Застава, 26. 08. 1873., стр. 2

по вашему тврдењу притисла била народ, пала би на одговорност народнога клуба и народњака, који смо њему придружили се били. Ако пак протигласовањем нисте желили замЈерити се влади, могли сте узтегнути се од гласовања, нити би влада имала ваљана изговора срдити се на вас, прво што је њој морала битн позната воља ваших бирача и другова, а друго што у стварности ни требовало није ваших кукавних пет гласова, будуКи и без вас да је себи осигурала била превагу на гласовање, а да је озбиљски требовала гласова, умјела би била вадржати у рајхсрату поводљиве Пољаке, који су преко десетороструко са више гласова располагали него ли ви, Пред вама даклем била су широка врата отворена кров која могли сте свој углед спасити и пред вдадом и пред народом; радшта тако поступили нисте, и како преко ноБи једне ријешисте се за гласовање после брзојавке ваше оправљене клубу, да ћете уз народну жељу држати се, то сами Вог, који види у људска срца, најбоље познаје, а и ову загонетку ријешити ће вриеме, и од срца желим да њу ријеши повољно вашој части и вашему угледу. Да будете остали неутрални (опростими взрску) неби нико имао ивговора нападати на вас и подизати хајку у народу, као што то данас чине ваши другови и недругови; код остале браБе наше био би нам свима сјајнији углед, а наши недоброжелатељи неби данас веселили се нашој неслоги; неби потребито било твога кумовања „Земљаку и , нити би садањи људи злосретнога „Народнога Листа и , заборавивши на његов родољубни појам и задаБу, узмогли посилити се н својим понашањем небратским вријеђати најмилија осје Бања српскога народа, код кога су вјера и народност тврдо скопчане, за које људе Далмација је постала данас изкључивом баштином Хрвата, као да Срби и Хрватима нису родна браћа, него подбачено копиле. Тугавито је моме срцу ивносити пред јавност негодовање моје браБе на Народни Дист, јере ко себи нос сјече, тај своја уста крвави, и ако данас извршуЈем ту немилу ролу, Бог ми је свједоком да то чиним у јединој намјери да се овој погибељноЈ' рани ва времена у живац засјече док нам растровала није све народно тјело, нити желим повређивати ту дубоку рану набрајањем онога, што и сам внадеш и очима видиш и које си онако вјерно протумачио и изобличио у отвореним писмама на негдашњега твога друга КлајиБа, за које ти ујамчити могу да ти одобравају многи отлнчни родољуби и да су ти харни Срби у опБе колико ми је познато. Пре него тобом опростим се данас, још за неKU.IBUU TpVOJJCM етуНСЈПНВООТИ. бити Бу кратак, да ти мање будем досадан, а бити Бу до скрајности искрен, те, невјерујуБи у људску непогрјешивост, ако се у чему варам, те сам зашао, биБу ти од срца благодаран, ако ме наведеш на праву ставу. Саде ме послушај: Кад три политичка гласила, која виђају свјетлост у нашему дому, и која или окренемо, или преврнемо, немогу живити бев народне крви, onfie је мнење по силноме народу завладало, да народ нема у ниједноме од свих трију тако непристрана пријатеља коме би се повјерио жмирке да га упути и руководи у том важноме дјелу, као што су предстојеБи избори на царевинско вије Бе. Коме бједни и забуњени народ да вјерује, коме ли да повјери своје жввотне ннтересе и будуБу среБу, код неслоге муЈусобно ратују Бих трију гласила, која сва три тврдеБида ваступају народне користи и у срцу носе, да сада слажу се подпуно у јединој мржњи, којом искрено једно на друго дишу и неирестанце нападају; кој’и ли Бе искрени родољуб са поштењем на једноме длану, а совјешБу на другоме тихо и спокојно одговара дати на овај упит вапе Бега народа у немогуБноме случају, кад би наша домовина морално до такове низкостн упала, да мимо далматовце, земљаковце и данашње народњаковце са малобројним њиовим присташима народ неби имао и могао ивабрати неколико искрени и независни родољуба да честно по себе, а користно по народ засједну на столвце у царевинскоме вијеБу?

Твој искрени Јанковић.

ЈOШ О БОСНИ.

Прашка „Политика“ доноси чланке под насловом „Положај у Босни" као одговор дониснику неком бечком листу (ваљда у „Преси“) који је дописник осталим рекао, да су оно прости русваји (Raufhandel) на пгго се пребегли Босанцитуже, наводи примера ради ове случајеве: У октобру 1870, беше баш на црквенском збору код цркве бањалучке, нападе мухамедлија Ашим ШибиБ, трговац из Бањелуке, чувши звук звона и и глас црквенских хришћанских песама, на очиглед целоме окупљеноме народу на хришБана Благоја ЛукиБа и Јошана Кодрина, који му најпре пред очи изађоше, удари првог оштрицом од ножа, обали га на земљу, а другоме у маху одсјече главу. У беснилу би своме крволок тај jom страшнија чуда починио био, да га од тога не одвратише, силни ту стекавши се хритпани. За грозан тај случај јављено би одма местном и окружном редовном суду, одјеци растужена срца сиње сиротиње погинули на правди Вога истинога допреше чак и до сјајна престола султанова, па помоБи од никоје стране, и никаква испита, никакве истраге не беше у тој ствари до данашњега дана.

Други је пример овај: Турска војска и војеие области добијају сваке године рану и ужитак за војене трупе у Босни. Набављач и препродавалац те ране беше српскн трговац Јован НаумовиБ, врло савестан, поштен и уредан човек. Нико не може, а и неимаде шта против тог човека реБи. Исами га Турци уздизаху готово због његове доброте, ваљаности а и уметности у сазнавању и лаком отправљању свога звања. Неможе се дакле, иливрло ретко може се наБи Taj', који би с Наумовићем уз корак иБи могао. Али баш зато на£е се црних одпадника хришБанз, и паклени злобаџија Турака, те све Наумовићше заслуге једним махом збрисати наканише. Ти се пакленици затекоше, никако друкчије но НаумовиБу главе доћи. Завереници Наумовићеви беху: МутесариФ бањалучки ђамил-бег, високи и снажни господин еsендија, Аџи-Феми еФендија и Аџи-Амид. Баш, кад је НаумовиБ са своји неколико другова на пут у Цариград пошао, застаде, што ретко кад доселе чињаше, у Бањалуци. Кад други дан пут свој наставити хтеде, би заустављен на неколико сати, почем му лукави мутесариФ обеБа, да му нешто ново исповедити имл. Међутим се кренуше другови НаумовиБеви, а и НаумовиБ их скоро стиже. Четврт сата од Вањалуке би НаумовиБ на један мах нападнут. Красна та дружина, у којој и виши један судија беше, постиже свој'у цел. Они убише Јована НаумовиБа. Рођаци и Haj'ближи сродници НаумовиБевн тужише зликовце суду и молише, не, вапише код предосторожни турски вдасти за ПомоБ, за истрагу, извићење злочина и за казањ зликоваца. Наравно, да је поштени мутесариФ ту као и остале тужбе за амбар бацио, а до данашњег дана ништа ни нзвиЦао, ни решавао HHj'e. Зло, покор и ужас, од кога би се цео свет грозио рече, велГе, мудра турска званичничка глава, да нема суда Турчину Турчину, који је тако зло у месецу октобру, године 1872. учинио. ТреБи је случај: У селу Кавзи код Кобаша имаде муамедлија Али-бег АлибеговиБ прекрасну, младу жену, која се пак веБма допадала Јувбаши-Аги, него ли Али-бегу АлибеговиБу. Једанпут сеЈјаше Али-бег сам са својом женом код своје куБе. У један ма упаде у куБу служак јузбашин арнаут Омбаша, и то ни лево ни десно, него управо у конак Али-бегу пукоше звевде пред очима, кад виде ту смелост од слуге јузбашина, шчепари га за прси и поче га питати : кога шаље и како се смео црв усудити, пасти у крило жене, над којом муж стоји. Но арнаут потеже пиштољ, опали и на месту свали Али-бега. На пуцњаву пушке слеже се силан свет ОКО двора Али-бегоиа- Глао. n убијп.тну Али-богову пуче по Свим крајевимаи најближвм комшилуцима. Силан свет, који је смотрио правога убијцу, кад је после свршена дела из куБе покојникове излетео, повика: Убијца јериђобрад изгледом и висок узрастом. Арнаут заиста таки и беше, и жена покојникова потврди, да је убијЦа повисок и даима дугачку риђу браду. На своју ве&у жалост, а на радост мусулманима, баш таки изглеДаше и српски попа у селу Јуро ДавидовиБ. Побеснела итим страшније раздражена турска светина, оде по попа, шчепари га за прСи, и довеДе над мртво тело Али-бегово. Попу ва руком, дадокаже, да он није убијца и среБно беснилу турском умаче. Но на скоро пограбвше опет Турци поп ?уру, изведоше га и у тавницу бацише. Али-Риза паша обеБаваше му, да Бе га пустити, ако му 100 дуката даде. Две годвне је трунуо сврома поп Цуроустраховитом турском заточењу и тек, кад се равно две године навршише, освану поп sуро поред сви изказа и доказа о невиности својој, црн петак једног лепог јутра обеси поп sуру по наговору Фејим-ЕФендије МутасериФ-Бамил о јабуково дрво у Брчком. Али-бег живи меЈјутит на другом крају Босне, а ШериФ арнаут отправља још и данас као богат трговац царску отоманску службу у Брчком. С дугачком брадом cbojom пак опростила се лукава арнаутска звер још оног страшног попасног доба, кад је грозни случај учинио. Т ако пророше хришБанске године у Босни: 1870, 1871 и 1872. Грозни су случајеви сви редовно суду пријављивани, али доданашњег дана, ваља уввЦавности и уредности турској, оста цела ствар неиспитана. Тако од приликестојествари у Босни. То сути русваЈ'и, што их дописник цеких бечкихновинаназвати благоизволи. 0 таким грозним случајевима говори и бечка штампа, као о чему, што у једној држави из уобичајености веБ бити мора. Но по нашем мишљењу су та дела не дела силе и самовоље, неделаобична турског варварства, него дела зверског беснила, животињске суровости, каква се и у најварварскија доба Турске замислити не могоше. Но тужбе тужне раје одјечу по далеким крајевима турске царевине, и кад доспу на дотично место у грдну канцеларијску матазу у Цариград или у вилајетску у Сарајево бацају сеу тортањ, где им се ни трата не знаје. Па кад тужна раја подигне счи к небу и потражи цомоБи од свевигоњега, потражи лека код гарантних сила преко њиних заступника у Турској онда обично лукави Турци завапију: Ама за Вога, кад се ко потужио накаквозло увеликој владавини владарског сунца нашег? Где су тетужбе, изволитеих господо потражити по свим канцеларијама нашим, па их наБи нећете. То је изговор лукавих Турака, и та-

ком се лажном изговору ноклања од стране високе дипломације сва доставерност. И кад онда поново допру грдне тужбе рајинске до ушију високих дипломата, кад се крене мала четапатника хришћансЕих из Восне пут Веча, да се и заступницима-високих гараитних сила, па и самоме бечкоме Бесару потужи на зла и нечувена насиља, што ји кукавно хришћанство у Восни од некрста трпи, онда се боме изрично и сасвим равнодушно вели: „е нама се званички не јавља то, што ви саопгатавате! Па кад раја отпочне поново тужно стање хришБана у Турској сликати, онда се каже: „То је увеличано, то је претерано, измишљено!" Кад на посљедку сињи кукавци потегну набрајати силне писмене тужбе, што су их на та зла турска султану и и султанским везирима отправили, онда им се зарине још један отрован нож у срце, па им се на сво њино тужно казивање вели: „То јелаж, те се веровати не може, јер да су отправљене, знао би ваш цар за њи, он их нема, он незна за њи, дакле је лаж, да су и отправљене!" Да шта више, онда се не верује ни да је што било с Турцима, ни да је валија босански МустаФа-Асим паша расписао стечај продаје целокупне имаовине пребеглих Босанаца, и да је аустрпјски заступник у Сарајеву, дакле заступник силе, која је у првом реду позв;на, да свој „вето* у том поглеДу уложи, да је дакле тај аустријски дипломата позвао веБ све трговце тршБанске, да похитају, да то добро прекупе !! Није ли то издајство, нијели сетимебаш нишанимо, дасе кукавци изселе, па да се посље још који комадиБ земље у Босни стеБи може?! И ту се још сме говорити о јадима, о невољама хришБанским, као о нечем, што је из ваздуха поватано, што је измигољено, што је претерано слагано само да се ужасно источно питање још за које време угуши. Но све оне, које данас Тако мисле, треба само упутити на 40 најоДличнијих, најммуБнијих и најугледних Босанаца хришБана, који од тог Мзмишљеног зла беже, Лете ко без тлаве, остављајуБи и најМилије добро своје, жену и децу своју, путујући пут далеког Беча, да се тужесвом најблнжем суседном ћесару, да побегну од зулума турски и да код њега закриља и заштите нађу! Па кад се на то упуте, треба им само онда казати. Не желимо вам, па да сте нам наЈ'већи непрвјатељи, тихзала, што јн кукавна рајатурска у 19. веку, у веку цивилизације и човештва под прејасним својим владарским сунцем подноси!!

ХРВАТСКИ САБОР.

Трећа седница 22. августа. Већ пре отворења седнипе биле су све три галериЈе дубком напуњене. Саборница сама, била је изванредно посећена. Опазисмо ме£у народнимзаступиици ново надошле следеће чланове; Др. Деренчина, Др. Рогулића, Пуста, Антолека и—Францисциа. Вирилисти били су присутни следеБи: надбискуп МихаловиБ, бискупи Смичиклас и Краљ, од световни великаша гроФови:Лад. ПејачевиБ, X. Куен, Оскар Кеглевић, РудолФ Ердеди и Рикардо Сермаге, баруни: Левин и Цура Раух, ОтенФел, Емил Каванаг н Рукавина, кој је сео на крајњу левицу. Најпосље сви 8 велики жупана и туропољски комес ЈосиФовић. На десници набројили смо24 члана,но по обичају на истој седилису достојанствени:надбискуп Михаловић и бискупи Смичиклас и Краљ, који спадаЈу средиштному клубу. Присутни било је укупно сви саборски чланова 86. На владиној столици седи банске части наместник Вакановић. Председник Мажуранић, отвори седницу у*!! саТи пр. под. Саб. бележ. Турели чита записник прошле седнице, које је без преинаке оверовљен. Дневни бељежник је Др. Рогулић, који чита приспеле поднеске. Влада поднаша основу о уређењу обскрбљввања и пла Бања оружничке момчади. Надаље изНешБује зем. вДада, да ће ју пригодом разправе прорачуна за год. 1873. застућати од. саветник ЈурковиБ за одсбк уцутарњи послова одс. предстојниа др. МухиБ За O'ДСШ: богоштова и наставе и напокон одс. саветник СганковиЂ за одсег правосу£а. Прима се на знање. Затим су прочитани следеБи поднесци: Представка жуп. пожежке, да се трошкови за угишење марвинске куге намире из аутономнога буџета. Представка муниципмје и града Бакра, дасерешеплаБања доходарине, надаље вировитичке жупаније, да најамнина од оних станова, које досада жуп. чиновници безплатно уживају, тече у жуп. благајну. Петицијоналному одбору. Притужба изборника кот. јастребарскога, да се избор заст. Хатца ради незаконитости почињени код избора, укине, упуБена је вериФ. одбору. Представка наместни учитеља у Вараждину гледе довволе станарине, те она проФесоранаРецигледе уреsења плаБе учитеља на средњи учиона предаје се петиционалному одбору. Молбенице писарничкога особља, подворника и узнички стражара разни жуп. столова за побољшање плаБе упуБују се истому одбору. Исто тако молба надзорника стражара Петра Фнндрика да му се плаБа на 700 Фор. заокружи, онда молба цестара и надцестара за побољшање плаБе, (подупире ЈосифовиБ) те молба равнатеља главне учионе и кр. препарандије КлаиБа, да му се допита доживотни доплатак.

Жнтељи Мештровићи из сисачкога котара моле, ла се ткине деоба њихове куБне задруге. Пет.од. L Одветник Крлежа из Преграде молидаму се из човекољузиви разлога чим брже поделипод. пора. Пет. одбору. Истому одбору предаје се и молбеница поседника купељи Липик, Кнола, који је великим трошком сву за страдаЈуБе људство толи користну купељ уредио, но услед неподобни одношаја у властитом трошку малаксао, те сада подноси сабору у том погледу неке пред. логе. Ову молбеницу подупире Живковнћ као велеважну и прешну. Председник извешБује, да је новоизабрани заступник Францисци предао своју веродајницу, (ВериФ. одбору). Надаље, да се заст. Филип Талер извињава болешБу, бар. Прандау да моли допуст за неколико дана, а Ивкеи исто тако до 6. септ., јер се налази у купатилу. (Дозвољено.) Предс. Мажуранић изјављује затим да стоји на дневном реду опреат краљевинске депутације. Известитељ ЖивковиБ чита извешће краљ. депутације, које овако гласи: „Високи саборе!« На темељу закључка десете седнице сабора краљевина Далмације, Хрватске и Сланоније од 9. јула 1872. изаслани одбор краљевински, у сврху реведирања некоји установа законског чланка I. 1868, узима себи част, у томе правцу са сличним одбором сабора угарског утаначену основу законског чланка високом сабору под •/. на уважењо и прихват учтиво предложити, За тачније убавешБење високог сабора, о течају целе разправе краљевински одбора у овој ствари и што темељитије просурење у предлежеБој основи садржаног последка њеног, непропусти смерно подписани одбор краљевински уједпо исве на тај предмет односеће се списе прикључити. Вележник Киш чита затим дотичну зак. основу. Др. Маканец изручује сљедеБи закључни предлог: „Високи саборе! Част ми је предложити високом сабору да изволи створити сљедеБи закључак: „Законска основа о ревизији, дотично попунења неки параграФа зак. чл. I. г. 1868., који краљ. одбор овом сабору предложи поднеском свој'имод2s. авг. т. г. неприма се с разлога, што се споменутом законском основом незадовољава нити праву нити потребама краљевине Далмације, Хрватскеи Славоније.“ Овај закључни предлог подупиру: бар. Рукавина, СвиличиБ, Оџић, др. Рачки, ФеркиБ, Турели, Антолек Орешек, др. РогулвБ, др. Посиловић и др. Дежман. Известитељ Жнвковић узме за тим реч, те ео о вреддожсном од др ; Маканца -дредлогу, јер није Формалне нарави, ништа говорити неда, те да зато одма прелази на мериторну paeправу саме ствари. Нагодбом од год. 1868. каже говорник да се је јавно право ове краљевине темељно уредило и да се тим темељним законом склопио савез сУгарском; тода се недапобијати. Но с друге стране да су се одмах код утаначивања те нагодбе, као што и посље код њезина оживотворења показале неке мане тога закона, којв се понајвише састоје у том, да j’e аузономија земље у Финанцијалном као што и у политичком погледу постала илузорном. У Финанцијалном погледу зато, јер је ограничено право буџета; земља је ограничена на становиту своту, дочим потребе њезине као што и доходци свеједнако расту, а овај паушални систем неодговара нити достојанству ове земље, како је то више пута иу јавноммнењу наглашено било. У политичком погледу пак зато, јер је тежиште владе из Загреба пренешено у Пешту, тако да угарско министарство све осујетити Може, што хрватски бан у автономним пословима учини; одговорност банова је тим начином илузорном постала, тим више, што се хрватском мипистру у Пешти превелики делокруг довволио. 0 Тога, да се брзо у јавном мнењу породила жеља за ревизијом нагодбе, коју жељу да је и сабор у својој адреси иставнуо, а круна усвојем прев.одпису признала. Говорник разлаже затим течај нагодб. расправа и њихове поједине штадије, освртајућ се на разне приговор'*, који су у јавни органи иу обБепроти нагодбеному елаборату изнешени били, те настоји ове приговоре опровргнути. Истиче, да је уговореном преинаком земаљска аулономија и разширена и разширена тим, што се паушални систем докинуо, а место њега уговорио систем прецентурални у размеру 45 и 55. Одбор се је уверио, да је кључ, по којем су приноси измсфу Угарске и Хрватске установљени. изправан, ако и јест за Хрватску неправедан. Преиначити те ипак неможе пре него што ивтече pos ваљаности Финанцијалних уговора меlЈу Угарскои и Аустријом. Говорник доказује, да је Хрватскапо перцентуалној системи добила не само морално. пошто више неБе бити упућена на „пешију“. ван и материјално, јер Бе 45 иостотакаод укупнидодатака хрватски изнети до 300.000 Фор. више од досадашњег паушала. Бојаван ради порезни заостатака да није те* мељита; 45 постотака од сви хрватски доходака изручиваБе се најпре Хрватској, т. ј. порезни з»остатци падаће на терет угарски 55 постотака; те Бе се после водити одрачуни. За то налази го* ворник Јамство у одговорима угарскога краљевиН' ског одбора, и у том што управна машина несие никако запети, јер би онда морао настати ка* 11 '