Застава

ЗАПИСНИК

XXVIII. седнице срп. нар. црквеног сабора држане у Ср. Карловцииа 4. јуна 1875. год. По прочвтању записника примеБује Стев. Брановачки на бр. 600 да је Н>ег. преузвишеност г. епископ СтојковиБ прииетио том приликом, да би требало овластити саборски одбор, дамохепотрошити колико треба за нове просторије за богословију. Усваја се прииедба Стев. Брановачког; у осталои се прочитани запнсник одоставерава. Молбу Тодора ГеоргијевиБа, да сејереју Петру ЈанковиБу изда иировина ив клирик. Фонда. Учитељски одбор јарковачки моли, да се учитељи развојачене крајине опросте учит. испита сомборског. Молба протопопијата мохачког за припомоБ некии општинаиа и редуцирање парохије. Молба протопопијата иохачког ради уведења протопопијатских скупштина. Допис кр. уг. министарства богочасти и просвете, којим седоставља протест неколицине свештеника управљен на Н>. Величаство против нових црквених админ. установа с молбом, да се исте униште, да се тај протест у колико није застарео, при дотичним расправама узме у обзир. Уступају се дотичаои одбору. Протест ц. кр. геиералног заповедништва у Загребу против посланика петрињског Гавре ВишошевиБа. СтавиБе се на дневни ред. М. КрестиБу даје се допуст од 8 дана. Жалба општине крушедолске против архид. админ. одбора. Молба неколицине Каменчана у погледу тамошњег Фонда за девојачку школу. Молба печварско-мечанске општине радн дотац. припомоБи од 400 ф. Мулба печварске општине ради припомоБи на издрхавање учитеља. Уступају се дотичном одбору, каиеничка као хурна. Посланик Свма КрестиБ ставља на Н>ег. Светост ову ннтерпелацију: „Је ли Светости Вашој познато, да се у општини Каиенвци дана 18. марта о. г. црквена скупштина у смислу кр. рескрипта од год. 1868. ставила н взборни записниксл. ади. одбору поднела знања ради као и то, да од 18. марта о. г. ннкаква црквена скупштина у Каменици непостоји, или не? Ако је ово Светосги Вашој повнато, је ли од стране управне властн учињен корак, да ивбрана скупштина што пре у живот ступи и рад свој отпочие, а ако није, је ли вољна Ваша Светост што пре нухдан хорак у томе погледу учинити? а ако све ово Светости Вашој познато није, је ли вољна Светост Ваша својим начином преко управних органа о свему томе иввествје и за охивотворење изабране скупштине неодлохно нухне кораке учинити и о свему сабор овај још ва трајања ове сабореке сеевје известити.« Интерпелација се доставља Њег. Светости. Подпредседник ставља на дневни ред последњи предмет последње седнице и то допуну проте БранковиБа. Прима ее допуна прото БранковиБа на предлог под бр. 571 из прошле седнице. Извештач дотац. одбора посл. Сниа КрестиБ равлахе »предлоге мзасланог по сабору дотац. одбора за провизију у погледу дотације свештенства." Прочитани предлови примају се за основу спецнјалне дебате. Извештач чита I-ву ал. прве тачке. Прота БранковиБ предлахе, да пре прве тачке доЈе овај увод: »Пошто се искуствои осведочило, да |е саборека уредба за дотацију од год. 1865. што је најв. решењеи од 10. авг. 1868. због непрактичности своје, није у свииа крајевнма и односно дијецезама ивводљвв!, са чега је ивмеру свештенства и појединих општина највеБе неспоразумлење и трвење наступило, и то донде, док

срп. нар. црквеин сабор у погледу овоие, неивмене поиенуту уредбу, ова провизија.« Прима се предлог проте БранковиБа и прочитана I-ва алинеја прве тачке одборских предлога. Извештач чита П-гу ал. прве тачке која гласи: Прота БранковиБ предлахе, да изостане. Др. МилетиБ, да остане in suspenso, а та да се расправи приликом дебате о тачци VI-oj. Прима се предлог дра МилетиБа. Извештач чита П-гу тачку која гласи: Прота БранковиБ подноси овај проту-предлог: „у оиим општинама, где је саборска уредба за дотацију од г. 1868. потврЈена, веБ у хивот уведена, остаје постојеБе стање н на даље до коначног и сталног уререња дотације." К. ЈовановвБ предлаже, да П. тачка сасвим изостане. МилетаБ предлахе: да изостану речи: „у споразуилењу с политичнои влашБу.« Прииа се предлог одбора с исправком дра МилетиБа. Извештач чита I-ву ал. Ш-Бетачкекојагласи: Посл. Ст. Чутурило исправља, да се после речи: »плату* уметне: „гsе то у духност политичких власти не спада.« Др. Н. МаксииовиБ, да се ночетак тачке овако стилизује »црквени одбори духии су распоревану и т. д. редовно скупљати и издавати. Према томе да се и друга тачка стилизује. Посд. Ил. БранковиБ подноси овај исправак: да ставка »да је духан админ. одбор на пријаву дотичног свештенства ва истеривање плате свештеничке по политичкој власти постарати се“ взостане и да до?е да је властно свештенство вамолнти непосредно политичку власт ва укупљивање духног парохијала.« Посл. Мих. Полит подноси овај нсправак: да се у Ш-ој тачци после „у противном случају" уметне „у колико политична власг на молбу свештеника парохијал истерала не би.“ Извештач прима исправак посл. др. Н. МаксииоввБа. Прииа се одборски предлог саисправком посл. дра Пике МаксамовиБа. Извештаччита 11-гуал. Ш-Бетачкекојагласи: Посл. Кам. ЈовановиБ предлаже, да сваалинеја та сасвим изостане. Нрииа се предлог посл. Кам. ЈовановиБа. Подпредседник Ст. Брансвачки затвара седнвцу и вакавује идуБу ва сутра у 9 часова пре подне.

Д о п и с и.

(Т. С. В). Беч, 11. (23.) јуна. (Повратак надвојводе Албрехта, Нови састанци. Раденички страјк у Брину, Могући исход. Међународни иоштански уговор, Публикација истог, Папинјубилеј, Антонвли, Бечни „Фатерланд.* Оријентални музеј, ђеографски конгрес у Паризу, ђеографска изложба, Са noзоришта’. Јоца Caeuh у Келни, Јеленскин ангажма. Одговор „Вијенцу") Надвојвода Албрехт вратио се са пута свога по Немачкој и одиа је, чимјеприспео, цару реФерисао о посети, којује учиниокако у Иргенхајму цару руском, тако и у Еису цару немачком. Ревултат путовања Албрехтовог био је тај, да Бе се цареви опет састати, и то цар руски са царем аустријским у Комотави у Чешкој, а цар немачки са владарои аустријскии у Ишлу. Тии xofie цареви на ново да засведоче битност тројецарске лиге, у коју су у последње доба неки у Петрограду и Лондону посумњали. »Голос“ се иерутии веБ и натраг повлачи, велеБи да поред тројецарске лиге мохе постојати и руско-инглеска алијансвја. Што се пак Аустрије тиче, то остајемо при оиом, што смо одпре рекли. Управо наи ови састанци и Форма у којој су ангаховани, и као

време у које падају ујамчавају оно што смо одпре тврдили. У Врину је организован велики страјк у тамошњим вуиеним Фабрикама. Раденици ишту повишење дневнице. Они хоБе, да им се време рада умањи. Страјк траје све једнако, пошто неБе нити Фабричари нити раденици да попусте. Међутии трају конФеренпије све једнако и по свој прилици, да Бе Фабричари коначно морати одобрити праведна потраживања својих раденика. Ових је дана публикован у званичном листу поштански уговор, који је учвршБен у Берну, у Швајцарској. Тај је уговор ратиФикован од свију европски дрхава, осии Француске, пошто се у овој дрхави уговор тек народној скупштини на потврду подносити мора. Србија је такоре подписала овај уговор Папа је ових дана славио јубилеј свој како по старости тако и по добу владавине своје, или свога понтиФиката. Том је приликом папа разне депутације прииао, а такоsе у свечаној аудијенцији кардиналски колегиум, којега је предводио кардинал Антонели поздравив папу у име васцеле »христијанске и католичке црквел У Бечу су по вароши носили велику литију, за којом је ишао и бечки арцибискуп кардинал Отиар Раушер. Овдашњи је »Фатерланд“ (прононциран ултрамонтански лист) обукао се био тај дан у најсвечаније руво. На челу листа донео је свечани чланак, којвм јеповдравио Пија IX. сравнив га са папама: Григоријем VII. (Хилдебрантом) и Иноцентом 111. Иначеје све прошло на миру. На небу се нису указали чудновати знаци, нити се земља овом приликом у славу вемгљског бога и Христовог местозаступника тресла. Канда се веБ и небо и земља уснБише. Па ни сунце није хтело помрачити. Одиста штета. Овдашњи новоорганизовани оријенталскн мувеј врло се добро посе Бива. Публвка доста пахљиво посматра излохене предмете. На париском sеограФском конгресу, који Бе се у аугусту месецу у Паризу држати. биБе и Аустро-Угарска заступљена. Њу Бе заступати у име оријенталског мувеја подуправитељ истога и члан управљају Бег одбора Ф. Еанвц, а у име овдашњег ђеограФСког друштва, председник друштвени проФ. др. Хохштетер, секретар Пајер и књихничари друштвени др. КарпФ и Лемоније. Овај Бе конгрес уједно скопчанбити са ђеограФСком излохбом. Придворни глуиац великог војводе вајмаршког честнти наш Србин Јоца Caeuk гостује у овај пар у Келну на Рајни, и то са особитим успехом. Критика хвали на њеиу како природни дар његов, тако и вештачку и са свим израду појединнх својих улога. СавиБ нам отуда пише, како веБ за домовином својом чезне и како је рад да ју што скорије опет посети. Из његовог писмаговоре стара патрвјотска његова чуства, којихсеон као што и сам кахе никада лишити неБе и лишити несме. Јеленска је одпро у ФранкФурту на Мајни гостовала и то са ванреднии успехои, тако, да су је одма скоро присилили, да контракт са позориштем тамошњим потпише. Она је играла у Гетеовои „Фаусту“, у „Ловудској сиротици“, у Шилеровом комаду „Сплетка и љубав« и још уосталим мањии некнм коиадима. Вратив се из Франкфурта добије понуду заангахиа на прашком неиачкои позоришту, и то под особитии условииа. Но мерутим су такове околности наступиле, да је не само одбилапонуду прашку, веБ да је н ФранкФуртски контракт покварила, поред свег тога што су је из Франкфурта бог зна како иолили, да се прими ангахмана. Но као

што рекох, такове су околностн наступиле, да је радије остала у Бечу. Овде је подпнсала уговор са Јвданссвм позориштеи, н то, под врло згодннм условима и са платом од 4000 Фор. а само на годину дана, пошто је рада, да се i за w врем спреми ва Ртсијт, у воју je рада поБи. На виданском "..p.m’r’.rpaße ... Т је Бе се на том позоришту у течају ове зимедаВечка публицистика поздравила је ангахма Јеленскин на виданском позоришту са великим задовољствои. Јавно мнење веБма јој је наклоњено, но икада upe. Овом приликом нека наи је довољно са неколико речи одговорити хрватском „Вијенцу , који је одпре неку позоришну белешку донео,| у хојој измеру осталог и то вели, да је Јеленска забОФОрината месечне плате постала „ватрењом српкињом.“ Ми смо чешБе о њој писали и хвалили иа њој наклоност њезину према народу српском, ком је као што сама вели у многоме обвезана. Духност нам је дакле, да „Вијенцу" У кратко на то одговоримо; да се он јако вара, ако мисли, да је тим бог зна шта је паметно казао, Једенскајекао дворска глумица у Бечу имала 3000 Форината годишње, а никако бОЗФорината месечно; атихЗООО опет добијала је она из царске касе, не пак од српске владе. Дакле није имала повода „ватреном Српкнњом* 1 тек постати. А баш је она у Бечу засведочила своју наклоност према Србима, јавно суделујуБи на српској беседи, поред свег тога, што јојтонису одобрили нити управитељ, нити другарице, те су ју зато у многим приликама гонили. А зашто Јеленска није Хрватима наклоњена, то Бе најбоље знати сам писац оне колико злобне, толико и управ детиње приметбе у »Вијенцу«. У Сомбору 14. јунија (Изборно кретам) 5. јунија састаше се до 50 овдашњих, да се посаветују о нвбору посланика на угарски сабор. Народни првјатељ Стеван ЛалошевиБ отвориоједвери своје куБе, да прими племените и поштене поборнике народне ствари. Ту беху сви честитији сваког сталеха скупљени, осим родовах, и људи тесног пријатељског круга у презрењу народа почившег посланвка Дра. Нике МаксимовиБа. Ту буде иа предлог г. Сиие Бикара за председника старина Петар МороквашиБ, а за перово-9у Ника ГрујиБ изабран. Ннка ГрујиБ у своие говору о разним партајаиа у дрхави, о техњаиа њиним, о целих њиних техања, о одношају тих партаја из ме£ себе, подобније означи задаБу, закониту техњу и целнародносне партаје, упита бираче, који до сад тој партаји припадоше, мисле'ли верни остати и одсад тои програму. На то буде једногласно закључено дрхати се и одсад „народносна програма«, и на основу тога биратн посланика. Ника ГрујиБ позове присутне бираче, да добро увму на ум сав рад и нерад досадањег посланика сомборског, па ако је завредио поверења нашег, да га бирамо; ако није, да га са поверењем одбијемо. Питање и то објектнвно разлохи, колко је он шкодио народној ствари, сам по свом уверењу неби му иогао даље поверити народну ствар. И предлаже да му се на досадањем раду неповерење нзрази. Oeaj предлог буде једногласно уееојен, Ношто г. Сима Бикар предложи да сеједан одбор мзбере, који Бе се за' посланичког кандидата постарати, и још при том рече о донешеном изборном закону, шта је слободно, шта ли не; буде на предлог г. Стеве СтојшиБа дома Бину једноглас-

ЛИСТАК. ШЉИВА И ЊЕН ПРОМЕТ.

(Свршетак.) Сад долази на ред да кажемо да се може слаба тражња појавнти, чак до времена сушења.а може је за врјеме сасвим нестати. То долази или боље да кажем може доБи ив два узрока. За први случај може бити тај узрок да шљнва родн у Француској н Немачкој потоме одма потрошња наше шљнве биБе у толико мања у колико више роди, јер Бе се млоги купцн задовољити и са Француском, међутим ма и јевтнније нама Бе шљива опет отиБи у ближе крајеве. За другислучај може бити овај узрок. Купци или комисионари заувтегнуБе се од тражње задуго да би нас принудили на понуду, а може бнти баш у том случају да је род свуда по другим мјестима слаб;за такавслучај, нужно се прво оградитн од млогог куповања унапријед, док се позитивно не сазна род на другим мјестима. А да се ово сазна, нужно је послати на један мјесец пред сушење неколико поштеннх нашнх људи у разне крајеве немачке и Француске као агенте, који Бе се моБи поувдано о роду шљива извјестити и који Бе тамо остати за врјеме шљивског промета, у случају ступати у споразум са купцима и извјештаватн нас о свему томе. По томе Беио мн моБи бити увјек извјештени како јеродиоовај или онај предјео. И само на тај начин неБе наи моБи доехочити пештански ни трјестански комнсионари. Јер ако буде по другим крајевима слаб род, тражња fie најиослије појавити, коликому драго заустезали се познати шпекуланти, будели род свуда добдр, оцдд у том случају требаседр-

жати агентских извјештаја и што мање узимати шљива за готов новац, и док се не сазнаду цЈене Француске и немачке шљиве према чему можемо и ми нашу цјену дизатн н спуштати. Има још један случај који могу покушати страни купци да би нас приморалн да ми у досадањем одношају сањима останемо. Тај је случај да они могу намјестити своје агенте нанаше пијаце и тако нам могу конкурирати у куповини, но ми н тога нетреба да се боЈимо. Сваки којн има свог капнтала, он може имати приличну количнну шљива купљену јеФтиниЈеиназгоднијнначин, него један странац, који мора ма добром цјеном да наврати куповину. Ноовде треба да преставимо себи да Бе и измеs нас бити предузимача, којн Бе са неком добити куповатн за тур рачун, биБе неког који је закључак учинио, те тако ни они неБе јеФтино проБи, којн буду поставили своје агенте ради куповања наше пијаце, јер Бе нм бити надтицања, те Бе онда нашим продавцнма добро доБи,јер што скупље продају, то Бе разумије се више новаца добити што је једно исто, што реБи народ Бе постатати имуБнији, а кад је народ имуБнији онда је у трговини промет бољи, јер сввјет никада нетрпи оскудицу у одјелу ннти пак у другнм куБним потребама само кад их има са чим подмирити. По нашем схваБању још је најбоље примити се набавке шљиваза рачуи странвх купаца н кад би се мого такав обрт чинити, било би и по трговце и по народ наЈинтересантније, јер ако се ми сложимо да у сваком случају обуставимо понуду шљива, то Бе реБи, нити да на досадањи начин закључке правимо, ннти, ако то нечинимо, да са купљеном

шљивом за наше новце идемо на Пештанску или Тријестанску пијацу и тамо да конкурирамо са понудом, те један другог да тучемо, онда Бе нама морати такве понудевеБим дјелом доБи до руке. Да су оне корисније него н сам вакључак на нашој пијаци о коме смо напред казали разумеБете из овог: Ако ми нашом слогом отворимо поглавнто Брчкн за пијацу на којој се могу шљиве а и остали продуктн из Босне куповати и продавати по цјени којом ПеБрчки у погледу на народни, трговачки интерес и околности којесе за трговнну буду појављивале, најсолидније управљати, онда Бе све садање са нама у таковом трговачком одношаЈу стлјеБе куБе велике закључке из раннје правити, т. ј. около прве шљиве, када се на пијацу појави, претпостављајуБн да ми неБемо донде ради што веБе цјене вакључке правити; тада ако се увдржимо овог правца, шљива Бе стајати на ниској цјени код народа, јер Бе бити више понуде него тражње потоме и неможемо богзнакако високу цјену поставнти у уговорнма, него Бемо сенаравно морати управњати према цјени која веБ постоји на пијаци гзедеБи на наш умјерени добитак, те тако Бемо се преварнти, пошто Бе често наступајуБа конкуренција из меsу нас који смо закључке учиниди, оставнти нам малу добит, а неког и на штету нагнатн, мерутим и у народу се неБе тако ведика цјена показати од које би се он користио. И увимзњем пак за тур рачун појавила би се ковкуренција, али овде је шта друго. До опредјелене виснне у цјенн коју купац оставио, сваки би куповао, тад кад конкуренциЈа куповање немогуБним учини, питати купца хоБе ли пристати на владајуБу пвјачну цјену и по одговору његовом куповаве продужмтм. Него мм смо увјерени даби

овакав начин пијачну цјену подиго млого веБма него какав други, а увјерени смо да би и свага наш трговац овим начином млого внше и то увјек сигурног новца засдужио, него што се до тотадашњим путем долази. А што је најзнаменитнје, у народу би се за неколико година угледало боље благостање, и још би се ревност умложила за сађењеи шљнве. Имамо још једно али није толико основно страховање, оно би било одприлике, кад би сва босанска шљвва дошла у једне руке нли у рукекаквог друштва, које би могло сретством својих агента, које би нарочно послало овамо узимати шљиве доста јевтином цјеном $е би му додуше биле, али мале конкуренцнје н то би било горе, него кад би поједини агеите слао што Је прије [поменуто. Него треба помислити на двоје па Бемо одма ово страховање сузбитн. Има један случај који се обиччо у трговини сматра ФалзиФикат еспапа ког неби никоме препоручили; други је пак тај случај, да никад неможе имати ни поједини ни друштво толико гаранцнје у агентима кдо простим служитељима, колвко у познатнм нашим можемо реБи, доста великнм трговачким куБама, које увјек јамче и порад части својнм капнталом вјерну куповину. С тога ми нетреба да се бојимо да Бе нас, а нарочно наше велнке трговачке куБе понуда оби Би. Још у неколико рјечи да свратимо наш позор на комисионаре, Нама је ваљда свима познато да се сва босанска шљива не прода унапријед т. ј. иа закључке, него можемо реБи једна тре Бина до половине, остало се продаје преко комисионара без икаква закључка, ослвњаЈуБи се на поштенз његоввх телеграма, с твм увјетом да новце пом-