Застава

За треИу ордију; сва МаЕедоиија, Тесалија, Епир, у Бугарској Видин и СоФија, и све српске земље. За четврту ордију сав предјел од Синопе дуж Црног мора до руске међе, а отуда косо на југозапад до Диарбекра на Еуфрату, За пету ордију: читав Шам (Сирија и Палестина). За шесту ордију сав турски Курдистан, и сав предјел измећ арбанијске пустиње и Персије на Еуфрату и Тигрису до персијскога мора. Из Јевропе је само трећа ордија сва, |а друга већином, све остале су азијске, дакле је % војене снаге у Азији а % у Јевропи. Осим тога је једна ордија састављена и г. 1871. у Јемен (јужну Арабију) оправљена да покори те предјеле и да остане тамо као језгра за 7. ордију која би се тамо хтјела основати. Будући, да је ова ордија за сад још у рату са Арапима, а по готову из ихтијата осталијех ордија састављена, то је сад за сад неможемо узети у рачун, јер ће проћи неколико година, док тамо буде излишна, и докле се можда из коијех је она састављена у осталијем ордијама докнади. Снага је појединијех ордија око духова лањске године била ова: I. орд. 17.000 у 29 батаљона,*) 38 швадрона 12. батерија по 6 топова. 11. орд. 13.000 у 27. батаљона, 23. швадрона 12. батерија. Ш. орД. 18.000 у 37. батаљона, 24. швадрона и 12 батерија. IV. орд. 13.000 у 24. батаљона, 24. швадрона. 12 батерија. V. орд. 15.000 у 28. батаљона, 24 швадрона, 12 батерија. VI. орд. 8.500 у 16 батаљона, 12. швадрона, 6. батерија. Свега 84.500 момака у 161 батаљону, 146 швадрона, 66 батерија или 396 топова, све љута низама, што дан на дан царев хљебац једе. К тому још можемо прибројити ону састављену ордију што 1870 оде да покори Јемен; она се састоји из.- 16. батаљона, 3 швадрона и 20 планинскијех топова, и ако је сва увјек попуњена, онда fie имати мож’да 14.000 глава. Турски батаљон (табор) има 831 момка за бој; 3. овакова батаљона састављена зову се „алај“ (regiment) и броје 2536 момака и 96 коња, међу којима су и музиканти и писари и имам (рјечју еви) урачунани. Ратника има у алају 2452. Коњанички алај је састављен из 6 буљука(швадрона) са 956 момака и 856 коња, међу њима 819 ратника. Топџијски алај има сваки 15 батерија по 6 топова; свега дакле 90 топова са једно 17 до 1800 момака. Ово су све бројеви за ратну снагу а даумиру нгје тако показује горе наведена снага појединих ордија. Зашто није то ћемо виђети. (Продужиће се.) *) Премда немарим за западну терминодогију, опет називам све чете по њој, јер мислим, да ће ме читатељ брже разумјети, него да им набрајам турска имена. Међутим ћу и ова донијети због читатеља у Турској.

Природопис је предмет, који се у целој бременској држави јако негује у народннм школама. Он образујућим начином упознаје децу са најраспростртијим природним телима; он доводи децу до упознања живота и јединства, који се јављају у природи, а уједно олакшава им употребљавање појединих природних тела за телесну удобност. С тога се при избору и пази нато, дасе из сва трицарства природна тела бирају, која важе као претставници већих група, која се у животу употребљују и благотворно утичу на домоводство у природи, или која лако могу шкодити. Особиту пажњу обраћају на отачаствене, а од ових опет на оне природне предмете, што имају вредности за газдинство. У летњем течају узимају се предмети из ботанике и оне животиње, које се само у лето могу деци показати, а у зимњем течају зоологија иминералогија; иде се свуда од развијенијих створова к неразвијенијима. Што се из природних наука учи, то се показује деци у самој нарави; осимтога свака je школа снабдевена са сликама и збиркама природнима, Учитељи се не заустављају код спољашности природних предмета, него се деца кроз упознају са унутрашњим стројем биља и животиња, а у минералогији са хемиским саставима. Чуство за природне лепоте брижљиво се негује и доводе се деца до усхићења. Највећа важност полаже се на темељитост наставе, која се постиже најбоље сравњивањем природних тела. Системе су споредна ствар. Јестаственица, овде настава опет тежи, да децу образујућим начином доведе до разумевања најважнијих природних појава, и да ваљано сазнаду употребу Физикалних наука у домаћем животу и газдинству. И овде се иде с лакшег на теже, али се ипак мора поглавита пажња обратити на то,

да се о сродним појавима у колико је год могућније тако говори, да једна за другом долазе. Mleтеоролошке појаве не узимају се засебно, него се свуда тамо увршћују, где се говори о оним закконима и узроцима, који и њима служе за основу., У овој настави излази се свуда од природне појаве или простог експеримента, па кад су их деца у читавом току посматрала и описивала, тад се осповни закон из њих извија и враћа се опет на оне узроке, који дејствуЈу на појаву. После овога одмах се прелази на сродне појаве. Код важних инструмената и машинерија пређе се историја њихова развитка уз показивање цртањем. На физикалну наставу ниже се и најнужније из хемије, где се поступа као и при Физикалној настави. Географија има децу да упозна са земљом. На шта се све учи из тога земљописа у бременским народним школама? Учи се 1.) о земљи по њеном положају у васиони, по изгледу ивеличини, опреображавању земље док се неје могло на њој живити, о строју данашње јој површине и о климатским одношајима; 2.) том приликом се упознају деца са земаљским производима најважнијима и о њиховој деоби; 3.) упознавање народа по духовним особинама, о начину заједничког живљења, о њиховим уредбама и главним радњама. И при овој настави поглавито се пази на то, да се избор материјала тако удеси, како се особити обзир може узети на све што је карактеристично, и да је сума изабраних и поглавитих особина кадра дати слику целине. Од познавања отачаства иде се постепено познавању целе земље. Што се тиче отачаственице има се излазити од истинских угледа (Anschauimgen), али се ту не забавља са предметима потчињене важности. ГеограФСки појмови разјасњују се тамо где дору на реч. Ноуовомје баш у Бремену

највећма отежана настава, пошто је цела област врло сиромашна на оваким угледима. Прелазећи са отачаственице на опћи земљопис, карте су учевна сретства. Бременске школе не оскудевају ни на томе. Сретства за обучавање у математичкој су богато заступљена. Повесница је такође обвезан предмет у свима како варошким тако и сеоским народним школама, а и како да не буде, кад она има да покаже деци, како се човечанство мало по мало по својим спољним и духовним одношајима развијало са особитим погледом на немачки народ. При овој настави обилне су прилике, које учитељи употребљују за образовање више моћи сазнавања, срца и карактера; овом се наставом буди отачаство и родољубље, овде се пружа прилика за неговање чуства и истине и правичности. С тога се наставни материјал мора умерено ограничити, где сепоглавито обзире на особе и догаЈјаје, који уједно износе и слику напретка и опће просвете. Но овај се предмет обрађује у последње две године, кад су деца и зрелија и познатија са пределима и деловима земље. У првој години поглавито узимају сликеиз старије, а у другој из новије, а особито из немачке историје. У немачкој повесници поглавито се забављају са реФормацијом и ратовимапротив угњетавања народа. Тако најпосле уче и историју Бремена. Свуда се.држи хронолошки ред; претоваривање са бројевима избегава се, но они бројеви који су за оријентовање нужни морају се јако утубити. Са местима, на којима су се историчка збитија догаТјала, упознају се деца тачно помоћу карата. Историја се свуда почиње са биограФијама па онда догађајима. Овде се још иде и на то, да децауче приповедати и да се веџбају у цртању особа историчних. Певање црквено, народно, световно управљено је на развијање естетичког чуства и срца, красним песмама отвара се избор племенитих радости уживања, зато се певање негује кроз све разреде. Више пута, кад се деца седењем уклате, учитељ наједанпут командира да устану, па отпевају по једну ил две веселе песмице из природе или из дечијег живота па како ли је после тих песмица разведрена млада душа пријемљива за науку. Нотесе употребљују у вишим разредима и то у последње две године. Свака песма пре него што ће се певати, добро се протумачи и научи напамет. Тумачењу томе има места и у часовима језикословља. Народне песме морају бити и по садржини и меморији лепе. Цртање; у држави Бремену нема више ни једне школе у којој се цртање не негује; цртању је задаћа да чуство лепога у природи и уметничком свету развија, да око за ваљано схваћање облика а руку за верно и чисто скидање виђенога оспособи. За цртање није доста само руком шарати него и све лепше у природи и уметности посматрајући гледати. Овај предмет провлачи се кроз цело школовање, али највише стоји на услузи другим наставним предметима. Црта се слободном руком, уз правачник, цолгаток или шестар; ово последње поглавито код дечака. При цртању забавља се свагда цела класа; ништа се не црта без обавештавања говором; пази се поглавито на тачност и чистоту и да се не употребљују помоћна сретства, која сметају веџбању ока и руке. Прве три године црта се на таблицама а после на хартији са оловком. Гимнастика је по гдегде сведена на играње и скакање, а по декојим школама ради се и по правилима И тактици. (Наставиће се).

ДОПИСИ

X Срп« Бечеј 20. јула. Код нас се већ спрема за избор посланика на угарски сабор. У недељу 16. о. м. пред подне загривше неколико кола са агенције, а са кола вејале се заставе марарске. Тек по гдекоји глас могао се чути „eljena Latinovits“. Му смо Срби гледали из прикрајка, па кад смо те

узвике чули, мислили смо да је повећа пратњаа, а кад их видесмо, а оно само њи шесторо кола шпто изађоше пред госта на агенцију. Већ се одавно ? зна ко је ишта је Латиновић. Он је Мађаре левичааре пре три године преварио. У свом програму изјанвио је био да је левичар, а чим оде у сабор, а онн у један мах постаде десничаром. Данас кад је дошпао меЦу своје бираче, имао је сасвим други изгллед, мало има своји иристалица, то се види но дочнеку да га се држе само владини људи десничарри, а то су понајвише званичници. Само неколико оссим званичника има он своји људи, и то су муглаввни кортеши, као што је: Тавашија, пивар РајхлиШишураија трговац. Као што за сад изгледа, биће и по де ксоји Србин његов, али то ћемо већ касније видети! и јавити, Латиновић са својом пратњом дошао) је до мађарске школе и ту се зауставише. Ми Сррби видели смо из далека да се на нешто попео игговорио својима десничарима. Да ли се свој извешптај о своме раду на прошлом сабору давао, то незнаммо; али ако је то, онда му је заиста морао бити гваљан говор у ком ако и није, дужност му је ббар била истине ради казати да је пре три годиине левичаре преварио. Незнамо шта им је говоррио али то смо са свим из поузданог извора чули, да је казао да ирограм свој бирачима својим нееће изјавити. Тај је дан отишао у Фелдварац. Каажу да ће по свима местима овог среза, ићи, па ии у Сентомаш и Турију. Нека га нека иде по дрруги мести, али за чудо нам је шта ће у Турији жжалостна му мајка; Или се нада да fie и у Туриији неколико АнТјелића наћи? Највећи је безобразллук од тих људи што се силом намећу народу и ноовцем плаћају уважење, али овоме у овај пар и 1 то се слабо прима, мало је таки код наскојипродцају своје уверење. Тај исти дан била је седница црквено шкоолСког одбора у месту. Од осталих предмета кооји се у истој седници претресали беше и троице уччитеља молба да им општина одреди дневнице за слушање предавања која су одреЈјена од школскког одбора и упућена на све српске учитеље да пррисуствују на истим предавањама уз општинску наовчану помоћ и дневницу од 1 Фор. и подвоз. Н4езда л‘ би и онда исто тако молба претрпана биила даје у истој скупштини више чланова било, али у оввај пар претресана је тако сакато као да је молба какква незаслужене милости, или као да ови људи нешпто моле што је њиове личне користи ради. Тутор наајстарији особито се заузео да се ништа учитељимма не учини ~jep he остати каса аразна, ако се , на које шта узтроши“. Он сматра да ако је каса прразна да се то приписује његовој немарности иили чему другом. Код њега није главна цељ, да му ррачуни добри и савесни буду, него он је рад и ннастојавасамо да има новаца у каси. Иза дивно чудцо, да од ово неколико година, од како су тутори ондда ваљани, ако сваком могућом приликом настоје, ; да се новац из касе неиздаје па ма било на какво оопште добро. Због тога на учитељску молбу недонешпе никаква повољна закључка, негорекоше даимуччитељи поднесу Taj налог од школског одбора у кком се налаже да морају иста предавања слушатит и да им мора општина дневницу и подвоз дати. 'То толико значи колико: ако вам морамо дати да ће мо вам, ако не морамо онда нас и немолите, То нам се врло чудно чини да једна општина ксао што јс бечејска није још лојмила тежњу народшог сабора и његових одбора. Та школски одбор ншје на то ишао, нити иде на то да учитеље снабдезва с новцем, нити хоће да се са учитељи школе игц>а, нити са тиме хоће да им материјално помогне, него • хоће свога народа учитеље да изобрази, са којмм

ће изображењем општини и њеном највећем благу синовима и кћерима помагати и њих што боље изображавати, те да не буде ни један од њих онаки који се лицемерно побалу и остављају пописну комисију да уписује кога хоће, само да нас боље могу уништити и сатрти наши непријатељи. То толико значи, колико ако се узмора онда fie учитељима помоћи, а ако се немора онда се учитељима неће помоћи, нити би им се помогло ма они шта хтели чинити у хатар поболшања на ставе и васпитања спских синова и кћери. Али докле fie мо сано онда што хтети кад морамо, зар ми никад сами нећемо знати уважити оно што иде на опште добро нашех народа! Браћо који имате речи у општиии, ко тако ради на кривом је путу! Затварате новац и гвоздене касе и чувате их; али коме их чувате? Чувате л’ их да златите, малате и шарате цркву? Потроши ће те их на то, а Србин од њих ни пребијене патуре добити неће. Само шарајте и малајте па гоните несвестан народ да гледи ваше златне и шарене шаре, а недајте му у цркви науке и неподижите школе нити настави помажите, трошите на сјајност а науку и школу презирите, паћезлатни олтари и шарени зидови и куле остати пусте, а народ нека нам у глупости пропада инекасегуби Манимо се свачега од чега немамо хасне и напредка те настојавајмо па школу своју усавршавајмо, јер само се школом народ морално и материјално подиже, а без ње пропада и нестаје га. Онај народ који чува новце у касама а децу своју оставља нека се уче и нека примају свести од оних људи којима неће ништа да помогне ни онолико колико иде у њихово научно усавршење, тај народ не може добра дочекати. Што чувате новац у касама и правите капитал да златите и шарате црквене зидове, бољи би капитал створили и благо сабрали да потрошите тај новац на школу на школску и црквену наставу, Али истине ради морамо казати да је и од школског одбора врло одреТјено, јер се тек у јавним листовима само јавило, да ће се у неколико места држати учитељска предавања, на која се сви учитељи позивају да неизоставно лрисуствују. Ми велимо да је лако учитеље нагонити да иду на тако огроман трошак, али треба одбор да је на уму имао да учитељ са својом одвећ маленом платом није у 1 стању издржавати и себе у страном месту, и опет код куће своју породицу ма она како малобројна ј била. Истина, одбор је одредио и дневнице да имају од својих општина добити, али то је мало учињено јер одбор је требао свакој општини писмено наложити, да има неизоставно своје учитеље на предавања са одреЈјеном дневницом послати, а не остављати учитељу да то од општине изкамџи, и давати прилику несвесним туторима и јошгдекоЈима да показују учитељима какву и колику моћ над учитељима они имају. А овако као што је сад, учитељи држе себе да нису обвезани да на предававањима участвују, јер општине ненризнају да су обвезане дневницу давати, Оволико о школи; видећемо друге скупштине шта fie са истим предметом учинити. Сутра дан у понеделник пред вече до!је опет Латиновић са неколико кола на koj’hmb беху његове плаћене присталице и одоше дерући се у пивару, мислећи да fie их тамо силан свет дочекати, али се преварише, јер нехтеде их нико други дочекати осим пиварове слуге. Припрема је велика била, уписане су особе за банкет, алиувече на банкат мало дођоше. Од Срба беху тамо два три Србина званичника која ни именовати није вредно. Како је било тамо и шта се радило то ми незнамо, али толико знамо да су се врло рано разишли. Сутра дан освануше левичарски плакати против њега али

кнез је већ ревносно настојао да се одмах са рогљева покидају. Као што изгледа, у Бечеју имају три кандидата: Латиновића десничара, Јамбора и Чунора левичаре. Десничарска странка врлоје вредна говоре да fie пред избор сваки десничарски кортеш имати 5. Фор. дневнице. Ту се доста новаца прохарчити, само незнамо, или боље да рекнемо врло сумњамо да fie им што помоћи. незна се је ли истина, али се говори да је избор посланика баш за онда одређен кад буде у Београду слава. Али ако баш то истина, нетреба се чудити, та они ће се лослужити и најподлијим срествима само да своју цељ постигну. ? С босанске границе 14. јула 1872. Аустроугарски конзул за Србију г. Калај путује по Босни и Ерцеговини, а данас стиже нам глас, да командирајући у Загребу генерал Молинари у друштву с мађарским новчаним министром Керкапољијем по банској и карловачкој војеној крајини путују, и нека места, као тврЈјавицу Цетин, на самој граници Босне посјећавају. Мој један пријатељ изкупатила топуског пише ми данас ово: Баш овога тренутка, кад ти ове редке биљежим, стиже овамо хенерал Молинари и с њим новчани министар Керкапољи. Овај пут мора да има политичку цељ, и относи се више на спољне нежели унутрашње отношаје државе. Добро обавештени причају, да пут генерала Молинарија и министра Керкапољија с путем београдског конзула по Босни и Ерцеговини у свези стоји, и относи сена Босну. Пз почетка, т. ј, пре долазка генерала Молинарија с Керкапољем говорило се, да се овај пут једино на унутрашњу управукрајине односи, ида ски министар крајишке шуме и државне зграде преиедати намерава, али судећи по свему, тојесамо као привидно употребљено, j'ep нит се прегледају шуме нити државне зграде, већ се тежи да се Босна види. Генерал Молинари иКркапољи дошли су у Петрињу и Глину, а данас и овамо, и одма полазе пут Цетина, а одаде у босанску границупак до у Лику. Нека верује ко шта хоће, а ја остајем при томе, да овај пут Молинарија и Кркаполија политички значај има, и да се на Босну относии т. д. Тако ми пигпе мој пријатељ из Топускоц а ја с моје стране његове назоре само одобрити могу. Може бити да мој пријатељ у нечему и греши, а може и то бити: да пут Молинарија и Кркапољија са свим другу цељ има или и имати може; али судећ по свему што се површно може се разноврсно нагаТЈати. Сад било како му драго, бичо ово или оно само толико се pefin може, да овај пут Калаја, Молинарија и Кркапољија на нашу корист уперен није, шта више негреши се, ако се рече, да је исти доиста на иашу штету уперен јер нам се с те стране пропаст спрема. Времена су озбиљна, и српски народ особито онај у кнежевини треба да очи добро отвори и види што му с непријатељске стране спрема и да се боље о својој и своје браЕе будућности постара. За сада толико, а скорије више.

СЛОВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ

БОСНА. Пре неки дан донео јс „Вандерер" допис из Сарајева, у коме се верно црта жалосно стане кршћана у Босни. „Гонење кршћања вели дописник отима како који дан све више маха, и турском зулуму нема краја. ни један дан, а да се не чује ма где за какво ново насиље, убијство и прогонство. Овакав поступак турске власти подпомаже највише нека „тајна влада.“ Дописник вели, да се је у ондашњем намесништву ор-