Застава

ЗАСТАВА

Т Р И Ц А Р А.

Жега и препека, каникуле, псећи дани у свему и свачему па и у политици. Кад век ни громовник Илија несме да се замери огњеној Марији, која се тако немилостиво размилостивила на овај свет, онда неће ни нама замерити читаоци, ако преграда између политични чланака и доњега листка од врукине пукне, те се једно у друго помеша. Прва је брига ипотреба: ладовина! Ал’ камо је ? Поки за Стевом Поповикем Корнелом, и т. д. то, ако обичан свет и може, ал’ не може дипломатија. Но и она има свој начин: Она се лади успоменом. Да би јој жива успомена на ладније дане разгалила „тјаготу днеј и вар“ , она томе помаже удешавањем живља призора из оне божикне песме: „Шедше трије царја и т. д. И збиља, ови дана су пуне новине чланака, размишљања и нагађања о новој вести, да ke се састанку старог и новог немачког kecapa у Берлину 6. септембра придружити и „бели“ цар. Bek и то што је треки члан царског састанка „бели“ цар, подсећа бечке и пештанске новине наснег и лед: но да л’ им то, поред све данашње запаре, и прија, то није лако веровати, ма да све у глас ликују: Шедше трије царја ! Смешно је слушати те у садањој врукини још надувеније прије, како милостиво примају рускога цара у светло немачко друштво. А не секају се, да је, напослетку, руски цар новом немачком кесару сестрик, не секају се, да је руска дипломатија још у почетку немачко-Француског рата помагала Прусију, док је Андраши-Бајст очевидно намигивао на Наполеона. Ми то не спомињемо за то, да правдамо руску политику, која се том приликом збиља није показала најмудрија, само смо тим тели показати колика је превртљивост, колика је безстидност у ти људи, што руководе јавно мнење у Бечу и Пешти, Но најдаље је дотерала у наметању Прусима бечкиња „Н. сл. Преса“. Кад је оно бечки подградоначелник у Хановеру изјавио, да бечлије oke да се присаједине и политично својој немачкој браки, пруској Немачкој, онда су пруски листови тог наметљивца сви званично одбили. Поред свега тога телали „Н. сл. Преса“ својим читаоцима, како је то само ко бајаги, Пруси се само претварају, ал’ у истини је њима та изјава врло мила. И то може поднети у Аустрији, Немци смеду без икаквог стида и срама јавно говорити и радити, да одпадну од државе, у којој над осталим народима владају; а кад који словенски лист само погледа на север или на југо-исток са слободним жељама, онда је то велеиздаја. Види се, да су „псеки“ дани! Веке понижење и века поквареност јавнога мнења неда се заиста замислити, него што је ова, кад се „Н. сл. Преса“ може тако понашати, како се само њене друге на бечком „ грабену “ према неискусним странцима понашају, па ипак, што бити бранилица владе, то би још разумели, ал’ имати преко 20.000 предплатника! Са таког стања јавне образованости иде се само суноврат у пропаст. Ал’ каква пропаст, кад се родио спаситељ тога света у виду велике Немачке и век иду да му се поклоне , „шедше трије царја!“ Но ми се нисмо тако загледали у тај састанак царева, као бечки мајмуни, век и за то што још неверујемо да је цела „земља“ њијов „вертеп“ , ми му неможемо дати ни те важности, као што му је дају та створења, не дајемо му ни толико важности, колико једној другој светковини, што ke још пре царског састанка у нашем суседству прекинути дугочас „мртве сезоне“, а ближе се нас и тиче него царски састанак, то је светковина кнежеве зрелости у Београду. И они исти бечки и пештански листови, што се радују берлинском састанку царева, радују се, верујте ми, и тој београдској светковини. Само, што се истој светковини радује и Гамбета. Бечко-пештанско радовање зрелости кнеза Милана оснива се

на врло чудноватој мисли. Ти се људи шадају, да ke млади кнез, кад се званичшо уљуди и опамети, бацити сву досадању владду на буњиште, па да ke узети не само друуге људе, век у правцу спољашне политике с сасвим противне досадањој влади. И ми с поуздањем очекујемо проглашпај кнежеве зрелости, али зато, што смо тврддо уверени, да ke у погледу спољашње по.иитике нова влада кнеза Милана ики сахмо оним правцем напред, којим су пошли њвегови намесници од Ливадије овамо. КадСби друкчије било, кад би могло друкчије битги, онда би проглашај кнежеве зрелости :за сад био јамачно пренагљен. —3 —

ЕПАРХИЈСКА СКУПШТИНА АРХИДИЈЕЦЕЗЕ КАРЛОВАЧКЕ.

Данас засазана епархијска скупштина исеуЈупи се у саборној дворани, ал не беше председник д дошао, јер Њег. Преузв. г. администратор још се вне беше вратио с пута, а потпретседник Јаша ММиланковић још не беше дошао, него се очекивго ) да лаsом дољном Због тога се држала пре се;еднице конФеренција, на којој је прочитан пословгени ред и примљен, а за тими устројство епарх. ску:унштине те се тим одлакшао рад скупштинв. 0 Око 9. сати дођег. администратор паробродом од гороре, у двору за његов долазак није нико знао, нар<род га је свуда радостно поздрављао, а на лицу кос-шаповлија и у двору и изван двора видесзсте сету и смућеност. Око сати потпретсе;едник Миланковић, скупштина одма изашље млогогобројну депутацију под потпредседникика, да поздрави г. администратора и даму изјавир:радост, што је здрав и весео међу народ дошао. . Г. администратор је одговорио преко депутације скуупштини, да су они гласови о оставци његовој ппосве лажни и на највишем месту о том ништа ine знаду даље поздравља по депутацији скупштинну и изражује јој срдачну захвалност, моли да га е за данас извини, што неможе претседавати. Кад ј је потпредседник поздрав преузвишеног г. админиистратора скупштини изговорио, бурном живио гне беше краја. По отварању седнице подноси Др. Миланковиић разне поднеске епарх. скупштини, од који су значтнији: 1. Предлози пароха Гргуревачког Марковићагна поправку дотације. Упућује се дотационои О/д-бору. 2. Предлог адм. одбора, којије донешен на тужбу Сланкаменачке општине дасе §. 41. Решкришга у погледу 3-ћег кључа црквене касе у вој. кр>ајини, укине. Прима се предлог да се упути на сабо>р. 3. Предлог адм. одбора, да се скупштина огради против распуста саб. комисија и избора епитроша, предаје се одбору ad hoc, да по подне своје мшење о том поднесе. 4. Урош Милутиновић прота митровачки јавлља да дотац. одбор протоп. митровачког није раддио ништа и да он не ће доћи на епарх. скупштиину з а то, јер ова не стоји на темељу хришћанске црркве. Даде се одбору ad ћос. 5. Општина Нештин иште укинуће садање цркжв. општине. Администрат. одбору. 6. Голубинчани моле да се потпомогну у одкллањању комунални школа. Даје се др. НатошевиТћу да своје мњење о том поднесе. 7. Представка неколико сремски попова земаЈЉској влади у Загреб даје се одбору ad hoc. А. П. Радовановић подноси ови 5 предлога: 1. Да стечајни испити одсада буду јавни. 2. Да се укине одлик црвени појасева. 3. Даје онај свепптеник при богослужењу старији, који је преруксоположен без обзира је ли монах или мирски. 4. Да се свештеници цивилно носе и 5. Да се сабор њожури да што пре реши питање о женидби удови свештеника. Сви ови предлози имају доћи надневни ред. На предлог Др. Натошевића попуњују се у школском одбору место умрлог учитеља Милашиновића са Нешковићем, и за епарх. скупштину има се и на његово место, као и на места осталих помрлих чланова нов избор нареднти. Парох интерпелира: 1. Јелп администратор саставио испитну комисију и шо. 2. зашто нема у њој проФесора богословије 3. зашто су у њој цивилна лица и такова која немају никаква знања? Парох Савић пита, је ли прота Земугски поднео администратору протест свештенст] а земунског протопопијата, против испитне комисије?

За овим се закључи седница ова. После подне у 4. сата отвори потпредседник Миланковић другу седницу епарх. скупштне. По одостоверењу записника пређање седнице подносе се овиподнесци: Парох Савић подноси писмо Живка Васиљевића из Земуна, да за то није дошао на епарх. скупштину, што није позван. Симоновић доноси предлог, да се избор пароха у Иригу обави. Доћи ће на дневни ред. Парох пита: Чиме се може оправдати шиљање истраге у манастир, почем се то не оснива на закону? Парох Савић пита; је ли познато председништву, да има празни парокија и зашто те нисупопуњене? Парох Ачански пита: зашто се клирици пуштају на стечајни испит? Рогулић поднаша предлог, да се у Иригу винарска школа дигне. Доћи ће на ди. ред. Доноси се предлог да се незаконо намессници у ман. Хопову и Вел. Ремети успоставе и да се епитропи опомену да не прекорачују свој делокруг. Прима се. Подпредседник одговара на интерпелацију п. АнЈјелића, да је стеч. испит сасвављен по решкрипту и по закону донешеномна сабору 1871. ПроФесори богословије за то нису у стечајној комисији, што ове године престаје богословија и тада нема ни проФесора, а Њег. Преузв. није познато да у истој комисији има световњака. Анћелић се незадовољава са одговором и вели, да има световњака и наводи проФ. Лазића. ПроФ. Лазић изјављује да он у комисији за стечајне испите није. Анђелић се и опет незадовољава са одговором. Скупштина изјављује гласањем дајезадовољна са одговором иа интерпелату Др. Миланковић одговара на итерпелату пароха Савића, да је прота земунски поднео уток свештенства протопоп. земунског против испитне комисије. Савић се задовољава са одговором. Одбор коме је предана претставка неколико сремски попова на земаљску владу подноси свој предлог, да се ова претставка поднесе сабору и да се сажалење о тим поповима изрази. А. П. Радовановић предлаже ово: Почем јеова претставка опадање и клевета народа код владе, почем се тиме на то ишло, да се народкод владе оцрни и опадне те да се тиме одношаји између владе и народа помуте и народу подозрење баци, што се даље они место као учитељи народа и цркве овде као жандари и шумари полицајско-државни показаше, да тим наш народ као „Politisch-verdachtig“ претставе и власти државне наведу, да мирном и законом развитку народа на пут стану, те тим сукоб владе и народа изазову, то дакле ти људи нису достојни народног благодејанија зато предлажем: да епарх. скупштина изрече, да сви на тој клеветници потписани нису достојни благодјејанија народњег, него да би их требало са парохија дигнути, да се затим позову дотичне општине, да им обуставе плаћање парохијала, а на њиова места, да се стечаји распишу и избори нови пароха општинама допусте. Да се ово изведе треба ову клеветницу упутити дотичној судској власти, да поведе истрагу ради тога. Даље, да се Лаћарачки парох Милутин Петровић, који је као члан конзисторије заклетву положио, ову сада погазио, а исто тако ипрота митровачки Милутиновић, са своји звања као чланови конзисторије скину и други изберу на њихово место. Напослетку да се кр. влади у Загребу, која је боље схватила ову клеветницу него потписачи, које рани народ, зато што јепоштујући нашеустанове самим цар-краљем ову клеветницу овамо послала, те могосмо ове несретнике познати, од стране ове скупштине захвалност изрази. (Док је Радовановић мотивовао свој предлог прекидала га је публика и чланови епарх. скупштине више пута са бурним живио.) Вуић има допуну на предлог А. П. Радовановића, да се потписани који су чланови епарх. скуптине збаце са чланства епарх. скупштинара и нови избори нареде. Парох Анђелић предлаже, да се ова претставка упути на синод као једино компетентну власт, да ово реши. На гласању прима се већином гласова предлог лог одборски. Даље је примљен с неким малим изменама пословник и устројство епарх. скупштина, а за тим се закључи ова седница иидућаза сутрау7. сати пре подне закаже,

Трећу седницу 18 јула отвори у 8 сати потпредседник и по одостоверењу записника поднашају се неки поднесци а за тим се прелази на Дн. ред. Др. Натошевић чита предлог одбора за устројство просветни завода и то: 1. Предлог да се установи епархијски фонд у који да улазе: 1). Све канцеларијске таксе и таксе од диспензација. 2). Од сваке душе по 1. новчић. 3). Половина интеркалара архиепископа. 4.) Интеркалар епархијски чиновник. Прима се. А. П. Радовановић предлаже да се још томе дода и она 4% што варод протама даје. Прима се али с том изменом, да половина иде овамо а половина протама. Др. Натошевић чита предлог одбора за устројство просветни завода да се установе други просветни фондови. Има се предати школ. одбору а овај школском савету, који fie то сабору поднети. Др. НатошевиИ доноси предлог о подизању разни школа као: воБарске, свиларске, челарске, ратарске, занатлијске, за слепе, глуве, неме, сироте и за децу која су извикана да су неваљала. Школ. одбор има преко школ. савета упутити сабору. На предлог Јереја ЈовановиПа попуњава се конзисторија са Јанковићем иарохом из Кленка иМоловићем из Крчедина. (Чланови се разилазе.) Бележник чита предлог одбора, да се уложи протест против распуста сабор комисији наименовање питропа, но ово се немогаше свршити због тога, шта се чланови и тако без одостоверења овог записника се друга епархијска скупштина архидијецезе карловачке.

ИЗБОР ПОСЛАНИКА У ВРШЦУ.

(Свршетак.) Гласало се нагло са свију страна; нашинародњаци се чврсто држаше. До у 2 3 ујутру беше биланција једнака, изгледа, да Сеницеји добијевећину абсолутну, небеше ни од корова. Када смо већ овде, то држим да неће згорег бити, ако по гдекоје важније тренутке, што се преко дана и то после подне догодише, овде обележимо. Отац прота са придворним и још двојицом свећеника наших упутише сепослеподне около 4, часа дворском улицом к биралишту, да гласају. Сакупљени српски свет мислећи, да иони као Срби и духовни учитељи његови неће иначе чинити, него да ће и они тамо гласати куда и народ, дакле за нашег Димитријевића, поздрави их лепо кад су прошли. Ал гле чуда! дошав у дворану биралишта, наши оци духовници дадоше свој глас Сеницеју! Зар тако духовници и пастири? Читате толико пути преко године оно лепо јеванЈјеље, у ком се каже: „аз јесам пастир добри и душу своју полагају за овци,“ на у место да то учинисте, а ви као онај „најемник иже њест пастир“ одосте од својиховаца! Али доћевреме, када ћете примити награду, примили бије можда и тога часа, да одосте „иним путем во странусвоју“ чак око владикина мајура. Народ је запамтио овај дан добро, шат ће доби време кад fie вам народ за то захвалити. Приметити нам је овде, да три свећеника нису никако гласала (и наш владика није гласао, као што се поговара), а зашто? незнамо, они су ваљдамислили да fie с тим угодити и влади а и народу, ал се јако варају. На среду ви господо све Беници да вас видимо једном ко сте и шта сте. Кад је могао један ваш брат, а то је Алк. СтоЈановиБ као парох народњак свој глас дати без икакве бојазни и зазора за народног посланика, заштоиви то неучинисте?! Или зар народ српски у Вршцу само једног свог свеБеника код толики њих имаде? Доцније око 6. часова указа се једначетамала од 12. људи, чила је и весела, иде да и она свој глас даде, да покаже, е је жива и свесна. Какваје та чета? То је чета Српских нсродних учитеља овдашњих школа, свет им образ био пред васколиким Српством. А на кога fie наши учитељи гласати? Зачу се питање у народу, да неБе и они поповским трагом? јер свет је чуо био, даје владика позвао учитеље, и хвалеби Сеницеја, онако издаље препоручивао, да за њ гласају. Али знају учитељи ко су и шта су, да их народ плаЕа и издржама, па рекоше као једним гласом: „НеБемо ми осим народа; куд народ туд и ми, јер док ie народ дотле fie и нас бити,“ те заједно са чланом епархијскогшколског одбора Пајом Миљковићем гласаше за 5 0К У ДимитријевиБа. Евала господо учитељи, показасте да вршите право, што вам га је држава дала, необзируЕи се ни накаке савете.

„ЗАСТАВА* изилази трипут у недељи: средом. петком и недељом. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску: на целу годину 12 ®op. на пола године 6 „ на четврт године 3 „ на један месец дана 1 » з а Срб и ј у : (у сребру) на годину 120 гроша, на полагодине 60 гроша. а на четврт године 30 гроша чар.

БРОЈ 86. У НОВОМЕ САДУ, У НIЕДЕЉУ 23. ЈУЛА 1872. ГОДИНА VII

ОГЛАСИ рачунају се по количини врста листа места које заузимају из оваких ситних петит елова, и за сваку врсту плаба се увек по 6 новчиБа. а за жиг сваки пут башка поЗОновч. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „3 аста в е" у Нови Сад, у кући под бројем 11 и 12 у дунавској у л и ц и. Рукониси не враћају се натраг.