Застава

ЗАСТАВА

КАТКОВСКА ПОЛИТИКА.

| Скоро није било, бар не за памтења 1 данашњег поколења, тако замршено, нео- 1 предељиво, хаотично стање међународни и унутрашњи одношаја држава и народау 5 Европи, као у ово време, и Петроградски * пут не само да није положај расветлио, него 1 j0 још већма заплео „Одржање мира у Европи", то је тобоже девиза свију владатељски састанака, 1 посета, и здравица онда, кад се сви и на све стране до зуба оружају, и за рат спре- 1 мају. . . ' Још није јасно, како ће се поједине силе п груписати“, јер како је немачко-Франуцским 1 ратом, поремећена равнотежа у Европи, то ако је и кад било, данас нема моралне идеје, или материјалног интереса, по чему би се силе груписале, до једино интерес равнотеже, и у то одржање монархијског начела, или међусобног династијског интереса. Пре петроградског пута листови, који заетупају Андрашијеву спољашњу политику, означаваху савез између Пруско-Немачке, Аустро-Угарске и Италије, те средине Европе од севера на југ, као стожер мира, и осовину равнотеже између запада и истока Европе, а спрам Русије само се тражило, да се одклони пређашње запето стање. У Петрограду пак цар Александар у здравици не спомену Виктора Емануила, него енглезку краљицу као четвртог савезника мира. Међутим у Енглезкој пада Гледстон поглавито због тога, што је кроз прсте гледао освојења Русије у средњој Азији; Бизмарк се мргоди на пут у Петрбград, ма да се труби, да је Пруска била посредница томе, а Фуанцузи црпе нову наду из приближења Русије и АустроУгарске. А Мађари? А Андраши? Они су блажени, што је Горчаков опрао руке од „панславизма и панслависта", и што је Катков у 35 бр. „М. Вједомости" одрекао се Славена у Аустро-Угарској. Да дођемо опет на ову тему, не зато, што би нам се измакле „руске рубље“, као што се један пештански лист обрадова, него што је катковски поступак према Славенима у Аустро - Угарској безпримерно нитковски. Славени у Аустро-Угарској, кад петроградски пут само са становишта народности сматрају, немају узрока од њега зазирати, поред свега тога што је Мађар био „кондуктер" тога пута; шта више, немогу изостати посљедице тога пута, да прусоманским Немцима, а посредно и самим Мађарима рогови не буду збијени, ма колико Катков писао: да му је равнодушно, које ће народности у Аустро-Угарској преобладати, пошто Славени нигде не траже „преобладање“, него само равноправност, Но ми Срби, који смо са Великорусима не само по племену сродни, него и по закону једноверни, и који смо највише сумњичени, да због тога двоструког сродства нагињемо Русији, имамо и право, и дужност, најодључније од себе одбити ону, колико високоумну, толико и низко-подлу великоруску потвору и увреду. Као бајаги, Славени у Аустро-Угарско) падали су на колена, и молили велико-Русе, да ји приме под своје крило, само великоРуси нехтедоше из чисте међународне лојалности према Аустро-Угарској, и хабсбуршком дому. Јест истина, Славени у обште, а Срби особено, млого су поднели и претрпели баш због Русије, јер противници и непријатељи њини, ако и без и пре Каткова зн &ли, да је „политични панславизам шимера“, и ако су дакле и нису веровали, да Русија за тим иде, а још мање, да остали Славени у том спасења траже, ипак су ту сумњу раепростирали, једно, да своје народе тим бауком плаше, и у узди држе, а ДРУго, да под том изликом своје Славене тим безобзирније, и жешће притискивати могу; али еу ипак све то подносили, и неким видом поносили се тиме : што има славенске, и додајмо, православне силе, од које противНици и непријатељи Славенства зазиру, и

која самим постојањем својим, противницима и непријатељима Славенства неке обзире ( налаже. 1 Но сад велико-Рус Катков проглашује: 1 згњетење Славена у Аустро-Угарској, и у 1 самој Турској као полугу великоруске народне политике! i Држи ли Катков, да ће он тиме противнике и непријатеље Славена уверити о i искрености своји нови назора? То неће i Највише ји може подстаћи на то, да Славене сад још безобзирније угњетавају, ако , се не науче памети, да баш то доба употребе на споразумљење и измирење са Славенима. Држе ли противници Славене, да ће и таки поступ Велико-Руса обезснажити, сломити? Као што руска обећања нису била извор, тако ни Катковљеви и подобни поступци неће бити пучина народносни тежња њини. Напротив, ако се руска политика буде владала по Катковљевом савету, то ће Славенима овладати струја, која је код млоги само са обзиром на Русију заустављана: струја отворене и тврде свезе са слободоумним, демократским живљима како у Аустро-Угарској, тако и у осталој Европи, и тежња: да та струја што пре и силније пробије и у самој Русији, у самом великоруском народу, Овака би струја у Европи, и у самој Аустро-Угарској нашла корита и одзива, Или је Каткову равнодушан и маловажан број десетине милијона Славена у Турској, и 20 милијона Славена у Аустро-У-гарској ? Само да ови други правац узму: правац осигурања народности путем слободе. До чега је руски шеретлук дотерао у Бугарској верозаконо, може код други Славена дотерати политично. Велико-Руство може се смањити Славенство неће.

ЈЕДНА РЕЧ OПOЗИЦИЈИ У ДРЖАВНОМ САВЕТУ.

Под овим насловом доноси прашка „Иолитика" чланак, којега делвмнце саопштавбмо нашој публици, да види како поменути лист државоправној оповицији у државном савету у Бечу исту тактику препоручује, коЈу и „Застава« народносној опозвцији у угарском сабору на срце меБе, и које се неки народносни посланици веБ и држе. „Политика« вели: „Има веБ ввше месеци, од како је „нови државни савет« своју радњу отпочео. Па како се у њој понаша државоправна опозвција, како она своје становиште брани, како напада на противнике? Она је сигурно ив дипломатских разлога, али који ни мало нису мрактични, пропустила прве и најбоље прилике, те није непријатеља у теснац довела, као што је могла. Како у адреси тако иу дебати, која се водила о оскудици, играла је државовравна оповиција управо жалосну улогу. Да je она с том намером ушла у државни савет, да се тамо, иасивно мирно влада, онда би друго било, али она је баш твме правдала свој улазак у државни савет, што хоБе да у њему што изради. Али ево недеља за недељом пролази, а државна опсввцвја служи једино ва просту штаsажу (украс) децембристичкој гарди. ОнасенеприхваБа ни једне прилвке, да војви сметње прави, илида ма у којој ствари иницијативу (почетак) учини. Шта више дала сепрецваритиоддецембристеФукса у поднашању самосталнгх предлога! Ако пак чланови ове мирољубиве и иитоме опозиције кад проговоре, тај је говор да те бог сачува! Ту ти се корача лагано, ситно, на штулама аршин ду: гачким; ту ти се штеди чуство веБине тако, да [ се згадиш; ту ти се тако невешто беседи, да је ■ то веБ и страном свету у очи пало. Морамо отворено признати, да ова светлина , „државвичке мудрости«, и „политичке способноi сти« свету и дотичним народвма не користи мноi го, и да би боље било свеБу под астал метути. r Слаба је вајда од војника, који на бојном пољу [ неће да пуца, или у еетар оушку избацује, i Ништа нас ввје у овом обвиру немилвје дир■ нуло, ништа није само по себи заслужило таку i моралну покуду, као оно место у писму Херпстоi вог државног саветника, које је взашло у „Новом ■ Фремденблату« и у коме овај моравским опозици- јонвм члановвма нежни комплименат прави, е су i врло умерено беседидв.

Ако су наша моравска браБа у Беч отишла да ] оваке комплименте сабирају од Херпстове гарде, i противу које су на живот и смрт борити се обе- i Бали, онда боље да су себи уштедили тај парла- ' ментарни „шпацир“. < А како је ово поље било удесно за борбу ономе, који би га знао употребитн! Нашн прстивници више пута се показаше у свој својој наготи, а наши пргјатељи их не дочепаше за „јакерицу“ сметености и нездерашеса њих покривач њихова простачлука. Заиста је жалостно, што се мора признати, ла су и сами бечки децембристички листови својим рођеним страначким пријатељима у државном савету у цоследње време више истине у очи рекли, него ли сви чланови државоправне оговиције, који у државномсавету мрежу најновије дипломације „виших обзира" плету. Је ли било красније прилике, на се противницима здере образина пред Јевроцом и да се у правој светлости покажу, него кад се оно претресаше питање о новинарском жигу ? Али тада једни Бутаху а други говораху тако, еби боље било, даниони нису говорили. Где су дебате, у којима би наши политички пријатељи енергично и неустрашиво учествовали? Та они су једва чекали, да вмају прилвке, са говорнице државног савета сустав децембристички нападати, па зар никако није вужно нападаје те отпочети ? Или они немају вештине да га нападају? Зар се не би и разумним предлозима у многим стварима иницијатива учинити могла, и зар се не би и интерпелацијама, које би баш требало да из уста моравскиа застуиника лотичу, неаријатељ у најмучнији положај, и у најкобније противуречности доводити могао? До сад су (наши пријатељи) мграли у Бечу улогу, која им није ни мало славе донела, и нама ни мало наде не улева. Само гласоње нао канва машина врло је ниска нарламентентарна наслада, која Hehe ни ловора ни зависти стећи. Ако наши прмјатељи имају воље да разчију радњу, која Бе бити од користи, они нека једаред из мутне воде назови-дипломатске нерадње и нека веБ једаред озбвљно покушају да што ураде. Обзири, који их уздржавају, да своју парламентарну дужност не врше, за нас су гњига од седам печата; обзври ти за цело нису „уставни“, а сигурно неБе донети ни „политичквх успеха!...“ Препоручујемо од своје стране проучавање овога чланка уреднвштву „Обзора. и

МАЈДАН КАМЕНОГ УГЉА У ФРУШКОЈ ГОРИ.

„Гренцбоге* донсси под горњвм насловом чланак који ми ево саопштавамо: „На последњој сремској жуп. скупштини донешен је једногласно вакључак, усљед кога се ваља код министарства оградвти представком протвв поступка загребачке рударске капетаввје, која је допустила да се мајдави каменог угља у румском ■ и илочком срезу могу слободно употребљавати, неосврћуБи се на право дотичних властеоца. Срезови наиме: илочки и румски, што се тиче монтаних (горских) њиховвх одношаја цодпадали су под рударску власт у Оравици у Банату, и закони што тамо важвше, важности и у Срему. Као што је повнато вма у Фрушкој Горианарочито на србско народввм односно манастирсквм добрима много камевог угља, који je специјално на вемљвшту манастира Раванвце још од почетка овог столеБа перијодично се таманио. До 1854 год. беше сав угаљ што се појавдивао собственост властеоца, на чвјој земљи се појављввао угаљ. 1854 год. ступи општи аустријски рударски вакои у живот, по коме се вађење каменог угљасвакоме допушта, властеопима пак петогодвшњи рок даје да могу своја права осигурати. Дотичвн којих се то твцало непропустезаиста тај рок и даду своју вемљу, где се угља налази у смислу новог рударског ваксва грунтовво укњвжити. Ово је трајало тако до 1860 год. но тада због политичног преграта у Угарској изгубе ва време абсолуторвје стгореви заксни своју свлу, и преиесу се на такозвану јудекс куријалну ковфсренцију. Усљед тога и општи аустрвјски рударски закон изгЈби своју сглу дочвм се камеви угаљ прогласи ва регалнју властеоца. Па као што су друге, тако исто и ораввчка рударска власт добије те законе те их свугде па и у сремским срезовима првмени. Срезови илочки и

румски остану и сада, као што и пре беху, под влашВу рударском у Оравици, дотим су Хрвацка и Славонија што се рударско-правних одношаја тиче подпадале под бечко министарство. II тако они који право на рударску радњу могаху се дрхати само Фактично постојеБнх закона. Зато дотични властеоци даду код рударскекапетаније у Оравици своје уквижене углење руде избрисати, да неби морали ввше пла Бати на то порезу, пошто им је јудекс-курјална конФеренција признала употребу угља по регалном праву. Због хрраве индустриЈб и комуникације овде а и вбог Финанцијалне кризе немогаху дотични власници камено-угљених мајдана да вађење камена угља без своје великештетепредузму, и очекиваху боља времена у уверењу, да се нико неБе смети дотаИи њиховог заканом признатог права имаовине. Д(фе и нагодба измеру Угарске и Хрватско-Славоноје усљед које сви вемаљски делови обеју краљевина, који до тада беху под угарским властима, пошто се призна интегригет Хрватске и Славонвје, припадну вемаљској влади у Загребу. С тога одпадну и срезови румски и илочки од рударске власти у Ораввци и подпадну као и они делови што беху бечком мвнистарству гледе рударсквх ствари подвласни, загребачком ново увеуведеном краљевском рударском начеоннштву. Ма да се по нагодбенвм законима рударско право Хрватске и Славоније сматра за општу ствар Угарске; ма да се даље, и при укидању војводине и у другим стварима кад се пренашања админисстрације из Угарске у Хрвацко-Славонију тнцало, све агенде тачно означавале, о рударским пак одношајима среза илочког и румског ни спомена се неучини, и ма да су на последку иста два среза усљед административне наредбе министра трговине 1869 позивајуБи се на нагодбени вакон од оравичке рударске власти одвојени и административно рударском вагребачком начеоништву предани а о каквој промени законаникадништа се није рекло то се ипак краљ. рударско начеоништво у Загребу истакну као законодавац, те игнорујуБи досад у срезовима румском и илочком постојавше законе, уваsа општи аустрвјски рударски закон. И на тај начин кр. рударско начеоништво у Загребу ивда у треБе руке у Фрушкој гори лежеБе мајдане каменог угља, без да се освртадо на досадање законите власнике. Поступак вагребачке рударске капетанвје а и нових гавда упливисао је на праве властнике с почетка јако, особито, када се почело разметање са параграФима и кад се уједно и званично почело иБи на руку hoibm газдама. С тога прави властници подигну протест против краљ. рударске капетаније у Загребу и замоле министарство трговине, да им опет њихово право поврати. По томе како је та молбенвца на дотичном месту примљена могло се веБ судити, да министарство не само да неБе да осуди поступак загребачке рударске капетаније, веБ шта више хоБе да га брани. И тако веБ унапред решиласе судба ове молбенице. Док се тако радило, скупи се сремска жуп. скупштина на погодишњи састанак, и истаствардође на дневни ред. УввђајуБи велику неправду и штету, коју је краљ. рударска капетанија власницима илочког и румског среза учинила, донесе скупштина једногласно горњи закључак. Но значајно ]е, да је баш у то доба, кад је исти закључак жуп. скупштине могао у Пешту да стигне, министар трговиве, ма да то иначе није тако брво чињено, одбио наведеву молбенвпу власника и веБ предао у експедицију. Готово вам се чини да се хтела тиме да предуиреди наша представка и да се ништавом учини. Да Бе одлука, у пркос најсснованијој мотивацији молбенице и у пркос томе, што су се спецвјално сви велики прквено-достојнипи за тустварзаузели били, ипак одбијајуБе природе бвти, то се очекивало; али разлови из који потече та одлука заиста нас изненадише. Измичу Бис пута сваком правном питањуитој околности, да легислативни Фактори могу законе стварати или мењати, бави се мотивација одлуке министарске најпре са површном интерпретацијом о некнм административним наредбама и самс на основу истих се држи, да после укинуБа војводине илочки и румски срез у монтанском обзиру првпадаху Хрватској. Али као да се нарочито нревидило то, што се особито ударао нагласак на оне агенде, које је по укинуБу војводине требала хрватска земаљска влада односно вировитички подхупан да на се преувме, и да о монтаним одношајвма наведена два срева ама вигде ни словца нема. У осталом на то се нијв могло ни мвслити

ЧАСТЛВА* «Л*ЗЖ тригуг у педељи и то: ’ среДоМ' петком и недељом. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску: и целу годину ........ 12 Фор. аа по године 6 „ ga четирт године 3 „ аа један месец 1 „ За Србију; (у сребру.) Нагодину 120 гроша, на пола године 60 г. на четврт године 30 гроша чарш

БРОЈ 23. У НОВОМЕ САДУ, У ПЕТАК 22. ФЕБРУАРА (6. МАРТА) 1874. ГОДИНА IX.

" 7.OГIАСИ риупају се по 8 пов. од свакв врсте оваких ситиих слова, азажиг сеплаћа по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад, у дунавској улици. РУКОПИСИ не враБају се натраг. Поједини бројеви листа у месту могу се добити по 10 нов. у трговини Љ. СтеФановиЕа и у траФици Милоша Петрови На.