Застава

сиротвње, која неимајЈБи зимску одеБу и обуБу стотинама мостаје 04 школе, Но тако је код иас Срба све јадно. Небили боље било, да се иаше женсињеудруZO, да ОСнуЈу једну једну племениту женску задругу но што мроводе време своје у оговарању своје друге, ил претресаву туре главобоље, - А ко што нам се кзхе има и такових измета, који су свој живот посветили изучавању, како који мушки ходи, како се кочи, како изгледа, како се носи, шта му у куБи кувају, колко пута једу, дал посте и т. д. Жалосна истина, но опет je у нечем боље од „Фрише Фире,* (Баш једва Бе бити. У.) Горње ,маsарско-католичко* друштво дало је 1, Фвбр. бал на означену цел. Госпоsе су служиле, а чланови дадоше нужио једо и пиБе, које се продавало. Одбор је разревао на сваки дом шта Бе дати. Па шта мислите, дал и на српске! И ви се зар сумњате. ?! И Срби помогоше служити „маsарско-католичкој“ сиротињи и сирочади, и они беху на плесу да после обрадују речену сиротињу, а своју ваљда нм је мио плач, беда и јаук, сиротиња и несреБа свог народа. Једно само са утехом исповедамо, да их је врло мало било, и да су то учинили под неким притиском а и неком као као што веле обвезом. У нас увек се мора тако ивговарати. ВндиБемо како Бе се исти показатв; ево сад Бе 20. (B.)Феб. дати српска читаоница бал, у корист сиротипе српске, Но да видимо како је српски свет натом балу прошао. Обично до данас, нашло се увек по неколико наших, који су на њихове балове ишли, па су „першун продавали." Сад пак изгубило се то неколико душа у мору силних таласа. Пезиамо јесул се наиграли, навеселили, ал зацело да сујаче у своје срце и своју душу уписали, пре иеколико дана очитану лекцију српској веБини општине и српском језику од великог жупана, неби се туралн, де им места није. Но онако су н прошли. Вел. жупан МартонФи, када се на балу винцем подгрејао, ухвати једног Србина, ког он за омладинца држи, и очита му поштену лекцију. Повва га да напусти омладинска начела, јер му је жао, што га мора гонити са осталом омладином, коју Бе сатрти у месту. (Стани малоод Добуја Мујо! У.) То је мађарски одговор на сргску помоћ „марарска-католичкој сиротппи." Очевидци говоре, да му је нападнутн достојно одговорио. Но ми идемо да видимо тог делију, н пашу што Бе мирне гра Бане да гони и потире.Неоправдава л се наша сумња у преЈашњем допнсу.Требал Србима још и даље прстом упирати и очи отварати, да докажемо, како се тии жели заплашити народ због наступајући избора! Нек је свакона својој мети, некачини што му поштењенароднои граранско налаже.што му закон дозвољава и договор докона,па се нема бојатн никога, до Бога. И опет велиио, да Бемо на законитом путу, ухватити се и са г. вел.жупаном у коштац, ивидиБемо де је победа. Памтите: Народ је еечан! НОВИ САД 30. јануара. У данашњем листу доносимо опширнијн извештај о тринајстој седници српеке народне скупштине у Београду, у ком Бе нашн читаоци наБи и једну интерпелацију Јове Илића владиног посланика, ине давно бившег и министра правде у Србији. Ко ту интерпелацију прочита пажљиво, •* ако је пријатељ утледу Србије и ерпске народне скупштине сажали Бе и Србију и њен зао удес, који јој недаде закон?, покомебн се могла ослободити они људи, који је срамоте својом харлекинском наивношБу, да некахемо прмличнији израз. Да је Јова ИлиБ способан ва паметан разговор, ми би га могли запитати: где је у Србији закон, којиби забрањивао узимати »Заставу« у обрану против сулуди нападаја, теда тоодмах морапостатипредметом интерпелацвје у народној скупштиниРКакав је земаљски интерес скопчан или у опасност доведен тим, што fie неко имати бољи појам о једном листу, но штога има Јова ИлиБ?! Болу Јову ребра још од год. 1867. кад га оно „Змај« помилова својим буздованом, пак му је од тога доба крвава и „омладина« и „Застава« и Нови Сад и свако, ко нвје био и »републиканац« и „либералац" н »појета« и „ковзервативац« и„РистиБевац* н »ЕристиБевац« и сваке чорбе мирорија најпосле и денунцијант као што је Јован ИлиБ!! Овом приликом неканамјеслободнозаиитатии честитог народног заступника Адама БогосављевиБа, који у евојој интерпелацвји због „Заставе« меsу осталнм рече: да је „Застава« вабрањена била односно прелазак јој Бутке спречен „само за то што је нешто уједномлисту погрешила« која је то „погрешка« и у коме листу, јер ми још и данас не знамо за што је листу прелазак у Србвју забрањиван; а разуме се да би нужно

било да сазнаио, и ради нас и ради публике. С тога и молимо интерпеланта да нам онјавиузрок забране, ако му је могуБе, јер иначе тешко даБе мо га дознати, и што је лако могуБе, и нехотице у исту „погрешку« пасти. Из Винковаца добисмо брзојавну вест, даје тамошњи преки суд осудио на вешала осам равбојника, и да Бе се пресуда иад њима данас у једанајест сахати пред подне извршити. Ово је један жалостан доказ још жалоснијег моралног стања у томе крају, где се заистанеможе реБн да нема у сваком месту цркве! Број 11. нашег листа, који је био експедиран у Јарак преко Митровице, враБен нам је натраг без да је био стнгао своме определењу. На атреси видимо из поштански жигова, да је путовао у Ириг и Темерин (!) и да је искиБен знацима питања (??) који показују да поштански чиновници нсзнајугдеје Митровица. Дакле има и таки чиновника који ни поштанску картуиокодину од неколико миља невнају ?!

Н О В И Ј Е.

Кнез црвогорски захвалио је Србијина њеном активном енергнчном учешБу у Подгорнчком питању. Скупштина у Веограду примила је преддог ратног министра, да се страже на граници земаљској са орЈжјем и џебаном снабду. Предлог једног члана скјпштинског, да се за политичне кривце уведе порота, упуБен је одбору за устав. На конФеренцији у Карлсбургу закључилн су Романи, да при новим изборнма посланика не држе се пасивно. Ферман султанов нареБује, да ее Хиршу преда у руке израда свију жељезница турских. Секционн саветник Кршњави наименован је од бана за владнна комесара прн рештаурацији осечког преставништва и магистрата. Глас, да је краљева војска освојила Естелу непотвррује ее; Карлисте освојише у рупуској изгубљено земљиште, а краљеве трупе напустише Зарац и Гветарију.

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ“. Пешта. 30. Јануар. Данас иовеликом већином примљен генерално буџетски предлог, Бито изјави, да усљед променуте партајне ситуације мора круни извештај поднети; с тога су саборске седнице одгођене до решења кризе, којој се резултат неможе предвидити. Андрашијевци противни су да Шењеји добије председништво владе у своје руке; Деак препоручује Гиција за председника будућем министарству. Међу тим је засад изглед коалиције без Лоњаја, вероватноса Славијем као председником или ВенКхајмом, а Шењеји да буде Финансије, Тиса унутарњи, Гици министар правде. Костић јуче одговорио Паулеру, приметио Шењеју и Тиси. Милетић и Бабеш данас у кратко изјавише да пристају уз Политов предлог, одустав због велике навале за сад од већег говора.

КЊИЖЕВНА BECT. Сад ce опет може добити: OP AO ВЕЛИКИ ИЛУСТРОВАНИ КАЛЕНДАР ЗА 1813 ГОД. Препродавци „Орла** добиБе 12 новч. по комаду рабата за то, што се календар одоцнио, а ради сио да бар трошак подмиримо. Ко би још рад био ia готов новац илн у вомисцју да добије „Орла“ нека се обрати „Српској народној задружној штампарији у Н Саду. ИЗДАВАЧИ ОРЛА.

ПОЗИВ ИА ИГРАНКУ што је прнрерује женски одбор у кврист српеком цародпои позоришгу у суботу 16. (27.)«ебруара 1875. у Новом Саду у дворани позориштној. Удавна је цена 1 Фор. а. вр. од особе, а о дану игранке и на касн 1 ф. 50 н. а. вр. Према лепој цели прииају се и добровољни прнлози с најве Бом благодарношБу. Улазнице се продају у трговинн: браБе М. ПоповиЕа, Ј. ЈовановиБа и друга, Јов. ПурчиБа и Леониде Стерије. Жива жеља да народном позоришту, тој жнвој школи за ширеве просвете меру нашим народом, у овим тешким временвма по својим силамаупомоБ притечемо, здрухила нас је иналожиланам је и опет родољубну дужност, да овај позивиздамо, па се тако надамо, да fie тај наш позив наБи свесрдног одзива код сваког, ком напредак нашега народа на просветном пољу заиста на срцулежи. У Новоме Сзду 20. јднуара 1875. МарнЈа Максимовмћка. Милица ЈоваПоћвћка. Анка Камберка. Амал. Стратимировићка. Мнлица Јојкићка. Јелена Натошевићка. Јулка Поновићка. Катица МавоЈловићка, Минодора Политовица. Анка Навловићка. Јуетина В. Поповићка. МармЈа Туроманова. Нана Натошевићка. Анка Манојловићка. Добровољии прилози на горњу цел: 1. Наиа НатошевиВка поклаља 1. сто постављеп за 30 особа и искићеи разноврсниж ђавонијама и добрим старим вином. (Овај fie се сто на игранци завреме одмора изигра-

вати.) 2. Анка Еамберка 10. «р. З.Милица ЈовановиБка 5- «р. 4. Амалија СтратимировиБка 5. «р. 5Јелена НатошевиБка 6. «р. 6. Катица МанојловиБка 5. «р-— 7. Анка ПавловиБка 5. «р. 8. Марија МаксимовиБка 5. «р. 9. Јудка fi. ПоповиБка 5. «р. 10- Анка МанојловиБка 5. «р. 11. Милица ЈојкиБка 5. «р. 12. А. ХаџиБ 5. «p. 13. Миша ДпмитрцјевиБ 5. «р. 14. Светозар КрестиБ 5. «р. 15. Корнел ЈовановиБ 5. «р. 16. Јован ЈовановнБ 5. «р. 17. Јован БурчиБб. «р. 18. Тјока М ПеповиЕ 5. «р. «р. 19. Јован БошковиБ 5. «р- 20. Јован Петар ЗвекиЕ 5. «р. 21. Пера Гелишб вуиата свеБа и 5 «уната петролеја. (НаставиБе се.)

ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. По треЕи пут отвара се стечај на упразњено учитељско есто у Мошорину у Бачкој дијецези. Плата је учитеља 360 «ор. у новцу, два хвата дрва, сламе за огрев, слободан стан с баштом, и 1 «. од погреба, кад во захте учитеља. Осим прописани школски дужности дужност је учитеља у црвви појати.’ Рок пријаве до 16. вебруара по ст. календару. У Мошорину 11. јануара 1875. СТЕВАН МИЛЕТИБ, 3—3 председник.

ст е ч А Ј. Н« упражњепо парохијеко место у Бевман-ПетровчиБу овим се стечај отвара. Проситељи вмају молбе сиоје са пувим иснравама снабдевене до 20 вебруара о. г. консисторији овој поднети. Ие седнице конзисторцјалне, у Карловци 16. Јан. 1875. год. држане, з-з КОНСИСТ. АРХИД. КАРЛОВАЧКЕ.

ЗА ПОРОДИЦЕ. Препоручуј емо оледеБе вроте теЈева, особитог квалитета и по најумеренију цену: Породични теј 1 fil бечке мере 3*/, «. а. вр. Царски меланж 1 «1 бечке мере 4 »ор. Московекн меланж 1 бечке мере 5 eop. ЈамеЈка рум % маса 1 «ор. 20 н. Јамајка рум '/, маса 1 «ор. 50 н. БрааилиЈански рум 1 мас. 1 «ор. Холандски пунч-есенц вел. бутела 1 «ор. Ценовник шаљбмо по жвљи безллатно, ствари шаљу се илн поштом, иди лаБом, или жељезницом у наточ. Dietoieh А Gottechllg, k. k. Hof- Thee* & Rumhandlung l(h—10 I¥. Weitoprgasee Цг, if.

1 ПРВА ВАЧКА трговачка и проиетна банка | 3 УНОВОМЕСАДУ | ј установљава на основу §. 1. налазећег се у додатку правила 2 њених један особени завод вересионички којега чланови је< дан за другог јамче и који на то смера, да члановима својима S ј кроз уживање вере унацређење радње свакога појединога Ј Ј олакша. < Чланови могу по §. 2- само житељи Новога Сада бити. К Чланови тога завода могу зајам на њихове менице узети Ђ али те исте менице несмеду на мање већ ф. 100, и не £ < преко три месеца гласити. Ј Ј Прва бачка трговачка и црометна банка позива даклем 3 са тим обитеље Новога Сада, који се томе заводу прикључити R 3 желе да подпуно исписане молбенице које се у нашем заводу добити могу својеручно подписане поднесу. & < Нови Сад 6 оебруара 1875. УПРАВА. Б

позив У ДРУГУ РЕДОВНУ ГЛАВНУ СКУЦШТИНУ .МЧМТIП нпционицг која ће се у сместишту цавода 15. (27.) Фебруара т. г. у 9 часова пре подне, ПРЕДМЕТИ СУ СЛЕДЕIШ: 1« Годишњи иввештај о радњи друштвеној; 2 . Полагање рачуна са извештајем годишњег ревизионог одбора и одобрење на рад годишњег управљајућег одбора; 3. Располагање са чистим добитком; 4. Ивбор председника, увравитеља, одборника, ревизионог одбора за годину 1875 и два члана ради оверовљења запиеника. У случају пак, ако би преиначени устав од владе одобрен био, тада ће се обавити конституисање по ново-одобреном уставу; 5. Одборски предлови на главну скупгптину упућени; 6. Предлози појединих чланова, који су у смислу ’уетава на главнт скупштину упућени: ’ Ј Сваки деовичар, има по уотаву §. 59. своју деоницу, ва четир дана у заводу показати, урачунаваЈући овамо и сам дан скупштине У Ст. Бечеју 12. (24.) јануара 1875. „Председништво«.

Д°«*еподписани препоручуЈ е сејаљака, које на стоваришту у Ст. Бечеју има, и то IИ|ш| К °Ј С па ? а Ј у ’ 11 КO Ј е бвз паран»а сеју; млинова ручних, Ј иза тегле^у снагу, који све I е врсте брашна и прекрупу меД ал>е joni машина, што V iF ’®. сте жито од кукоља - Как ° сејал.ке тако су и млинови || на бечкој светској ивложби р награђени великом златном медаљом. Угљеша Квварић, . 6 ~ __ . с? Ч>и Вочеј у б^ ко ј.

ВЛАСТНИК ДР. СвЕТ. МИЛЕТИ6. ОдГОВОРНИ УРЕДНИК СтЕВАН Поповић. ИзДАВАЛАЦ „ЗАДРУГА ЗА СРП. НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ I7 СРП О К А НАР ОДНА ЗАДРУЗВНА ШТАМПАРИЈА.