Застава

ЗАСТАВА

БИРАЧИМА НА БИРАЛИШТЕ.

Избори за уг, сабор обавиће се у целој Угарској између 1, и 10. јулап.р. изузимајући оне муниципије, које са спремама и изборним листинима још готове нису, те ће доцније, од прилике у августу месецу бирати. Међу овима је и бачка жупанија с изузетком сл. кр. вароши, У нашим крајевима избори падају већином на Иван-дан, у први уторак, б.јула п. р. Истина невидимо никакви нарочити припрема за то са србске стране, али не сумњамо да се у тишини ради и спрема све, што је потребно, да се нашим кандидатима осигура победа. Ваљда су се за ово десетак година, у течају трију избора и наши сународници извечбали, како ваља организовати се и радити. Не сумњамо, да ће Срби великом већином бити једнога мишлења и гласа, али је главно да бирачи буду на окупу и на биралишту. Ту се иште највећи труд, особито кад се узме, да је овде онде већ и време жетви приспело. Знамо, да је у овако доба године сваки дан драгоцен тежаку и економу, али је драгоцено и право бирачко, а што је још више, драгоцен је и народни интерес, коме се за љубав то право врши. Грађани имају једанпут у три године дана да се потруде на биралиште, и народ може од сваког појединца и појединце с правом захтевати, да сваки Србин ту своју дужност савесно и тачно изврши, * нарочито онде, где је изгледа, да се са Србином кандидатом продрети може. У нае Срба извор је многоме поразу то, што ји има, који мисле: може бити без в>ега, неће стојати до његовог једног глас*; али на жалост млоги помисле тако за себе, па резултат буде, да паднемо, и то Кадкад у мало гласова, н. пр. у бечкеречКој жупанији једном приликом са 3. гласа, У вароши Бечкереку у најновије доба са једним гласом. 0 тога нека сваки појединац добро про Мисли, да би и његов ј°дан глас, или не Колико гласова подобни немариша, могло ос кудевати за победу србског кандидата.

Ово ваља прваци по местима и селима да бирачима нарочито предоче, и на срце мету, r Морамо приметити, да у нас апатија, немар све већма овлађује. Боље то пре штете приметити, признати, и свет наш опоменути, него већ кад касно буде. Не одустаје се од ствари и правца, али нема пређашње воље и окретности. Има томе више узрока. Један и то понајзамашнији узрокје много годишња неродица, оскудица и невоља. Весело срце кудељу преде, вели пословица наша. Али то не разјашњава све случајеве, а нарочито такове, где посао, као што је избор, није дуготрајан, него стаје бираче дан, два, прваке неколико дана. Многи своју савест или туђ прекор ућуткавају са неуспехом. „Не помаже“, веле, и тим често не само себе, него и ДРУ ге обезвоље. Цlто се тиче неуспеха о томе смо већ говорили Успех у таким стварима не мери се годинама, него поколењима, а неможе се ни казати, да баш никаквог успеха нема. Није можда примерен труду, напору и жртвама али га има. Величину успеха не треба мерити само по својој жељи и нади, него и по бризи, и зебњи противника. Кад зајиста неби шта значило, и вредило, хоће ли колико, и какви посланика на уг. сабору бити од немађареки народности, па и од србске, нарочито народне странке, то ни противници не би тима изборима толиког значаја приписивали, и не би се тако упињали, Д* те изборе осујете. Угарска спада међу државе, који судбина по свом положају и броју становништва у обште, владајуће народности особито, многозависи од гласа, који имају у страном и великом свету, од кредита не само Финансијског него и политичног. Пештански листови радо представљају то страном и великом свету, да је Угарска унутрашње консолидована, да су све народности у њој задовољене, да има само неколико агитатора, „букача“, који се уплив и глас све већма губи, и који са угарског сабора све више нестаје. Како им је неријатно кад бирачи немађ, народности својим изборима страни свет опет и опет увере, да те народности још, и то не као слепа маса, и тесто за туђ хлеб, него као свесна народносна странка постоје, и да свој значај, своје име, своју жељу и наду обележавају и оличавају у избранимпосланицима; и како је истим тим нашим противницима немило, кад муњевити призори на уг. сабору страни и велики свет опет и опет опомену, да ту у Угарској има и Срба, иРомана, и т. д. и да Угарска неможе бити ни слободна ни јака, ни сретна, ни у свету уважена, док год из ње лиже пламен унутрашњег трвења и незадовољства. Један пут, и то не за дуго, мора доћи време, где ће уг. државници ово увидити, и у свој политични рачун увући морати али донде ваља да ми истрајемо, и да не ооудимо сами себе на ћутање избором људи, који ke на уг. сабору ћутати, или још и повлађивати онима, што нам народносном развоју на пут стају. Сабор је једино место, где народности устима своји избраника глас свој пред земљом, страним светом, и самом круном слободно, и под заштитом „неповредљивости посланика" подизати могу, и то било у виду жалбе и тегобе, било у виду опомене и тужбе. Глас са сабора чује се на далеко. Истина већина га претрпава, или надгласа, и чини се као да је све без успеха и користи. Али: „gutta cavat lapidem" кап камен буши. Глас тим путем допре и до престола, ком не може равнодушно бити постојано незадовољство у монархији; и ако већина сабора министра, или кога власника министар заједно са саборском већином тренутно заклони, ипак влада се за други пут узме на ум, или дотичним власницима разумети двде, шта ји напослетку снаћи може. Кад се од ти гласова на сабору не би зазирало, не би се сва ередства употребљавала, да србски народ не бирајући људе „без страха и трепета,“ сам себи пред светом локот на уста мете.

Осим тога у данашње је време рад на јавноме, анарочито наполитичномпољу Србину могу ћан само под заштитом посланичког имунитета, посланичке неповредљивости. Тиме истина није ко сачуван од сваког прогона, али посланика текнеможе полицајна власт онако на сумце, по вољи, по ћуди, за јаку уватити, и „под локот“ метути, одкуд после неколико месеци може као невии да изађе, него тек мора имати какве такве Форме, каквог таквог основа, Јер сабор ма како иначе спрам поједини личности био разположен, не еамо у интересу свога достојанства, и образа пред страним светом него и по ономе: ~Hodie mihi cras tibi“ данас мени сутра теби, принуђен је ипак, Д*буде бар противу полицајне самовоље према посланицима на опрезу. Избор дакле раденика на јавном пољу за посланика на уг. сабор значи не само то, да Срби не мету сами себи локот на уста, него да и своје раденике на јавном пољу колико толико заклоне од полицајног и очевидно неумесног локота; значи омогућитијим или бар олакшати јавни рад. Да нису некиСрби имали послаиичког имунитета, бог зна, какав би крај био Мајтињивој доби. И тако бирачи Срби! ако и без заставе, али са зламењем родољубља у срцу, са ведрим и отвореним челом мирно али достојно ступајте на биралиште на уставни мегдан, где за три дана одсуђујете ко ће вас, ваше име и поштење, ваше жеље и наде, ваше потребе и право, ваш глас заступати на уг. сабору свему свету на видику, и србском имену, на дику!

НОВИ САД 17. јуна.

Н опет састанак трију царева. Цар руски саста</ се са царем нашим у Вајперту у Чешкој. Састанак тај био је по свој прилицн у понедељник или уторак ове недеље, јер Цар наш крено се у недељу 15. о. м. да дочека цара рускога. Доцнијо састаБе се цар наш у Ишлу са царем пруским. Цареви пруски и руски долаве дакле на аустријску вемљу на састанак. Што цар руски у Чешкој се састаје са царем нашим изводе отуда листови славенски, да Бе тај састанак донети ивмену садање системе, те да Бе Сдавени једном добити оно што им и по умној и матервјалноЈ снави и по бројуу Аустрвји припада. И ми би ув ову комбннацију пристали да се цар наш несастаје уједно и са цареи 'пруским, те отуда изилави, да се на тнм састанцима о веБем чему, о Европи самој ради. Шта се ради, то Бе време показати, ва сад је доста то што севна да ти учестани састанци нисуради просте госбе и тога ради, да цар један другог види. Пошто Бе за неколвко дана скоро у чнтавој Угарској ввборн се за сабор обавити, то су сада припреме ва исте ивборе у највеБем јеку. Но и у Хрватској, ма да fie избори много доцнвје бити силносе ваљулало ивборно кретање. 8. о. м. издаоје бан наредбу да сетек именују средишњн ивборни одбори, али веБ листови хрватски нарочито они који уз оповвцију држе живо пишу о избори а вође журе се са припремама за ввбор. Еако ствари стоје борбеБе жестокебнти. Влада се узда усвоје присталвце, у што она читав народ броји, али на сваки начвн рачун Бејој се помести. „Приморац“ изриком каже, да БеПрвморје изабрати само опозвционаре те да не прима кандидата од анонимног централног клуба у Загребу. Др. Маканац има доста својих првјатеља у народу хрватском а има их и у вароду српском. Опозвцијн много Бе помоБн и то што Словенци, који су суседи Хрватима морално је подпомажу нападајуБи у „Словенском народу* на владу и саборску веБину, која је по речма поменутог листа протвв Макавца, који је дигао у вис славенски барјак, играла жалосну улогу мацарског полицаја, и којаје од страха од Маџара главу ивгубила. У Тиролској била је почела се опозвцнја цепати твме што се почела склапати нова католичка државна странка. Била је заказана и скупштина те странке но нвје држана, те се мисли да је наново се сложила. У Далмацији, де је због царевог пута омравз взмеђу Срба и Хрвата, и Талвјана дотле порасла да је до крваввх глава дошло и читава се вемља налазила у неком грознвчавом ст»>њу сада се мало по помало ствшава бура. Власт је начелника вз СкрниБа, који није одржао ред сбацила. То је задовољило народ и нека то исто власт у Спљетуи

У другнм неким местнма учинн па мир од ipaja на крај Далмације. У Пруској како je Бизиарк отишао на допусг, нису веВ више тако жестоки нападаји на католичко свештенство. Говори се, да у двору волу,што се Бизмарк уклонио а из тога што му је речено да доклемурок допусту неистече, неможе услужбу уЕи, јасно је, да није више онај свемогуЕи, који досад беше. 0 изборима у Угарској посепце имамо да вабележимо то, да влада садашња испод руке ради на томе, да што више њих од старих левачара буду изабрани, те се с тога, де год је деаковац истакнут за кандидата против љега истиче левкчар, ма да су о6оји једна странка „либерална." Борба ових жешБа је него између „либералаца" и Шењејеваца. То потвррује меЈ>у осталим и овај Фагт. У Пешти је кандидован против Јокаја. Јулије Штајгер. Овај последњи одступаод кандидације и ивјављује да то чини с тога, што je ванредна жестина шта више огорчење, једне странке према другој много јаче, него уонодоба, када су странке ради државоиравног питања подељене биле, те хође да дотле порасте, да Бе отуда квара бити цели, ради које је постала ®yзија. Жестину борбе измеsу странака показуЈе и то што је из Темишвара морао у Кереш-Ладањ отиби један баталион војника да мир одржи. До сада је истакнуто 480 либералних кандидата, 71 од крајње левице, 65 Шењејеваца и 13 народиосних. У Француској од неког времена све што се деси иде у корнст републике. Све су странке попустиле у томе, да се скупштина што пре распусти а то републмканци желе, јер се уздају да Бе нови избори ропубликанцима огромну веБину у скупштини прибавити. Још иде републиканцима у рачун и то, што су ројалисте равкинуле пријатељство са владом. То је било у седници од 11. о. м. када је са внањем осталих један члан ројалистичке странке генерал ди Тампа нападао на владу и на самог председника републике. Овај рече, да су монархисте Мак-Махона зато ивабрали ва главу иввршне власти, што су се тели сачувати од републике, а овамо исти кад је то постао, даде се извикати за председника републике, и да је одавна исти о томе снивао. Даље вели даје маршалова лозинка: „ту сам и не мичеи се с места," али кад се вели опасности тицало, онда се маршал није тога држао. Ако је због Седана цар крив, генерал је још кривљи. Лепа је слава ваповедати над 80.000 војника, гли онда треба код њих остати, па ма те ранили. Још је назвао говорник маршала сином једног емигранта који емигранте из других земаља ннтернира. Говор овај прекидан је опорим порицањем. Председник је говорника двапут опоменуо на ред иуз пристајање сабора за које само Наполеонци не беху, одузео му је реч. У земљи изазвао је овај говор велико огорчење протвв ројалиста и сви га скоро листови па и владини осуђују. Демонстрације католичке у Пемачкој ношењем литија, слављењем гоњенвх свештевика и т. д. до те су жестине дотерале, да је и крв саме властн потеБи морала. У једноме месту у пределу рајнскоме искупи се светина ноБу око 10 сахата почне певатн црквене песме и викати: жнвио „свети отац* а претити онима који с њима неБе. Градоначеоник оде да прочита светини наредбу, која то вабрањује, но светина навали на њега и на полвцаја, који је с њиме ишао стровали их на земљу и стане вх газити, те начеоника на пет места ножем избоде, и једва га спасу чнновнвци поштанскн. Тумултје трајао до 1 сахата ноБу и неби било му још крај, да није окружни судац позвао свештенике да народ умире и тек на овај позив заиру ови по народу те се исти развђе. Поред свег братимлења Цара руског са немачкнм неверује се у Русији сасвим у пријатељство немачко. То сведочи и борба чисто руских листова са листовимз, који у Руснји нзилазе алисупристалице Немачке. Такав је лист „Петерсбургер Цајтунг*. Овај лист напао је на „Голос", који препоручује да Русија ступи у савез са Еиглеском. Сада му Голос одговара и назива га уводом у средишту руског државног живота, па том приликом да би доказао да има право што сумња у пријатељство немачко додаје Голос, да онистина не жели, да се раскине савез трију царева, алида држи, да је нужно да запита, зашто Немачка оннх пет милнјарда, које је одувела ФранцескоЈ, на то употребљује, да на својим источнвмграницамасагради тврђаве, наперене против Русије?

НОЗИВ НА НРЕДПЛАТУ. Пошто крајем овога месеца излази рок свима оним претплатницима нашим, који су се за двечетврти или по године на „Заставу“ претплатили, то овим учтиво позивамо све досадање поштоване претплатнике наше, као и у опште сав читалачки свет српски, да се што многобројније претплатина овај највећи и најстарпји незавпсан политични лист српски с ове стране Саве. Како се лист никоме без изузетка не шаље, ко напред не плати, то обраћамо пажњу пошт. претплатника наших да претплату најдаље до свршетка овога месеца пошаљу,ако желе, да им у пошиљању листа небуде прекидања, и да се администрацији многе неприлике уштеде. Претплата се шаље наадминистрациј у „Заставе“ у Н ов оме Са ду, и стаје на четврт године 3 фор, а на ио године 6 Фор. а. вр. Као најудеснијеи инајјеФтинији начин за пошиљање претплате преноручујемо тако зване поштанске упутнице (Postanweisung) на којестари нретплатници нека само изволе просто прилепити адресу слиста,итако је на пошту предати. Ко се прими родољубног посла око скупљања претплате, томе осим срдачне захвалности дајемо на десетлистова једану награду илиlo о /° од скупљена новца. У Новоме Саду, 15. (27.) јунаlB7s. Задруга за срп. народ. штампарију као издавалац „Заставе“.

„ЗДСТАВА* 18ЛМИ трипут 1 недељи i w средом, петком и недездм. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угареку: S a целу годину 12 « О р. в » по године 8 а четврт године з в а један месец м “ За СрбиЈу: (у сревру.) Нагодину 120 гроша, иа пола године 60 г, В а четврт године 30 гроша чарш

БРOЈ 70 У НОВОМЕ САДУ, У СРЕДУ 18. (30.) ЈУНА 1875. ГОДННА X.

ОГЛАСМ рвчуваЈу се по 6. нов. од свак врств ов&ккх ситамх слова, а ва жигсв плађа по 30 новм. свакн пут. ДОПИСИ шаду се уреднмштву, а пред<иата и огласн адхинистраццјн „ЗАСТАВЕ* у Нови Сад, у дунавској улици. РУКОПИСИ нв враВају ce натраг. Појединв бројеви лиота у неоту могу ce добити по 10 нов. у трговинн Л>. Стевановиfia дбраКе М. Половиба код „црвене руже.