Застава

ЗАСТАВА

БОЖИЋНИ „ПОЛАЖЕНИК“ СРБИМА.

„Уг. Лојд“ доноси у 1. броју од нове године чланак нод насловом; „на питање о србском комесаријату.“ У тој ствари, вели , Уг. Лојд“ још није последња реч речена, него се сад воде преговори о упутствима комесару, и о границамањегове надлежности. „Уг. Лојд“ саобштава о томе неке вести, које му долазе од човека који обичноима прилике, да се обавести о намерамавладе. Из овога саобштења вадимо главније црте, Кадје гр. Лоњаји одступио, дао је и кр. Еомесар оставку. Овај поступак његовбио је истина пре свега Формалне природе и посљедица промене у кабинету, алије имао такође и стварнога значаја, ко ј и ј е потекао из обштега положаја. Краљ. комесар, вели се даље, увидио је на последку, да не може изићи на крај са пуномоћијем, и упуствима које му је гр. Лоњаји дао. У краљ. ручном писму, којим се обележава делокруг кр. комесара, говор је само о србским црквеним стварима, и о питањима, која с њима у свези стоје. Упутства гр. Лоњаја премашају тај круг деловања, и упућују кр. комесара на многозамашније поље радње, као што се Мајтињи после долазка у Н. Сад HHje занимао само са уређењем црквени ствари, него је заватао и многе струке државне и политичне а дминистр аци је. Одношаји пак у онима срезовима, који су огњиште србске агитације, таки су, да се не може, помишљати, да ће се коначни ред увести, и држави опасна агитација заградити, а да кр. комесар сасвим не овлада свима оним круговима, који су предмет политичне агитације. Покрет се није ограничио, само на орган, који је створен автономским статутом, на конгрес, наобштине и школе. У свези са тим леглима политичне агитације стоји управа црквеног имања. И политични органи су дубоко увучени у струју и матицу агитације. Велики део муниципија и обштина, постао је подложан тој агитацији, који у последњем излазку иде на то, да сејединство државе раствори. И органи правосуђа већим су делом служијоци Милетићевог покрета. У свези са србском агитацијом стоје велеважна питања властитости, уређење тако званог „иберланда." У самом велико-кикиндском срезу има ерар земље у вредности од неки 15. милијона ф. којом садањи закупници и уживаоци, понајвише најжешћи агитатори мисле да могу без контроле владати по вољи. Сва та питања, којадају материјал за политичну агитацију, распростиру се и на војничку крајину, дакле на област, којане подпада кр. комесаријату.Близином Србије, и хиљадом конаца, који се повлаче између

србски крајева и војничке крајине у Србију, и натраг добија по гдекоја појединост међу-народни значај, као што је то показало изгнање Пелагића. У кратко агитација обухваћа тако широку област, конци су јој тако изпреплетени, да је комесар већ после неколико недеља најоданије радње увидио, да влада, ако ће у подровљеним крајевима зајиста да поврати мир, и да ауторитету државе уважења задобије, мора безусловно други пут узети, него досадања. Даље извештач „Уг. Лојда“ наводећи, како је од пре србска ствар била искључиво у рукама уг. министра-председника, и да је по нека дубоко засецајући мера предузета без знања осталог кабинета, наставља овако: Министарствоје упустило сеу потање саветовање о целом преплетеном предмету, и први резултат ти саветовањабилојезакључење:да се пуновласти кр. комесара најтачније прецизују, означе, да се исте по могућству разшире, а кр. комесар да добије нај потања упутс т в а. “ Сад се ради на тим упутствима, и тоу подпуном споразуму са кр. комесаром, круг надлежности за његову радњу бити ће у многом правцу разширен, и распростираће се не само на црквене обштинске послове, куда спада и управа црквеним имањем. И муниципиЈе и обштине, на кратко сва област политичног и автомног живота повућиће се укругњегове радње. Особено уређење важног питањау србским дистриктима о ерарским добрима, као и расправљање питања о властитости „иберланда“ у велико-кикиндском дистрикту; такође ће се приложити делокругу кр. комесара. Са овом велеважном, са интересима државе-*најтешње скопчаној ствари занима се сад кр. комесар, и каже се, да ће његови на то односни податци влади служити за подлогу упутства, којаће доцније утврдити. У обште, каже се, да ће кр, комесаријат системиеан, да ће стање његовог званичног особља утврђено, да ће његов пословни и правни делокруг прецизован, да ће његови одношаји према влади, према властима у војничкој крајини опредељен бити. То су задатци, који се не могу преко колена пребити, којиизискују озбиљно премишљане, но које безусловно треба унапред решити, акосенеће, да се србска ствар исто тако, не поквари, као штоје Хрватска. Са радњом без плана, и рачуна, не ће се далеко доћи, владајући се по случајном наданућу тренутка; можда ће мирна, и смишљено измерена радња пре цели довести. Оволико, и овако „Уг. Лојд “

Ми ћемо пре свега да изнесемо на видик оне лвжи, које су у горњем извештају. Лаж је у обште, да има агитације, која иде на растворење јединства државног. Лаж је то и онда, ако је то бар. Мајтињи влади саобштио. Да је тога, то би давно мађарске тавнице препуњене биле србским заточеницима. То се само измишљава, да се може угушити друго сасвим законито духовно кретање на црквено-просветном,паи наполитичном пољу,које иде не на растварање државног јединства, него на одржање и развитак народности србске. Лаж је, да су муниципије и обштине онаком кретању подложне, а што се неке муниципије заузимљу за србску народност, то је законито слободно, и у самом тесногрудом закону о народностима основано. Пресна је лаж, да су и неки органи правосуђаслужиоци не знамо каквог кретања. Који су то органи? Дал у Новом Саду, Сомбору, Кикинди, Бечкереку где ли? Или вам је криво, што нису сви званичници Срби ваши агенти, уводе, а џелати своје народности, своје браће? Лаж је, да управацрквеног имања стоји у свези са каквом агитацијом. Та није ли мало пре и сам „Уг. Лојд“ признао, да тако зване вође народне странке нису имали посла са народним црквеним имањем, и црквене обштине србске да са својим црквеним имањем понајвише примерно и савесно рукују? Лаж је, да „иберланд“ вел. кикиндског дистрикта има свезе са србском агитацијом и пре би се могло рећи, да је нерешено питање „иберланда“ средство и оруђе у рукама владини органа, да се у народу подрањује раздор, и дасе тиме особито при рестаурацијама дистрикта и обштина агитује. Лаж је, да су поседници „иберланда“ у кикиндском дистрикту закупници, арендатори, и само уживаоци ~иберландски“ земаља та је земља дистрикћанима привилегијално дата, и према ерару може бити говора само ододкупу неки давања, а не о његовој властитости, који одкуп по нуђењу дистрикћана, износио би 2. милијона а по захтеву ерара до 5. милијона, а никако 15. милијона. Ако МаЈтињи на овом основу прави план какав, онда се види, на каквом је кривом путу и у toih погледу. На таким лажима, денунцијацијама, и потворама основане мере не могу другчије бити, него погрешне, неправедне, незаконите, насилне. Најпре се говорило: да су народни фондови, црквено-народна добра у рукама народњака, и да их од њи ослободити ваља; кад се показало, да то није истина, сад су муниципије, обштине, судови, „иберланди“ и т. д. у њиним рукама, па сад те ваља од њи ослободити. И ако су народњаци где у власти: противу кога би закона било то?

Или за њи нема закона? И по ком би се праву могло од њи онда захтевати поштовање устава и закона земље? Какви су то конци, који се преплећу између србски крајева крајине, и Србије тамо и овамо ? Какав је то међу-народни значај њин ? Што не изиђете на среду? Какву свезуима стим међународнимзначајем изгнање арх. Пелагића, осим ако не ту: да ви, који сте цео свет, и Европу, и Азију, и Америку у накрст као емигранти пролазили, и све државе и народе за ослобођење своје отачбине покретали, и одушевљавали, па вас глава заболела није, сад не можете у својој држави трпети једног босанског подитичног бегунца, који ни толико није скривио, да су му ваши судови могли кривице наћи, и кога Турцима предати хтедосте, а сад из своји земаља изагнасте, само зато, што вам не иде у рачун, да буди антипатије Срба противу угњетача Босне, противу Турака, ваши пријатеља, а србски душмана. Премда кр. комесар није био изаслан за сва црквена дела, пего само за извиђење неки дела, и премда је већ и на црквеном пољу свој делокруг прекорачио: то ипак из горњег извештаја још и то дознајемо, што смо по делима и пре знали: да је гр. Лоњаји дао кр. комесару упутства, која су превазилазила област црквени ствари. Како онда стојимо са краљевским подписом? Како се смеду из потаје дати другчија упутства, него која се односе на ствари, означене у краљ. ручном писму? Но сад, вели се, кр. комесар незадовољава се ни са таким упутствима. Он хоће да овлада целим земљиштем, и свима струкама на том земљишту. Он хоће и политичну власт у србским покрајинама. До душе леп комплименат за политичне власти у Бачкој и Банату, па и у самоЈ* краЈиии. Што је гр. Радаји био за разбојнике и лопове, то бирад бар. Мајтињи да буде за Србе. Лепа би уставност била то, леп увод граничара у уставни живот. Ту је лепо облаган србски народ. А како и неће: кад је бар. Мајтињи дошао не као изтражитељ, а још мање као судија онога, за што је послан, него као тужитељ, гонитељ, и прави душманин Срба. И томе човеку још верују, у томе човеку имају вере озгоре? Какав је то заступник и представник владе, ито још под именом кр. комесара, који поштене љ УД е доводи у процеп, да морају или бегати, или за уводе употребити се дати? Или се мисли, да се од тога не ће рачун потражити? Дакле све већма излази на видик, да цел изаслања комесара није била црквене, него политичне природе, и да су неки ниткови само мост били, преко кога је држа-

ПОДЛИСТАК

Вече је тихо, немо. На небесном своду палисе једно по једно кандилце. За часак па небо блесну свим бајом, што га мога да развије у ово зимње доба. Небом се вију прилике е мниш да нешто значе. Времо те учи да је природа нагла у смрт али је стала на прагу свога гроба, па нит живи нит умире. На хладпо гвожЈје мрачне тивнице наслониоје главу своју сужник. Поглед му се отима у невидљиве светове. Оковали су му тело, дух му је слободан, за н>ега нема ланца ни вериге. Звездетрепере својим вајкадашњим сјајом, чисто га маме, чисто га зову себи у вис, да му прикажу слике, што их не догледа обично око. Иза сваког сребрног зрачка у висини, мни да стреља вилинско око, што назире по тавној земљи, час бледе слике суморног очајања, час безазлене сузе детиње радости. Ено она што трепти тако необичним сјајом, као да је стала да се надвири над ушушканом куБицом. Малена взба бљешти осветљена сјајом бадњега вечера. Мајка улази а наруча јој пуна божићне сламе. Нерце и синови хватају јој се скут зубуна, те равносе пијучуБи сламу поцелој одаји. Огац је већ сео за трпезу, те их ишчекује да припали бадњак, да зачне слава по божијим закону. Већ лете ораси на све четир стране света, хори се умилно „Рождество“ износе се божићни дарови.

У маленим очицама круне се бисерне сузе радости и весеља. Сужник трену оком, да му се суза не скотрља на хладно гвожјје тамничке решетке. Данас му је спомен на своје златно детинство тежак, претежак. Али му се око отима за другом звездом. Пред очима му је пукла дивна недогледна земља. Што је дивоте и красоте све је то узајмио рај земљи, да украси овај крај; али што је јада и невоље, све је то изумео охоли освојач, да од њега начини пакао нечувених мука. Оком својим догледа сужник жедну и гладну гомилу робова. Из ока јој вири очајање. Тело је клонуло и утрнуло аргатујући и робујући нечовечном господару, душа je и очемерена, јер бесан ага неће да знаде да је и робу мио образ и поштење. Он му је стао охолом ногом за врат, хоће да га сатре, да му се не зна ни трага ни колена. У јадној колебици што ју језавејао зимски смет> светлуца жижак ко да издише. Јадна мајка крши руке над блеЈјаном ћерком, што је испустила своју чисту душу а на силу скотских отимача. У мрачној одаји јечи тежак болник у самртним мукама. Дигао је мукотрпну десницу, да се освети убицама оца свога, да обрани седу влас старемајке, даголим прсима заштити девојачки образ сестре своје тешке ране и крваве оборише га те издише крај свога отњишта, што се усудио да га брани од турских измећара. И на врата ове колибе закуцао је »Божић« али заман куца на вратницама од гроба. Ове јадне

слике изгубиле су највеће благо у човеку, изгубиле су наду, да је божићем синуло свету доба љубави, братства и слободе. Сужника текну у срце те уздахну над јадом и чемером рода свога. душа занесе га на другу страну. Приказују му севелики јуначки вборови, у зборовима хори се час побожна час јуначка песма. Уз велику трпезу као да су поседала српскабраћа из свмју крајева. Тутисе грли јуначки Шумадинац са соколом Црногорцем, ту се љуби челични Херцеговац са поносним Бошњаком, а здрављајусе браћа из свију крајева. Око божићне софре искупило се старо и младо дедови и унучад, очеви и мајке, војни и љубе, браћа и сестрице, на ком се дому ко затекао. Свако је то уждило воштану свећу а домаћин се дигао да пије здравицу у лепу славу божју а у здравље рода свога васколиког: „За славу и похвалу овога божићњега празника и браће Срба на све стране! I> ег( Ф ее састајалии радили, добро сатворили и учинили,збор ни био збором а договор договором, као честитом и сретном браћом! Ни којој се крајини ријечма не молили, ни аспрама откупљивали ни са снагом покорили, но свакој обранили и осветили, пријатељима језиком из уста, душманима оружјем из рука, оштром сабљом, јаком мишком, добром вгодом, а све с помоћу божјом! За здравље нашега цвијета на сред бијелога свијета, црквејерусалимске, дивне наше богомоље, да јој Бог вазда поможе!3а здравље свијех наших околнијех цркава и манастира!

је која, сваку ни Бог помогао, да нам буду бијеле и лијепе, окићене и оружане с двора влаком и каменом а изнутра крстима и иконама а најбоље милом браћом Ришћанима, као упрва сретнавремена ришћанска, ако Бог да! За вдравље наших свештеника који напред иду, Бога моле, добра дела творе; за здравље цијелога народа стара и млада, спорића и брзића, трговаца и путника, копача и орача! Свакоме Бог помогао, у поштеном дјелу и чину а не оставио га у биједи и невољи. За здравље онијех јунака,који ће развити крсташ барјак и позвати браћу своју у једно коло, ако Бог да! Помогао ни Бог у њиховом великом и јуначком делу, прихватио ни сваки брат Србљо а ко не хтио, капо док му је колена! У здравље наших сужника и невољника, који страдају на правди Бога, да их Бог избави из беде и невоље, да се опет браће нагледају, суица нагреју ирујнавинца напију, да им да Бог власт и област да учине роду глас, ако Бог да!“ Иза те здравице учини се сужнику као дачује пуцањ убојних топова, звекет сабаља и писку јатагана, урнебесни урлик крсти и некрсти а са истока осула се блага оветлост те обасјала народ уједињен, сретан у слободи. Тај лепи призор занесе га да заборави, дајош није роЈјен прави спас роду његовом, да још треба да настану озбиљне прилике, да роде вишезаточника српској слободи а да сатру подле кукавице и издајице рода свога. Небесна кандила гаснуше да л’Бедогодине засветлети сретнијем Божићу? —ш—

„ЗАСТАВА" ивлао трипут недељом средом, петком и недељом. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску: на целу годину 12 »ор. на пола године 6 » на четврт године 3 • на један месец дана 1 ■ за Србију: (У сребру) на годину 120 гроша, на полагодине 60 гроша. а на четврт године 30 гроша чар.

БРОЈ 152. У НОВОМ САДУ, У НЕДЕЉУ 24. ДЕЦЕМБРА 1872. ГОДИНА VII.

ОГДАСИ рачуиаЈу ее ио количини врста лист иеста које заузимају пз оваких ситних петиг олова, и за сваку врсту плаћа се увек по 6 новчиЛа. а за жиг сваки пут бапгка поЗОковч. ДОПИСИ пшг.у се уредништву, а претплата и огласи администрацији „3 аста в е“ у Нови Сед, у куКи под бројем 11 и 12 у дупавској у л и ц и. не враБају се натраг.