Застава

ЗАСТАВА

ЦРНА ГОРА.

До скора је била пажња цеде Европе прикована за Црну Гору. Од крвавог догађаја у Подгорици, а нарочито од доба, кад услед познатог изжзиаајућег држања Турске при вођеној иотрази, отпоче дипломатски заплет, у комје као што ое знадипломација целе Европе участвовала, тако реки не скиде свет ока о Црне Горе. Свако је знао, да је у руци те мале кнешевине не само прва најближа судба истока, него управо судба европског мира. Одњеје зависило хокел се тај мир нарушити,иако нико не превиђа, да би даљи развој, даље последице таког корака могле тећи и мимо замишљеног рачуна, мимо смишљеног плана. Но башзбог тога, што је у овој ствари главно почетак, и што данас немате силе светоке, која би нарушеном миру на истоку европском, па још полазећи са тачке, на којој је Црна Гора, могла одредити правац и обим, као и ограничити експанзивну снагу таког акта, —. баш због тога Европа није ни скидала свога ока у ово последњи неколико недеља са те кнежевине, јер је схваћала потпунце вулканску природу аену, и добро знала, да од њеног расположаја и држања вависи све. У једном тренутку Црна Гора је била господар европске систуације; Европа је зависила од воље и расположаја на Цетињу, Тек кад порта устукнув дипломатској коалицији велики сила, ступи на стазу ретираде, узмицања, што наравно и држање Црне Горе мораде у неколико изменути, тек онда Европа дану душом, и обрну очи своје и на другу страну. Опасност, од које је стрепила, беш« већ, барзатај мах.прошла, а већ шта ће даље бити другоје питање. Нама као Србима, које потискује и притискује свако, само ако и где може, мора бити мило, да је један део нашег народа, које иеторијом својом које положајем својим. у извесним околностима кадар тако заинтересовати сцет; то ie свакојако повољан знак, и ако не више, оно бар показује животну снагу и способност за одржање томе племену народном, које се српским назива. Али колико нам мора бити драго, кад видимо да бар респектују један или други део народа нашег они, који цело српство мрзе, ипак би већма волели да не наилазе прилике, као што је ова последња, гди ее наиме Европа боји и уједно диви такту и држању Црне Горе, али гди Црна Гора ипак не црпи из евега тога никакве позитивне вористи. Камо те лепе среће, да никад висмо ни били овако на ударцу, на геограоски важном месту, re да Европа није нигда имала повода водити рачуна о нашем народу, а и наш народ о њој толико не, колико води; данас би другчије етојали! Но није нам у овај мах намера говорити о вначају Црне Горе у опште, са погледом на могући утицај њен на стање опште европске констелације, а ни о томе, колико је у последње вреие важила у очима страног света и страни дворова. Нашу пажњу привевује за Црну Гору данас више но обично, појава велике народне екупштине на Цетињу, о којој смо нешто извештаја донели у прошлом броју овога листа. Кнез је сазвао велику народну скупштину на Цетиње, као што смо видили поводом тим, што се посљедице подгоричког догабеху скупиле у облакратне опасности, те је громове тога облика хтео дочекати договорно с народом. С тим је морално још већу вредност прибавио кнез Фактичној снази Црне Горе, што iy је заодео рувом опште воље народне. Но и то за овај мах на страну. Што нас највише у овај пар весели, то је: што је владаоц Црне Горе употребио ту прилику, да колино свом народу толико и целој Европи раввије слику унутарњег стања те мале државице, и да нам омогући дубљи поглед у њен унутарњи организам, у њен живот и развитак. Црна Гора није у Европи, а нарочито у западном делу њеном, најбоље акредитована. Пријатељи Турске, а то је доскорашња пентархија европска, западне велике силе, нису могли бити и пријатељи

Црне Горе, која је по природи самог свог положаја, и да није иоторије одређена за непријатеља Турске. Па већ и по томе, а и иначе, што је Црна Гора од времена до времена бивала приморана да пријатељима Турске брка рачуне, ови еу јеу своме гњеву износили пред свет у што горој светлости; а нешто је томе доприновила и сама противност карактера у народу Црне Горе и онима европског запада. Једно с другим, тек је противницима Црне Горе пошло за руком утврдити, на западу нарочито, мнење, да та државица спада у полудивље земље, и она је под теретом тога погрешног мнења дуго имала да трци, и не једно своје право морала је оа много тежим жртвама да искупи или одбрани, но што би био случај, дајој није био наваљен пред Европом одијум варварства! Тај одијум данас је оборен са свим у очима оних, којц су веровали у истинитост његову. Црна Гора и ако са млогим обележјама својих особиа које ни један Орбин, ни други пријатељ њезин неможе желити да се иотру - потпуно је модерна европска, и то чисто демократска и уређена држава. То нам сведочи с једне стране њено држање у прилици постојећег спора њеног са Турском, с друге Пак слика њеног унутарњег гтања, коју нам развија и показује народна скупштина и кнежев говор у њој. Држање Црне Горе у тој ствари предпоставља потпуну државну организацију и дисциплину која отуда резултира. Ту се јасно огледа силан утицај државног ауторитета на народ, кад овај, у наточ традицијонилном своме понашању у сличним случајевима, одступа од своје навике, дакле своју вољу подвргава вољи државе, која ее изјављује својим легалним путем. То је у примени садањег стања Црне Горе на држање њено у спољним, и то у најкритичнијим спољним одношајима њеним. Даље видимо и« беседе кнежеве у скупштини, да Црна Гора већ као држава у међународним одношајима европски држава, своје место заузима, и у томе животу участвује. С њоме дакле званична Европа у велико рачуна као с Фактором обележеног карактера и значаја. Из нутра пак видимо бујан развој у државном животу. Од год. 1868. кадјеуправо ударен темељ модерном развитку државном у Црној Гори, својевољном деобом власти између кнеза и народа, што је дотле начелом аутокрације било све у руци кнежевој, од то доба па до оад, у кратком времену, од нsки 6 до 7 година, унутарњи државни развитак Црне Горекоракнуо је горостасним кораком у напред, Из аутократске, управе деспотске државе где је владала вољаједногачовека,развила се ево, и ако не по знанотвеним теорнјама али у суштини и по особинама народног живота, уставна држава, у толико бар, у колико је народу, ако ва оад и неписаним законом а оно ево обичајем в што је у Црној Гори једно исто осгављена контрола, и као што видимо ив ове скупштине, у животним питањима земље, у решењу своје судбе одсудан глас. Видимо, где се подиже просветно, материјално, где се усавршује административно и цравосудно као и војено стање у земљи, и што је најглавније; све то биваудуху народном, по његовим особинама и потребама. Ништа се неуноситуђега са стране, да се накалами народу, као што то видимо и у самом поступку при стварању законика за земљу и у томе је јемство, да ће се државни организам сачувати од зараза оних бољетица, од којих пате друге модернб државе, па и оне младе као што је Србија и Румунија. Данас је Црна Гора сравмерно узев сила, Фактор који много значи, а тај значај недаје јој њезин геограФски положај само, и њена историја, него већим делом стекла га је животом овојим у ово последњих 6 до 7 година, нарочито радом око унутарњег свога развитка. Коме највећа заслуга иде за тај грдан напредак познато је свакоме; нама пак нека је допуштено овде дати израза нашој радости, Штоможемо тај напредак конотато-

вати. Још нек нам је слободно изразити жел, У> да једном већ престане бити оамо ,тежња“ кнеза црногорског, него да већ једном и дедоЈм постане „најтешњасвееа међу посестримским кнежевинама Орбијом и Црном Гором.“ =

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У БЕOГРАДУ.

Седница од IТ.јануара Кујунџић чита зиписник прошлог састанжа, жоји се без примедбо оверовљује. Затии се читају разне жалбе, жоје су стигле на сжупштину, Измеsу осталих стигла је и жалба Ј. БошжовиБа и осталих вбачених одборника из Лознице од 28. нов. против ЧумиЕа; жао и жалба Јагодинаца против избора Петра МнтровнВа, упуБује се петицијоном одбору. Јеврем Грујик у име председннштва пита сжупштину: Јели иољна да нарочитим писмом позове мннистра ЧумнВа да пусти из притвора Јоцу БошжовиВа? (Сви: слажемо се;) Јеврем ГрујнВ чнта затнм ово писмо, у жојем се позива г, миннстар, да према чл. 47. 72. 73. и 74. посл, реда одмах пусти из прнтвора јадрансжог посланнжа (жоји у пржос зажључжу сжупштине није још пуштен.) Усваја се једногласно и полаже пред Чуми Ва. U. Јаваревић чита једну иитерпелацију на мин. унут. послова, ЧумиВа жојој је главна граsа позната пашжвила »Домишљан* (саопштилн смо је целу у 11. броју да се види, жажвим се сретствима веБ и у самој сжупштини служе политичне антагоннсте у Србији један протнв другог. У.) Ансеитије Ковачевић питамин. ЧумиБа: јели наредио нстрагу према важључжу свупштине против РадовиБа у Јадру и ажо је одредио, жога је одредио, и шта је резудтат? А, Богосавлевић управља на министра унутр. ЧумиВа ову интерпелацију: дочем се опа жажва је слободњачжа пачеда нвповедао садав мин. унутр. дела дожније постаоминистром, и жажве Је слободе народу тражио, то управо неби имаошта друго да жажем, но само: ето иннистре, вгоде н прилиже, сад еи на жесту где можеш своја нежад проповедана начела да остварнш. Али на жалост сва моја вера и нада, да је г. ЧумиВ и жао министар, остао веран својим нежадашњим начелима пада, жад данасвиднм, да исти ЧумиВ забрањује да сештампају ичитају, н оне исте ствари, што су веБ једанпут у новинама штампане, жао н. пр< Кважевцу. нар. сжупштина, и жад даље видим где он забравуједа се чита један из најбољих српсжих листова —Застава само зато што Је она нешто у једном листу погрешила? Па пошто се вбог тажих ствари могу људи да апсе и гоне, жуБе и ствари претресају, и пошто ја из свега тог поступжа, ама баш нижажо немогу да познгм оног старог чувеног ЧумиБа, вато га пнтам да ми жаже, вашто тажо ради и шта стим најпосле мисли. Када су дошли на дн. ред предлози, уотане Милупи Гарашании и чита свој од више посланижа подписан предлог, да се у цељи промене устава сазове велижа народна сжупштина, пошто овај устав, освм што је недостаточан, још је и незажовит, јер противно зажону од 1861. год. постао бе» вауишка владаоца а обилазеБи државни савет. Устав је неподпун јер је слаба мин.одговорност и јер није подјемчена лична бевбедност. Овај се предлог упуВује зажон. одбору. Илија Сгојановић хтео Је тажофе то преддожити али сад је нзлишно. Даље он предлаже: а ) да се § 70. зажона о чиновннцима, где се говори о премештању и отпуштању по потреби мин. служби, сасвим ужине, јер оважо Бемо дочежати толижо пензионера да само њих неБемо ноБиисплатити. б. да се уведу неже ре«орме у главној жонтроли. в. да се зажључи, да је цела држава обвезана издржавати погранични плот и жарауле општим прирезом свију. Пои ђуричковџћ предлаже, да народниједужаи исплаБивати днурне чиновницима, жад званичним послом путуЈу; да се јединци и ажо је жоји брат веБ у војсци увимају у војниже. Поп Радивојевић предлаже да се ОФицири могу женити без жауције ради приплода. Рамко Вилотијевић подносн нежи девет предлога. ђоровић са још 40. посл. предлаже, да се у интересу земљорадње и сточарству ивабере један ежономни одбор, жоји Веиспитати услове напретжа народног на том пољу«

ђ, ђоровић иште прешност за евој предлог. Председ. га упуБује важонсжом одбору жао хитан. У седжици од 20 јануара. Јоеак Илић жнежев посланиж саставља ову интерпелацију на мии. ун. послова ЧумиБа: У суботу 18 Ј*ануара по подне жад смо се у сжупштинсжој дворани договарали јавно је један млад човеж бранио и њезнна начела, који јенамоје пнтаве режао да је ив Новог Сада а други ми посланицн режоше да је сурадниж »Истока". Пошто сам ја вамолио председнижа, режао j’e том младом човежу да не може доБи у сжуп. дворану, жад није еедница. Повнато Је да су се и досад под видом дописнижа увлачила у сжупштину разна сумвива лица; повнато је и то да је „Заотава" орган оних, жоји би из Новог Сада да заповедају шта Бе бнти у Србији. То је орган „омладине", жао годи нежи лист „Србадија" жоји у Бечу излази под уредништвом нежог швабова Мајерз, што је све продухење познате „Слободе", жоја Је пред убијство Кнеза Михајила излазила у Швајцерсжој. Та «омладина* је пресадила развратност у нашу младеж. Говори се да и сад та омладина постоји уЦовом Саду, шта више и своје редовне седнице овде у Београду држи. Говорн се и то, даи усамојскупштини под ожриљеи нежих сжупштинара држи она своје договоре. То је друштво не само добро организавано него и Фанатизовано.(!) Ја питам министра: зна ди он за ове те опасности? УпуВуЈе се министру. Јован Недић управља hhi ерпелацију на мин. ун. дела што га је полвција гонила путевима, жакве j'e само она у стању измислити за време одложених сжупштинсжих седница. Матија Прокић управља интерпелацију на мин. фин. и грар. у жојој Пита што се још није оправио ман. Копорина, на што j’e прирез пожупљен још за време ДуниВа? Милош Гмшић са још 50 посл. внтерпелује цолу владу, жажо је смела прежо буџета утрошитичаж 819.000 гроша на пенвионовање чиновнижа? Мита JTaraftca јошмногимпосланицима предлаже да се жандармерија сасвим ужине. Ми смо сви Једножрвна браВа а Туража више нема. 20 посланижа предлажу да се заведе заштитна да би се могла однеговати домаВа производња.(ЧуЈ'е се: Врло лепо) Затим се чита депеша Јоце Бошковића из Дознице, у жојој јавља да му је нач. подр. саопштило, да га је сжупштина признала за свога посланижа. Даље се тужи, да га начелство још неБе да пусти ив затвора, у жоју га бацише нежи смутљивци. Одббру за молбе и жалбе. Ажс, Јаковлевић жао извештач одбора за молбе и жалбе јавља да Је одбор хтео да саслуша мин. ЧумиВа, али мин, нцје нашао за нуокно да одговори одбору Зато одбор остаје при своме првашњем зажључжу т. Ј. да се ЈездвВ огласи за посланижа али да се и истрага нареди. Чита извештај одборев и особено мишљење Алежсе ЗдравжовиВа, жоји за оно шпијунсжо пнсмо вели, да је права демораливација жоја не може остатибез влих последица, жао што није ни остало пошто је по савету у оном писму и избран у Лозницу ЈевдиВ, ауГор. Мидановцу убијен је ГржовиВ на познати гровни начнн. Иред. прнмали се одгорсжи предлог (ВеБина прима!) С, Милошевић, Нежа се из сжупштине двојица одреде, жојн Ве истрагу повести. Мин, Чумић', У писму сежр. ЖивоЈина нема ни једне речи, да је он писао по моме упутству. Ја нисам жрив што је он то пнсао. Можда сугапотплатили да тажо напише. То знају они, жојисуга ужрали. Ја нисам одговоран за неваљалце. Ја немам тала у томе писму. Кад бих имао сто глава, па жад бвх за све одговарао ја бих све главе цзгубио Г. ЗдравжовиВ није разумео шта тозначи препиока. Ја нисам Живојину писао. Нема томе драга. То је писмо доиста загонетжа. Аке, Ковачевић наглашава, да је и то решено, да ое учини строго изввsаЈ против лозимчже полнццЈе. Првдсвдниш тажо Је ваиста решено. Мии. Чумић: Овде се у сжупштини опажа јасно тежња за променом мииистарства. Зато је ред да се пре свега реши: xofie ли сжупштина да ми и даље останемо или неБе? Ја хоБу да сето бездебате и одмах реши. Борба ожо власти додиЈалајевеБ свима. На што је подржавати под разннм видовима? Нека се реши имамо ли поверења у скупштини илн не? (жагор.) Акс. Ковачевић: Ја мислиг да је ово врловаж-

„ВАСТАВА" пли трнпут у недељн н <n: средом, ветком и иелелом. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Аустро-Угарску: на целу годину ....... 12 »ор. на по године 6 , па четврт године ' 3 , па један иесеп 1 , 3 а СрбиЈу: (Г сре Дру.) Нагодииу 120 гроша, на пола године 60 г. на иетврт године 30 гроша нарш

lil’OJ 13 У НОВОМЕ САДУ, У UETAK 31. ЈАНУДРА (12. ФЕБРУАРА) ВД. ГОДЦНА X.

ОГЛАСИ рачужају се по 6. однов. евахе арсте овавзп ситних слова, а ва жвтсв плаПа по 30 новч. сваки пут. ДОПМСИ шажу м уредкиштву, а продплата и огласи администраодјк „ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад, у дунавсиој улиод. РУЕOПИСИ не враВају се натраг. Иоједиии бројеви лмста у месту жогу о* добити но 10 иов. у трговини ф, Стееановиfia и браВе М. ПопоЈића вод „црвене руже.