Застава

ДОДАТАК к броју 58. „ЗАСТАВЕ.“

Кад сам видио, да је предлог одборски пропао, то хотеКи бар начело спасти, на §. 16. решкрипта, у ком се говори о времену, кад да се станови подигну, дам овај исправак: „Општине, које немају парохијални домова, имају такове што пре саградити, а док их неподигну не сме се општинско-црквени новац на ствари излишне трошити, но пре cfiera има се тај новац на зидање парохијални домова употребити. Епархиске власти имају мотрити, да се ова уредба саборска тачно врши.“ Овај мој исправак сам бранио, али без успеха. Из досад реченог увидити можете, да нисам као што нека браћа мисле, протнв станова наши био. Пошто је већи број душа за редукцију узет, то је прота Бранковић предлагао у име свештенства, да буде I. класа свештеничке плате у готовом 1400, а последња са 500 sp. Предлог смо тај бранили али је одбачен. Бир како шири тако и ужи одбор предлагаше да за архидијецезу буде 30. ока по брачном пару. Ја сам у дотацијоном одбору бијо за то, да с ? у граници плаћа бир по земљи и то 2. оке од јутра. На свештенство из Бачке и Баната и из Славоније нехтеде тај предлог усвојити с тога, што држаше да су брачни парови, много сигурнији од земље, која на жалост све више и више у туђинске руке долази. Народни посланици сремски, славонски и горњокаркорачки искаше, да буде бир у овим дијецезама 15. око по пару. Др. Милетић предложи, да буде 20. ока за све дијецезе ал да се удовци, удовице и нежељени преко 22. године имају у цео брачни пар урачунати. Кад сам видијо да може лако предлог одборски пропасти, присгупим предлогу дра МилетиЕа с том изменом, да парохије у најнижи разред стављене, којих у архидијецези највише има, плаЕају 25. ока по пару. Сабор је то већином гласова и усвоијо. И тако кад се узме, да удовци, удовице и нежењени од 22. године сачињавају цео брачни пар, онда долази по брачном пређашњем пару 25. ока, а у оним парохијама, које су у последње класе стављене 30. ока. Најиосле што се штоле тиче држим, да свештенство са одређеном таксом може задовољно бити. Овде ми је приметити да је г. еписког Кенгелац за то био, да знамсње буде бадава, услед чега је така огорченост у сабору од стране свештенства овладала, да је председник седницу распустити морао. Поједине мање дужности није сабор таксирао, но је оставијо то епархиским скупштинама, а донде, да се за њи свештенство онако наплаћује, како је обичај до 1868. бијо. Залишне сесије уступљене су општинама на издржавање свештенства, школа, и учитеља, ал под тим условом, да половина прихода од ти сесија иде на зидање парохијални домова. Остала су наређења од мање важностијер су скоро она иста остала, која су по решкрипту од 1868., само је у прелазним мерама та измена учињена, да и богослови могу на упразњена места парохиска компетирати. Кад је сабор тај предмет обавијо, присту, пијо је привременом уређењу епархиски скупштина и еиархиски власти. Овима је остао онај исти делокруг, који је 4 шкрипту од г. 1869., означен, само је сабор денео наредбу, како да се та саборска уредба у живот уведе. Ево вам дакле браћо у главном извоштаја о мом раду на сабору, па ако нисам испунијо дане ми инштрукције, а ви ме осудите јавно, а ако сам оправдао узданицу вашу, хвале вам нетражим. Сад ми јошт дозволите, да моје назоре о донешеним предлозима: „Неколицине браЕе свештеника протопр. земунског* гледе редукције и дотације свештенства, што их за обсег архид. сготовише, и овом збору на претрес поднеше, речем. Ја сам веЕ у извештају мом рекао, да he све донде, како наш, тако и самог сабора рад и труд око уређења дотације узалудан и безуспешан бити, док год се оба Фактора т. ј. и онај који иште , и онај који даје, у начину наплате недоговоре и несложе. А место где би се та оба Фактора сложила, јесу епархиске скупштине, које he без сваке сумње скоро у живот ступити. Свака епархија наравно да има своје особене околности и потребе које сабор непознаје, јер свештенство н. пр. једне епархије иште једно , друге епархије друго, треЕе епархије треће , а тако исто и народ. А кад би се у епархиским скупштинама, где ће народ и свештенство бити, заједничко споразумлење у начину наплате свештеничке постигло, па одатле на сабор као јавни израз и јавно мишлење једне епархије дошло, онда би и сабор, имајући при руци сва дата. која су му у тако важној ствари нужна, могао стално дотацију нашу уредити, и општу жељу погодити. И док год се тог пута нелатимо, неЕемо

моЕи ни у чем много успети, него Еемо као што већ рекох, непрестано у провизорији бити и без плате и конака живити, а што је јошт најгоре, непрестано у завади с народом бити. Нека се дакле ти предлози узму у претресе, ал нек се нешаљу на сабор, јер ко разуме парламентарност , тај ke и то знати, да сабор овај неможе се више на тај предмет враћати, ког је свршијо, и вишој санкцији већ поднео, него нек се ти предлози јавности предаду, како ће моћи и она браћа, која на збор овај доћи немогоше, а и народ, о њима судити и мислити, те да се тако разна мишлења боље разбистре и у склад доведу. А кад се епархиске скупштине организују, ми ћемо с том ствари бити на чисто, и нећемо онда тумарати по мраку. Ја вам дакле браћо рекох искрено и отвореио моје мњење , које је на искуству основано, а вама остаје на вољи уважити га ил одбацити. За отклонење терета, који нас при'тискују тражим ја средства практтна и радикална, јер по здравој лођици треба увек, кад се лечи ма које абнормно стање, пре свега сазнати за узроке зла, па затим се лечења самог лаћати. Што год дакле будете радили на том збору радите онако, како нам се неће ни с које стране пребацити, да за љубав своји интереса хоћемо да жртвујемо велики интерес народни, и како нећемо и онако узбуњен народ јошт већма нротиву нас узбунити и огорчити. Ал ја се поуздано надам, да свештенство сремско, које је до сад пред народом себи образ осветлало, и које је задахнуто чистим родољубљем, просвећеним назорима о садањем времену и о дужности , које му ово време налаже и његове неодољиве потрсбе, неће ништа учинити, што би га обрукало и с народом у заваду довело, него ће свој логор наместити на пољу истинитих народних интереса и садашпих потреба, па угледајући се на предходнике своје, на свој народ, одван&но ће устати у одбрану народни права , протгив притиска и безакоња, против насилника и угњетача, било својих, било туђинских. И ссамо ако тим путем пођемо, моћи ћемо се зза поуздано надати, да ће се и наше материјалнно стање поболшати , и народ се достојно наппој жељи и потреби одазвати, а иначе сваки други пут водиће трве њу, сукобима, поцепаности, и неспоразумлењу, води ће нас у моралну и материјалну пропаст, из које ћемо с& доцније тешко извући моћи. Струју народиоог живота нисмо ми кадри задржати, која јје тако јака , да ће пре ил после све оно порушнти, што јој смета, и на путу стоји. То је моја вера браћо, којој хоћу да останем веран, а ви чините онако, како знате, да ће и по народ, а и по вас најбоље бити. Свој браћи искрено поздравље од брата њиховог Ј. Јовановића, пароха иришког. Браћо свештеници! Познато вам је из „Заставе" и „Народа“ а можда и с друге стране, шта је све збор од 43 свештеника у Ст. Пазуви свршио. Румен стида мора сваком свесном брату образ обасути, кад помисли на оне немиле појаве, који се на том састанку збише, и које нас заиста незрелошћу и несвешћу жигошу. 26 браће свештеника изјавише ми своје „неповерење", без да су извештај овај мој хтели прочитати, и разлоге моје саслушати. Таквом ладном поступку нема у свету пара, И тај се може назвати највећим шарлатанством. Јесу ли пак та браћа какве стварне користи свештенству тим својим доста неразуним поступком прибавили, или су му можда велику моралну и материјалну штету нанели, и, да ли су ме пред светом понизили, као што им је то очита намера била, или су понизили може бити себе више него мене, то ћете ви и публика, овај наш најцраведнији судија најбоље пресудити. Мене без преслушања осудити и неповерење ми изрећи то je толико, колико осудити већину саборску и њој изрећи неповерење. А јел то у данашњим овим околностима мудро и паметно, остављам вама на разсуђење. Браћо свештеници! Када сте ме у Иригу ■ на бирачкој скупштини за заступника вашега i изабрали, препоручивасте ми: да само држим уз народну странку, и да либирална начела заступам. У том духу дадосте нам и писменог упутства , а уједно постависте један одбор, који би имао рад наш контролисати и скупштину свештенства сазвати, ако би посланици од дани им инштрукција отступили. Из извештаја мог, и из саборски записника могли сте се уверити да сам ја инштрукције савестно испунио и оно на сабору заступао, i што је воља и жеља ваша била. Па кад то | сама гола Факта потврђују, онда сам слободан i запитати ону браћу: на ком основу изрекоше ! ми своје неповерење ? Знају ли они за закљуi чке законите скупштине бирачке, и за инштрук-

ције поверене ми ? И ако знаду, ко је њи 26 овластио, да у име осталог свештенства сремског, и то у име још 140 браће закључке те и инштрукције обарају ?! Из целе радње њихове види се највећа недоследност, и некоректност, види се, да им је главна побуда и намера била „неповерењем* ме почаствовати и пред светом ме оцрнити. И то учинише они људи, којима Ап. Павле говори: „да одбаце гњев, љутину, пакост, хулење и срамотпе речи из уста своји, и да се обуку као избрани божији у срдачну милост, доброту, понизност, кротост и трплење.* * Међу тим изјављујем отворено: да ћу све донде као посланик ваш на сабору седети, докле год већина свештенства неизјави ми, да досадањи мој правац не одобрава, и да се са радом мојим не слаже. А учинили то већина свештенства, ја ћу онда са мирном савешћу мандат мој положити и другом брату место уступити, који ће можда боље и достојније народ, цркву и свештенсво од мене заступати. У Иригу 1. маја 1871.

Ј. Јовановић парох иришки.

З А П И С Н И К

друге скупштине свију овостраних српских учитеља, која је у Новом Саду 15. априла 1871. држана. (Продужење.) Саидић у место овога §-а подноси засебан предлог, који гласи: С допуштењем врховне шк. власти може сваки Србин, доказав, да се бар 7. год. бавио књигом и науком полагати из приправничких наука испит, теоријски и практички, пред испитном комисијом. Милашиновић иште од Сандића разјашнења, којим начином мисли, да ти питомци докажу, да су се књигом бавили. Сандић вели, да ће такав питомац поднети молбу са сведочбама гл. шк. управи, то ће ова извидети, какве су сведочбе и по томе уважити или не уважити молбу. Брашован се слаже са Сандићем, само да се у место 7 стави 6 година. Стојичић мисли, да сваки, који из прописаних предмета, положи испит, може бити учитељ, а не пита се шта је свршио. С. В. Поповић обавешћује скупштину, да се овде говори о испиту при уласку у завод, а не при изласку. _ Сандић признаје, да овоме предлогу неје овде места, за то одступа и поднеће га тамо, где му буде. Перовођа чита § 146. Деспотовић у име сомб. учит. збора хтео би, да се овај § овако измене: учевни течај учитељске школе траје три школске године. Прима се. Чита се § 147. Деспотовић у име сомб. учит. збора слаже се са редакцијом, само да се дометне: српски језик са српском књижевношћу. Дамјановић у име сентом. учит. збора предлаже, да се рекне: слав. читање са разумевањем, и математика уз књиговодство и један језик, који је бољи. Милашиновић се не слаже са 13 тачком, где стоји: наука о зем. уставу, него би ову заменио са правима и дужностима слободног грађана у слободној држави с тога, што је зем. устав у већини јевропских држава само мртво слово на папиру, а особито у државама, које се из више народности састоје. Стојичић вели, да у припр. заводу има много предмета а мало часова, те ће се с тога сви предмети површно изучавати. Он би волео, да се науке што темељније уче и тиме душевне снаге развијају. Предлаже да се изостави бр. 3. 6. 8. 13. 15. и 17., а броју 7. да се дода: повесница литерална; броју 17. нотално певање. Борјановић би до да уђе: срп. језик и штилистика. Жели, да се реши, каква да буде свирка. Он предлаже гласовир и виолину. Михајловић би, да се наука хришћ. у учит. школама не предаје, него на место ове прво место да дође ђимнастика; ређа даље предмете, што би се у учит. школи предавали, као: педагођија, дидактика и наука о устројству школа; методика са практичним веџбањем; лођика; соматолођија и дијететика; срп. језик ; слов. језик; немачки језик ; математика; земљопис и опћа повесница; срп. повесница; наука о зем. уставу; природопис и природословље; свирка и хармонично певање; краснопис и цртање. Сандић је против славенског језика. Он вели незна, који је то језик, а ако је овај наш црквено-словенски, онда је он за то, да се тај језик изостави, треба —вели тајотров напоље терати, и велика је штета, што и дојако се ширио. Уместо тога он предлаже, да се предаје срп. језик компаративно са старо-счовенским, србуљским језиком, писменим веџбањем и са историјо.м срп. књижевности. И он је противан томе, да се катихизис у учит. школама предаје. Жели, да се школа одели од црк в е, и вели, да се тиме не иде на „комуналне школе," само хоће народну школу. Предлаже да се заведе катедра за генерални бас, а ђимнастика да буде обична и војничка. Косовац је противан предавању науке хришћ. у учиг. школи. Вели, да у сомб. препарандији релиђиозни дух све друго надмаша и противан је томе. Жели, да се наука хришћ. преда свештенству. Уместо слов. језика жели да дође руски. Шијачки се слаже са Косовцем. Аршинов вели, да је врло тешко исцрпети ову ствар, која је врло важна, него пошто је већ доцкан, да се одложи већање о овоме предмету за сутра. Предс. пита скупштину, је ли вољна, да се већање о овоме предмету за сутра ост.ави, да би нам та ствар преко ноћи што боље сазрела, а и одбор да може још за сутра предлог свој приправити и поднети.

Скупштина прима овај предлог и тако председник распусти седницу у 7 сахата после подне. Ника Ракић с. р. Васа Ђурђевић с. р. перовођа. председник. НОВИ САД 19. маја. Из Српског Бечеја јављају нам пријатељи, да је тамошње грађанство у недељу 16. маја изгубило врсна члана свага Ису Стојановића, који је после дужег боловања тога дана преминуо. Пријатељи и знанци његови најбоље ће знати оценити губитак који његова смрт причини. Вечан му спомен!

Н о в и ј е.

Верзаљ 18. маја. Декретом једним од 17. о. м. налаже Тјер, да се разоружа Париз и распусти народна гарда сењског округа. Мак Махонова прокламација показује , да је устанак сасвим угушен, јавља да је борба свршена и позива становништво да се прихвати опет својих редовних послова, а да не нарушава ред и мир. Писма из Париза јављају, да је Париз миран и да људи иду већ за својим обитним послом. Власт премеће куће и затвара сумњиве особе, без да јој се ко у томе противи. Јуче су комуналисте у Паризу пушкарали 64 таоца, међу њима је био и архијепископ паришки. Берн 18. маји. Швајцарски савезни савет неће издати у опште све комуналисте , као што је јављено било, него te за сваког појединог искати да се најпре докаже у колико га Швајцарска не може узети у заштиту. Женева 17. маја. На збору народном држаном овде, закључено је замолити савезни савет, да се комуналистама даде заштита швајцарска. Вели се , да је Феликс Пија овде, а поговара се да је влада издала налог да га затворе. „Народ" доноси из Осека од 19. маја овај брзојав: „Квиринг вировитички, Магенхајм воћински , ФурлиК чизмар, валповачки, све народни кандидати за заступнике избрани*.

ТЕЛЕГРАМИ УРЕДНИШТВУ „ЗАСТАВЕ«. Вуковар 18. маја. Владин кандидат, парох МиковиЕ, видеЕи да као такав у срезу Вуковарском продрети не може, издаје се за народног кандидата. Средишњи одбор свим бирачима среза вуковарског јавља: да Миковић никад народној странци припадао није, и да је народни кандидат за срез Вуковарски, парах вуковарски г. Илија Перкаћански. За кога кортешује судац, бележници, и четници, за тога се одмах зна какве је боје и чији је кандидат. Чланови народне странке у вуковарском срезу, гласаће при избору за г. Перкаћанског; ко гласа за другог, тај ради против народних интереса. Рума 18. маја. У оскудици других важнијих кортеша за владиног кандидата овде у Руми, латио се тога позла, син министра хрватског, румски спахија гроФ Адолф Пејачевик, те позива к себи мајсторе Немце, да га у том подлом подпомогну. Ово сигурно чини г. гроФ из захвалности према народу у Срему, што му је год. 1848 добра његова невредима сачувао. Данас му у припомоЕ у томе послу стиже из манастира Кубеждина и пресветли сремски жупан са поджупаном. Оволико нађосмо за нужно народу у Срему и бирачима народне странке обзнанити. Сир и г, 18. маја. Сва места бешеновачког изборног среза, најодушевљеније дочекују нашег кандидата дра Костића. У Сиригу крунисао народну радост својим изненадним доласком архимандрит Живковић. Осек 19. маја. У I. средиштном котару вировитичке жупаније изабран је народни кандидат Паја Коларић са 167 гласова противу владиног кандидата Лазе Давидовића,коЈ‘и доби 28 ' гласова. У 11. котару осечком такођер избран кандидат народни ЈГаза Поповић, парох, ба 156 гласова противу Марка Тајчевића, који имаде само 26 гласова. Бирачи свију народности сложни; у народу одушевљење.

СРЕМСКИМ БИРАЧИМА! БудуКи да нам се у једном телеграму из Вуковара јавља, да велики жупан сремски препоручује владине кандидате као народне, то да се неби свет помео, стављамо још једном имена правпх народних кандидата: За Руму: др. Стева Димитријевић, кр. јавни бележннк; за Вуковар: Ј. Кристић трговац;за изборникотар вуковарски: Илија Перкаћански нарох; за изб. котар