Застава

ЗАСТАВА

ЈЕВРОПА СЕ ЖУРИ, СРБИЈА СЕ - СКАЊИВА.

Много се пише сад по јевропском ноВИНарСТВу О 6НГЛ6СКОМ одкупу нкцијл су“ јецког канала, што га је Француз Лезеп прокопао и тако спојио средиземно море са арапским морем и даље с индијским океаном. Тај корак енглеске владе био је за ове јевропске велесиле изненадан. Назваше га „међународним државним ударом“. У свези са турским питањем назваше га „циничким“ иподсетише свет на јерусалимско порекло данашњег првог енглеског државника Дизрајелија. Рекоше, дајеуправљен против Руеије и Француске, а својом смелошћу изазвао је тројецарски северни савез, који се називао екзекутивним органом Јевропе и од кога се за цело време балканског устанка очекивало, да ће учинити одлучне мере у источном питању. Сад одједаред обрати цео свет своје очи на велику, поносну морнарицу, на Британију. И ако су три северна цара на јевропском континенту меродавни Фактори, Енглеска је иа мору са својим Флотама-оклопницама непобедима. Она стоји изван континенталних савеза јевропских, усамљена ал и везависна и само према својим интересима обзирна. Енглеска је велика не јевропска, него светска држава исто као што је Русија, као што j'e северна Америка и као што је напоследку Француска са својим поседом у Алгиру и Оенегамбији, где су клице посејане за велику Франко-аФриканску државу. Онај пасивни део људског рода, они нераввијени полудивљи и дивљи народи имају се задобити од просвећеног активног људског дела за вишу културу. Њихове зсмље са суровим производима имају се употребити било силом било милом, Оно прво сачињава тако рећи спољну политику целокупног образованог света, оно је друго политично-економска страна. С тог погледа равнају се после међународни одношаји код великих сила и с тог погледа се каже, да је Енглеска одкупом акција сујецког каналаувредила Француску и наперила стрелу на Русију. Средиземно море играло је велику улогу у старом веку. Оно је било посредник старим народима, што су живели на обалама тог мора. По одкрићу Америке изгубило је исто море свој првашњи светски значај, Сад, како је северна Америка основала своју самосталност, како су жељезнице упливисале на светски обрт, како ie сујецким каналом учињена свеза између атланеког и индијског океана, сад се и опет почиње да повраћа значајноет средиземног мора. Тиме добивају важност у светској политици оне земље што су на обалама тог мора. Тиме северна Африка долази у комбинацију велике светске политике. Француска се сматра, да је на том земљишту у првом реду позвана, да игра цивилизаторску улогу према том пасивном делуљудства. Нато је упућује природа њена и прошлост њена. Како је више способнава освајање, него за колонизовање, то је она себи изабрала Африку као згодно земљиште За своје деловање. На освајање Алгира имале би се остале земље северне Африке ввнизати. У то је име бацила Француска ®воје око на Миеир, и у то је име и против воље енглеске прокопан Сујец. Сад одједаред употребила је Енглеска Та ј прокоп у своју корист. Одкупом полоВи це акција добила ie претежни упливнад твм каналом и у току времена добиће га е » свим у своје руке. То је француске др®авнике морало немило дирнути и неки рвкоше, да је Фравцуска сад тек осетила

последице ееданског пораза свога. Републикански листови почели су да ударају на министра спољних послова херцега Декааа, који им је иначе најмилија особа био у садањем министарству. Почеше ее неки да туже на енглеску себичност, што је употребила усамљени несретни положај Француске. Ал с друге стране опет изјавише, да никакви заплети на истоку неће помести унутрашње консолидовање. Француске државе. Тиме се Француска одриче своје традиционе политике на истоку, Одриче се подпомагања трулог господства турског. Она ће сад гледати, да по цену истока задобије пријатељство Русије. Секундирајући Русији на истоку, може изгледати да ће јој ова то вратити, кад она једном буде на Рајни. Русија пак од своје стране изјавила је, бар по новинарским гласовима, да сујецки канал подлежи међународном утаначењу. Русија може од стране Енглеске тражити по цену признања сујецког канала уступке на јевропском југоистоку, био тај уступак сад у каквом непосредном поседнућу турске области ил у посредном, у оснивању сродне јој српске државе на Балкану. Тако комбинирају неки, па додају уз то, да за данашњу Аустро-Угарску ни у једном случају нема утехе и берићета. Поступак Енглеске свакако ће убрзати расплет заплетеног источног питања. Тим, што се у великој БританиЈи за времена постараше, да не буду оштећени при наслеђивању Туреке, тим су они јавно оевештали пропаст њену. То је у толико извесније, што у овом случају еама енглеска држава ступа као акционар, као подузимач. До сад то није био обичај у енглеској повесници. Значајно је на пример, да је приватно друштво енглеско прво заузело земљиште у Индији, која је сад под превласти њеном, Овде се дакле одступило од досадањег обичаја и држава је сама у своје руке узелаекономско-политична дела. Француска од своје стране усљед тог одлучног корака одступа од своје некадање источне политике и маша се руског правца у тој ствари. Тиме је по лођици повесница светске јевропски запад учинио своје, да се убрза пропадање турске царевине у Јевропи, онај запад, који јетако дуго и тако досљедно подржаваоту трулу зграду турску. Остаје сад још тројецарски савез. КонФерисање Горчакова са Бизмарком као да је било у свези са последњим актом енглеске владе. Тај чин морао је и овде убрзати дипломатско Спомињало се неко неспоразумлење, које је завладало измеђ Русије и Аустро-Угарске у погледу источног питања. Говорило се већ, како j’e усљед тог неспоразумлења завладала нека запетост између петроградског и бечког кабинета. Сад се већјавља, дајеспоразумлење између те две велесиле постигнуто, да никако није ни било повода да се прекидају договори и да је већ аустро-у-гарски нацрт реФорма поднет руској влади. Сигурно је Бизмарк пожурио то споразумлење, да недође у процеп, где би имао да бираизмеђу једногидругог „пријатеља" свог. И опет долазимо до закључка: да су политичне прилике са сваке стране погодне за повољно решење српског питања. Српске кнежевине у споразуму могле би изићи на среду пред Јевропу са сгршеним чином и Јевропа би се морала поклонити том чину.Ал узаман се толико из гласа довикује Србији, да се Срби на оружије дигну! Србија се непрестанце предомишља, не уме да се уздигне до одважна деловања, те ће тако да буде по Србе онако, како други досуде, иоред толко јуначки проливене крви српске!

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА

на г. министра унутрашњи дела. Пошто је у ввавичном листу „Буда-Пештн Еезлењу* од 30. нов. о. г. ивншао званични саобштај следе Бег садржаја: „У турчннском С. Мартону год. 1863, основана задруга словенске Матнце решена је због противуетатутне радње и маввпулацмје варедбом кр,

уг. мвнмстра унутрашњи дела од 12. нов, т. г. бр. пр, 4873.« то са разлога, што се та мера тичекултурног вавода, којн је од велвке вахности по духовни интерес читаве једне народности, који год. 1863 са одобревем, шта више и под егвдом Њ. Величаства основан, којн је од то доба преко 10 година дана на очима сувремени влада бев икаквог прнговора или прекора радио, а којн је сад по чувеау без преслушања своји статутарни органа укинут; са разлога тога, што та мера засеца такођо у врло важно право асоцнјације, које је равним наро дностима у УгарскоЈ' у културном погледу §. 26. чл. 44. од год. 1868. нарочито гарантовано; са равлога тога, што је така мера кадра код свију немађарски народности побудити бригу, и изазвати сумњу, тим више, што је по чувеву г. министар и самим иметком тога вавода учинио расположење, супрот §. 34. дотичнога статута »словенске Матице*, по коме биу случају разрешења те вадруге последња скупштина њена имала учинити расположење о очувању вмања вадружног; стављам на г. министра унутрашњи дела слеДвВу: Интерпелацију 1- У чему се састоји протввустатутна радња и маннпулацвја вадруге „словенске Матице?" 2- Је ли у том погледу, којим путом и начином нстрага а нарочито је су ли преслушани органи вадруге, и то скупштнна у погледу друштвене радње, управи »словенске Матнце“ у погледу руковања, и ако јесу, с каквим ревултатом; ако нису, зашто нису преслушани? 3- Је су ли дотични органи задруге од пре кадгод опоменути, због каквн нереда, или злоупотреба, и ако ннсу, чиме г. министар правда постувак, што је одма задругу разрешио, и тиме вадругу казнио, и цсл оснивања осујетио, место да је органе вадруге на род упутио, а дотнчнекрввце, ако ји има, на одговор поввао илн позвати дао? 5. На чему је основана компетенција мннистра унутрашњн дела у погледу културне, министарству просвете подпадајуБе вадруге, као што је »словенска Матица?* 6. Је ли г. министар взмолио одобрење Њ. Велнчаства на разрешење »словенске Матице* од Њ. Велнчаства одобрене и обдарене? 7. Је ли истина, да је г. министар сам одредио, ко Ее н како Бе даље руковати са друштвеннм ииетком »словенске Матице," и ако, вашто није поступио по 34. §-у друштвеног статута, т. ј. скупштину вадруге преслушао? 8. Је лн г. мнннстар готов, сва на поступакса асловенском Матицом* и њено разрешење односна акта и оцеве поступка настокуће ПОЛОЈИТИ? v У Пешти 3. дец.

Др. Свет. Милетић, посл. тителског среза.

СРПСКИ УСТАНАК У ТУРСКОЈ.

Још немамо нзвештаја како ]е Рауф паша на друге две стране прошао, толвко стоји, дв се и тамо морала сидна крв пролитн, јер Рауф паша је са 32.000 кренуо ce на усташе. Уздамо се у јунаштво браБе Херцеговаца да нове бнтке иеБе бити мање славне од оне ма Муратовцу, де је Селим паша рањен. Радост нашу о напредку усташком деле и народи, који нам нису сродни. Гарибалдије веди се честнтао кнезу Ннколн на победи усташкој код Муратковца. Седи јунак првзнао је коме заслуга иде. Но победе усташке недаду спаватн Црногорцима. Специјални извештач Тајмсов пише саЦетнња, да је на глас о победама усташким сва Црна Гора успламтила тако, да једва може кнез Никола задржати, да не слети доле. Но кнез непопушта, ма да га јако нападају пријатељи устанку, меру којима има и таковнх, чија је реч од одлучног уплнва. него он каже, да кад би се Србија с њим сложила, да би он бев оклевања и не освртајуБи се на савет неких велесила у рат угазио. 0 ономе што је „Голос* јавво да је Аустрија престала помагати бегунцима у Црној Гори, а „Политична Еореспонденција* ивјавила да то ннје истина, сада се по „Гласу Црногорца* довнаје, да ако није сву помоБ Ауетрија одрекла, а онајенсту смањнла. Аустрија је давала у рани по две оке жита на главу а сада то нечинн. „ГласЦрнс* горца* вели да је то с тога, што je много више бегунаца у Црвој Гори, него што је било идода,

је, »да то смањнвање ннје нн најмање пореиетнл одношаје пријатељске нвмеру Аустрије и Црне Горе. Еод Подове у Боснн ових дана попаљене су неке ла£е. Стране новнне јавиле су, да су то аустрвјске лаsе и да су усташн повреднлн тнмегостоприметво аустриско те грдњи не беше крајз! Ми то неверовасмо те и нејависмо. Сада смо се уверилм да смо право нмали, јер Турцн су једног аустријског трговца вадобили, те је овај нвјавно да су његове ларе а оне су Турака нз Прнједора Нашли су и сережана, који је пратио лаsу иовај ннје ни протестовао кад су га усташн натурскоЈ обалн позвалв, да иде од куда је и дошао, Чудно је, да турске ларе чува аустријсса стража. Обе Бали смо пише »Гл. Црногорца, саопштмтн имена сввјех днчнијех јунака, који су у побједоносном боју на Муратовнцу славно погинулн и предати их спомену и слављењу нашега, ако бог да, сретнмјег потомства. До данас имамо вмена мртвнх и рањених нз пввске војске, која је под непссредввм заповједннштвом храброга воЈводе Лаиара Сочнцевојевала. Погинулн су .осим Вуда ХаџнБа: Дреко ХацнБ, СФвцвр, који је ту триглавепосјекао; Мнлан ЕнежевиБ, ОФицнр, посјекао двнјеглаве, Обрен РадовиБ, ОФицир, посјекао четириглаве: sурко ТијаниБ, барјактар, посјекао 3 главе: Васиљ ЈововиБ, Раде ШкиљевиБ, Шуле РадојичнБ; Павле СукновнБ, Васиљ Цнцмиљ, Жнвко ЈововиБ, Малвша ТадиБ, Петар ТаднБ, Радојнца ВлагојевиЕ Еурко ГдомазнБ, Илнја Маџар, Илнја Бајагић, Ристо БајагиБ, Ристо ДубљевиБ, Јсфто ВуковиБ,Трипко РончевиБ, Илвја ПетковнБ, Васиљ Бајат, Јован ЕостиБ, Матија РадовиБ. У прошли уторак опет еахранисмо једнога јунака: Милована Мићуновића из Трепача,потомка Вука МнБиновиБа. Он је такоЕе рањен на Муратовицу иу прошлу суботу донешен у цетвњску болницу, али внтешку но тешку рану није могао пребољетн. Сахрањен је са почастима војничким уз велико саучешБе становништва.Спроводуњеговом присуствовали су и сви г. г. сенатори. Слава му! У велнком и славном боју на Муратоввцн дознајемо још, да је погинуо јуначки ускочнв у шанац турски ре је три турске главе посЈекао, и Стано Поповић из Зете из Махале. Он је још у почетку устанка са још два брата своја Нешком и Петром отишао у Херцеговнну браБн у помоБ да се бори за слободу, и у сваком боју био међу првијема. Он је и прије у Зети, са бра Бом својом вазда се јуначкн опврао грозним зулумима ветскијех Турака, вбог чега су исти вазда кивни били на ову јуначку српску куБу у Зети. Слава му! Пивљани су се јуначки борили у бојунаМуратовици. За то доносимо овре н имена рањенијех: Глигор БајагиБ, ОФнцер, Васнлија рачиБ, офнцер, Снмат ТадвБ, Максим ТадиБ, Стеван ХаџиБ, Лука ХаџнБ. ШБепам ХаџиБ, Вуле ЕостиБ. Шундо ЈововиБ, Јован ЈововвБ, Јово ЈововиБ, Обреи ЕужвБ, Богдан ВуковвБ, Петар ВуковвБ, Лука ЛучвБ, ђуро БлечвБ, Марвнко ВукосављеввВ,Теодор Бошњак, Шабан ДубљевиБ, Јакша МиБановиБ, Јоца ЕецојевиБ, Вук ДобриловиБ, Ммлутин ЈовановнБ, Мнтар ЕнежевнБ, Баснљ ПоповнЕ, Ссво Бук. У сне било је Пнвлања у овом боју једанајст стотина. Погинуло их је 25 а ранило се 26. А они скупа посјекли су 821 главу турску и узели 128 острагушв н 5 сабаља турски. Ово су сфицирн њнхове војске: Лука ВојноввБ, Лазар ЕулвБ, ШБепан ХгџиБ (рањен) Гуко ТаднБ досвлвје ЕачвБ (рањен), Обрен РадовиБ, (погинуо), Мнлан ЕнежевнБ (погвнуо), Мило МнБановнБ, Глкгор БајагнБ (рањев), Дреко ХаџиБ (погинуо,)Симо ГаговвБ.

ПРЕГЛЕД НOВИНА.

У „Политици* налазимо извештај о томе, чнме су се последња четвр месеца ванвмали романски званични кругови. То су бнла ова три пнтања: 1. Еако да се влада Романија према устанку? 2. Еојим би путем имала поБи Романија, ако бн Србија и Црна Гора ступиле у акцију; и 3. Еако да се Ромавија влада ако до устаака у Вугарској? Одмах чим ја букпуо устанак у Херцеговннн, поникла су у романском министарству два разлнчна мнења. Једно је било да се Рсманија подптно неутрално влада, и то је помоБу »pression do-

ТЕЛЕГРАМ ,ЗАСТАВИ.“ Цетиње 25. новембра. У прошли петав ooj на Преци секуларској у BacoieВ иКу. Бој Tpajao пет сати. Турака пало преко 80. ВоЈска турска из Берана се ппепане да ne усташи преко Лима те удапе на Буче. Усташи их дочекају и у дугом жестоком ооју побију и ућерају у гпал Турака пало преко 300; усташа 47 мртвих п рањепих. У томе запалилиусташи једно турско село.

ЈаЛАВА' ПШI чмтгр пум j мдеал ■ «• Јторником ередом петком н иеде ЖО м.’ ЦЕНА Л ОВА за Аустро-Угареку: gs цвд7 годкну 12 еор. а> по а а четврт године * и једап жесеп £ 3 а Ср6 иЈ у; (у epedpr.) дегодину 120 гроша, на пола годиве 60 г и четврт године 30 гроша чарш

Бl>OЈ 155 у НОВОМЕ САДУ, У СРЕДУ 26. НОВЕМВРА (8. ДЕЦЕМБРА) 1875. ГО д ИНА х

ОГЛАСВ рачуиаЈу м no 6 нов. »д маке •роте овапх сжтннх влова, а ва жнгсо плаПа по 30 новч. сваки пут. ДОДИСИ шажу со уреднвштву, а предчлата и огласж аджжнжстраадж „ЗдСТАВЕ* Т Нови Сад, у дунавској улжцн. РУКОПИСИ не враВају се патраг. Поједннв бројеви лжота у жеоту могу ot добнтн по 10 нов. у трговнш Љ. СтмановжВа жбраВе М. ПоповнВа код „црвено pys