Застава

В 0 нзражена захвадност на дочеку; итимејеседни Ц а закључена. По томе више дапа радио је одбор, и сложи ее у лицу г. Петра ВукнчевиБа градоначелника Ово је чист, поштен, характеран, начелан иуопВе поштован човек. Њега дакде препоручи за кандидата. У то нме савове одбор бирачкускуи ШТ инун Л видовдан у црквено-општинско двориште. У очи видовдана, иваsоше позивачн на салаше, да их повову на схупштину, ал им пут препречила беше дуга ииша и то пљускавица. Тек у обввхве салаше могоше доспети. И опет сескупидо до 200 бирача. Тај дан поступало се у опЕе благо бев икаква праведна нападаја на бившег посланика, оставило сс народу да суди. И народ исто тако једногласно нзрече остати веран програму народносном; акад беше о иеповереву реч, нађе се један млад екутоноша Стеван КрониЕ правник да кровзубекаже: .Није тако. . .Но шта је са отим глупим ивравом хтео реБи незнадосмо. Тад претседник упнта ■ опет: ВраБо! гласате ли неповерење искахите аго има који шта прот. Онда реченом КрониВу пребледеше усне он несмеде даље ништа реНи, ваљда ее бојао народна преврева. Слаб дух, незна да га иарод ни погледао неби, јер своје доба није посветио оном онако истинито и искрено, на што је повван као што би требало: а да n народ у опште у обзнр узме." Иосле неповереља искахе одбор да је г. ВучевиВа за кандидата поставио. Одмах оде по љега огромнз депутација и он доsе у средину народа, и ои сам, а и народ беше тронут јер он виде народ еједивен у љеговој лнчности а ми видесмо нашу победу. Но када нам он раздожио расказа свој положај, своје стаље, своје биБе онда има са иајвеБим хаиељем увидесмо, да он треба у свом положају, бар у овимоколностима да остане. Народ је неколико пута топло и са најве Бом жељом наваљнвао, да се прими, а опет с друге стране нељаше, да се не прими. Јер још до данас није се код љега наш прост човек упнтао за што, да га он није истинито и бескорисно на добро упутио. Ти га људи хелеше иматн у својој средини. И тако г. Сима Бикар учини предлог скупљеиом народу пошто је ово овде народ сав једномишљен да изашље једаи одбор од 34 члапа који fie се побринути ва новог кандидата било из Сомбора бнло ван Сомбора, и да се овде изразе сви потпомагатн тог кандидата ако искахе да прима иародносни програм. Овај је предлог једногласно усвојен и у одбор изабрани су ови: Петар МороквашиБ, Јоца ОдушковиБ, Сима Бикар, Пера Стеванчев, Никола ВукичевиБ стар. Лазар НастасиБ Јаша ЛалошевиБ, Новак МијиБ, Пера ВеселиновиБ Тодор РадојевнБ, Свма Тараљски, Јоца МијзБ, Јован ЈерасовнБ, sура Бикар, Васа НиколиВ, Недељко ВукиБевиВ, Стеван ЛадошевиБ, Игват МандиБ, Палика Бикар, Еузман КанурнБ, Милош МнлаиковиБ, Стојко Махир, Јован ПолзовиБ, Васа ДодиБ, Мдаден УтвиБ, Никола СимендиБ, Даша ГрујиБ, Мнтар ЛалошевиБ, Павао Вељанскв, Тоша ЕрониБ, Васа Бикар стар., Мита ХаџиБ, Еоета РадудовиБ, Ника ГрујиБ. Пошто је г. ЕирјаковиБ говорио о вахности овог избора, због нагтупајуБе годнне 1867. буде скупштина распуштена; а г. Живојнн ЕирјаковиБ еа одушевљеним »живно" поздрављен. Љубљеног градоначеоника Петра ВукичевиБа отпратише са искреним поштоваљем бирачиуљегово зваље. Ово дана прокламоваБе иваслани одбор кандидата, што Бемо вам телеграФСки јавитм.

• ». И *х Торонтала 12 - Јуна 1875. Еако предстоЈбии избори посланика за земаљски сабор и наш српски свет занимају, намеран саи јавити вам, како ствари и код нас у Торонтаду сто;е. Вел. Бечкереку маsаро-немци истаксше два кзндидата и то др. Демка и Фр. Балаша, одкојих je први адвокат, а другн тако незнатан, да би зајиста смешно взгледало, ако бинасабор,пајошт ив оваке вароши отишао. Срби су с тога, што су и у заступству варошком у маљини, и што порез упдатили ннсу са 200 гласова у маљини, но ако се мараро-иемцн поцепају и при другом гласаљу не сакупе се, могуБе би јоште бнло победнти, ово све у толико пре, што се и од иновераца наБн могу, да прн поновљеном гласаљу Србнну својглас ffl’ u „ aT ° ваља Срби / ав Т₽lД да обрате, да свн оирачн при гдасаљу буду. За недељу 15,(27.) о. м. ваказана је конФеренција српско народне странке у чвтаоницн, где Бе ирачи договорно закључитн, кога за свог кандндата да истакну. У Пардаљском срезу, где су Србн такођер у ве ини, истакнут је за кандидата досадаљи посланик Александар НнколиБ, од којег очекујемо, да Бе и српскоЈ’ народности на сабору заступати, и без°својега Д “ в — И0 На ИB₽o ' г ” ТвШlO свуда своме У ЗнчидорФском срезу Срби су са Романима у веБини, досада j’e тамо увек П. Данијел изабран био, но чујемо, да су се Србн н Романи у томе сдожили, да Александра ТриФунца бирају; на тој мисли може сетамошљој браБи зајиста честнтати само ваља да озбиљно приону, па је успех осигуран. Од среБног исхода овог избора бида би добит двогуба, прво што би најжешБег противника оборили, а друго што би окуповаљем овог новогсреза за нас, осигурали послаништво таком Србину, чијн j’e рад на прошлом земаљском сабору од целог Српства одобрен, и који је све и сва учинио, што му j’e у снази и моБн лежало, даоправдаповереио му повереље, н да својски и истино заступа жеље и права нашег притиснутог народа. Ово приликом немохемо, а да модошком солгабирову Влади Жупунском за зло неузмемо, што као што чуЈ’емо сад веБ против ТриФунчевог нзбора ради; он је и последљи пут, када се је избор измефу Дамаскина и Данијела крхао, уз последљега био, и као Србин много допринео, што Србин Дамаскин паде; време би било, да инаши чиновници свој положај свате, и да сеодсваких партајних борба уздрже. У Св. јјураЈјском срезу кандидира досадаљи посданик Брнест Данијел, но и у томе срезу могли и требали би Срби са Романима свога кандидата поставити; говориседа Бе солгабиров др. Сава ЧолаковнБ истакнут бити, и као што j'e он у свом срезу популаран, неби баш велмке борбе стало, да противника победи, што му од свег срца желимо; ако се он неби могао примити, онда би била ствар новог Бечеја, да у договору са бирачима из Едемира, Арадца и Торка кандидата постави. У Бешеновачком срезу такоsер су Срби у веБини, (нису, негоих има на 450. У.) но незнамо шта само мисле, добро би било, да се у том срезу позвани за времена договоре, шта им чинити ваља. У осталим срезовииа, где смо у маљини, требали би Срби оне кандидате да подпомажу, који су на странн опозиције. Из Босне 8. јуна. Ми се непрестано тужимо како Европа брани и хвали наше тлачитеље и крволоке, али кад у Биограду н Цетиљумаље бриге

о намаводеони исти, који би хтели од Србства боговске почастн и сре Бе. Зар је замјерити Петрограду, Берлину, Лондону, Вечу и Паризу, што се по својим интересима прама нами владају, и наше стаље тумаче? Док један прости бирократа биоградски, воли на крај свјета отиБи, него ли ме£у своју пиштеБу н робујуБу браБу доБи, дотлен туђину је интересантније рају дођи н о стаљу се љезином увјерити и обавјестити. Је ли још икада, један министар или савјетник биоградски, волио доБи на кисељак сарајевски, него ли отиБи чак у немачка и Фравцуска купатила и кисељаке, и то не ради болести, него ради забаве? Г. МариновиБ рофен је у Сарајеву, у Сарајеву многу родбину има, па Јели тај још нкада у Восну, а не у Сарајево дошао, одкад је назад 50 година нз Босне и Сарајева изашао? А могаше сваке године у Париз и куд камо? Барон Хабнер, врло значајна личност, муж, који је на бољн живот научио, преко све Босне на кољу је у Сарајево дошао, и из Сарајева Бе опет на кољу преко CTape Србије, МацедониЈ’е, Бугарске и Србије опет у Пешту и Беч. И ваљда неБе бити цигда сврха овог љеговог трудног и опасног путоваља научна радозналост? Штросиајер гласовити и богативладнка, прелази у Босну, доиста не да натушка (наведе) католике на православие; а којн је од биоградских и србијанских владика икад у Босну дошао, и ако је више пута од народа позиван био? И ми велимо, да знамо што оБемо, и да смо свијесни своје мисије! »Видов-дан* увјек о Хини и Јапану пише и говори, и којекакве накараде у подлиску доносн, на мјесто о Босни и заробљеним српским земљама како би као србске владе лнст, морао писати. Јесу ли икада та биоградска господа озбиљно промислила: с чега и како српске земље робства и из* дајства допадоше? И кад им »Застава" пребаци љихов рад онда се дигну и мали н велики на њу. С тога валити је Загреб, што поред све крље аутономије, свијесно ступа к своме циљу. Зна се колико је и Загреб на Биоград погледао; нитиму је замјерити што је нерад н летаргију Бнограда презрео, па с туђином почео израривати, што с братом лијеним и високоумннм не узможе. Не говоримо ово што не би признавали себе срцем Србства, или што нам j'e драго, те смо sa туђине, од србијанске браБе, или боље реБи од властника биоградски оглашени; него што нас и срце и душа боли, да Бе све онако испасти, како испасти мора, вбог нерада и злурада биоградске владе, које рад огледа се у „Видов-дану" и у »Турском народуЛ

*е чим прода, па да се друге шљиве купују са истнм новцима, као што смо напријед споменули. Хако комисионар поступа у овакој прилици то је већ казано. Сад је баш питање, зашто се сва шљива или бар веВа чест на закључке не прода? И овоме је узрок највише комисионарска шпекулација, поред тога што може доста слаб илн добар род иа то утицати. Комисионар н. пр. вакључи са Иlвим странцеи малу партнју, онај је био рад што више увети, он такође зна дејеприлична тражња зна н то да је род шљива поспјешан. Потом он тако£е купи ту исту партвју од несог нашег трговца, разумнје се погоде за октобер, па измер тог времена, пошто виде да je6poj неподмирених тражиоца приличан повишавају цјеиу према потребн' тражиоца, купца, што се у исто врјеме може кавати да купцисамиподижуцЈвну али усљед комисионарске шпекулације и н>ихове потребе, цјена скаче, ми понаглимо куповати спрам те цјене затим шаљемо сваки свом комисионару, онда он им тек на ново цјеиу крсти, па °нда се извињава, као што смо напријед Iазали ’ при таком поступку iđ Ве га контролисатв? ipeoa Једаред да се увјеримо сви, да тога иебм било и иеВе бнти ако вапочнемо радитн као што напр говорнм јер шљивама ми Бемо цјену опредЈвља итв, с тога Вемо велим опредјељавати што их иећемо нудити, него колико им год увтр на вакључхе по иашем начину било да у' N ®а пум рачун бев онога, ми Вемо вмма Ј пијачне цјене, и према овима ступати у «ли присуством вихових личности i Д писмено, али увјек треба се држати то Мени вакључак треба да буде што м ♦ иевмди од ввхове стране веБа тражв

устреба преко закључка внше, може доцннје по владају Бој пијачној цјеннти јавнти да му се увме потребна количнна, или ако буде корисно по нас да опет закључак учиннмо. Можемо ли вјеровати, а вјероватно је, да је млого наших шљива отишло трансито (ван земље) из Пеште и Тријеста па млоги који je слао а није собом имао, или ако је имао, а није, познаво постојеБе друштвене прописе, изгубио Је ону суму иовацз, кој’у би требало млатити за подвоз шљива, а нвје пла Бена стога што нијесу у земљи продате, међутим комисионар није бно поштенда при вифаљу рачуна покаже свом сатрговцу приход у толнкој суми него jy је метуо у свој џеп. Мислнм да је довољно речено о том како нам се треба владати у буду Бој трговини са шљивама а ваљда је довољно карактеризиран одиошај комисионара према нама, с тог нам неБе бити нухно да више о томе говориио, него ако желимо и себи и народу напретка, да гледимо па да се прихватимо овог правца, биБе бољи за нас, абез сваке сумље остваритн се мохе; гмерутим не заборавимо да nirtma с дан на дан добија све веБу важност, јер је употребљена осим за укуснојелои за лијек н по куБама као и по болницаиа. Она одлази не иало по свим крајевнма сввјета а мало је предјела производе. Шта ли Бе бити доксе почне употребљивати по пространој Азвји, Аф« рики, као што се троши мо Америци и Европи. С тога нетреба да пропустимо да употребимо сва могуБа сретства на обраsиваље шљиве, као и на подизаље љене вахности ход нас, јер то j'o наша богата ковница.

Босанац емигрант.

ОТВОРЕНО ПИСМO

Г. Куковићу у ауетро-угарском Броду Ви сте ми у прошли петак (30. пр. м.) када се ja и ви шетасмо дали оловком написано парче харTHje, када сте ми дали рекли сте: г. Јоцо ПоповиБ молио вас је да оправдате оних 17 босанскнх бјегунаца, а и ја вас молвм да то учините то ви можете, он вам је ето послао готово — само препишите и подпишите. Г. ЕуковиБу јесте ли то казали реците? Но ма не прнзналн ево оног парчета хартије. оног „свједочанства* од речи до рјечи које је оловком напнсано, мени дато и које ја до недеље а то је до 1. о. м. ннјесаи j руке узео, него тек онда сјетнм се вањ и иввадим га нз џепа па прочитам. Чујте га и ви ако га нијесте читалидокје у вашнм рукама било. Свједочанство. Долеподписани биљежннк ц. кр. опЕине Шамац на Сави с овим очитује да су овдје од дужег вријемена налазеЕи се босански бјегунци и отомански поданици Н. Н. Н. Н. Н. Н. Н. Н. по селу очитовали и кавивали особито од кад je учитељ Н. Н. из града у Београд се устранио којн је дуговријемена с њима био и с њима у једно вријеме и дошао, да су понајвише с његовим напутком овамо прешлв, обеБавајуБи у Србији или Аустрији ПOЉB, куБа и слободни живот а да не буду кмети као до сада, за то се код нас држи и верује, као што ти људи и сами очитују, да су по хрравим савјету и хрравим употреблењем њихове невиности, а не од каквог насиља куБе своји рбитељи оставили. У Шамцу дие П. Н. (Јведок. биљежник опБиие шамачке. Сведок. Питам вас данас г. КуковиБу да кажетештасте намјеравали с овом свједочбом? Но будите само стрпељиви да чујете како Еевас сама ствар очитовати, коју ви нијесте знали, сте је зло употребили, па онда Бе те бити дужнн и опетна постављено питање дати одговор, алн искрен као што Бу ја искрено ствар пред јавност изнети, па да се види какових још имаде Срба не у угњетеној Босни, него тобож и у слободоумној Аустрији. Дакле слушајмо. Из свједочанства кога велите да је писао Јоцо ПоповиЕ, види се да су пребјегши Босанци поселу очитовали да их је на бјегство навратио учитељ из Брода Н. Н. што се односи на Ристу АлексиЕа бившег учитеља у Градачцу а данашњег трговца и емигранта, којн је добио опредељен стан у ракову. Из званичних акта које сам ја водио, како о бјегству 17 Босанаца, тако н о бјегству АлексиБевом и друга му ЈозановиБа свжко се увернти може да је АлексиБ и друг му npeOjeiao 25. марта,

и да су они из Градачца, а седамнаЈ’сторица сељака пребјегли су 13. априла и они су из села Зорице у дервенској нахији, које јеудаљено ваљда 4 сахата од Градачца, као што ии испита иједввх и других бјегунаца још веБа разлака љиховог неповнавања. Да АлексиБ ову гедморицу никако и непознаје а камо ли да их је ј'ош на бјегство навратио потврЈјује због вашег непознаваља овествари нелогичио измајсторисани текс у сведочби, који ГЛаси: „Особито од кад је учител Н. Н. из Града у Београд се устранио, квји је дуго времена с њима био и с њима у једно време и дошао* ит. д. Овим се доказује очевидна наклоност к оправдаљу фулагиног насиља и дервенскн власти, као правогузрока ибог кога су Босанци амо пребегли, камо ли што овај истн уирок тврде исказн поменутих бјегунаца, јер нити је АлексиБ са љима заЈедно прешао, нити je пак у Београд отншао као што се у сведочби вели, него се н данас бави у опредељеном му мјесту становања. Овим т. ЕуковиБу ичевндно нзаsосте да навалнчно АлексиБа заилетете код Турске, мене пак да окаљате код моје власти. Еажете да сте дошли у име ваше и у име Јоце ПоповнБа, да код мене порадите не би ли ја означену сведочбу подписао. Дошао j’e с вама и босанац ђорБе ЕостиБ трговац из Дервенте, који је као што вели од ВалиЈе послан да бјегунце поврати да вам захтевату свједочбу препвшем и потпишем. Но нечудвм се том познатом турском удворици sорsу, него вама и ЈоциПоповиБу ако је истина као што рекосте, да је он послату свједочбу инштруиро, а ви пак постали све оруpe преко ког да вам тако подлу ствар иввршим. Ја не могу да појмим, да још има код нас таковвх гровннх Срба, и то Срба, којн напокон често посланнчка мјеста заступају, који служе као представници интелнгенције у повеБем кругу трговачког свјета; Срба у које смо се уздали да неБе паузирати у извесним приликама где се подупире народно благостаље. Немогу да појмим, како сте се могли усудити, да са таким предлогом изафете на срвједу; зар се нијесте бојали јавности, ако немате морала? Но за вас кад сте веБ у овакс народност н поштене игнорираЈ'уБе стаље дошли, није достоЈ'ан мој даљи говор, него вам напоследку кажем, ако се ви и ваши пријатељи, Ј’авно неоправдате, који су хтјели да на овако подли у кукавнчки начин правдају у мјесто да окриве турску дервенску вдаст н рулагу, који се данас тамо у Броду по вашем казиваљу налаии, онда вјерујте, onaj који је надлежан да потражи право за увреду частн од ваше стране потражиБе га судским путем. Оволико иасада ради свнјета да вас зна, а и ради вас да се правдате ако могнете, У Шамцу 4. јуиа 1875. Илцја ћосић. биљежник шамачки. П. НОВИ САД, иг. Видов-дан Данас је држан српски бврачки збор рдди кан« дидатуре земаљског посланика за угарски сабор уз многобројно мноштво бирача, меру којима је било и од друге народности. Али што нашим бирачима може служити на утеху и охрабреље, овом приликом показало се, да се ради велике цели, коју сада имамо пред очима, свиСрбисложишеуједнустранку. И они Срби, који не бише уз веБину српске народне странке, на овај збор, пошто се уверише да српској ствари прети општа опасност, ако се свн за једну цел не сложе. Пошто др. Ст. ПавловиБ отвори збор, говорници казаше у подужим и може се кавати у ввврсним беседама, Koj’e би на дику биле и каквом парламенту, своје разлоге о томе, како најлакше да се доsе д) успеха у овој општој цели, које постигнуБе неБе само прекинути судбину избору посланика него и овој варошв: хоБе ли у љој Срби као веБи део станов« ' нвка заузети достојно место и одржати joj српски тип. Говорише др. ЈојкиБ, sорsе ВукичевиБ, ЈјорЈје Еондорошн, др. Полит, др. ВучетиБ и други. Гогорн се највише одноеише на то, како да се Србнма утврди слога и како да спојеном снагом могу радитиза општуцел, којазасецауживотовдашљих Срба. Бацао се поглед и на прошлост н на будуБност, и најпосле се слохише у томе да ма ко био кандидат, ваља да буде међу нама братска заједннца и слога. Ово се од свију слушалаца прихвати са најве Бим одушевљељем, и беседе говорника бише попраБене са најве Бим усклицима. Пошто се тако уговори заједничка радља, истакне се за кандидата према одлуци конФеренцијоналној и према досадашљим начелнна, којих седрха досада веБина овдашљнх Срба, г. Антоније ХаџиБ, секрет ар »Српске Матвце." Громовнти и радоснн ус* клици прнхватише ову кандидатуру. Одмах ce ивашље депутација покандидата, којега, каддореу сре дин у бврача, поздрави председник ибора, рекавши му измеју осталога, да су бирачи нстнна уверени, да јеон Србимаодпреке потребе у кљвжевноми просветном раду, али су иашли, да је у овај одсудан н кобан час још веБа потреба, да он буде посланнк ове варот ши, а да га бврачи за овај важан посао баш за то и позваше, што га на хњижевном пољу познаше као раднног, савестног човека и устаоца за народну ствар. Дође дакле и на љега ред, да и он н у другој врсти народиог добра послужи свој на« род. Еандидат на то захвалнвши бирачима на том љему указаном поверељу, у двапута одговори, да се он тога велеважног посла примити не мохе, пошто је веБ забављ нсвише народннх пословам пошто мисли, да у овој варошн има много веш-