Застава

Сада пођимо даље. Око 7 4 3 ујутру покаже се, , да Данијеловци немају више бирача. Сада се дакле одпоче борба са Сеницејем и Димитријевићем. Народњацима једино је за тим сада стало, да Сеницеји недобије абсолутну већину пошто би тим начином ужи избор између Сеницеја и Димитријевића био. Од y 2 3 до 5. часова долажаху бирачи исједне и с друге стране појединце. Код Соницејевих бирача приметише се више ФалзиФиката, те народњаци и одтераше један приличан број бирача напоње. Заменик председника, градоначелник Херцог беше ради тога ушепртљио, те ради умирења народњака рече: Ако који још са Фаличном цедуљом унутра ylje, одма ће га аретирати. Али своје речи неодржа, јер после овог исказа случише се још неколико случаја, али их Херцог незатвори, јер су били Сеницејевци. Да се је догодио случај од страпе | народњака, можда би своје речи и у дело претворио. - Што су млого бирача, који иа Сеницеја са цедуљом гласати хтедоше, избачени, допринео је и занатлија Јјока Петровић зидар, јер као народњак немогаше трпити, да се бирачи наочиглед протурују за Сеницеја. Овом човеку буди хвала, јер се је својски заузимао за Димитријевића. Доцније се приметило, да се бирачи из пописног протокола исписују и предају кортешима, да их доведу да на Сеницеја гласају. Ову примедбу учинио је др. Милосављевић са још два сведока. Кад је велики бележник Урош Гавриловић као што веле исписивао бираче, дошао је међу п>и и сам Сеницеји, и као што се прича, молио их је. да гледе ма како да већину створе, па макар били принурени, и Фијакере по Вршцу разаслати да бираче доводе. Некако у то доба десио се је још један призор. Неколицина овдашњи грађана Срба данијеловаца заједно са Пешом у дворану и гласаше за Сеницеја. Ово је изненадило ову присутну господу у дворани. Млогима се очи отворише особитп Данијеловцима. Сеницеј Данијелова партаја дакле спојише се, како само неби до ужег избора дошло. Ово бележимо овде с тога, што се је народњацима подмећало, да су са Данијековци у дослуци, те говораху, да сваки онај, којк за Димитријевића гласао буде, двоструко гласа за Данијело. Ево овде се ствар разбистрила. Гласање је текло даље и то све тишије. Око пола дасет часова ујутру 9. јула дође Данијел у дворану и изјави комисији, да одустаје од кандидатуре и то тога ради, пошто налази, да је нужно да Деакова странка јака буде. Комисија узме ову изјаву на повољно знање, а Данијел оде к Сеницеју те се изљуби с њим на балкону пред очи народу. Ово његове бираче озлоједи, јер видеше да су обманути. На изјаву Данијелову устадошс повереници слободоумне народне странке Милосављевић и Гренчарски, и позову председника да се наодступање ово обзир неузме,него да се гласање даље предузме, и тако се гласало даље на Сеницеја и Димитријевића. Око 7 2 11 часова велики број Данијеловаца који су на њега већ гласали а и који нису у намери да на Димитријевића гласају, но председник изборне комисије Лазар Барајевац одбије то тврдећи да су они (бирачи) тиме, што су већ једаред на Данијела гласали, изгубили право даљег гласања (?!) Васа Ј. Гренчански и Др. Милосављевић побијајући разлоге тврдише, да они бирачи, који су на Данијела гласали, имају право гласати камо који хоћеју, јер их њихов кандидат пре свршетка избора изневерно, а они се недају као стока про-

давати, јер хоће да право, које им по закону као припада, уживају. < Пошто председник и на то изрече, да неће доз- ј волити да ти бирачи по ново гласају, то уложе . оба повереника нар, странке протест противу даљег избора, и предложе да комисија изрече, да се тај протест у заиисник стави. Председник изрече да прима протест, а нар. повереници и други бирачи, што на Димитријевића гласати хтедоше изрекоше да се поред тога протеста неупуштају у даљи избор и иапусте дворану, те оду са бандом пред стан роке Димитријевића и јаве му све подробно. Он их похвали за чврсто држање њихово и захвали им се на поверењу. Они пак у бирачкој дворани закључе избор; на пол сата после овога објаве резултат са варошког ; балкона. По овом је Сеницеји имао кад је Даиијел ■ благодарио 1091 глас, Димитријевић 650, а Данијеа 570; кад је протест уложен имао је Сеницеји 1148. а Диситријевич 664. а при закључку избора добио је Сеницеји још 2 гласа више, дакде 1150. и буде прокламован као да је абсолутну већину од 486. гласова добио. Доцније чује се, да при гласању, да ли да се протест народњака у записник стави, већина гласова решила је, да се прост не ставља у записник (!) Као што се из овога види, био би зацело ужи избор између СеницеЈа и Димитријевића, да Данијел није благодарио, и при другом гласању био би Димитријевић за цело изабрат. Тако се дакле сврши и код нас избор. Од Срба нису гласали 118. а толико исто и од Немаца. За Димитријевића гласали су овејани Срби. Хвала свесној браћи Србима, особено пак заиатлијској задрузи, и земљеделцима. Ван оних 380. интересовавих Срба што гласаше за Сеницеја и Данијела, опрали су Вршчани« образ пред васцелим српством, и браћа панчевци могу сада бити утешени, јер им је савет код 664. Срба у Вршцу примљен. Вршац се дакле неће брисати из теФтера српског, он остаје опет ту, и ако бог даде засијаће скоро опет као звезда првог разреда. Слободоумна народна странка заватила је јак темељ. Живили оснивачи јој Пера М. Мариновић и др. Милосављевић. —ј—

ВОЈЕНА СНАГА ТУРСКЕ, СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ.

Проштијех дана разнесе брзојавна жица по свијету глас: како je велики везир падишу свогувјеравао, да Турска имаде силену војску од 800.000 ратобориијех момака „опијених вјером пророковом, искаљених у триста бојева,“ и Бог зна, колико тисућа топова, коња и остале војене опреме. Овај би тлас, да је истинит, могао задати страх и трепет читаву свијету а нарочито сиротињи раји, која једва чека, хоће ли јој сванути већ јутро слободе испод тешког јарма душманскога. Али слава Б 0Г у _ нијесу врази онако црни и натрдни како их пишу, а и у овоме реферату великога везира бити fie као у приповједци с бабом, која се је клела, да је девет вукова, а кад јој доказаше, да није ниједног било, а она ће: „еј/ али нешто је опет ље шушнуло!" Велики везир невјерује јамачно нисамоно, што је по свету растелалио, а толико ће имати солиу глави, да ће појмити, да Јевропа већ добро познаје снагу и изворе снаге Турске: али он је као модерни „Grundui]gs-Schwindler“ : само да акције продаде, па како ће акционари, то га иије бриге. И још дубљу тенденцију има брзојав цариградски. Велики везир зна, да „цар на цара ударати неће, нити хоће краљевство на царство,“ „ал се бојте сиротиње раје кад се дигне кука и

мотика, битће Турком по Медији мука;“ читао је велики везир изјаве у српској народној скупштини | од ирошле год. а чукнуо је ваљда, дасесиротиња раја нада, да ће Србија чим младог свог кнезаогласи пунољетним, ступити у озбиљнију акцијуу корист раје; ево већ зворничко питање задаје триста брига; па је помислио: дај, да заплашимо рају, да се поуздати у Србијуниу Цриу Гору. Наравно грчке владике, ћиФте, ицинцари којима је Бог и народ пун трбух и пуна кеса и који воле да Турчин влада него праведан суд хришћански, ти људи ће што у цркви што по чаршијама разтелалити изјаву великога везира и задовољство великога падише, па ко ће смјети писнути. А кад раја остане смиром, онда је бива ; пуна шака браде. Да је велики везир то раз■ телалио уз месојеђе оно врјеме кадно каури полуде, па све за готов иовац узимљу ја бих мислио, да је то месојеђска шала. Али сад пред Петров пост не могу да гледау чувида, те идем, да јој скинем крикну с образа да види српски свет (особито онај што нејма чиста појма о војенијем етварима, те лахко вјерује свакој новииарској булазни*) каква је сила и страва у те источне аждаје; и зато ћу у слиједећем написати неколико о војеној снази Турске, сравњујући је са војеном снагом кнежевине Србије и Црне Горе. Премда популарно, говорићу увјек са чисто војничког гледишта, а да ми некаже ко, да сам у родољубивом пристрастију ласкао српскијем државицама а кудио Турску, рјечју, да сам по ћеву извртао, навешћу одмах изворе из којијех податко вадим. У Бечу код Сајдла и сина изиђоше јесенас књижице о војеној снази мал’ не свијух држава јевроискијех. Ове су књижице састављене у ратном министаретву бечком на основу аутеитичнијех података од посланства и консулата. Двије ове књижице; 1. Die Wehrkraftdes osmanischen Reiches sammt Egypten Tunis & Tripolis и 2. Die Wehkraft der Donaufirstentkumer, Serbiens, Montenegros und Griechenlands подлога су овој разправи. А да су кумови и оцеви овијех књижица већи цријатељи падиши него раји и српскијем кнезовма, то ваљда нетребам доказивати, као ни то да у тијем књижипаиа нејма ништа што неби мало подизало Турску, а мало погњурило српску. Али и опет fiy се њих држати, А. Турска војска. I. Организација. 1 По пријашњој оргаиизацији (прије г. 1869.) са. стојала се је сувоземна војска турске царевине а. ■ из низама (стојеће војске); б. из редифа и хијаде : (резерве) и в. из најмљенијех и добровољнијех, 1 неуређенијех чета (irregulaire,) као: Баим-Бозука, i Стшхцја, Бедуина и т. д. Број низама установi љен бијаде за случај рата на 150.000 момака; број . редиФа, што би се за време рата под барјаЕ са• купљати имали дијелио се је у двије класе: прва . (што на први мах мораде поћи) бројала је 120 , табора (батаљона) и за ове кажу, да су у сред , мира биди оквири (cabres) спремни, аза другу кла> су небијаше иишта спремно, Годино 1869. предложи ратни министар; Хусе• ин-паша ново преустројење а уједно и умножење r турске војске т. ј. организацију разервне војске • обојих кдаса са сталнијем и у мирно врјеме > оквирима. Овај је предлог у јесен исте годице узако> њен и иде се на то, да се мало по мало оживотвори. . По томе новом организационом статуту« са■ стојала би се турска војска 1. из низама (стојеће), [ 2. из резерви и то; а, ихтијат, б, редиф прве и [ друге класе, в. хијаде (општи устанак), г. неуре[ ђенијех, најмљенијех или добровољиијех чета,

Сваки правоверни Мусолман изумамшиМулло, Кадије, Улеме, слијепе, глуве и сакате мора под барјак. Службовање траје од 20,40. године живота, и то код пјешака: 3 год. у низаму, 2. год, у ихтијату, 3 год. у првом 3 год. у другом редиФу, 8. год. у хијаде; код коњаника и тонџија: 6 год. у низаму, 6 година у првом редифу а 8, година у хијаде. Ова се организација има до ижице оживотворита сва до 1879. год.; а да читатељ види како се постепено турска војска множити има, то ћемо из истог организацијоног статута преписати преглед војене снаге турске од год. 1870. (као почетка) до год. 1878. (као свршетка организације). Тај преглед показује ове бројеве: I. У нормалном стању, почамши ОД год. 1870 низама 150.000. 11. За случај домаћијех побуна и устанакз, почамши од год. 1872.: Низама: 150.000 Ихтијата; 70.080 Свега 220.000 111. За случај нападаја са стране од године 1872. поч. Низама 150.000 Ихијата 70.000 1. РедиФа 150.000 2. „ 120.000 Свега 460.000 момака, IV. За случај нападаја са стране у изванредиијем околностима, и то тек почамши од г. 1878: Низама 150.000 Ихијата 70.000 1. РедиФа 120.000 2. „ 120.000 Хијадеитд. 320.000 Свега 780.000 Момака. У тијем је бројевима узето све, што иде у војску и уз војску и иза војске, дакле савапаратвојено-економични и полицајни, она од Римљананаimpedimenta (сметња) без које ипак ниједна војска бити неможе. Ми ћемо се на ова impedimenta само у толико освртати, у колико дају војсци већу окретност и жилавост, а вначе ћемо и код турске и српске војске само бројати комбатанте т. ј. оне што но баш у бој иду, Из овога се прегледа види да fie тек 1878 год. кад се сва организацмја доврши, Турска хтети имати 780.000 момака, дочим сад 1872, онанећеда има више од 460.000. Хотимице кажемо хтети, јер ћемо мадо ниже показати сметње код ожитвотварање ове организације (а све по реченом извору,) да види наш свијет, колика је разлика: жтетн и баш имати. Територијално је подељена сва турска војска на овијех 6 ордија: 1. Цариград (Орду-и-каси; Garde). 2. Шумла (Дер-и-скадат ордуси). 3. Манастир (Румили ордуси). 4. Ердезум (Анадоли ордуси). 5. Дамаск (Арабистаи ордуси), 6. Багдад (Ирак ордуси). Обсег новачења за прву ордију осим Цариграда сав је у малој Азији и то у Никомедији, Бруси, Смирни, Кијутахији, Кара-Хисару и др., речју у оквиру, који обимљу пруге са сјевера Цариград Синопе, са истока Синопе Родос, с југа Родос Смирна, са запада Смирна Цариград, За другу ордију: сва Тракија (Једрена Филипопољ) и Бугарска у Јевропи, а има неколико алаја и у Азији источно од прве ордије из Коније Тарзуса, Лараша до близо ЕуФрата.

ПОДЛИСТАК ИЗВЕШТАЈ ДИМИТРИЈА ЈОС И ЋА

НОВОСАДСКОГ УЧИТЕЉА И НАРОДНОГ ПИТОМЦА. 0 немачким народним школама у слобод. тргов. савезној вароши Бремену. (Наставак.) У народним шкодама предају се сљедеПи предмети: Религија, као најважнији предмет у народној школи, јер њојзи је цел да упозна децу са развитком царства божија на земљи и са основним истинама хришБанскима, да разум просветли и обогати, да религиозно чуство и наравственост оживи, и образује, да вољу освећује и челичи. За постигнуће ових цели стоје учитељумлога сретства, меsу којима најважније место заузимају школски ред, достојно држање и беспрекорно владање учитељево. Ја сам очевидац дивног успеха у овој науци, где се од малених молитвица, кратких приповетчица и изрека дотера да у последњој години разуму деца и историју хришћанског развитка. Кроз цело време школовања не носи религија на себи тип ниједног позитивног верозакона. Родитељима је од воље да своју децу шиљу пастору коме хоће, па нек их они васпитавају у којем верозакону им драго. Школа је у исти мах и извор опћег хришћанског живота и гроб свију предрасуда верозаконских. На прво место после религије долази: Иемачки језик, којим се доводи дете да од других мисли које су његовом целом степену образовања сходне може разумети, и да је кадро усмено и писмено о свачем се јасно изразити, што је сазнало, осетило и искусило. За постигнуће ове

цели најглавније je сретство читанка. Читанке се у вароши употребљују, што их је учитељски збор израдио, откуд чист приход иде у учитељско-удовичку касу; на селима су пак Либенове читанке у употреби. 0 читанкама као и у опће учевним књигама имам приметити, да су умерене градивом, јасне распоредом и оштре у језгровитим тачкама, да са бројем страница тврдују, али на саморадњу потстичу. Штогод се чита, о том се води свестран разговор на свима степенима наставе. Ортографија се већим деЈОМ истерује у нижим и средњим разредима, граматика И писмени саставци одвајају се самостално тек од 4. године на даље. Као у другим предметима, тако и у језикословној настави излази се од згодних примера из читанке. Па кад се о каквом чланку у читанци говори, незадовољава се учитељ тиме, што fie га ученик само разумети, него га доводи дотле да сазна језикословне законе и да га разностручно усмено и писмено извеџба у језику. Да се чланак какав из читанке потпуно разуме,ради се по оном начину који је и код нас уобичајен; деца приповедаЈ'у својим речма што су прочитала, а по помешаним одељењима и пишу деца својим речма исто, веџбајући се тако у томе, док учитељ с другим одељењем ради други посао. Песмице из читанака уче се и на изуст, наравно кад су пре тога добро објасњене. Код ортографије иде се на то да се са шестом годином сврши. Али то се од прве године негује јако, јер тадавећупућује учитељ дете да написану реч на табли добро препише; честим правилним преписивањем остану млоге речи као Фотограsије у души детињој. Гдегод се прмлика пода, свуда се свраћа пажња на правопис, како код читања тако и код краснописа. Заиста неможе бити за страног учитеља ништа интересантније него однајнижег падо највишеграз-

реда пратити развитак језика у свим његовим деловима, За иисмене саставке такођер се употребљују почетком прегледалице; кад се ове препишу, тад се о њима пошто се још и неколико путапрочитају води разговор. Код овог разговора обраћа учитељ пажњу ученика поглавито на расположај мисли, па онда како се исте спајају у ситније групе, а ове групе у саставну целину; затим их чини пазљивима на облик у ком је мисао претстављена и избор израза. После узме учитељ сличну тему те показује на њој како се налазе иизвијају појмови, и мисли, па онда како сеисти по плану и у целину слажу. После млогостручних таких разговора и веџбања добију деца и домаћу задаћу, да је самостално израде, али те задаће налик су по Форми и садржини оним примерима, што су у школи расправљени. Задаће исправља учитељ код куће, а у школи говорл о погрешкама, дасвадеца добију одатле користи. Читање се јако негује; кад се дотера дотле, да ћак чита течно, тачно, милозвучно и са нагласком према смислу, тад се то сматра тек каодоброчитање, јер се тада тек може сматрати читање за средство, којим се ученик у свом образовању кадар и сам помоћи. Са првим читањем наравски да је спојено и писање као и наука гледања, А шта је та наука гледања у народној школи ? Тојепрочишћивање онога света, што га је дете собом у школу донело, па ствармаиз тога света послужује се учитељ при учењу читања и писања у почетку. Тај се свет мало по мало стварањем јасних појмова групује, и одваја се у разне лредмете. На овом месту неје ми нужде говорити о науци гледања. Код писања иде се на то, да деца извеџбају око и руку, и да науче разговетно, просто, течно и укусно писати. И код њих се почиње писати пи-

саљком на таблици. Да писаљка буде мекана меће се обично у слану воду, па се после употребљује, За заоштравање писаљке има код школе камен, о који је деца заоштравају. У вишим разредима пише се без линија, а у нижим само на једној линији. Особито се пази на држање тела, руке и писаћег материјала нри писању; кад се у нижим разредима извикну деца реду, не треба их у горњим разредима опомињати. Као што сам горе споменуо, одмах се јако пази на правописање, а градиво за писање употребљује се оно, што има вредности, н. пр. Afrika hat seine grosste Ausdehnung von N. nach S. Тако ce узимају реченице и из историје и у опће из реалних предмета. У старијим разредима употребљују се за садржај калиграФСких прегледалица: признанице, облигације и т. д. Рачунањем не иде се само за тим да деца увардају број и да могу задовољити захтевима живота, него да се њиме снага мишљења развија. Да би се ово постигло, не само да се на свима степенима наочигледно поступа, него се деца тако упућују да рачунске законе и поступак при решавању задаћа и сами изнаЈју. У основним школама налазе се свуда рачуналке ~Rechneniaschinen“. У прве две године ради се само напаметни рачун, а писмено се само забележи оно, што је на памет израђено. Учитељи особито пазе, дасепри напаметном рачуну не служе деца циФрама, а при писменом рачуну, да се не изопачи у механично рачунање по утврћеним правилима, него да остане ипак умни рачун, Како напаметни тако и писмени рачун ради се са читавим одељењима ученика а не са појединим ученицима, Свака врста рачунања дотле се веџба, док j'e ученици не буду кадри са лакошћу изводити. Ово постизавају тиме, што се млого усмено и са саразмерно малим бројевима забављају. У вишим разредима узимају се градива за рачунање.