Застава

ипак се није јуче с вечера сјединити могла. Ме- | Ћутим један део од 17. дивиаије борећи се продре < доДро-а и заузме варош, пошто се већ ноћ спу- | стила била, на јуриш. Још јуче ноћу стигне вест у | главни стаа, да је пруга Шатоње>-Дро-а у нашим ₽УК Доцне у вече стигну овамо још два батаљона од 94 регименте. Они морадоше при проматрању непријатељског положаја жесток нападај издржати. При проматраљу шуме код СенхЖана, натрапаЈу они на Француске пешаке, који их, пошто су се они на 150 корачаји јер је цео дан јака магла б ила приближили били, са жестоком кишом од танади вешто дочекају, и на мах неколико двадесетина поубијају и ране. За тим се отвори борба, која је два и по часа трајале. Французи тукоше из пушака али добро стојаше, али се после доцније бајонетима нападнутн с грдним губитцима натраг повући морадоше. Њихов заповедник оста на месту мртав; 119 их је варобљено. Губитак на немачкој страни на мртвима и рањенима износи око 100. Наши се војницн при крају жестоко разјарише, и оФицири их с великом муком уздржаше, те на неприЈатеља, који је за милост молио, с кундацима не кидисаше. „Тајмс“ је донео од 4. о. м. ово писмо из Турса, у коме се описује неговање болесника и рањеника у лоарској војсци, и занимљивим цртама слика њено прикупљање и образовање. Лисмо је управљено на међународно енглеско друштво ради подпомагања и неговања болесника и рањеника. У њему се вели: Тур, 28. октобра. Борбе око Орлеана на дан 27. и 28. октобра стале су Французе само на 2000 рањеника. Маркиз од Виљењева одпутовао је са свима оним инштрументима и лековима, које му ми могосмо дати, на бојно иоље, али то беше врло мало, по што су све лекарије, које смо ми из Лондона добили већ сасвим потрошене биле, и тако се ми ограничити морадосмо на лекове који су нам добро дошли били од вашег друштва из Болоње. Око 4—5000 рањеника одправиће се у Бло-а и Поцијер, и врло ми је жао, што морам рећи, да заводи и болнице ни најмање нису за болеснике спремне и удесне. Вунени покривачи у томе делу Француске никако се набавити не могу. Млоге операције с ранама извршују се обичним ножевима и лекови ће наскоро понестати. Али то је тек почетак похода лоарске војске, за који држим да је врло значајан. Енглески листови уобичали су само исмевати лоарску војску, држећи, да се она само на хартији налази. Армија, која сада и с једне и друге обале реке Лоара између Орлеана и Шатодена лежи већа је од оне, којаје оружје код Седана положила. Она има јаку артиљерију, и састоји се не само из мобилних и народних гардаше, него из старих одпуштених војника. Млогима од њих познат је рат, и ја заиста г нисам у Француској видео боље трупе од оне, коју сам ја пре кратког времена видео како кроз Турс у свој главни војени стан маршира. Њен успех њу ће врло охрабрити, и пошто ја држим, да ће Пруси увидети и за нужно држати, да се са јаком и већом снагом против лоарске армије оперовати мора, како би се иста потући и расути могла, то ће наскоро више хиљада рањеника помоћи требати. Пошљите нам покривача, топлих кошуља и лекова, колико год вам је могуће. Тако исто и најважнијих инштрумената. На сваки начин изашљите једног агента из Лондона са поменутим стварима, јер иначе по више недеља на путу су, те не могу за времена, да на опредељено место приспу. Примите. Н. Елпфинстон. Од 2. о. м. јављају из Орлеана: Француви су набавили повелик број лађица, да би себи пролазак преко реке Лоара осигурали, ако нужно буде мост на Лоару раворити. Из Турса телеграФишу „Волфовом" брзојавном бироу: Влади стигоше депеше у којима се јавља, да се код Ни-а пуни пет часова жестоко били Француски својевољци о Прусима, бее да јо на једној или другој страни до сад до одлучног успеха дошло. Уједно се из Ни-а јавља за долазак пруских трупа. 3000 Немаца поседоше Ажиљ. Немци продреше до Везула, Гренвиња, Фратињи, Жи-а, Бонбуаља и Песма. Немачка војска, која се у околини Гри-а налази, веле да броји 20.000 војника. Између Дро-а и Шартра допао је Прусима један балон с писмима шака. Као што смо у своје време јавили, Француска влада у Турсу наредила је једним својим декретом, да се сви мушки становници од 21 до 40 године увршћују у војску. Тај декрет гласи од речи до речи: Чланови владе з» народну обрану с приврењем на декрете од 30. окт. и 4. нов. 1870., с обзиром што се отачбина налази у опасности, те су сви грађани обвезани, ва њено се добро жртвовати, што вршење те дужности никад није журније, никад светије било, него у овим околностима то наређујемо: Чл. I. Сви за војену службу способни људи од 2i до 40 година, женати или удовци с децом увршћују се у војсву. Чл. 11. Овом наредбом у воЈ’ску увршћене грађане организоваће преФекти, по наредбама од 17. и 29. септ. као и на основу окружнице од 3. окт. исте год.

Чл. 111. Овом наредбом у војску увршћени грађани по свршеној организацијм, стављвју се на расположење ратном министру. Ова организација мора се до 7 нов. длвршити. Чл. IV. За њихово одело, спрему и наплату има се по определењма наредбе од 10. октобра о. г. постарати. Чл. V. Сваки изузетак, који се на издржавање породице односи, укида се, и за саме оне, којима је пре то дотична власт признала и од војничке службе разрешкла. Тако исто неће се ни на друго што обзирати, осим једино на недостатак природе, или на јавна званија, Koj’a су у окружници од 3. октобра о. г. набројана. Тако исто и члан 147 закона од 10 марта 1831. укидасе. Чл. VI. Република ће се за потребе сиромашних псродица постарати. (Сљедују поближа определења о томе.) Чл. VII. Република усваја сву децу за отачбину погинулих грађана. Чл. VIII. Ратни министар опуномоћава се, да при зготовљавању оружија и ратних оруђа сва згодна места и радијонице употреби. Чл. IX. Министру унутарњих послова и рата поверава се, да ову наредбу у дело приведу, која одма по обнародовању постаје пуноснажном, сходно налозима од 15 новембра 1816 и 6. јануара 1817. Тур, 21. октобра 1870. Ад. Кремије, Л. Гамбета, Гле-Бизоан, Л. Фуришон. НОВИ САД 17. нов, „Заточник" доноси у свом 267. броју овај позив: Све се гласније и више говорка у владиних кругови, да ће збиља око 14. јануара 1871. год. бити избори за нови сабор. Ми озбиљно позивамо пријатеље у котарима, да неоклевају, него да се што брже састану, договоре и гледе кандидата у сваком поједином изборном котару сложе, затим пако име, придевак и сталеж тога кандидата средишњему одбору објаве. Молимо славно уредништво „Народа® и „Заставе,* да и они овај позив приобће. Овоме додајемо од своје стране за сад само толико, да ће од избора за идућу сесију сабора загребачког зависити, да ли ће пашовање мађарона у Троједници и Срему и даље трајати, или ће се народ отрести тих пијавица. Према томе треба за времена почети приправљати се за изборе.

НОВИЈЕ

По једном приватном брзојаву прашке „Пол.“ из Монакова, догађаји последњих дана под Паризом могу се свести на ове: Ноћу 9. о. м. између 10 и 11 часова бацане су из тврђавица Ванвр, Иш и Аркуел светие бомбе и проматрање немачке војске средством балонз, који је на утврћењ ма код Кламарта прввезан био, беше предузето. Тим маневром буду све предстраже алармоване, пошто се држало да ће Французи одма после проматрања на тој страни нападај учинити, али то не би. Пруси држе, да ће таква проматрања учестати, како би се само војска што јаче заморила. Сваког тренутка исчекује се главан нападај из Париза, због чега сва немачка војска стоји у приправности. Из првог војеног кора ђенерала Тана јавља се, да он већ 4 дана непрекидно с војском путује; али се само ограничава на тумарања овамо и онамо, којо јако мори војску. У главном немачком војеном стану не вна нико што иввесно о положају и кретању Француских армија; врло често изаслате сграже лажним извештајем становништва преварене, падају шака Французима.

Сва немачка војска, која се досад у северозападним деловима Француске налазила, добила јо налог, да се сва под Париз прикупи; у истој се налазе и 3 регименте, кој«з су у Туду и Рему наотањене биле. 12. о. м. предао сс Тијонвиљ. Заробљено је 4000 взј. и 200 топова. Брисл, 14. нов. По приватним веотима в Етоах белжа" нз Невпља од 12. о. м. сузбијени су Пруси 11. о. м. са великим губитцима између Дернина и Мезијера. Французи изгубише 15 мртвих и 8 рањених, освојише пак 4 топа и 3 митраљезе. Ту р, 14. нов. (Званично) Гамбета је приспео овамо. Непријатељ се после хрђаво исналих покушаји код Ни-а и после пљачке у Сити прикупља у Димону. Два батаљона са два топа нападоше на 1500 опшанчених Пруса, потукоше их и гонише их до Кеснела. — Пруси су ноћу између 10 и 11. посели Беден. 20,000 Пруса пођоше на Ле Ман, у намсри да заузму положај пред Бељеном, али јуче 12. нов. одпутоваше брво према Ножан ле Ротру. Беч, (истог дана.) Руска понова изјава приспела је овамо јуче. Становиште Русије подпуно се задржава, као и у првој окружници Горчаковој. Делегација цислитавска и угарска држале су своју прву седницу, на којој се конституисаше. Дондон (иотог дана). Одговор Горчакова стигао је јуче овамо. Министарски савет закаван је за понедељак. Горчаков задржава одлучно заузето земљиште и правда свој поступак тиме, што су досад и друге европске велесиле више i ута повредиле паришки уговор. Горчаков не верује, да се питање мора на конФеренцији, коју би Русија предложила, успешно решити. Лондон, 13. нов. Министар унутарњих послова у Русији сприопштио је журналима, да никако не лежи у интересу Русије, да на садању Пруску напада. „Дели ЕЕ>ус“ вели: У Берлину се забринуше поводом обрта ствари пред Паризом.

ТЕЛЕГРАМИ УРЕДНИШТВУ „ЗАСТАВЕ‘ Тур. Декретом једним наређује влада да се одмах подигну десет војени станова, о/ којих три ва 25.000, остали седам сваки з< 100.000 као војене станове за вежбање. Зва ничне депеше из Шатодена јављају, да cj Француви после два сахата жестоке борбе заузели јаке положаје. На Лоару очекује се битка за који даи. Берлин, 16. (званично). Јуче је билг победоносна битка прво армаце са северноа војском Француском која је била млого већа oj наше и врло добро оружана. После губиткг од неколико хиљада потиснут је непријател на своје утврђене положаје код Амијена. Нап губитак није такође невнатан. Ту р (Француски извештај о истој битци) Јуче цео дан трајао је бој између Виљерг Брету-а и Сало-а. Французи су се испред већс силе непријатељске и силни топова морали повући из Виљера. У Бове-у су подлегли, у Дитри-у одржали су свој положај. Непријатељска снага 30.000 момака. Меленци (преко новог Бечеја) 16, нов. Данашњи збор закључи поверење Ирањију, поздрав Милетићу. За члана народно; депутацији ивабран јеђорђе Недељковић. Вршац (истог дана), Јуче држана црквена скупштина са 77 присутни чланова, забацила је једногласно досадањи одбор са председником због неуредне управе са црквении добром, и изабрала нов. За новог председникг такође једногласно изабран је адвокат Коста Гренчарски омладинац и народњак.

Депутација, која ће ићи Њ. В. краљу ради тога, да потпомогне пре- I ставку српско-народног сабора којом Ј се тражи порота за Нови Сад, треба да је ca'jT У недељу новембра у Пешти, где ће јој се придружити нар. посланици наши, који су тамо. По овоме нека се равнају чланови који су у ту депутацију изабрани. ПОЗИВ НА ПРЕДПЛАТУ. „3 Е М Л> A К.“ „НАРОДАН ЛИСТ ЗА ВАРОШ И СЕЛО.“ Излази 10. 20. и 30. свакога месеца. Под овим насловом покренуо сам од 10. октобра о. г. нов лист, од којега дојако изиђошс четири броја, те ће и следећи бројеви уредно тећи. Листу је томе једина тежља, да брижљивим избором чланака, а пријатним, лаким, опште разумљивим слогом задовољи читаоце свакога сталежа, те да се нарочито одомаћи у скромноме станишту грађаиина и сељанина. Човек, кој'и чита, кој'и чешће с књигом има посла, па било да тек сваки десет дана по неколико часова с размишљањем читајући проведе, такови човек не припада међу грубу масу. Добар народан спис вели Дистервег најбољи је начин не само да се време одмора згодно употреби, но и да се човек уопште уздржи од неваљалства и будалаштине. Досад је „Земљак" донео ове чланке: I. број: Из времена кнеза Милоша. I. Приповетка од пок. Ј. Новића. Песме Мирзе-ШаФија од Ј. Ј. Мисли о васпитаљу женскиља од уредника. Беседе за народ. I. Да л’ земљеделци у недељне дане могу радити? Од ђорђа Мандровића, свештеника. 11. број: Песме Мирзе-ШаФија од Ј. Ј. —■ Из времена кнеза Милоша. 11. Неимар-животиља. (Природописна црта из Брема.) Од И. 0. Српске народне пословице. (Прво коло.) Из збирке уредникове. Писма Стевана П. Книћанина. 111. број: Песме Мирзе-ШаФија од Ј. Ј. Две народне приповетке. Из збирке уредникове. Српске народне песме. Из збирке уредникове. Беседа о страшном суду. Превео Милутин Петровић, парох. Писма Стевана П. Книћанипа. Старине српске. Уговор митрополита Исаијеђаковића са владиком пакрачким СоФронијем Подгоричанином год. 1708. | IV. број: Мудри Фратри. Прича из Босне. Песме Мирзе-ШаФија од Ј. Ј. Мисли о васпитању женскиља од уредника. Српске народне песме. Из збирке уредникове. Беседе за народ. 11. Како нам ваља свеца славити ? од Тјорђа Мандровића, свештеника. Писма Стевана П. Книћанина. Лист ће и у напредак наизменце доносити: песме и приповетке (народне и вештачке), слике из народног живота, народпе пословице, речи и загонетке, чланке за образовање и школу, црте из природни наука, путничке слике, чланке економске, писма зна • менити Срба и старине. „Земљак“ излази 10., 20. и 30. свакога месеца на читавом табаку велике осмине, а на финој артији. ЈЈретплата, 1 ф. а. вр. прима се само за сктобер, повембер и децембер о. г. Умољавају се познати г.г. скупљачи претплатника, да и овом приликом не пожале труда. Ко пошље скупљене новце од 6 претплатника, добија у име признаља потпун четврто-годишњи течај ~3емљака“ илити цену зањ. У Повоме Саду 9 новембра 1870. Tjopi>e Рајковић, уредник „Земљака.

Трговина и обртност. Пеш та, 14. новембра. Као обично, тако ове недеље при крају била је на нашој житној пијаци врло незнатно ране. Понуда и саобраштај беху ограни. чепи; цене се одржаше. Шеница потијска 1500 мерова 84 Фун. 5 Фор. 65 н., 400 м. 86 Фун. 6 ф. обоје на три месеца исплаћивање. Столно-београдска: 2000 м. 85 ипо Фун. 5 ф. 95 н., на три месеца на лађи, све на цолске цепте. Јечам 1000 м. 72 Фун. тешке 2 ф. 55 н. за готов новац. Кудељно семе 400 м. 60 фун. по 3 ф. 35 и. за готов новац. Курв од 17. нов. Дукати —• 5.90 Сребро 100.2 Б. Н. 3525. 1870. ОБЈ4В4. Од стране грађанског суда овог позивају се сви они који право наследства на посмртину покојног Павла и Марте Маринковића и то на кућу овде у Н. Саду под бр. 2235 налазећу се, имају, да то своје право за 45 дана од дана кад објава ова средством листа овог трећи пут обнародовано буде рачунајући суду овом писмено пријаве, тим известније што ће се у противном случају и то по изтечењу тога рока по смислу §. 580. пар. пост. поступати и по томе речена посмртина досада суду овом познатом наследнику предати одма и на његово име у вемљиштном записнику преписати дати. У Повом Саду 24. новембра 1869. Јован Радивановић, варошки судац. Имре Бала с. р. бележник. 3—3 О Г 1 А С. Дана 29. нов. (11. дек.) 1870. у 9 чаоова пре подне издаваће манастир Беочин путем јавне дражбе 5 катастралнах ланаца шуме за сечу у пределу шумоком код „БУКОВЕ ВОДЕ.“ Сваки онај, који жели ову сечу под закуп узети, нека изволи у гореопредељени час и дан у манастир доћи, и собом како пишманлук од 150 Фр. тако исто и целу своту закупнине собом понети. После довршене дражбе неће се више ни писмене ни усмене понуде примити. Ближа условија могу се сваки дан у манастиру Беочину видети. У Ман-Беочину 15. новембра 1870. Митро Фан Павловић ; 1— 3 намеоник и управитељ. 1 Бр. 751 764 1870. Е д и кт. Димитрије Марковић, становник и бележник Рудњански поднео j'e овој конзисторијн молбу ради изречења коначног развода брака између њега и његове незнано куда у свет тумаривше супруге Ане рођене Опелц из АлбрехтеФлора, православне вероисповести. С тога се поменута Ана позива, да од дана првог уврштења овога едикта за шест месеци има ради расправе предстојећег бракоразводног предмета или лично овој конзисторији предстати, или место пребивања свога овој доставити тим пре : што ће се у противном случаЈ'у предмет бракоразводни предузети и оно чинити, што закон у овом случају прописује. Из седнице конзисторијалне држане у Темишвару 24. септ. 1870 год. I—3 НА ЗНАЊЕ! Због промене дућана, и да би се за то брзо просгора добило, могу се и код подписаног долепоменути предмети по умереној цени добити и то: Огледала са финим позлаћеним оквирима по куповној цени (Preis-Courant). ШлиФована стакла на туце по куповној цени с 5 °| o путна трошка. Иошкаста шлиФована стакла, најфвније и луксуријозне ствари по куповној цени с 10 проц. п. трошка. Врло дивни икона с масном бојом, на платну, лиму по куповној цени. Шупља стакла проста, бела на шок 1 Фр. 75 н. а. вр. Осим гореиоменути предмета продају се код истог разни овални, округласти и ћошкасти оквири, тако исто и разноврсне лампе ва петролеум и у опште све ствари које у стакларску струку спадзју, по спуштевој цени. Разпродавни дућан налази се у Пецијиној кући у дунавској улици. За млогзбројну посету умољава нонизно Внљем Новак. ТТРАВП ц * кр ' патен ' Јј| О S МК 111 тирани, од Њ. Величаства поново са највишом - дизломом обдарени, од медиf цинског Факултета испитани и похваљени, I хиљ»д»ма пута опробани и са добром сведоч\ бом сиабдевени )МПШ 0 М 0 Р / ради коначног истреблења пацова, кућевни V и пољски мишева, кртина и шваба (који се ) јако тражи и купује), може се прави доби* ти у Новом Саду код ЈБубе СтеФановића (код три главе шећера). У Земуну код Д. Јовановића о сина. У осеку у долњем граду код браће Вајс. Фриша и Рајмана, у горњем граду код Јос. Крауза Цене: 1 велика плехана кутија 1 *ор., 1 мала кутија 80 иов. Наручбине појединих кутија врло се тачно и брзо одправљају уз ваплату путна трошка. Код истог се може добити са јамчевином: давно позната права маст „цироненсалбе", једино радикално средство протии пришта, од назеба, испуцани и отечених руку. Једна тегла 50 нов. 167-9-?

Властник и ивдаватељ др. Свет. Милетић.

Одговорни уредник Стеван Иоповић.

Платонова штампарија у Новон Саду. 1870.