Застава

јер у Загребу тада ие беше рударске власти, а остали делови вемље што се тиче рударства беху још увек бечкбме министарству подвласни. У мотивацији, којом се модба одбија, говори се даље, да су румски и илочки срез и после укинуБа војводнне заштити оравичке рударске капетаније остављени били, и да је иста и на њих примењивала вакључке јудскс курије Фактично до 1869. г. алн дајето по забуни чињено и дадакле неможе бнти допуштено да се изводеБи отуде нека права постојећим државним законима у наточ ради. Мн се да тако схвађање стварн себи присвојимо, али се чудимо равнодушности угар. министарства са којом оно данас изјављује: да је Славонија 1861 год. била страна државоправно сасвим од Угарске одељена земља и узимамо као скромни поданици себи слободу да запитамо: дал високо министарство трговине кроз пуни девет година ненмаде прилике да се извести о забуном вршењу дужности оравичке рударске капетаније? и дал се деветогодишњим необављањем ковтроле од стране министарства и деветогодишњим забуним вршењем дужности од стране оравичке рударске капетаније оштеБене сгранке и у првој линији највеБма оштећено србско народно имање. може и сме лишити свога законом припознатог права? Дал се тнме могу законито задобити приватна права, кад се закони девет година дана званично врше и кад се и странке позивају да то чине, и кад се после на девет година доцније прохте једноме реФеренту да каже, да је то само забуна? Забуннти се може човек; али да се министарство и власти пуни девет година могу и смеду бунити, то заиста превазилази све. Напоследку се још додаје, да потраживање просилаца са интересима угљене индустрије уХрвацкоСлавонији и са назорима, који су приликом предходног саветовања о новом рударском вакону изнешени са свим у опреци стоји, пошто ти назори иду на одржање општег аустриског рударског закова, дакле веБ у напред начела јудекс куријалне конФеренције обарају. Мора се нризнати, да је нас ово највеБма изненадило; јер нико неби се смео усудити дапредпостави, да Бе министарство обидазеБн правно питање при данашњем сва Бању социјалних питања, жртовати приватна права личним и народно економним назорима. Рударско право на угљени камен, као што то јудекс курија схваБа, сматрамо ми тако за регал као од прилике право точива. И сад питамодаље: Зар се неможе са таким истим правом и овај регал опет по приватном назору једног реФерента, као у опреци стојеБн са производом виаа и спирта, просто једним табаком реФераде уништити? Али тако далеко ваљада још нисмо дотерали, те смо »уберени, да у пркос томе, што нас је министар трговине одбијо, што се наше ствари тиче, још није последња реч изречена. Чудновате су противречивости, што се у овом случају догодише. Сремска жупанија мора наиме да стане на становиште угарско, да одбрани права својих дочим угарско министарство хоБе да је хрвацкије него што то сама Хрватска може да буде. Да се ништа непропусти, хоће овој ствари да се пришије и политични значај, те се : стога труде дадокажу, да се мибринемо о одржању угарских закона, како би нас, употребљујући на- . родне тежње земаљске владе за слабу њену стра- i ну, са истом у опреку довели. Али се ми надамо > да то постићи неће. Јер земаљска влада зна врло : добро, да ми идемо само на то, да се очувајуна- i ша приватна права, без да се намеБемо за законо- ' давца вли да се о законодавству бринемо, а тако смо i исто уберени да влада неће допустити, да иам < се и даље наше приватно право крњи, и да се ; специјално србском народу тако внатан део има- i овине одузме.* <

ДОПУНЕ И ИЗПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПOЗOРИШТА“

од Јована ђорђевића. Има спомена о још једној представи, која је била 6. sебр. 1832. у „једноме месту, кога мени именовати не пристоји се,“ као што вели Вујиђ (стр. 419.) Ту је давано дело „Паунка Јагодинка,* У овом месту тужи се ВујиБ, да је имао неприлика „от неки наши мазгова, овчији коња и блебетуша, који су ме из проклете злобе, зависти и пакости критизирали, бљадословили, Росвјским Шпионом називали и којекакве лахи и непристојности нзносили, говорећи, да ме је Виц-Пшпан Ф* с 20 Форинти за то обдарио, да што брже идем из места А* и да ввше шкандале не чиним.“ (Стр. 420.) Да су ове ствари измишљене, позива се Вујић на самога поджупана Ф. Ово место, којеов не fie да именује, држим да је био стари Арад на Моришу, једно што меsу претплатннцима на исту кн>игу на стр. 458. стоји други поджупан Фашо Јожсф у Араду, а друго што ce по нотицији на стр. 433. Јоаким Вујић од 20 јунија 1831 до 20 seбруара 1832. бавио у мавастиру Бездину, где га је тадашњи архвмандрит бегдински, Јустин Јовановић „аки већ изгубљенаго человјека на своје благодетељне руке примио,“ кад је ВујиБ „из глубо-

чајшаго отчаЈанија принужден био Сент-Андрију оставити, пак (себе) у мир и тишину поставити,“ Арад није далеко од манастира Бездина, у ком је ВујиБ онда писао овај свој животопис. Слажу се дакле и време, и место, и имена. Доста је оволико да знамо; више истраживати мислим нијенужно, јер купимо граŁу за историју српског позоришта, а не за хронику скандалозну једне вароши, ма која та била. Видимо, да је Вујић и на овој стази место ружа на трње наилазвјо, као што му је цео дуги век био непрекиднн низ беда и невоља! Ово знамо о његовим представама из његовог причања. Пошто Вујић не спомиље ништа о својим какввм представама у Будвму и Севт-Андрији, држим, да ова два места ве треба да се ви спомеву у „Граsи,* док се за то тврђење не добаве и докази. К овоме кад се дода нотиција у бр. 53. „Позоришта,« где је говор о представама Вујвћевим у Крагујевцу 1835 године, и у бр. 54., где стоји у допису ив Ланчева од г. 1839., да су г. Јоаким ВујиБ и директор Давид РајиБ npe четири године (дакле опет г. 1835.) у Панчеву дали неколмко позоришних представа; онда нам излази време од 1813. до 1835., дакле 22 године, као епоха радње ВујвБеве на српској позорнвци. За оцеву ових представа можемо рећи, да ВујнБ нвје вмао никахве редовне глумачке дружине. Име глумца само је ен једини заслужио, јер њега

једног видимо, да се покрај други послова бави кроз 22 године и са позоришним представама, и ове даје у Пешти 1813., у Баји и Сегедину 1815., у Земуну 1823., у Темишвару 1824, у Араду 1832. у Крагујевцу и Панчеву 1835. Остало представљачко особље билн су, као што видимо, дилетанти из оних места, у којима су представе биле, видимо и учитеља Јовановића и његове познанике меlЈу представљачима. Те је дилетанте свагда морао спремати за претставе. Пигдене налазимо трага, да је који од њих с ВујвПем кудагод иутовао. Је су ли женске улоге презстављали младкћи вли женске, не зна се поуздано; али по нотицији из његова животописа, коју Бемо мало ниже навести, где je о „актервма" говор, даје се вакључити, да су и женске суделовале. Приход од представа вшао је вспрва на добротворие цели, доцниЈе на издавање његових књига и његово издржавање. Оволвко знамо извесно о глумачкој радњи ВујиБевој. То је све још прилично мало, али нас ове светле тачке могу бар упутити, како да доl)е-мо колико ближе можемо до потпунијих дата. Од оних ђака и других дилетаната, с којима је ВујвБ представљао, бвБе их још у животу и они би могли понајпре попунити правнину; а нешто и старвји људи из оних места, где су представе биле. Међу ове раке спадао је по свој прилициг. Дилбер кз Велике Кикинде о ком сам слушао, да има података о ВујиБевој позоришној радњи.

Овде је прилика, да рекнемо коју о коиадЈ „Црни sорsе,“ о коме је реч у бр. 51. и 60. »По* зоришта." ВујиБ вели сам у своме жнвотопису на стр. 443., да га је по Балогус маЈарскогапре* вео, као што и Балог у својим мемоарима (Vahot kćret nadtara 1856. с. 171.) вели, даје ре“, његово друго позоришно дело.Балог га је писао 1813., као што стојн у бр. 60. „ПозориштаЛ ја држим по Балоговом мемоарима, да је писано 1812., и да је на језику и представл&’ но још нсте године, или ако је 1813., а оно даје морало бвти пре пада КарарорЈевог. Што там° стоји, да га је напнсао неки Секереши, и да je оBaj' негдашњи поп српски АнастасијевиБ то бисе можда дало у свезу довести с горњим «аиои н> овај начин. Валог је желео, да напише комад, *°* ји Бе да привуче што внше публике. За то ИУ се видила најбоља матервја у „Црноме ŁорБу** 0 српском устанку и српским стварима мора да Ј® било и у Пешти жива интереса у свима круговима, као што и 1858—9 у децембру и јануару скор° не беше другог разговора у Пешти, до само о свето-андреској скупштвии и кнезу Милошу. БадоП је требало података за ту своју драму, и моиД 8 му је што од тмх нодатака дао Србин Секереш«' АнастасијевиБ. Балог j’e такоскрпио нешто на бр' 8 У РУиу, и то је крстно „Црним 9орsем,“ каоЈВ»° су и у наше дане Оберњик-Егреши скрпили & V арско-српског „sурsа ВранковиБа,* који код Б*” рара још и слд мзлазн у димлијама и са *©coH

ДОПИСИ

= Пешта 18. Фвбр. Србски и романски народни заступници опозицијоне странке на уг. сабору који 1 су досад од случаја на случај држалн конФеренције, ’ закључили су, да одсад, нарочито према данашњим ’ околностима, држе редовно двапут на недељу конФеренције, и то мерутим у стану дра Ал. Мочоњије. У једној од ти конФеренција покренула се 1 и претресла питања, која спадају у задатак народ-1 носни заступника које са уставног, које санародносног гледишта, као н. пр, питање о разпрострањењу уг. преског закона на развојачену угарс. крајину; о министарској уредби о „основним школама у истој крајини, која није у сугласу саоном i изјавом министра просвете, што ју је дао у уг. I сабору поводом расправе о развојачењу исте кра јине, да fie т. ј. нека, по вероисповедне школенепоспешна определења граничарског школског закона са поспешнијим определењима уг. закона у суглас довести; о Шкудијеровом президијалу на крајишке пензијоноване оФицире; о узапћену муниципског закона у Панчеву и о тамошњем прив. капетану; о покретању србске црквено-народне ствари; о томе, да ли да они народносни заступницн, који ни једном клубу саборски странака не припадају у договор ступе са угарском, себи најближном политичном странком, и т. д. Нека и нека од ови питања одложена су на решење, кад се политични положај разбнстри, и кад се у погледу административни питања буде знало, скаквом ће се владом имати посла. За сад суоничланови, којн су пре некад са изасланицима крајне левице закон о народностн тачку по тачку прегледали, не би ли нашли основу за споразумлење са том странком у том погледу, упућени, да резултат ти преговора прикупе, и о том извештај поднесу. Ал. Мочоњи не Бе положити мандат пре претреса извештаја 21-рнцеууг. сабору, којом fie се приликом по свој прилици и горњи народносни заступници сложити о положају, који ће ваузети, и кораку, који fie предузети према реченом извештају или предлогу 21-рице. Ради припремеиато изчекује се операт деветорице. Како „oбзор“ овдашње одношаје познаје, види се и ив тога, што je у бр. 40. у свом чланку: „Народности у Угарској* донео и то тврдио, да Ал.Мочоњизатооставља сабор, „што се ненада добру од садањи својн другова.* Не од своји другова, него од уг. сабора, и постојећн мар. странака на њему ненада се никаквом добру по „народности.* Кад ко хоће да „поnyje,“ нека се бар о ближим стварима боље известн. (М. П.) Пешта. Овдашњи српски свет сваке године се задужи дружини „Преходници* сједном захвалом за рад забаве, српске „беседе* а и омладнна била је увек тако сретна даЈ’е могла тим приликама сваком услову одговорити, што се укуса, вештинеипоуке тиче;теЈеСрбиназналаподпуно задовољити а турина убедити да смоза живот створени. Особито ове године беше „беседа" сјајна, јер одбор за приређивање исте постарао се да одговори зактевима великоварошке публике. Први део могао је и од наЈ'скрупиловниЈ’ег естетичира похвалу задобити, јер меју суделовачима на првом месту видимо свуда припознату вештакињу гsцу Јованку Стојковикеву. Свирала је на гласовнру песму из Вагнерова „Мајстерсенгера“ преписану од Листа. Она је и пре од пештанског изображеног света однела венце признања очаравајући свако осећајуће срце вештачком свирком. Утисак штога и овом приликом учинн, неописан је. Мисао и ocefiaj слише се ка на једну вилинску реч, те се таласаху са умилним звуцима гласовира у домовини дивотнога заноса. Па да човек не рекне, да од умиљатог гласа „чисто расту на соколу крила“; а кад је лепа вештакиња још и варијације српских песама одсвирала онда... доиста осећа свако на себи крила. За њом је брат Душан Joproeuh уз

пратњу гласовира лепим мушким баритоном одпевао »ловчеву песму" из опере „НоБиште у Гранади“ од Крајцера. Она прецизијозност и осећање с којим истн брат певаше задоби опће прнзнање. После њега свираше на внјолнни „Баладу и Полонезу“ од Виетан-абрат Адријан Манојловик.Јошаре две године понеоје онлепе наде слушалаца са српске „беседе" koj'o се ево испунишеитоутакој мери, да је свако очекивање превазилазило. Последња песма је била песма из„Лукреције Ворције“ што јујвпевалагрца Јованка Стојковићева.Вурно н дуготрајно „живео“ и „живила“ с ненрекиднни тапшањем беху увекодзив публике, којејеистинамлого прозајичиије од свирке и песме али шта ћемо кад у тапшању нема појезије Инак за знак признања и успомене дан је нашој лепоЈ’ вештакињи један вештачки венац од цвеБа са српском тробојницом — Торасположоње и добра воља није усахнула ни после јер си све до зоре могао с чела одабраног друштва читати слова раздраганости. Овдашња омладина мисли, да је овом Ј,беседом“ две цели потигла: нашем свету пријатну забаву а скученом позоришту j’e помоћ дала. Уверенисмо да је и српској публнци пред очима лебдила ова потоња цел кад се и на оваком оскудном времену тако сјајно одазвала намери омладиној, јер мислим да тог Србина нема и небило га који не увира од какве је користи народу наше срп. нар. позориште, те да нам оно поред нас живн несме пропанути. Нек је дакле особита хвала и публици и суделовачима, јер једно друго надмашују родољубљем. При последку хоћу још нешто да приметим: с обзиром на суделоваче забава се тек 16 (18) Фебруара дакле већ у пост, могла прнредити, а владика Стојковић није пропустио да прекосвојих органа свој протест не уложн. Нек се само узме на знање, Одбор fie чист приход од беседе, koj'h ИBНОСИ до 100 ®p. на намењену цел употребвти. a-f-oo Из Буковице 8. Фвбруара. Почем видии да од много времена неимате извЈешћа о нашем стању у Далмаци, то неће бнти згорега ако ваи су неколико редака приобћим коју. Скоро у „Обзору“ једно вјешто перо знало је подробно описати вгољно политично стање у Далмацији и све праве узроке расула и постојеће кризе у народној странци. Тко је овде коднасспажњом пратио ствари и гледао праву комендију народне странке с владом, тај мора савјестно и без парцијалитета, ако иоле поштења и карактера има, да рече, да је дописник Обворов имао доста правице, но уз то мора и примјетити да онај чланак и парциалитетом провире. Зато ја нећу овЈе да побијам цјеле ревизије и племените идеје оног дописника већ хоћу само да приметим да је дописник у толико парцијалитета се држао, у колико је на поједине личности сав свој гњев изкалио, а поједине није смео ни именовати можда из атара који су Фактично измеру првих чинитеља постоећи кризе у нашој народној партаји. Павлиновић из Беча у истом листу одазвасе истина и доиста мисли да je опровргаво све, али верујте ми јако се вара. Он и његови једномишљењаци доиста мисле, да речи: иђели тко неиђе ли у цркву, држили се тко икакве или које се вјере држи, опровргавају разпирени Фазатизамрелигиовни и суплеменски којег исти Павлииовић уједно с уредником Н. Листа попом Бланкином потакнуо је и ту јабуку раздора меру народ бацио. Дописник неспомену ни Др. ЕлаиБа, који је досада сматран био као глава странке, вељу неспоспомену, али ипак преговорн да је наша странка као мува без главе и да неима свога вође, и да су два у Задру сматрани (можда Клаић и Павли* новиБ) алн без сљедбеника. Кад је дописник овако ; се нвразио, то је морао одма на вирело изнијети : и име КлаиБа, који је највише крив расулу наше странке. Да је то истина ово су нај Јаснији и најевидентиији локази, КлајиБ бвјаше заиста сматран 1

, за воћу иародие странке и као таковог | , дапочитоваше, алиКлаиВубрзодоказадаонве,' I , такта полнтичкога колико га показа пл. Д р . Р Пуцић, идва му ДРУга Дубровчанина с Др. : ом. Ови у брзо се довише владином мавев Рвр . ,ЊУ гледе избора за невољу ијошт боље п РВСа ' мама владиним за нзборну преинаку, пак се тојанствено уклонише из народног клуба н веговог шуровања с петорицом и РоднБем. КлавБ СМат равши се непогрешимим неповуче се sa Д У б ров> чанима и Монти-ом, већ јошт захтјеваше да терају његову политику. Остали заступницв у Хва , тише се зањ као слепац плота. Да је КламБ Ipe . нуо куд Монти и Дубровчани то заиста странка неби овакових неприлика дочекала, и ИТI би Талиани већину задобили ea рајхсрат, виц петорица била нзабрана по други пут за рајхсрат да нас и по други пут проневери цјелом сла. венству на презрење. Дакле дописник Обзоров и ово премуча. Пропуштио је исти дописник изњети давде о потакнућу религиовном, које исти ПавлиноввђЈ свом одговору усурује се од њега изтраживатв I Дописник истина напоменуо је погријешку и кр» ви правац народне странке и њеног оргаиа. ц 0 дописник да не покаже да и то провире парцц. јалитетом морао је доиста цитирати доказе којн има доста, измеsу кој’их доста j’e именовати да в, Лист, орган народне странке, усудио се доиети j једном чланку: Срби су у Далмацији као Хрвап у Београду, у хрватској земли (разумјева се Даамација) шта Србин датражи? Овим се најжешБе засјеца у име, највећи понос народни. Ово у лиету ког је властник др. Клаић! Кад је овај вирео свјета онда је на уредништву био каиов Павлиновић и он то добро зна. Аш ипак он cs држи за непогрешима и миели да је праведно r без парцијалитета ово написано. Следство oas овог било је, а јест и дан данас незадовољетво Срба далматински. На то она изјава Гро*>а Деде Јанвд. виБа у в Читаднну“ и одаввање захвалом Срба буковачки у вашем велецјењеном листу. Право вели дописник да сехоБе новиљудиса старим програмом, али какви људи? Не доиста шрикалаца, који гоне политику папства, а мало брвну се за чисто згољном народном политиком. Враведно дописник изрази се да је боље бити и у мањини али бити странка честита с поносом меродавним, која се нетитра с народним правом; а ја Бу јошт додати и која под именом народносп да не тежи за масним бирократским столицама. Дописник заборави споменути да уз монопол мвева ради се јавно и монопол народног права и да су наши заступници веБином људи поклизљиви и непостојани у свом начелу. А то нам је јасан доказ што заступници: ЉубиБ, КовачевиБ и ДешковиБ и други приљубише се уз владину или „Земљакову“ странку. Дописнику морам примјетити да је јошт нешто претерано рекао против Љубише, т * ј« да је он агитирао јавно за Бајамонта аутонома против ПуциБа а за Келера исто аутонома против ПуциБа, то је нама непоњатно и нечувено досад за таково што. У усталом дописннк је био праведан и непри‘ страстан. Алн Факта су најјаснији документи а тако ис то и садање окрњене и раздвајуБе стање н» народне странке. Шид 9. Фебруара. Нема тога комо нису ошпти покори, скоро реБи свуда по нашнм по Рауху створеним општинама познати, толико их једаии крају не можеш доБн, па уз све те покоре још сс пушта да веБи бивају и да се гомилаЈ’у. Дао би бог да се једном окусе и да нх не буде, и томе се еваи жив сад нада, бар ишчекује од садање владе у Загребу. Пре је тужено и жаљено среским обасстима, жупанији, па м самој влади, па ни од куда никакове помо Би. Годинама еу ис' траге у некима општинама, као овде.