о миру, док не уђе у срце Француске, у Париз. Други покушај као да неће баш на празно проћи. У пруском стану, не показују се више тако опори као пре; сад је Бизмарк већ и услове неке изнео, под којима би могла Пруока пристати на мир. И ако у целости још није познат тај нацрт уговора о миру што га је Бизмарк Жил Фавру саопштио, опет је у главном то познато, да Пруси xohe да присвоје (анектују) себи један део Француеког земљишта, и ако баш не цео Елсас и Лотринг, као што немачко новинарство захтева, а оно ипак један добар део, по броју становништва преко једног милиона. По том нацрту, хтела би Пруска, да се будућа граница Француске повуче од реке Мозла у једној одвисној линији преко вогешких планина. Тај услов дакле биће камен „претиканија/ при уговарању мира, јер они други услови, као што су: ратна одштета и т. д. лако ће се испунити моћи, пошто је Француска већ изјавила да he све друге жрсве лакше моћи сносити, осим комадања њеног земљишта. Хоће ли Жил Фавр успети да Бизмарка приволе на то, да у питању анексије попуоти, врло је сумљиво, и ако се спољно околности не измену, те силом тих, захтеви Пруса не буду сузбијени, Француска ће или морати пристати и на такве узлове, какве ; Бизмарк пропише, или te се ослонити на слу- , чај оружја, те ho борбу продужити. ј Но ако је веровати једном телеграму ,П. JL* из Лондона, наговешћене спољнс околнрсти обрћу се у корист Француске. Тај телеграм ; јавља, да се Русија оружа, јор се решила одсудно ступити, против анектовања једног дела Француског земљишта. Обистинил се та вест, Француска онда добија у Русији моћног савевника, и Пруска he бити принуђена, на супрот тој „промени положаја* Русије, своје вахтеве спустити. По једној корешпонденцији из Петрограда у „А. А. Ц.“ Русија озбиљно ради на томе, да се француско-пруски рат прекине и мир успостави. Сад се ради на томе, да се неутралне силе сложе и ваједнички покушају измирити ратујуће странке. Тај заједнички корак имале би: Русија, Енглеска, Аустрија и Италија учинити. Дал је то већ између споменутих сила свршена ствар или се тек остварава, исти кореспондент невна, али повитивно тврди, да би неутралне силе ратујућим странкама поднеле ову основу мира: да се у целокупност Француског вемљишта не дира, да се сви градови у Француокој који леже бливу граница немачке, поруше; и да Француска плати ратне одштете онолико, на колико Пруска пристане. Руски листови уверавају, да су ови услови иницијативом царевом поникли, али Горчаков мисли да није саветно исте услове одсудно потпомагати, и држи са обзиром на успех немачког оружја, да треба пристати на то, да вогешка брда буду природна граница између Француске и Немачке. Бајот пак био би ва то, да со Елоас и Дотринг не цепају од Француске, али да се прогласе за неутрално вемљиште, чим би се у будуће поставила препрека могућем каквом нападају Францува у Немачкој. Ако би неутралне силе тај корак, што веле „А. А. Ц.“ да га Русија предлаже, учиниле, могла би Француска доћи

до мира без губитка једног дела свога земљишта, t јер прецеденс је за уговарање мира без те, а са осталим другим гаранцијама створен, после кримског рата уговором мира ратујући странака са Русијом. У противном случају овако сама себи остављона Француска, или ће подлећи и склопити мир, на захтевима Пруске, и онда ће т?ј мир бити само привремен, иза ког ће морати а пре а после наступити опет рат између истих странака, или ће се бранити, као што је у први мах рекла данашња влада француска до последњег човека! Мсђутим сад се само нагађати може о миру, позитивних Факата о томе, нема још ни од куда. Док се овако с једне стране ишчекује мир, и стрепи од продужења рата Француско-пруског, с друге стране, готово и непримећена извршена је окупације (заузимање) Рима. Влада талијанска већ се сматра господарем те области, а министар спољних послова управио је на заотупнике талијанске код страних дворова окружницу, којом јавља за овај „свршени чин.“ У окружници тој излаже се нужда корака тога, што га је влада.против Рима предузела, и изјављује се страним силама да је Италија готова упустити се у преговоре о начину, којим би се имала сачувати „духовна* независност црквеног поглавице, Папе. Дипломација ће на сваки начин, одмах, чим се рат Француско-пруски доврши, ако би се о томе сад повели преговори узети и то питање у претрес, и решиће га за цело тако, како неће ни најмање отуда трпити уштрба јединство Италије. Хаос у унутарњој политици аустријској сваким даном постаје већим. Седнице рајхсрата још се нису наставиле, према закључку, који је донесен на предлог Рехбауеров. Дал ће се пак постићи цељ ради које је одгођен не извеоно је. Влада се нада да ће Чеси доћи у рајхсрат, и Феудалци Чески непрестано воде о ј томе преговоре између себе, јер им се чини ; да је времс да треба да уђу у рајхсрат, по- i што је Федералистичан елеменат у њему у ве- | ћини. Народна пак Ческа странка не дели то i мишлење. После одговора царевог депутацији ческој, решили су Чеси, као што један брзојав из Прага јавља да одговоре на рескрипт царски отворено, и одмах да изађу из сабора. С тим би се повукли са досадањих преговора и покушаја о изравнању, на чисто слово декларације, па нек наступи за тим што год хоће, вели „Политика" јер је народ уверен да ће право његово најпосле победу одр! жати. За сад дакле нема изгледа да ће Чеси ! ући у рајхсрат, и влада ће или морати ра' списати непосредне изборе, што ће опет исти I резултат имати, јер ће народ бирати декла-1 ранте, ксји опет неће ићи у рајхсрат, или ће морати најпосле дати гаранције Чесима, само да би могла у току одржати државну машину. Влада је неке концесије учинила Чесима с тим, што је земаљске намеснике, Ласера, Похе, и ПилерсдорФа уклонила са њихових места, ради тога штојоу гласали ув „уставоверну“ немачку странку, али таке концесије нису кадре, већ толико пута варане Чехе и сад обманути. Заотупници не немачких земаља са своје стране чине све могуће да склопе једну целокупну странку. Од Пољака нарочито зависиће, да „уставоверни* у овом рајхсрату остану у мањини. С тога се ови заступници и труде да Пољаке у своје коло уведу. Ударе ли Пољаци уз остале аутономисте, правим путем, онда је данашњем Фебруарском уставу, и с њиме и немачком господарству над осталим народима у цислитави куцнуо последњи час!

РЕФОРМЕ У СРБИЈИ.

11. Слобода штампе у појединостима. Пре него што наш суд изречемо о начелима и условима слободне штампе, да прегледамо најпре у појединостима она питања и постојећа определења у појединостима, која се „пресе* тичу. Кад о слободној штампи говоримо, ту се неравуме само слобода списатеља, да могу дати штампати своје производе, него и слобода издавања, (накнаде), слобода штампарског заната, и слобода разпространења, или разновидне равпродаје штампани производа у обште, а дневни политични листова особено. Ово све у

свези стоји, и ако се једна од ови „слобода" узкрати, или отсшта, рама и отрада „слобода штампе.“ Ми ћемо најпре проговорити о ономе, што се писаца и издатеља тиче, што у тсшњој свези стоји, и то са променом на перијодичну преоу, на политичне листове. Овде у првоме реду стоје питања: о концесији, кауцији, и одговорности. 1. Концесија. Кад су неке владе приморане биле, духу времена и вахтеву народа попустити, и од цензурс на поље слободпе штампе прећи, оне су опст разна средства .измислиле, како ћо да ту слободу ограниче, и на свој калуп натерају, позајмили су једно или друго средство из оружнице цснзуре, и међу тима је и установа концесијс. „Слободно је грађанима своје умне производо шталпом без цензурс на јавност износити али који на то од владе концесију, д о п уштење добију.“ Ту су разна лична својства прописивана, која млоге унапред изкључујући личну умну слободу ограничавају, а поред тога одбијала се под разним изликама концесија онима, који су познати били као опозиција влади. Ово је тим опасније било, што они који би пре под цензуром листове издавати могли, сад то никако немогоше. Концесија је привилегисање политичне штампе, она је регал владе на пољу пресе и јавности. Данас јо у свима иоле слободнијим државама система концесије одбачена, и на њено место ступила је система пријаве, т. ј. дужност дотични, да пре него што нов лист излазити почне, политичној власти пријаве, да ће, и какав лист, и под чијом одговорности изилазити. Ово је мера, за коју је и сам Жил Симон у Француском сабору од 17. јан. 1868. рекао: да се противу ње неће дићи велики приговори, само- је осуђивао , што« се ‘предлагало , да се пријава 15. дана напред учинити мора. У Аустрији и Угарској такође је система пријаве, и то у првој је рок од 8 дана у другој није рок одгођен, дакле може лист одма после учињене изјавс, или декларације ивлазити. Са овим у свсзи стоји и то , да се један пркмерак листа при изласку свакога броја означеној политичној или полицајној влазти преда, у исто доба, кад се и иначе лист разашиље. И једна и друга мера: декларација и полагање званичног примерка, иде на то, да се осигура одговорновт, и олакша прибирање доказа зато, а где је репресивна система у свој својој строгости, ту полагање званичног листа и на то служи, да било полицајно, било судско узапћење текућега броја листа олакша. Има где со тога ради ишге, да се званични примерак неко време пре, најмање један сат про разаслања листа пол»жи но то шиканира и свакојакој злоупотреби од стране власти широм отвара врата, и укида се. 2. Кауција. Кауцвја је давање реалног јамства за лист политичног, или помешаног садржаја, да би се у случају осуђења новчана глоба, и накнада трошкова у оскудости другог извора наплатити могла. Кауција је такође мера, која ограничава слободу шгампе на оне, који су у стању кауцију положити, а другима ту слсбоду одузима. Она је оруђе из оружнице превентивне системе, пренесена на репресивну систему штампе. Цел је кауције не само изкључење неимућнији грађана од издавања листа, него и та, да капитал у властитом интересу буде цензор слободне умне радње, јер кауција стоји добра за све глобе, ма ко иначе лично осуђен и кажњен био, те у случајевима, где је предузеће друштвено, полагатељи кауције контролишу редакцију листа. Кауција нема никаквог правног основа, јер би иначе морао сваки грађанин положити у напред кауцију за све своје физично и умне силе, за случајеве, ако словом или делом ма какав преступ или злочин учини. Политично узевши захтев кауције ствара Фактичне индустријалне привилегије, поставља капитал над интелигенцијом, противан је равноправности грађанској, потире слободу штампе. Државе, које су по природи својој демократичне, на подједнакости слојева основане, као што је и Србија, грешиле би противу своје природе, кад би кауцију за умне производе путем штампе захтевале. Преступи штампе и онако су моралне природе, и само правично осуђење довољно је за репарацију, накнаду учињене морално штете. И саму глобу и трошкове ваља

као и код други начина кривице наплаћивати, вато није оправдано, да се унапред полаже јамство, које многи дати немогу, и које у многим случајевима заман и бевплодно, или без саравмерног плода лежи. Кауција је маскирана концесија, подметута цензура. У Белгији, Холанду (§ 18. устава), Шведској, Норвежкој нема да се кауција полаже. Гдс је и остало, да се кауција полаже, она се и у начину и у своти олакшава. Тако што се начина тиче, има гдс се задовољава са личним јамством поуздани људи; у Угарзкој се прима јамство и интабулацијом на непокретна добра; у Аустрији кауција сс прима и у разним врстама папира, и умсрена је; тако се у Аустрији за Беч иште кауција од 8000 ф., у местима преко 60.000 душа 6000 ф. , преко 30.000 душа 4000 ф. , а у свима другима 2 хиљ. ф., а свуда половина те кауције, ако лист не излази више од три пута недељно. Ако је истина, да је у предлогу србске владе кауција од 2000 дуката, то би била већа кауција, него у Наполеонској Француској, пошто је онде највећа кауција 50.000 Фран., а ва места од 25.000 душа и ниже 15.000 фран. дакле у 10.000 Фран. мање према Боограду. И биљеге (штемпла) имају превентивну, слободу штампе ограннчавајућу природу; оне су данак духовне потрошарине, порез на народну просвету, која би ваљало да се боз сваке препреке шири, јер она је што и светлост свету, као Фискални, државни приход неоправдан је тај порез ако је воћи, незнатан је, ако се саразмерно другој потрошарини пореже, свакако државе и народа недостојно таксовање ума и просвете. Данас со у Европи укида, и у Угарској је укинут. 3. Одговорност. У преском закону врло су важна определења о томе, ко одговара за лист и поједине чланке, или дописе у њему. И ту су властољубиве владе ограничавале слободу штампе тиме, што више разни лица под одговор узимају. Најприродније и правичн) је, да је у првој линији одговоран онај, који је штосписао, но де је и уреднику листа слободно и за туђе списе одговорност на себе увети, као што с друге стране и да је мора сносити, ако се списатељ не би могао пред суд ставити. Овако је у Угарској. Аустријски закон већ узима и уредника под одговор, у толико, у колико би пренебрегао пажњу, која би иначе одклонила примање дотичнот саставка. Но најдаље иде Француоки закон. Он прво иште да се сваки писац подпише под чланак, друго осим писца такође и пословатеља (geran) на одговор повлачи, и напоследку и самога штампара. Ово последње је највећа повреда и погреда слсбоде штампе, јер поставља цензором над умним производима оне, који с једне стране немају довољно познавања и разумевања ствари, друго, које материјални инторес уштрба тим већма заплашава, што на нижем ступњу умне, или моралне снаге стоје. Ово је најгрубља цензура, што је може бити. „Ево, вели Жил Симон, цензуре, која је много узнемиренија и суревњивија, него друга; министар се ништа немеша, ни он, ни његови агенти, он пушта да израђује посао противан интерес.* Штампар, као ванатлија ваља да је у последњој линији одговоран, т. ј, тек ако се ни писац ни издаватељ незна. Одговорност ваља да је лична, али така, да ову уредништво листа на себе узети може, иначе истицање одговорног уредника неби имало ■ правнога смисла, и рушило би се друго осно■ вно право грађана: право асоцијације и соли' дарности. 4. Узапћење, конФискација, суспензија, супресија. У овоме је репрезивна система штам! пе свој вршак достигла; њој није доста, да ’ злоупотребе штампе путем затвора и глобе ка■ штигује, и тиме репримира, угуши, него она ■ и на то иде, да и сам лист, у свему, или по! јединим бројевима гони, да и оруђе, којим је 1 каква злоупотреба учињена, уништи. Узапће! ње је, кад се поједини број узапти; конФиска! ција, кад се поједини број утамани; суспен-1 зија, кад се сам лист на неко време обустави, ' супресија, кад се сам лиот забрани; пре су’ спензије и супресије обично иду две, три опомене. Узапћењо бива обичпо путем политичне или полицајне влаоти; конфиокација услед суд«

„ЗАСТАВА* излази трипут у недељи, средом, петкож и недељом. Цена је на годину 12 *op. на по год. 6 Фор. на четврт године 3 ф. на месец 1 Фор. а. вред. ва Аустрију, а за Србију на годину 120 гроша на по год. 60, а на четврт године 30. гроша.

Број 107. У Новоме Саду у недељу 13. септембра 1870. Год. V.

Огласи се рачунају по ко« личини врста, које из гармонта ваувимају, и ва сваку врсту плаћа се увек по 6 нов., за жиг увек по 30 н. Дописи се шаљу уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ* у Нови Сад, у кући број 858. код „влатног једнорога.