Застава, 09. 07. 1872., стр. 1

ЗАСТАВА

ПРЕД ИЗБОР ИЗБОРНИКА.

Идуће недеље одпочети ће бирање изборника, т. ј. они заступника бирача, који ће у њино име у месту биралишта бирати посланика за преображенски сабор. Од избора изборника, зависи и избори посланика онде, где се посланици посредно бирају, а то је, изузимајуки десетак вароши, свуда. Народна странка ваља дакле да поглавиту своју пажњу обрати на изборе изборника. Противници наши спремају се поодавно на тај посао; то смо видели и из окружнице пуковника у Митровици, а како је један извор таким президијалима, то ће се исто покушавати н на другим крајевима, и то не само у крајини, него и у провинцијалу. Имамо узрока подозревати да ће се и у провинцијалу власти мешати у изборе наше, и то како изборника, тако и посланика. То се опажа особито на томе, што се за кандидате посланичке истичу овде онде њуди, који су у подложном званичном положају, и за које се зна, да су не само по званичном, него и друштвеном одношају у тесној свези са вишим властницима. Кад би пуковнике, капетане, жупане, поджупане и судце запитали : шта се њи тичу наши избори за српско црквени сабор, и по ком се праву и закону они јавно или тајно у то мешају, кад се иначе не пачају у изборе за еванђеличке, или јеврејске, или и саме католичке конгресе, и конвенте, они наравно да нам не би могли другог одговора дати,него да имају таки налог озгоре; акадбивладе запитали: како се ти налози слажу са ујамченом црквено-народномавтономијом, оне, кад бихтеле истину казати, тешко да би друго шро одговорити могле, до то: да је сасвим друго што автономија на папиру, а друго у животу, да влади само онака автономија у рачун иде, која њену вол>у погађа, њеној жељи угађа. Међу тим наш народ бити ke толико свестан, да зна: да у стварима наши избора ни генерали, ни пуковници, ни капетани, ни жупани, ни судци, а ни бележници општински као таки немају ни права ни посла, и да је слободно, у том погледу сваком у брк реки истину, који хоке да елободу избора стесни, или спречи, и казати му: „три корака даље“! Кад би ко по пештанским листовима судио, мислио би, да је народна странка бог зна какву агитацију развила; да се то путује, кортешује, скупља и организује. Од , свега тога нема ништа. Млоги се немичу зато, што су ул>ул>ани у сан сигурности и поуздања, што мисле, да после толики обштински изјава ни сумње нема, да је победа народне странке на све стране осигурана. То је нама доста пута наудило, па још нецрпимо из изкуства науку. Опрезност је тим потребнија, што имамо не само спол>ни непријател>а, који управо ствар не би требало да се тиче, него и унутрашњи неки званичника Срба, и мложине калуђера и сами свештеника. Ено ји у Срему набројасмо 30 свештеника, а биће ји онде и више. У Срему мало који свештеник није „ДУ ХOВНИ ага“ свога места. А би ke ји и п0 ДР.У ГИМ крајевима ако не у толиком, али приличном броју. Вал>а на опрезу бити. Вал>а имати на уму велику, одсудну важност идукег сабора, и према томе се владати. Ми још не видимо онога кретања, које вар и час заслужује. Нигде одбора, нигде месног збора, и договора. Ми богме ремамо ни толико л>уди, да ји у све краразаслати можемо, нити имамо новаца, * ни ДРУ ГИ средстава на то, а и неради друга средства употребљавати, него средства обавештења, слободне речи, и савесног вршења своји дужности. Ми се уздамо у свест нар°Д н У? али и најбуднија и најживља свест треба ипак покретања, напомене, кад шта треба радити,јер свет наш, особито у ово радно до6а, забавл>ен својимприватним пословима нема ни времена, ни прилике, разабрати, кад шта треба да на јавномпољу ради, а проматпени у том погледу тренутци недају се накнадити. Где и ако дакле буде погрешке, и омане, бити ће са кривице они, који су у сваком месту позвани, да предњаче, даруководе, да народу пут и време показују, како и кад шта радити вал>а. Ове ћемо не-

штедице на одговор узети за какву безуспешност. Вал>а да што више бирача упишу, јер ми се од мложине не презамо, у њој је народна снага. Вал>а за изборнике изабрати л>уде осведоченог родол>убл>а и карактера. Не треба бирати једино по богатству, или по каквом „рангу,“ или „одличију,“ које се са стране често за неродоњубива дела даје, него по разборитости, срчаности, и оданости народној ствари, народном напредку на црквено-просветном пол>у. Изборници се не бирају у депутације какве, где се гледи на сјај одела, и добре коње, и амове, и где се при избору на то гледи, како ће се коме „чест“ дати, како се ко неће увредити. Ко није кадар за своје осведочење на биљегу стати, није за изборника, па ма иначе одличан био, или у приватном животу поштовања вредан био.Ко нема петље, нек се и сам склања са трнова пута. Најмање пак вал>а да слепи случај одсуђује, да се тек на биралишту бирачи буде, шта ke и кога ће, за изборнике, но вал>а у пријатељском кругу добро промислити, које за препоруку. Што се пак поступка тиче, то премда је изборни ред два пут у обштине разаслан, и у оба србска листа и преклане, и ове године штампан, то ипак ради свеже опомене, и на захтев са више страна ниже саобштавамо, што је главније.

ХРВАТСКИ САБОР.

Седница држана 9, Јула п. р. 1872. Председник Мажурани/i отвара у четврт на 12 пред подне седницу. Галерије прилично пуне. Бележник Јоановић чита записник прошле седнице. Заступник Антолек хоће да изправља записник онамо, да се у интерпелацији заступника Феркића изпусти код имена Кукуљевић наслов „пресветли.« Неприма се. Заступник Турели подноси на банске части наместника пл. Вакановића ради неуредности пожежкога градскога поглаварства у вршењу управе и судства интерпелацију. Интерпелација ће се доставити влади. Заступник Јос. Шпун-Стрижић управљајући на вем. владу интерпелацију образложује ју тиме, да је пут од Иванић - тврдње манастиру Иванићу тако лош, да је од преке нужде поправак истог; јер небуде ли до скора помоћи па још настане ли кишовито време, онда је с Иванић тврдњом и без опасаних зидина свака комуникација прекинута. Док још у беловарској жупанији беше управитељем г. Трнски, почело се озбиљно радити о поправку поменутог пута; но од како нестаде Трнскога, од тада се заборавио пут. Интерпелант невјерује да је то из незнања оних, који управу жупаније беловарске у руку имаду, па зато подноси следећу интерпелацију: 1. Је-ли влади познато хрђаво и скрозпропало стање пута између Иванић Тврђе и манастира Иванића: 2. Ако је познато, какове је мере одредила; да се такому штетному стању чим пре доскочи? Доставит ће се влади. Заст. Др. Рогулићх Све оно, што је и јучерашњи интерпелант г. Феркић, верно високој кући сликајућ безакоња крижевачке навео, вреди и гледе жупаније сремске, ну у много већој мери, исто тако и оно што је г. Турели рекао о градском поглаварству пожежком ради зле управе, вреди и засвеобћине жуп. сремске. Неће стога да се упушта у потање приповедање жалоснога стања, које влада у жуп. сремској, већ само у обће спомиње зло судство, злу управу, зло уређење обћина којима су чиновици не у смислу закона о обћина слободном вољом народа изабрани, већ судцемсамовољно и проти нарочито израженој вољи обћина наринути, зато управља на владу интерпелацију, да-ли ова знаде за овако стање неуредно у жупанији сремској, које је потекло од лоших органа жупанијски и је-ли вољна обћинам њихово аутономно право са чувати и нову обаву избора обћински поглаварства иаредити? Иде влади. Кућа прелази затим на дневни ред на треће читање основе адресе, која је и по трећи и задњи пут примљења у целости. Председник чита предлог десеторице заступника са крајне деснице, Хервоића, Крцивоја. Јосиповића и др., у ком моле, да се у смислу §. 34. саб. п. јавна седница претвори у тајну.

Мирко Хрват је проти тому предлогу, јерјучер је закључила кућа, да је иза адресе на дневном реду бирање заступника за угарски сабор и бирање краљевинскога одбора. Хрвоић се противи тому, те изјављује, да он (?!) перхоресцира једну од они особа, које би се имале бирати у пештански сабор, но он fie и пристати уз Хрвата, ако кућа нема ништа против тога, ади да fie јавно образложити, зашто је против тој особи. Др. Деренчин примечује предговорнику позивљућ се на пословник, да нема права гласовању придавати какова образложења, зашто гласује. Jocunoeuh, комеш туропољски моли лепо, да кућа предлагатељем задовољи, пошто претварање јавне седнице у тајну није баш тако важно питање. Музлер се чуди томе, како се може ради једне особе захтевати таша седница, кад се тому нарочито хоће довољна разлога. Др. Брлић хоће, да се најпре искрпи дневни ред, а онда се може о предлогу десеторице одлучити. Др, Маканец позивље се на закон, те вели, да по саб. посл. ако 10 чланова замоли тајну седницу, имаде се јавна седница претворити у тајну и то да одлучи, имали разлога тајној седници, ако нема наставља се јавна. Предлаже да се тај поступак и сада држи. Председник поче Формулирати иредлог на сабор; но га прекида у том Крцивој који се опире вотизацији. Након живахније још кратке дебате, у коjoj Живко Opuh и др. Рогули/г подупире предлог Мирка Хрвата, Xpeouh пако писм. предлог десеторице те узпркос грожње, да ће јавно разложити сврху тога предлога, ипак шутњом завршује, одлучи се већина за тајну седницу, у којој се има одлучити, је ли такова од нужде. После по сата наставља се јавна седница. Председник јавља, да тајна седница није пронашла, да би било од нужде јавну седницу претворити у тајну, те позива кућу, да предње на дневни ред и у смислу јучерањега закључка изабере из CBoje средине 29 заступника за долњу кућу и 2 члапа за горњу кућу у угарски сабор, затим да изабере лица за краљевински одбор и то све тајним гласовањем. На предлог председников изабрани за скрутаторе код гласовања за заступнике на угарски сабор гг. заступници: Томбор, др. Деренчин, бележник Јоановић и Крцивој. За скрутаторе при бирању краљевинскога одбора изабрани су гг. заст: Мирко Хрват, др, Вучетић, Хрвоић и Врбанић. Предузимље се тајно гласовање а после довршенога гласовања јавља председник сабору, да је после деФинитивнога прихваћења адресе од потребе изабрати једну депутацију, која би краљу исту подастрла, те моли предлог од кога члана. Др. мисли, да би довољно и достојно било, да тај задатак пренесу на председника преуз. г. Мажуранића и првога подпредседника сабора г. Живковића. Вончина би хтео још двојицу чланова придати. Jocunoeuh подупире Рогулићев предлог а CreKoeuh предлог Вончине. Кућа се одлучила већином за предлог др. Рогулића. Председник јавља, да пошто и он и први подпредседник сутра полазе на пут, седнице иебуде, док се не врате и дотично извешће поднети небуду могли. Дра. Маканца, који предлаже, нека седржеседнице ради прочитања извешћа средиш. вериФикационалнога одбора, подупире Јос. с разлога, што сумњиви чланови, који у овом сабору има, неби смели и надаље одлучивати о важни овде предмети и што има неки котара незаступани усљед положених мандата њихових заступника. Председник предлаже, нека се седница ради извидења резултата тајнога гласовања одгоди до 5 сати по подне, у којој може доћи на ред извешће средишњега вериФикационалнога одбора. Примљено. Седница држана 11, јула, п, р, 1872. Председник отвори у пол 11. сати пред подне седницу. Вирилаца с деснице нема ниједнога. Галерије прилично пуне. Након прочитања и оверовљења записника прошле седнице подноси председник као члан депутације која је Њ. Величанству краљу адресу саборску уручила, извешће о свечаној аудиенцији, поздравном говору депутације и одговору. Њ. Величанства, како смо то већ у нашем листу прекјучер прмобћили.

Кућа прима поднешено извешће на повољно знање. Бележ. Турели чита сљедеће придошле поднеске. Заступник М. полаже мандат нар. заступника за котар делнички. Примљено на знање с тим, да се зем. влада на обаву новога избора позове. Више молбеница од стране подворника, стражара и послужпика у сврху повећања плаћа, подељења подпора и награда. Упућено на петиционални одбор. Молбенице учитељскога зборареалкезагребачке, гммназије вараждинске, жуп. беловарске и равнатеља овдашње препарандије ради њихови плаћа. Упућено на одбор петиционални. Упућене су још на петиционални одбор: молбеница града Сења, да му се дозволи и уетроји посебно судство с подпуном компетенцијом, молбе друштва за подупирање убогих правника загребаччки ради подељења неке субвенције у сврху повећања закладне главнице, молбе цркв. обћине у Бојаковцу у беловарској жупанији ради одступа налазеће се онде једне частничке куће за жупни стан и уред, притужба житеља обћине Кутови у вировитичкој жупанији ради неправде почињене им комасацијом. На одбор за прорачун упућени су: списи односећи се на развојачење вараждинске војне крајине, града Сења и обштине Сиска, предлог зем. владе ради отворења јасенскога4 недељнога курза на госцодарском училишту у Крижевци за пучке учитеље, и предлог гледе намирења с тим скопчанога трошка, прорачун зем. владе забеловарску жупанију и представке жуп. скупштине крижевачке ради подигнућа болнице у Крижевци. На предлог заст. Киша прихватила је кућа закључак, да жуп. скупштине могу на сабор петиције стављатиада нијеоднужде подупирање одстране кога нар. заступника; на предлог пакозаст. Змаjuha пренешено је то право и на остале муниципије. Бележник Турели јавља, да је на председништво саборско стигла брзојавна притужба грађана и заступника града Пожеге, ради неуредности које су се догодиле кривњом поглаварства а напосе ради погибељи која прети градској имовинииблагостању града Пожеге невршењем закона од стране намесника градоначелникова. Ради прешности ствари као и ради тога што влада још до данас ни интерпелацији његовој задовољила није, предлаже закључак, да се влада позове, да на темељу тужбе пожежких грађана безодвлачну истрагу проти тамошњем поглаварству одреди и да се о том његовом предлогу одмах већа. Живковић. се неслаже с тим предлогом, јер сабору припада право контроле управе, ни пошто пако право, да влади налоге издаје, те предлаже сабору закључак, да се влада позове, да одговор на интерпелацију као и ову брзојавну притужбу за 3 дана поднесе. Шпун-Стрижи/г је проти Живковићевог предлога, јер се њим неби дошло до позитивног резултата, до истраге наиме, штоје главна ствар; већ само до одговора који би се могао у том састојати, да њој у томе предмету није ништа повнато. Др, подупирући предлог Турелијев разлаже, како је истрага вођена кроз непристрасно поверенство у корист града Пожеге и оноградске области. Истрагом нека се неоклева, пошто то и већници града Пожеге желе и пошто је већ навладу ишло узалуд више праведних притужба. Гледе предложенога Живковићевог ускорења одговора вели, влада у пркос стављена рока може одгодити исти из разних разлога. Др. Млканец подупире предлог Турелијев, те види у том праведност тужбе, што г. начелник града Пожеге, проти кога је тужбанаперена, прем присутан, не држи за сходно, да штоотој ствари рекне. Заст. Талер, гуркањем својих суседа подбоден устаје с места те сав у сметњи на своје оправдање наводи, да је вис. влада сходне кораке гледе притужбе граћана пожежких одредила и да је он у свом очитовању оправдао притужбу гледе себе. И он је за предложену истрагу, но му се чини пренагљена, пошто влада није имала времена одговоритина интерпелацију Турелијеву, која још влади ни достављена није; уосталом некавис. кућа ради како нађе за сходно. бранећи свој предлог, пребацује Турелијеву протуставност, јер арелази делокруг сабора, налажући јој предузимање каквих корака. Турели остаје при свом предлогу и вели, дасабор кад види, да влада хотимице затеже извирење

„ ЗЛСТАВА" изидази тршгут у недељи: средом. петком и недељом. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Аустро-Угарску: на цеду годину 12 Фор. иа пола године 6 „ на четврт године 3 „ ка један месец дана 1 » за Србију: сребру) нп годипу 120 гроша, на полагодине 60 гроша, а на четврт године 30 гроша чар.

БРО.Ј 80. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЈБУ 9. ЈУЛА 1872. ГОДИНА VII.

OГДАСИ рачупају се до количини врста листа места које заузимају из оваких ситних петит слова, и за сваку врсту плаКа се увек по 6 повчиПа. 8 за жиг сваки пут башка поЗОновч. ДОДИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „3 аста в е и у Нови Сад. у куБи под бројем 11 и 12 у дуиавској у л и ц и. Рукописи не враћају се натраг.