Застава

8в сЈедне стране ниЈе абдикавиција НОГО СЛOГB, с тога је најбољи пут, што га иииистар предоедник предлаже, јер само тако не би било абдикације. Ченгери и Ададар Молнар вотирају буџет, само ради тога, да ее посведочи, да странка постоји. Председник Горове изјављује да је странка скоро Јвдногласно закључила, да се буџет вотира и узела на знање изјаву министра председника о систирању шпецијалне дебате.

УГАРСКИ САБОР.

• (Свршвтак.) * Ја примеБујем још и то, да, ма да држнм, да је абнормно ставе то, што сабор нерешава о великом двлу ивдатака аемаљских, да неузимам да је то главан узрок нашој Финансијалној невољи, нити мислим да је измена те тачке најглавније средство ва помоВ. (Живо одобравање.) Ја велим, да ја то немнслим; а зашто не? Јер, кад се промислимо, кодику своту репревентује оно у нашем великом демцнту, што су делегације вотирале, а колику опет оно, што је угарскн сабор вотнрао, онда немогу затајати то уверење, да под притиском тендеиције, која је ових прошлих седам година вдадала, оне своте не би ни онда мање биле да их је сам сабор одобравао. (Тако je! Живо одобравање.) Поштовани доме! Да ниједна странка ни један човек напуштањем принципа и свога становишта није кадар помоВи то се даде доказати небројении примервма из историје; но ja се позивам само на нашу снтуацвју и ова докавује, да кад ко напуштањем својих принципа у акцију ступи, па ма да то нечининз славољубља него као брижљив патриота, што је ево пред нама случај, да јета његова одважност на сваки начин жртва племенита, али за државуизгубљенажртва. (Општеодобравање.) Што се тнче рвФорме ууправи, то сам уверен да није желети, да се муниципални чиновници небирају него наименују. (Одобравање с лева.) Треба наБи лека злоупотребама при ивбору, могу се наредбе о квалификацији изменути ако се муниципалним чиновницима веБи делокруг даде, али ја небу да се и сам ивбор уништн. (Живо одббравање с лева.) Ја знам да богме, да је у Бнглеској самоуправа поверена чвновницима који се небирају, али овде је и то с правом наглашено, да ми у нашим инштитуццјама несмемо копирати, него се држати хисторична развнтка, а коднас је хисторичан развнтак сасвим другчији него у Енглеској. Но ја и с тога неби укино избора, јер неверујем, да бн бирократизам тиме ослабио, што би поред бирократизма код централне управеувелиибирокративам у жупанијску управу. (Одобравање с лева.) А то мора бити, да наименовано стално чиновничко тело постане бирократеким Фактором. У Бвглеској непостадоше наименованн чиновницн бирократе с тога, што не вуку пла Ту. С друге стране држим да је нужно да постојн хармонија у свима струкама жупанијске управе. Жупани, које влада наименује кадри су иввести ту хармонију. (Одобравање.) По моме схваБању може се контрола боље него довада држати, кад ивабрана аутономна тела, контролишу владине органе, и кад' се делокруг великог жупана рашири у контроли према изабраним чиновницима. (Живо одобравање с лева.) Што се тиче правосудства то сам уверен, да нас је јашење на теорији у принципима скупо стало. (Смеј с лева.) Време je веђ, да ее окренемо натраг. У раввитку принцвпа, који је сам џо себн ваљан, у оделењу правосудства од адмннивтрације ишли смо тахо далеко, као ви једна држава, и какав је успех? Данас се са свнју страна тужеда је правосудство горе, но што бешв, да милнонеи милиона више кошта, н узпут речено, ма да су навменовања гомилама из руку човека потекла, хоји је толико уважен, да је данас на челу влади опет нико и непомншља да брани та наименовања. (Смеј с лева.) Но 1 ја Бу бвти правичан и додати да ма ко тахо гомилом навменовања вршно, неби никако могла боља бити. Ја дакле велим, оканимо се претеривања са теоријом и допустимо, да они органи, којн се са управом баве, могу до извесне своте и сураје бити. Ја додајем и то, да у свакој струци па и у заједничким стварма ваља да штедимо. (Одобравање.) Но ако влада своју дужност у томевршила б УДе што до сада нвје то држим да се и и о садавем начину даде уштедити. (Одобравање.) Али ја и то привнајем, да се отуда многом не наДам, јер колихо је жалосно, што народИ у Европи те Рају таку политику, да морају држати велику воЈску, која материјалну снагу ввију народа руши, го ја ипак, хад би се с друге стране предложило» да се наша обранбена снага у толико рехуаујв, да нестане иаше безбедности, не би на то пристао. (Живо одобравање.) Пошто ово напред рекох, (чујмо, чујмо!) хоВу у кратко да аналишем стање наплх странаха, (чујмо!) Годвне 1867, хонштитоваше се странке, да не рехнем искључиво, алн поглавито на темељутоме, хакав је положај која узела према вак. чл. XII. од године 1867. Ја сам далеко од тога, да то недр-

жим за неоправдано. Оки, који тај базис створише сложише се да га бране. Исто тако стоји ито, да смо се ми у надм сложцли, да fie мо моВи тај базис ивменути, пошто држимо модалитете који су тамо утвррени ва хрраве. Мене руководише поглавито два мотива. Прво ја то не поричем надао сам се даВеземља дати веВину тима назорима, да би се акција у томе започети могла. Друго, надао сам се, да Бе они, који држе да је добар XII. зак. чл. одгодине 1867, но који за хррав држим, колко дуго на влади били бар вемљу морално н материјадно унапредити. Но немогу порицати, да сам се и у једном н у другом преварно. Али сада није време за пребацивања. Ја истина велим, да j'e главна сметња енергичној акцији по плану стање страначко, алн еада се пита, шта да се чини, кад је зло веВ ту. Мој врло поштовани посланички колега Брнеет Шимоњи споменуо је, да су одношаји страначкн врло хррави, да многи истичу своју партајну корист пред земаљску, да није иикаква немогуВност, да је ко, ако се уверио, да j'e досадањи пут своју партију напустио. Ја му дајем сасвим ва право у теорији, но теорија кад се далеко тера, можеопасна бити, јер позивање на измењено уверење могло би бити застор сујети xoja задовољење очекује исто као и повреsеној. (Тако је! с лева.) Алн код нас није ситуација така, Јер ни једна странка није уверена о томе, да је темељнакоме се конштитуисала, хррав, шта више она страна (десна) држи још и данас да je коректно, да се све одредбе законског чл. XII. од г. 1867 одрже, а ми и сада желимо, да се неке наредбе у њему измену. (Алек. Чанаднвичеу реч: све! Чујмо. Чујмо!) Пошто је ситуација така и пошто нико неВе да изневери или напусти своја начела и да држи да се не могу остварити што ив тога истог узроха и ја за себе велим (опште одобравање) то ако хоВемо зло да уклонимо, има само један начин, а то је да један другог непитамо: каквог смо мишлења о питањима будуБности него шта мислимо о горуВем питању у садашњости. (Живо одобравање.) Тако Бе се, ако не одмах, а оно за неколико година много уштедити, и уједно долази народ у тај положаЈ, да Бе осе Вати да му је лакше, знаЈуВи да fie му се његове ствари на истоме месту и ако добро nofie, на своме дому и с малим издатцима решити. Ја морам приметити, да јарадо у помоБ узимам и интерпелациЈу примирителних судова, но мислим, да се не може све на тоослонити; јер ма да би и постали инштитуцијом за живот, кад би им се саравмеран делокруг определио, то се ипак морам плашити, да не би било довољно чланова за то, ако неби неке административне чиновнике са влашВу прнмирителна судца снабдели. Говорник је за целисходно групирање жељезница. Он није за то да се државне жељезнице под аренду дају, и на то пристаје само онда, кад друге помоБи нема. Но хоБе да се најnpe покуша не били садашња управа чиновничка могла наВи пута како би жељезнице доносиле привтојну корист, а ако ови то нису кадрн, онда да се даду жељезнице под аренду, а арендатор да није дужан уиети садаЊе чиновнике, који су похазали, да су неспособни. 0 савезу трговинском и царевинском говори Тиса: Ја сам ваида па и данас пријатељ принципу слободне трговине, и тражим иввор нашем влу не у том што нам тргсвачки уговор служи принциny слободге тргсввне, него у томе што је, тако удешен, да ми отуда ни- једне користи од слободне трговине, но све зло њено добивамо, без чега није ни ова као ни једна друга инштитуциЈа. Ја изјављујем поштовани доме, да сам готов са тога гледншта да би могли наш индиректан порез у корист државне благајне уредити, поравнање учинитв, ја и желвм да се погодба подтим условвма учввн али тако да ипак остану заједничке царинарске мефе. Но ја сам да ивјавим и то, да у томе неочехиваном случају, да се правнчне жеље земаљске на други начвн неби могле испунити најпосле у XII законском чланку од г. 1867 уздржано право, право подизања царинареког ватвора употребити се мора. Укратко ја желим, да се одржи царинарски еавез, да, ако је могуВе посто)’и на темељу слободне трговине заједнички царевински предео, али само под тим условом, да се поједине одредбе правично удесе, да не би и даље Угарска туs порез плаБала.(Живо одобравање с лева и с десна.) Што се тиче питања о банци а о другим питањима можда неБу шпецнјално ни говоритито велим да се ово, као што знам, многима допасти неБе (Чујмо!)да ја држим да је кориснији поравнање н измирење са онвм, који нам је најближи, него непрестани рат. У томе случају и у свима приликама, држвм да је само така банка кадра интересе земаљске задовољити која неВе само по имену н взгледу него баш у ствари слободна бити. (Одобравање.) То су питања, за хоја мислим да се могу мо млану брзо и вз основа решити, ако се иа темељу истих групирају они, који су у томе сложни, ма не имали на то шпецнјалне пуномбБи. (Одобравање.) т Мој је назор то, да га још једном кажем: не. плтајмо једав другог, штамислимо о пвтањмабу

дуБности, поштуј'мо узаЈ*мице уверење Један другог, неиштимо, да овај одустане од тога, да своје уверење, кад буде време тоие оствари, него гледајмо и питајмо ко се с нама слаже у питању што горе, латимо га се и решимо га, (бдобравање). И тако неБемо сви у Једноме стану бити, и ту има доста нростора за посебична мишлења но која год мисао у веБини била биБе кадра поБи нато, да реши питање. И још би на нешто указао поштованом дому. (Чујмо, Чујмо!) Ја то отворено кажем, како члановима поштованог дома као и синовима отачбине, да они који хоБе да чланак XII од г. 1867 остане онако хао што јесте, помисле, да ако идаље земља у овом замршају остане, ако се ФинансиЈски и административно не уреди, да они неБе моБи одржати базис чланку горњем. (Одобравање.) Тог Бе базиоа нестати, но не, да се тако измене као што бн ми желили, него тако, како нико меру наша не би желио. (Истина, тако је.) Може се дееити, да Бе мацарски народ дугом борбом што неисчекујем од његове cpefie него од његове дурашности - и у томе случају свој положај стари извојовати, али само по цену толике патње и жртве. Ако на то помислите неБете са догматичнии захтевима порицати могуБност решења. (Тако је! Права истина). Ја то препоручујем пажњи вашој и пажњи свију оних, којн смо уверени, да, ма да, уз одржање свезе саземљама, које имају е нама ваједничког владара, та питањаваљало би другчнјеи више у интересу наше отачбине да се реше и ми ваља да помислимо,дамогуБност тога решења, ако и не данас, а оно у будуБности од тога зависи, да буде овде консолидоване државе са уререним Финансијама. (Бурно опште одобравање.) Пнти Бете ви, нити Бемо мидобити штожелимо, ако иштуБи један од другог оно, штонијеможно, учинимо да буде немогуБ размршај. (Одобравање). Ја то не знам, поштовани доме шта Бе бнти, јер време је скупо. Ја желим, да о томе у овоме дому просудимо, ако се то овде не може, оида иека то просуди народ, који Бе скорим изборима о својој судбини решавати. Са том последњом одлуком, јамачно Бемо се морати задовољити. Ја сам реко, што сам, као што мислим, помоме положају морао реБи, држеБи се песникове опомене: »домовину изнад свега«! И сада, вавршујуБи своју беседу, седам са уверењем које умирује, да сам оно учинио, што сеу битци код ТраФалгара од Бнглеза искало. Ја сам учинио своју дужност. Алгернон Бети чита Тисин протупредлог. Погледом на то, да и влада признаје, да се у буцету од ње поднешеном јошдаде брисати, и да се адмииистрација и уопште земаљска управанеповреди, чиме је Фактично доказано, да није дорасла највишем задатку у данашњим Финансијским приликама, цели ради које се и конститунсала: да у државном газдинству уведе штедњу; да је само она влада, која xofie својој задаБи да одговори, у стању у штедњн до крајње међе иБи, јер њој само стоје потпуно дата на расположењу, а да то није кадар ни одбор саборски ни сам сабор учинити код буџета који на погрешном неоснованом темељу отоји. да се од владе, који је такав буџет поднела не може надати, да Бе у ексекутиви, колико јој то законити делокруг допушта, по путу штедње иБи, нити да Бе буџет за прву годину по овој на основаном базису зготовити и издати оне веле* важне наредбе, које су нужне за уређење државног газдинства, и да би напослетку био поступак, који се неда оправдати, на основу таког буџета, који Финансијском стању не одговара терет граранима повишаватн, предлажем, да сабор супрот предлогу Финансвјсхог одбора изјави, да овај буџет не увнма ни за основ спецвјалној дебати. Предлог је потписао Тиса са још!4 својих другова.

Д о п и с и.

(Т. С. В.) Беч, 25. јан. (6. Фвбр.) (Државоnpaeua опозиција у рајхсрату. „Умерењаштво." Цаpeeo путовање у Далмацију. Процес Из француске, Hoeu устав. Проглашење републике. Валонов предлог.) Одпре сам казао, да Бе државоправна опозиција у рајхсрату ОФенхајмов процес употребити на згодан начин, те како би владу и противничку странку на одговор позвали у ствари прашког м хабруса.“ 0 томе је свуда говора било и по томе смо тврдо држали, да fie опозвција у акцију ступити. Но ми се јако преварвсмо у рачуну. Оповиција се и немиче; она као да преживље и као да нема времена, да се у овои тренутку с таковим стварима бави. Ми ахо и неможемо одобрити што оптужени ОФвнхајм сву кривицу баца на министра Банханза и што хоБе овога да обеди, да се је исто онако корнстио као сви други, почем је мивистар Банханз опште припознат као ваљан и поштен човек, то смо ипак желили, да се оно што је чинио у интересу владином и партајном дакле у витересу данашње сиетеме обелодани н расветли. У личној етвари неможемо нити смемо Банханву ништа вамерити, али -у ствари политичној, де је радио у внтересу вла-

дином н у интересу партаје, која према нами стоји, у таковој ствари неможемо одабрвти поетупак нити Банханзов, нити владин, нити поступак партаје, која је влади све то повлафивала. За то мишљасмо, да Бе опозиција схватив своЈ згодни положај у овом тренутку сва средства употребити да колко толико своје противнике немогуБним учини. Но »активиа* је опозиција ову прилику пропустила и тиме засведочила, да није дорастла за посао, кога је на се примила. Паснвна опозиција у Чешкој, којој су сада једина средства .протести“ и »дехларације“ па j'e знала садањи положај државе на Финанцијском и народно-привредном пољу употребити као оружје против непријатеља, и чини нам се да је тим оружјем велике непрнлике нанела противнику. А камо да је још „активна“ оповиција у акцију ступила. У опште се примеБује да су господадесничарнјако попуотљиви поетали и да еу заборавили на положај, што га у рајхсрату заузимају. Сумњамо да Бегоспода на десници икада што постиБи попустливошћу и умерењаштвом. Овде се ва иввесно држи, да Бе цар у течају иду Бег месеца у пратњи министра председника кнеза Ауерсперга, заједничког војеног миниетра Колера и неких виших миннстаретвених чиновника у Далмацију путовати. Дубровнички дописник „Аугсбуршких новина" довнаје, даБецаранаовом нуту и син његов надвојвода Рудол® пратити. ОФенхајмова парница траје сад веБ б недеља, и сав је ивглед, да Бе још две трајатн. Сведоци су преслушани. ИдуБе недеље отпочеБе пледоаје тужиочев и браниочев. Још се незна, какав Бе бити резултат ове парнице. Неки су aa ОФенхајма, други опет против њега. Бранилац др, Најда добиБе за овај процес, ма он како испао, 75.000 форината; а у случају, да се парннца у користоптуженога реши: 125.000 Форината. Исти је бранилац пре парнице добио 500.000 Форината, да може с њима у интересу оптуженога располагати. Отуда су многи листови задобивани а многи веле, да су и неки сведоци, који су у ннтересу ОФенхајмовом исказивали, првмалн „потпоре“ из ОфенхаЈМОвог „диспозицијоног Фондал У Француској је са једним гласом веБина републиканска деФинитивно проглашена. Надневном реду стајаху такозвани уставни закони. Левица реши, да за ове ваконе гласа, пошто је увидела била, да само још на овај начин може очувати републику. Члан десног центрума Валон стави том приликом предлоге, који смераху на проглашење републике. Аманд ма,штога Валон ставио беше, гласаше: »Председника републике бира посланвчка куБа и сенатл Taj' је предлог примљен са једним гласом веБине, и по томе је реиублика у Францувкој eopмално припозната. Остали су чланци новога устава тако!)е добили санкциЈу већине, која се овај састојала из левичара (свих Фракција) из левог и десног центрума и неких монархиста, којн се бојаху бонапартистички агитација. Н. У Сомбору 20. Јануара. Овде у Сомбору постоји »женско друштво за мађарско-католичку сиротињу и сирочад.“ Овакова су друштва благодат по места у којима се находе, само кад би променула горњи наслов и казала „за сиротињу и сирочад без равлике вере и народностилЈа сматрам у замисли таког друштва увек племенитост и кадар сам јој се дубоко поклоиити. Ништа племенитије неможемо наБи, до помагати сиротињу, а особито сирочад. Јер данашњи материјалан и деморалан свет, тако је дубоко пао, да је се одиста у чуствених људи и морала она горка и јадна мисао и изрека породити: „Кад маленој деци умре мати ил отац, боље их је с њима у гроб турити, него оставити да се пате.“ Но да видимо да ли и овде код овог женског друштва провирује мнсао племенитости ил нечег другог. Није бар статистичка тајна, дау Сомборуједва 100—200 породнца има. Но кад се то друштво увтановило, таднебеше ни разговора о тој цели, веВ ту беше код сваког члана општа цел пред очима. С тога беху у друштво ступиле женсквње разних народности и вере. Али при конштитуисању, ивмете се згоднии cdup de main-ом у горње, што Је за собом повукло да многе женскиње иступише из друштва, а многе ив скромне стидљивости прогуташе неповољности остздоше у друштву. Но кад је то друштво видело, да је ностигло своју цел, оио поре на остварење, н беше тако безочно да не рекнем безобравно, те поре да од Срба на ту цел прилоге нште н у чланове уписује. Па многа српска крајцара паде на ту цел ал нек је проста. Но нароше се боме који исвоје скромно личво учешБе понудише. А шта рече Једна богата удовица католичкиња мати, чвја су деца по оцу правоолавна, кад и њу прилогом и чланством понудише: „Видим да се овде само сиротињн н сирочадма ове вароши жели помоБи, а ja сам мати праеослаене еирочади, не могу дакле матерње чуство преломнтн и крај своје сирочади, туЈој делитил Дакле клин клином. Српкиње пак ни су билеу стањуса малим изуветком то одговорити. А имају и сувише своје