Застава

ралне сомдарности равкинути, напротив са обзиром на особене околности у тој дијецсзи, које су у појединим пуковнијама подједнаке, остављена је солидарност поједини пуковнија, тим више, што не само да се заступници истих нису томе противили, него су сами то за цедисходно држали. Та околност, што је партикуларна солидарност остављена, повукла је за собом нужну посљедицу, да је у тој дијецези морало остати при томс, да се парохијал само на један и једнаки начин у готовом новцу плаћа, и по правилу по ралама разрезује. Така је солидарност заведена и у Градишкој пуковнији на особену препоруку с те стране, но Факултативно, јер сабор према своме назору, није хтео солидарност наметати, онде, где не постоји, и са овом партикуларном солидарности тек се онда на крај взаћи може, кад се у тој пуковнији по 22 н. по ралу плаћа. Пређашњи јо сабор био одредио, да се ман>ак дотације у пуковнијама Горњо-Карловачко дијецезе накнади из тако званог нсприкосновеног србско-народног Фонда до своте од 6000. до 7200. ф. а. вр. но овај сабор није могао при том остати, и морао је закључити, да та припомоћ с крајем ове године престане. Доодак Фонда овог потребан је на обште црквенонародне потребе, и неће бити кадар на ове у пуној мери подмирити, и кад би се из њега на једну страну припомоћ ва местне цели, ва парохијал давала, не би се та ни другим малим и оокудним обштинама одрећи могла, на што би фонд овај био недовољан. Сабор је мислио, да се у том поглоду са разлогом може поуздати у то, да ће се та недостајућа припомоћ парохијским обштинама у пуковнијама Горњо-Карловачке дијецезе, а нарочито у Дичкој и Огочкој пуковнији најмилостивијим решењем Вашег Величаства подарити из граничароког провентног Фонда, једно што се на парохијалне и друге црквене потребе браће наше католичке вере у крајини далеко вишо из реченога Фонда издаје, а друго, што су услуге и васлуге краишника на бојноме пољу и у војничкој служби за државу и престол пресветлог дома Вашег Величаства таке и толике, да би згрешили, кад би сс и часком посумњали, да ће Ваше Величаство најблагонаклоњеније наредити изволити, да се оскудица у Дичкој и Оточкој пуковнији подмири ив обштег граничарског провентног Фонда, јер би иначе граничари у тим пуковнијама мссто 20. н. 25 н. по ралу плаћати морали, што би ји сувише обтеретило, а нити мање пароха и помоћника може бити, него што је сабор одредио, нити би ови о мањој плати живети могли, а остали православни народ србски има толико властити потреба, да није у стању новим прирезом реченим пуковнијама у помоћ притећи. (Свршиће се.)

Дописи

X. -ј- У. у СРЕМУ 8. септ. Чудим се, да вам се одавде скоро ништа не јавља. Млади нараштај, коме су пуна уста патриотивма, као да је у срцу сасвим чист од тог биља. Место да га све интересује, што сс у народу нашем збива и да му пробуди снагу, која ће га узнети над обичним навикама и насладама и покренути га на озбиљан посао, од кога ће народ и друштво вајде имати, уместо свега тога наша омладина запала је у грозно равнодушје, па мирно гледа, како со непријатељ народа нашег на све стране организује и терена вата и онде, где му по праву и људској природи никако места није. То је жалостан појав у наше омладине и нужно је, да то јавно кажемо варад будућности српског народа. Наша омладина само се онда загреје пламом родољубља, кад су омладинске скупштине, беседе и села на реду. Па и тај је пламен ладан као мосечина неће те зажарити. То је модерно, лажно родољубље. Отуда толика неплодноот у нашој сувременој књижевности. Па и у журналистичкој" литерачури као да је спала књига на два слова. Ето код толике омладинс у Срему, па нема омладинчета, који би редовно извештавао српски свет о нашим стварима, а богме овде се вбиља догађају ствари, за које је вредно, да и остали свет чује. Приближује се време избора посланика на загребачки сабор, па о томе досад јавно а баш ни приватно ни речице да је код нао пало. О томе би за цело ваљало реч повести, мисли ли со и надаље поред оваке органивације терати пасивна политика ил’ не. Ако се мисли, што је и нашс уверење док су оваке околиссти, то је крајње време да се организујемо. Јер ако овако узтраје, то ће траљаво стојати са „Кићеним Сремом* и народом у њему. Ево ово ћу вам навести, што ће као илуотрација горе-реченог да послужи. Велики судац у Ердевику Младеновић премештен је у Илок, а Ковачић је постао вел. бележником. За оудца у Ердевику намештен је млади Јанчов. Није му бадава отац посланик у Загребу, члан регниколарне депутације и делегације. Још ћемо доживети, да се обнови стара мађарска ера, која је пре 48. год. постојала.

француско-пруски рат.

Ако је последњем званичном брзојаву из Берлина веровати, војска престолонасљедника пруског, при опседању Француске простолнице Иариза између Верзаља и Венсана, напала је била на три Француске дивизије из војеног кора ђенерала Виноа, на висовима Сео, и послежестоке битке сузбила их Паризу, које су оставиле 7 топова и силно робље у рукама Немаца. Пруси, као што исти брзојав при свршетку јавља, претрпили су незнатан губитак. Поменути брзојав досад још није из Париза потврђен, зато му засад не можемо подпуно поверење поклонити, почем је и досад Волфов брзојавни биро, који се у пруском војеном стану налази, млого више у интересу Немаца јављао, нежели што је то у самој ствари бивало. Међутим осим они брзојава, које смо у преднрошлом броју нашег листа донели, није до овог часа, када ове редке пзшемо, стигао никакав новији значајнији брзојав, по коме би могли лакше распознати стање ствари ван Париза и у самом Паризу. По досадањим повнатим и сприопштеним извештајимаизводе се разве комбинације, од којих би поглавита била та, да се на висовима Модона (југо-западно од Париза) очекује прва главнија битка; поменуте висове ради обрано посело је 80.000 Француски војника, и почем Прузи намеравају прво се ови висова дочепати, како би шњима најближу тврђавицу паришку освојити могли, то се дакле по томе са више страна тврди, да ће се на истима први снажнији судар догодити. У погледу састанка миниотра спољних послова Жил Фавра са гроФом Бивмарком ради преговора о миру тим више уверавају, што је то донео Волфзв баро, који је у последње време званичан пруски завод постао. Даље се јавља, да је почињући од Медуна до Виљенова, дакле на просторији више од 5 миља уздуж реке Сене, било омањи сукоба између пруско-немачки и Француски војника. Оба места леже удаљена на половину миље од Сене, поглавито Виљенова, Аброн и Ати, где су немачке трупе свој прелавак преко реке 5. о. м. довршиле. Успех ови сукоба, који су се 9. и. м. догодили, на Француској је страни, и као што неодвиснији извештаји причају, тако значајан, да се пруска војска опет преко Сене повући морала. На сваки начип морала се борба са севера на југ повући, поводом којим спомињу се чегир села, која готово једно поред другог од севера југу леже. Само је јављено, да су се Немцн вреко рске повући морали, а не јавља се уједно, да ли је то река Сена или Орж била, које би на сваки начин доста објаснило, колики су успех тимо Французи учинили. Паришки листови од 4. о. м. бележе данашњу ситуацију у Француској и самом Паризу овим рсчма: „Ревељ« излази сваки дан на по табака. Он вели: Оскудица на лебу и осталој рани принудила је хиљадама становника Француски, да су своју отачбину напустити, и у стране вемље ради заране побећи морали. „Универз* говори о 13 немачки регимената, које су по његовом извешћу 28. прошлог месеца код Меца у жестокој борби кости своје оставиле. в Конштитусионел“ о 410.000 војника, осим странаца, Кабила и поморски војника, који ће Париз до пооледње капи крви бранити. ~Либерте« говори само о 400.000 обранбени војника, она напоследку изјављује, да би при садањим околиостима поштен мир за Француску најпробитачнији био. „Авенир* највећи политичан лизт Француоки, напада жестоко на оФицире из мобилне гарде, који су цару и династији наклоњени. „Фигаро“ између осталог вели члановима данашње републиканске владе: „Подајте провинцијо непријатељу, које он захтева, штујте Хенријота жртву у Даону, распродајте крунине дијаманте и остале драгоцености“. ,Франс“ непреотано снева о састанку Жил Фавра са Бизмарком. „И. Дебата* наводи, да су лажи и клевете у ову несрећу Француску сурвале. Пруска је срушила Француску плсбисцитску државу, за које је Француска одговорна. Досад неупитана Европа, сад се неће умешати. Званичан лист прориче, да ће пруско-немачкој војсци, која је Париз опсела, за недељу дана нестати ране. Сви градоначелници паришки издали су налог, по коме сви од 21—60 године спадају у народну гарду. Мобилни гардаши понамештани су код паришки гоађана. Један килограм меса стаје сада у Паризу 210 сантима. Државни савет укинут је. Улица царичина назвата је сада тржиштем Уриховим. Још непрестано беже млоги из Париза у варош Тур. Као што белгијски листови јављају, ваповедник града Седана, пруски ђенерал КнобелсдорФ, прогласио у истом опсадно стање, да би само како заплашио разне чете у околици, које на све стране харају и отимају. Али te бити на сваки начин, да те чете и њега и његову посаду у Седану чешће узнемирују. Бомбардовање Мезијера сасвим је престало, и пред њиме подпуна је тишииа завладала. Из немачког војеног стана пред Мецом пишу у „Тајмсу“ од 2. о. м. ово: Мец је сада подпуно са свију страна опкољен. Принц Фридрих Карл прославио је

победу код Седана тиме, што јс 29. прошлог месеца дао избацити 101 жесток топ на Мец. Цолокупна војена снага, која је Мец опсела и E oja под главним заповедништвом нринца Фридриха Карла стоји износи 200.000 војнкка. Та ]е армија у два дела подељена; од којих један део под непосредном командом принца Фридриха Карла стоји, и која се састоји из 2, 3. и 9. војеног кора, тако изто и из једне дивизије ландвера; други део састоји се из 1. 7. и 8. војеног кора и стоји под непооредном управом ђзаерала Штајнмеца. Немачка војска пред Мецом још нема великц топова, који су ва освајање града или тврђаве преко нужни, почем се сви такови топови још код Штрасбурга употребљују. Највећи топови, с којима овде немачка војска располаже, то оу 12 Фунташи. Али ипак Базен не можс из своје тврђаве изаћи, почем је он од свију страна Прусима опкољен, којч су се по јаким опкопима укопали. Пре два дана одпустио је маршал Базен све пруске заробљенике, тако исто и рањенике. Ја сам улучио прилику, да се с овим заробљеницима поразговорим. Исти се горко јадаху на начин, како се шњима у Мецу поступало. Становништво једино живи од коњока меса. Занимљиво је, како су се Базен и Мак Махон испочетка договарали. У запећаћсној Флаши спуштана су писма по рсци Мовелу. Тако је исто Мец, како са Штрзсбургом, тако и са остзлим главнијим градовима Француским у брзојавној подзсмпој свези. Али наЈревноснија испитивања од стране Немаца нису још то могла досад потврдити. Пруси ни накоји начин нису вољни, да Мец на јуриш узимају; јер би то врло млого жртава стало. Њихова је намера, да град непрестано јако опссднут држе и да га глађу и бомбардовањем на предају приморају. С падом Седана сурвало сс царство, а с падом Меца довршиће се све,“ вели исти дописник. „Франкфуртски Журнал* од истог дана доноси из немачког војоног стана пред Мецом ово: Положаји, које су Пруси засад ваузсли, још су толико од града удаљени, да ни осредан топ за освајање градова не може град домашити. Танад не допире до своје мете, и тако ништа друго неостаје, него или грдно справе и топове ва опсаду довести или се голим прсима граду приближити. На сваки начин употребиће се оба ова средотва. За привоз великих топова, стоје у Понт-а-Мусону локомотиви, на којима со друмом такови топови Довести могу. Приближавање граду скопчано je са грдним тешкоћама и опасностима, почем земљиште око града млоге лагумове скрива, који се пре свега Mopaj'y пронаћи. Пруски пијонери без престанка раде, и надају се, да ћо све за одлучно и снажно бомбардовање приправљено и спрсмно бити, када грдни топови ва освај'ањс приспели буду. Брзојав „Дељи“ обнародовао јс ову, сасвим невероватну вест, коју ми овдо као куријозум саопштавамо: Буљон у четвртак посло подне. 6000 војника из армијо маргпала Базена под заповедништвом ђенорала Капробера пробили су се из Меца кроз немачку војску, и марширају правцс на Париз. У четвртак у вече. Маршал Базен иде против Седана. У Седану није опсадно стањс проглашено. Становништво је посаду растерало. Политичном ли ту ,де Намир“ из Лила лишу, да се сада тамо налази до 200.000 француски војника, koj'h су се од разне разбијене војске, и од чести са свију страна приспелих својевољца прикупили. О бомбзрдовању Тула пише Ј’едан дописник из Н а нс и, 5. о. м. у горепоменутом „ФранкФ. Журналу“ ово: Овдашњи званичници и пошта добили су налог, да буду за пут спремни, да би данас или најцаље сутра у Тул приспети и тамо вванија на жељезници и пошти преузети могли; пад и предаја града сваки се час исчекује. Ја одма похитам граду, и већ после врло кратког путовања мог на колима чујем жестоку грмљаву топова, која је од Тула долазила. Друм је правце ишао, и тек близу Тула, код Жондревиља, југо вачадно се савија. Време беше чисто и топло, које је било чудно у овој ужасно кишовитој перијоди, и већ у даљини од два часа угледам кроз дурбин немачке батерије, које на околним висовима од Дамартина на Тул гравичиле, особито пак оне батерије, које су на грдном вису од Сан Михеља понамештане биле. Даљина је изгледала као на по часа. Варош се још није могла видети, почем дубоко у низини лежи и од силних дрва опкољена јс. Немачке батерије бацаше ужасну ватру; у извесном времену, подизао се бео дим, који j’e сваксм метку топа предходио, којег се јека по оближњим бреговима устростручавала. Овде и онде подизао се прах по висовима, где су неиачке батерије биле, које беше траг од Француских лубарда, које су преко немачки батерија прелетале. Положаји немачки батерија изгледаху тако, као да им се бомба француска нс може приближити и шкодити, јер ако је која добар правац и увела, то јо

готово свака на 20 корачаји моту надмашила, и преко виса прелетила. Напоследку угледам и варош, и прво ми упаде у очи катедрална црква. Густ дии, којисе у вароши око катедралне цркве подизао, показао је тиме, да ни варош од топова поштеђена није. Једно кубе од цркве бсше јако оштећено, и као што ми један топџија, који је са мном истим путем ишао, приповедао, тек данас изјутра; да ли ће се црква са својим осталим деловима спасти моћи, као што се чини, врло је сумњиво. Французи су приметили, да Немци ивбегавају свако бомбардовање околице катедралне цркве, које j’e на нарочити налог краљев чињено. То они употребише на своју корист и сву своју цебану пренесу у бливину цркве. И као да јс то дало повода Немцима, те су одпочели и варош бомбардовати. Д?љина немачких батерија од вароши једва ако износи четврт часа; сваки метак Немаца хасновит је за њи, свака гумбара непромаша своју мету. Одкакосу Мекленбуржани овамо стигли, којих су драгонци стражарили на реци Мозелу, исчекује се сваког тренутка Ј‘уриш, и што се више тај ужасни час приближује, тиме све жешћу и жешћу ватру сипају немачке батерије, а Француске напротив све више и више малаксавају. И непрестано се нова цебана доноси; сви су друмови готово пуни војске, кој’има јс врло тешко умаћи. Грдан је број граната и лубарди из Нанси зарад освојења Тула донесен. Али на сваки начин пре него што се одпочне јуришати на град, претворена ће бити варош у прах и пепео.

Новије

Берлин, 10. септембра. (званично) При опсађивању Париза догодили су се ови сукоби у корист Немаца: 5. о. м. сузбијени су Французи соверно код Бревемија; 6. о. м. беше мала судара код Биветр-а, а 7. о. м. Французи су из свсг опшанченог положаја у Бизетр-у истиснути и 7 топова освојено, губитак на страни Немаца сразмерно је мален био. У Верваљу заробљено 2000 мобилни гардаша. Севр је на вахтевање поседнут. Л о нд о н, истог дана. Јуче су вођени преговори између Жил Фавра и гроФа Бизмарка на састанку који је трајао \ часа и на коме су један другом предлоге о миру сприопштили. Фавр је при растанку ивјавио, да ће оне предлоге, које су му сприопштени поднети провизорној Француској влади, и ако их ова за основу преговора о миру усвоји, да ће се одма постарати, да се једна конФеренција сасове. Бизмарк захтева Вогешку линију без ћ-ецг, који треба да се разори. Главна је тешкоћа била опсада Париза, одкоје Бизиарк никако неће да одустане. „Дељи телеграф“ јавља, да је Жил Фавр опуномоћен, да при преговарању са Бизмарком може пристати на 100 милвјона Фунти штерлинга ради накнаде ратних трошкова, разорење градова и у последњем случају на неутрализовање провинција Елсаса и Лотрингије. Као што један брзојав ив Беча од 10. о. м. јавља, Тјер је имао тамо стићи 11. о. м. у вече, у пратњи пет особа. За њега је припремљен стан у гостијонику код „Аустријског двора.* Берлин, 8. септембра. Пруски ђенерал одбио је поновљену молбу штрасбуршки грађана, који хтедоше варош оставити. Он је прстио вароши са општим лубардањем, ако се још даље будо одупирала. Флорснција, 9. септ. Равни талцански листови јављају, да су губитци талијанске Boj'cKe при заузимању Рима незнатни. Дивизија ђенерала Биксиа броји 7 мртви, 23 рањени војника, а дивизија Анђелијоти 1 мртвог. Орлеан, 8. септ. Пруси су ушли у Питивје. Берлин, 9. септ. „Провинцијал коресподенц* пише: Нов политичан преображај Европе осигурао је на свагда даљс ујеринење Нсмачкс. На жељу баварске влзде одиутовао

ТЕДЕГРАМИ УРЕДНИШТВУ „ЗАСТАВЕ.* Беч 11. септ. 1. сахат 5. мин. по подне. Берлин. Две окружнице заступницмма северонемачког сабора управио је Бизмарк у којима наглашује потребу, да се поврате немачке границе, да се задобију тврђаве у имо јамства против будућег рата, који се може предвидити да ће наступити чим со Фравцуска мало оснажи. Тврђаве кад су у рукама Неиаца добиће деФензиван (одбранителан) карактер. Од стране Немаца нс треба се бојати поремоћењу мира европског. Форма владе у Француској равнодушна је а била ропубликанска, а монархична; за сад Немачка само Наполеонову владу Формално признаје. Беч 12. септ. (11 сах 15. мин. пре подне.) Тјер је јуче. у вече у Беч ствгао. Тур 11. септ. Пруса јо из Дурдам Арпажон-а нестало, и маширају према Немуру, жељезн. је између МилхаузнаиКолмара слободнв. Флоренца. Новонаименовани посланик француски изјавио j'e, да провизорна влада септсмбарски уговор за ништав сматра. Берлин. Тул јс јучо после подно заузет.