Застава

ске пресуде; суспенвија и супресија бивајуна оба начнна. Наполеонова тиранија достигла је у томе свој вршак у тобожњем вакону од 17. sебр. 1852. год. где се у § 32. каже: „По осуђењу и ва саму прегрешку (за преступ прескополицајни мера) може влада ва два месеца дана суспензнју или супресију листа иврећи; и министарство може лист бев сваког осуђења после двапуташње опомене на два месеца дана обуставити, а председник га може без сваког правног основа из разлога обште сигурн о ст и коначно угушити. “ Система праве олободе штампе одбацује оваке репресивне мере; она се баш тим разликује од репресивне системе, што она безусловно даје, слободна реч путем пресе по свету лети; ако је злоупотреба учињена, коју закон влочином или преступом крсти, и каштигује, то је вато ту одговорност и новчана каштига, али проиввод штампе незме се ни уваптити, ни уништити , јер баш у томе је гаранција, јамство правичног суђења, да и остали свет видити, и сам уверити се може, је ли заиста влоупотреба учињена, а каштига ће већ моралну штету репарирати, поправити. Таманити поједино бројеве листа, то би исто било, као кад би се друго какво оруђе влочина или преступа, н. пр. нож, пушку, и равна друга оруђа , коим се злоупотреба учинила, таманила. Код презки преступа још је то особено, да се штампом и неможе учинити какво забрањено дело, ако штампано не изађе на јавност. Узаптили се лист, то онда престаје дело, највише остаје покушај, за који се незна , били био кадар произвести кажњиве последице, дакле били средство покушаја згодво било, да те посљедице проивведе. Ту дакле бар о даљој одговорности не би могло говора бити али репресивва система и увапћује лист, и каштигује писца, што је абсурдно, без смисла. 5. Преступи, и начин суђења и казни. Система праве слободе штампе незна за друге преске преступе, осим ва оне, које би прекршајом (contravention) назвати могли, и који се састоје у преступу они полицајни мера, које на то иду, да осигурају одговорнозт штампе, као што су пријаве новога листа, предавање вванични примерака листа, итд. Свј други преступи, који не вређају ®орму, него права и интересе, долазе у обшти кривични законик, где је штампа само средство, којим се злочин или преступ учинити може. Но репресивна система има самосталне преске злочине и преступе. Ове пак изцрпљено определити, врло је тежко, и то како по предметима, који се тичу, тако и по оним објективним и субјективним цртама, који дело влочина или преступа сачињавају. У том погледу репресивна система штампе равликује се од системе праве слободе штампе, што репресивна оистема влочин или преступ налави не само у појединим опредељеним изравима, него и у целиви списа, у његовом духу, у његовој тежњи, која се тежња из целога описа тек умовањем докучује, из чега се тако звани тенденцијозни процеси рађају. Ово је најопаснија страна репресивне системе; она кулминира, вршак свој у томе има у тако вваном проступу: „дражења ил мрзост и презирање противу владе“ или противу други органа или установа; као и преступу, „омаловажења". Кад је широкој савести суда, било сталнога, било поротнога широко поље остављено, и судиште постаје врвино коло партаја и партајни страсти. Где се пак преко законодавотво у неким правним границама држи, ту се прески преступи своде на ово троје; 1. је повреда части, иди инјурвја у свима својим Формама (columnia, diffamatio). 2. порицањо морални и правни основа јавног живота, 3. навађања кога на физично дело, које другога право вређа. Система слободне штампе пак непознаје политични или други прески преступа, који би се у самом порицању постојећи морални и правни, или још и религвјовни основа састојали, јер би тим сваки постојећем стању ствари противан развитак осуђен и унапред спречен био. Дискусија, расправа ваља да је на том пољу сасвим слободна, и само бунење на Фактично, насилно рушење постојећег стања можо предмет бити влочина или преступа, но и у то онда и онако, како је то и другим начином, осим штампе, у обштем кривичном ваконику опредељено. Аретин је у свом државном праву најближа истина био, кад је све преступе путем пресе учињене свео на ово: „Преступ је путем пресе сваки недвојбени, очовидни позив на дело, на које закон каштигу меће, и на увреду лица* 1 . Норвежани имају у свом уставу, §. 100. обележене врсте прески преступа. „Да штампа будо слободна. Нико неможе кажњен бити за какав спис ма каквог садржаја, који штампати или издати даје, осим ако намерно и очевидно или сам не слуша ваконе, омаловажава религију, морап или уставне власти, или одпор дајо налозима ти власти, или који другога на то подстиче, или који лажне безчасти. а Што се суђења тиче, ту је питање, ка*ав

суд да суди? Да ли обични стални судови, или порота, суд ваклети грађана, и ако обоје, у којој и у ком ли други. Нема сумње, да треба да суди порота, особито ако и по ствари и по Форми постоје или се узаконе васебни прески преступи. У таком је случају порота штит, паладијум штампе; а како су и иначе преступи путем штампе учињени моралне природе, и изузимајући повреду части, своде се на посредно саучешће, на морално сукривство, то је порота, као огледало јавног мишлења, најкадрије оценити, да ли и каквог преступа има ? Но како јс и установа пороте нека ступањ умне, моралне и политичне снаге, а нарочНто ту свест, да поротник ваља као судија одећу социјални и политични страсти са себе да свуче, и у судници само у „талару* правде седи и суди, и како јс тога у прелазном времену теже наћи, а како се с друге страно никако сталним од владс и наименовањем, и повишењем, и пензијоновањем, често и дисциплвварним поступком и одпуштањем зависним судијама неможе поверити суђење прески, или путем пресе учињени преступа, то би за прво време још најбоље било, нарочито у Србији, усвојити систему шведску, по којој свака странка бира по четири непорочна \:овека, а суд именујо петорицу, од који позледњи свака странка без давања равлога изкључује по једпога тако да 9 поротника сстају за суђење. Порота суди о делу, т. ј. о томо, да ли је преступ како uo чину, тако и по намери учањен, а стални суд ивриче каштигу. Порота суди где са простом већином гласова, где са две трећине гласова ово је последње правичније. Од пороте нема апелације, но само касације судског поступка које вбог повреде Форме поступка, које због повреде због погрешне промене кажњивог закона. Порота, коју случај саставља , и која може неимати стручни, правословни знања и искуства често промаши квалификацију дела, и врсту прсступа. Ту се нека законодавства тиме помажу, да касацијоном суду право даду, да у такомслучају упуте суђење на другу пороту, па ако ова као и прва суди, при том остаје, а нека законодавства или одма при првој касацији или по касацвји и друге поротске пресуде дају права, да означе закон, који се суђењу за основ увсти има, па према томе да порота изрекне или кривицу, или ослобођење. 6-то казали смо, да је са слободом штампе, т. ј. умни производи штампе тесно скопчан такође и занат штампе, и накнада и равпродаја речена производа. Властољубиве владе и овим путем гледе да осујете, или стесне слободу штампе, једно тиме, што те ванате и та предузећа вежу за концесију, тако, да само они могу тс послове обављати, који на то дОпуштење добију, а с друге страно што и те подуветнике, а нарочито штампаре одговорним чине за преске преотупе, а прете у једном или другом случају са одузимањем концесије. И где се нсиште концесија, у Угарској, иште се кауција за штампарију, и тим се отештава конкуренција, дакле посредно ограничава се и слобода штампе. У том погледу ваља да је подпуна слобода штампарске радње, накнаде, продаја и разноса умни производа. Само прекршаји реда, који се за осигурање одговорности установи, као назначење штампарије на производу, повлачи ва собом каштигу, и то новчану глобу. Оволико о појединостима, и сад ћемо на даље овначити начела на којима би по нашем мишлењу закон о слободној штампи у Србији ознивао се премда држимо, да је најбоље у Белгији и Холанду, што и немају никаквог преског вакона, него само у уставу изражену гаранцију слободне штампс, а полиција нема даље никаква посла, него само суд, и то по општем ваконику.

ПРЕДС ТАВКА коју је срп. нар. сабор одправио Њ. В. ради установлења пороте у српс. крајевима.

Ваше ц: рско и краљевоко Воличаство! Србски народни сабор, коме је задатак и делокруг, да се стара. за услове, средства, и јамства умног развитка и јавно просвете народа орбског у овој монархији, није могао из вида изпустити, да је у данашње време слободна штампа и битни услов и најуспешније средство народне проовете, а да је с друго стране порота најпоувданије јамство за слободну штампу, да напоследку порота свој свети задатак и позив чувара, како слободе штампе, тако и законе и јавнога реда само тако изпунити може, ако зна језик и сваћа дух језика, на ком се штампа оно, о чему ова суди, и познаје одношаје и околности, на које се штампани списи односе, да тако измерити може замашај и могуће последице прески дела, о којима суди. То је у стању само порота, која је ив средине којима суди, из средине народа, или краја, о кога преским проивводима оуди, која је израв јавног мнења, у којој се као оглецлпу јавног мнења огледа суд јавног мишлења.

Само је така порота са преским судом паладијум слободе штампе. У покрајинама, где србски народ у овој монархији живи, а нарочито и у Угарској, нема преског и поротног суда, него су . ове подложене Будим-Пештанском суду, који неразумевајући јевик србоки суди по преводу, и који ни речи, ни смисао и дух списа, ни дух народа, у ком се и о коме се пише, ни одношаје, ни околности, о коме се пише неразумева, те тако недаје јамства правичном оућењу. Кад су прески судови с поротом у Угарској привремено уведени, могло се то стање ствари извинити тим, што осим дистриктуални, судовз, и краљ. табле није било други краљевоки судова, те влада Вашег Величаства у избраним судовима можда није јемства за стручно преско суђење налавила али сад из предлога уг. министра правде уг. сабору намењеног видимо, да поред свега тога, што се више прески судова завађа, ипак се обилазе крајеви, где Срби живе , и опет се исти крајеви Будим-Пешти у преским стварима подлажу. У том смерно одани сабор овај неможе а да не види систему, србском народу, и његовој преси, штетну и опасну; неможе а да не вида у томе повреду најсветији права и про ■ светни интереса Србаља не само као народу него и као по закону равноправни грзђана. Све оотале народности , ако и не у пожељеној, али ипак у некој мери имале би прески и поротни судова у местима, где се њин језик, њине оиолности разуму само србска не. Ваше Величаство! Овде је интерес, услов и средство просвете народа србског у питању, и србски народни сабор има не само право, него и дужност у тој ствари свој глас подићи, и настојати, да код највишег престола Вашсг Величаства одзива нађе. Србска књижевност, србска преоа усредсређена је за народ у монархији Вашег Величаства, и то како ив Угарске, тако и Тројне краљевине, како из провинцијала, тако иив војене крајине у Новом Саду вато би за случај, да се засад не би могли прески и поротни судови завести свуда, где ће краљ. колегијални судова бити, Нови Сад најзгоднијо место за прески и поротни суд био за покрајине, где Срби живе. Из наведени разлога смерно одани сабор овај, у ком су заступници вз свију крајева србски у монархији Вашег Величаства, и који је по праву и дужности позван, да се постара за све услове и јамства народне просвете, дакло и ва оне, који у слободној штампи, и у паладијуму ове у преском и поротном суду леже, поднаша у највећој смерности молбу: Да Вашо Всличаство изволи благонаклоно одлучити, да у Угарској или код свију будући краљ. колегијални судова, или засад бар у Новом Саду буде прески и поротни ва преске ствари, и да у томе смислу благовзволи кр. уг. министру правде налог дати, да према томе нов предлог о смештању преско-поротни судова изправи, и однооно допуни. Вашег царског и краљевског Величаства најоданији србски народни сабор. У Карловцима и т. д.

ПРЕДСТАВК А која се поднаша цару, у питању уређења дотација. Ваше царско и краљевско Величаство! Поред устројства сабора, и уређења изборног реда, што је српском народном, 1. јунија 1869. сазваном, 23. апр. (5. маја) 1870. године продуженом сабору у Карловцима први и главни задатак био, указала се прека потреба, да се прегледа уредба сабора од год. 1865 и односно највишег одписа од 1868. о редукцији и дотацији свештенства. Ово је вбог тога нужно било, што је извршење речене саборске уредбе наишло на таке препоне у црквеним обштинама србским, да се нису извести дале, и по томс се искуством покавало, да речена уредба у оном виду није целисходна, и да изправке треба. У провинцијалу нарочито мало има обштина, које су речену уредбу о дотацији примиле, и извеле, велика је већина изразила се противу ње, и док су неке у споразумлењу са свештенством при старом начину плаћања свештенства остале, у другима су или из неопоразумлења са свештенством, или у изчекивању сабора и нове уредбе, таке забуне родиле се, да обштине нити су по старом, ни по новом начину свештенство наплаћивале, те је тако ово до највеће неприлике дошло, и влопатило, недобивајући никако, или неуредно пристојбе. Сабор се дакле одма по свршеном главном задатку свом упустио у преглед пређашње уредбе како о уређењу, илити редукцији, тако и о дотацији свештенства, и усуђује се, Вашем Величаству резултат свога делања у том погледу у прилозима под ’j. и 2 L најсмерније поднети. Што се тиче редукције, која се уређује у §. I—lo. под А, ту је главна промена према уредби последњег сабора учињона у том,

што је строжија редукција уведена, тако, д а место на 2000 душа и на 3000 душа може један парох бити, а на 5000 душа могу само два пароха бити, што је у интересу како олакшице народу, тако и бољег снабдења свештенства. Даље је само у дијецези пакрачкој и дољнокарловачкој задржана сизтема системизовани помоћника, у осталима пак дијецезама повра. ћена је стара, духу цркве православне сличнија сизтема,. по којој су пароси, где ји у једном месту више има, равноправни не само по чину, него и по дужности и по плати, само је у интересу бољега реда у спољзшњој сдужби, у одношају према духовним и свет. ским властима, једноме и то најстаријем старешинство поверено. Укикута је и установа протопреовитератски помоћпика, пошто бз неправично било, да ови о трошку поједине обштине служе цео протопресвитерат, и пошто је ово и непрактично, а место тога повраћен је, где га је било, обичај, да протопресвитери уживају пристојбу од парохије и то, да би из тога пом'>ћника држати могли. Од §. 10. урећује се дотација свештенства. ПТто се дотације тиче , ту се неможе порећи добра намера, која је пређашњи сабор руководила, кад је он одбацивши стару Феудску систему плаћања бира у натури, и штоларни такса за поједине Функције, одредио био, да со свештенику у готовом новцу уредна плата даје, да тако с једне стране свештеник не бавећи се са купљењем бира и штоле више времена ва своје свештеничке дужности, нарочито ва припрему проповеди има, и да се уједно одкдоне сукоби, које свештеник са народом при томе куплењу има, с друге пак стране, да се одклоне прилике , које би свештенству могле повода изгредима при наплаћивању бира и штоле дати али то је наишло с јсдне стране на одпор старе навике, а с друго стране неда се затајити, да је народу особито у данашњим околностима, где му јавни терети и домаће потребе сав готов новац изцрпљују, лакше плаћати у натури, и у оно доба године, кад плода у натури има, него у новцу, и често у невреме, а друго показало се, да се појодинима чини, да чеотимицс за друге плаћају, кад се без обзира на брпј породични чланова, и на случајеве потребни душепопечитељски Функција у породици цела плата свештеничка на њи подједнако порезује. Стота је сабор за добро нашао , увести више начина наплаћивања свештенства,'гто или плаћањем у готовом новцу, или у биру и штоли ; први је начин са неком изменом остављен онакав, какав је по уредби пређашњег сабора, други је регулисан, и напоследку је остављено обштинама на вољу, да и при наплаћивању по другом начину могу бир, и то ако се са свештенством вепогоде, по ohoj мери одкупити, коју је сабор унапред означио. Сабор је имао пред очима: да с једне стране осигура свештенству снабдевење у мери, која је према чину и позиву његовом потребна, и која није ивложена неједнаком определењу поједини обштина, која определења ма да би у посљедицама својима трајала дуже него што траје перијода дотичног обштинског представништва, и ма да се често и на читаво поколење разпрозтиру, ипак из магновени, или увгредни обзира могу кад по свештенство, а често и по само поколење обштине штетна бити; с друге пак стране оставио је сабор обштинама више начина наплаћивања, да свака један или други по својим осзбеним околностима за се употребати и тиме себи неизбежни терег бар у начину олакшети може. Што се поједини начина наплаћивања особено тиче, ту су према прећашњој уредби две л знатније промене учињене: једна је, што јо у четири дијецезе у Бачкој, Темишварској, Вршачкој и у Архидијецези према строжијој редукцији уведено више разреда, и то осам парохија, друго што су према равноправности свештенпка у чину и плати у тима дијецезама разреди тако подељени, да у истој обштини, где је више свештеника, и исти разреди долазе, дакле су поједине обштине, а не поједине парохије класиФиковане. Према томе на I. разред пада 1100 ф. плате, а долази нов разред са 900 ф. плате, и то као 111. разред. У дијецези Будимској, Пакрачкој и ГорњоКарловачкој остављени су стари разроди п плате. Солидарност у плаћању парохијала у Горњо-Карловачкој дијецеви, који је на основу мотива саборске одлуке од год. 1865. уведена, сабор је овај укинуо у толико, да се не разпростире на читаву ту дијецеву, него да обухваћа личку и оточку пуковнију за себе, а остале пуковније сваку ва себе. Солидарност би имала правога смисла, и правнога темеља, кад би се на целу митрополију србску рзвпростирала, кад би сви сваком помагали, али да један предео другом помаже, то нема основа, и пошто су заступници и обштине они пуковнија, из који се по хиљаде и стотине износило, и на друге пуковније употребљавало, тегобу противу тога поднеле, то се мора свеза те гене-