Застава

uce* који су притисак чииили заступници велесила надвладало оио друго мнење, које је казивало да Бе Романији шкодити ако со буде отуЈивала од народа на балканском полуотоку. Много овбиљније занимала се н занима се кнежева влада са овим последњим питањем. Што се јављало, да је прошле године, када је кневМилан у Букурешту био, утврЈена алијанција за обрануннападај то није нстина. Него бнло је договора за неке иввесне евентуадностн. По том усменом договору, неможе Романија потпуно неутрална остати чим Србија мач ив корица извуче. Министар правде Лаховари, који је ро£ак кневу Милану, и Бојереско, били су одлучно ва споравумљење са Србијом; онн су енергично говорнли за то, да се удесн заједннчка активна политнка. Док је РистиБ наваљивао да се на чисто доЈе подсетно је и кнев Никола на оно што је романски заступник на Цетињу обеБао. МеЈутим ревултат свега тога биоје само то да су назорн у кабинету романском све се даље равилавили. Но сада долави евентујелни устанак у Бугарској; бугарски одбори чине живо н са великим новцем припреме за устанак у Бугарској. Странка ва акцију, која се сасвим повукла била креБе се силно. »БраВанисте купе прилоге, дају новце ва оружје и кавуЈу отворено, да је ово прилика, »да се збаце ланци који на срамоту везују Романију за турску мрцину.« Руски уплнв вели се да је ту свој прст метнуо. Познато је, да камера илн бар велики део ваступнвка, одважнли су се да збаце са вебе мамелуштво па да иду ва својом главом. ВеБ у питању жељезничком има ова странка своје сепаратне наворе. Али јамачно Бе у политичним питањима нарочито у спољашњој политици иБи својнм путем. Ако кнев у том погледу не учини концесију н кабинет Катарџијев не попунисањеговим партизанима, ондаБе а пре а послеивмеЈју владе и коморе доБи до сукоба. У осталом мора се и нова једна евентуалност на око увети. „Црвењаци,* који су спавали досад, сада су се кренули и раде као бесомучни против „Нјамца.« Држи се, и то не бадава, да је странка Бра Банова, које је нестало било, свевала се са странком за акцију у Србнји, и да много даље иду, него да само у Романији припреме поље ва кооперацнју са Србијом. Зпа се да та странка и самог „унешеног кнева“ нетрпи. Ако провиsење трију царева до пролеБа на балканском полуотоку не начини реда, онда Бе и у Романији бити интересантних дога Јаја.« »Глас Црногорца" исправља неке новинске гласове о устанку овако: Стране новине, меЈу којима се нарочито одликује »Пол. корешп.«, доносе од самога почетка устанка, пуно ненстннитијех, ивмишљенијех нли ивопаченијех вјестн. Из њвх су преносиле такве вјести, са врло мало пажње, и неке наше новине. Мн смо у најбољем положају, пошто смо најближи устанку, да знамо истину н да можемо оцјенитн једност таквијех новости. Но немамо времена ни мјеста, да редовно у листу исте побијамо или исправљамо. То смо, само у погледу на важнвја лица и дога Јаје, оставили за згодније вријеме. Но држвмо, за данас, да нам је дужност ввјавити, да су савршено неистинити сви гласови о некаквој неслози меЈу усташквјем воЈами. МеЈу њима влада један дух и братска искрена љубав, коју paja и непоколебљвво држи једна мнсао ваједничкеборбе за слободу. Овај склад и љубав меЈу њима показује се најбоље у њиховом споравумном раду, који баш данас вндвмо, Је се све воре са својим четама братски дозивају и састају против силе турске, која вде на њвх. Самонепрвјатељска злоБа према ствари устаничкој и вавист премауспјеру оружја усташког могла је онегласовепротурнвати. А њима на руку можда су вшле и безбројне самовваие воре илн »војводе,« које су у Херцеговини и Босни савршено неповнатв, па настоје, да им се барем у новинама вмева чују. У поменутим повинама назива се воЈом или војводом и К.ГрујвБ, који је једино повнат, као проста варалица и спомвњу се уз њега толвке војводе, којих имена нико меЈу усташима не повнаје. Нечувена су имена, ва то их нијесмо могли памтити, али да смо их биљежили, мал да неби било ввше војвода него војника, премда се не зна ни ко су ни гдје су. Праве воЈе усташке познате су нашем сввјету, а ми Бемо вх првом вгодом још боље уповнатиса нашвјем сввјетом. Ми ово ивјављујемо i ајввше зарад нашвјех новина, да неби и по сад у забуни бнли са онакввјем вјествма, којима бн се напошљедку у етраним необавјештенвм новвнама само насмијатн моглнл »Земљаку« пвшу ив Котора: »Непрвјатељи народа нашег ван пак, јаох жзлости, и у самој Далмацији, викоше по веввнама н ва рајхсрату да влада много троши ва Воку. НеБемо реБи да нвје трошила вазда и давас троши много на тврЈаве и т. д., али на путове толикорнснева обртност и трговвну поеве мало. Неговорвмо, недај боже из какве вависи према остале Далмацвје, него само констатврамо, да мв у Боки нигдје баш нигдЈе још правога пута немамо. Другје ето свуда уваде се и дилвђевце, а ми ни првличнога пута ва ксњвка ни пјешака немамо. 0 доЈвте господо браБо, који томе невјерујете, д<Јвте пак проЈите сувим крај мора од Каменара до Новога, пак Бе в»м се срце заплакати, ввдеБн како јаднн народ по пвјеску голоме

гази, а зими од тешке навале мора пењесе јадан по брежуљцима и преко туЈих баштина прелази којн у Нови ради трговине илн чествх посала на суд нли опБнну иде. А тај пут је башпоштански пут. Залуду се толико пута понављала молба од нашнх ваступника, да се једном пут овај потребити градити почне. Ово су јади за које сваки смо дан очевидцн А вапаји долазе од ПаштровмБа. Пут од Будведо СусБепана почео се био градити, и народ сеправо томе обрадовао; адн у сред радње и на најгр£ем мјесту од једном престаде радња. Те сада гр£а мука него по староме путу. Кажуда је узрок томе несдога инженијера али ми патимо. А хоБелн Бока јадна доживнтн пут покрајинскн од Грбља кров Кртоле што га је вемаљски одбор вакључио?«

СЛОВАЧКА МАТИЦА.

Марарски листови »Хон“ и »Еленер« а још безобразније маЈарским новцем нздржаванн словачки лист »Сворност« напали су недавно на господарење у „Словенској Матици,« бацајуБи на прве мужеве словачке најцрње клевете с намером очевндном, да овоме последњем просветвом заводу словачком ваврну шију. Како је веБ јављено, влада угарска укинула је овај вавод немареБ ни мало, колику незаслужену неправду чинн тим народу од преко трн милијона. То је бно одговор, којим је министар-председник Тнса одговорно на представку подпредседника »Матице« Паулина Тота и тајника Фрање Сасинека. Представка коју су они особно предали Коломану пл. Тиси гласи: „Ваша Преузввшеност, в. кр. угарски министарпредседпиче! Премилостиви господине! Високом одредбом Ваше Преузвишеностн као угарскога министра унутарњи послова од 6. априла т. n број 1125praes. обустављена је даља делателност »Сдовенске Матине,“ у погледу друштвене делатностн и руковања са њевиним иметком одре Јена је истрага и под службени секвестар постављен сав, којега му драго имена покретни н непокретни иметак, надаље списи, рачуни и обвезнвце друштва, а проведба истраге поверена је господину Јосифу Јусту мл., поджупану турочке жупаније, управа пак службенога секвестра и иметка поверена је госп. Фрањи Чепчанину надодветнику всте жупавије. Обустава делатности „Словенске Матвце« и службена секвестрација њевога иметка, списа, рачуна и тд. одмах је и проведена. МеЈутим, да је по Вашој Преузввшености одроЈенаивтрага започета, или дапаче и проведена, ва то ми покорно подписани незнамо, јербо мн неможемо држати,да оно неколико пнтања, која је господвн секвестран Фрањо Чепчани у погледу вметка »Словенске Матвце« устмено и случајно, те без записника на нас управио, одговара Формалној иважности и озбиљности ствари одговарају Бој изтрази. Па тај начин темељитост и вјеродостојност освада и клевета, подигнутвхкод високевладепротн „Словенској Матвцв« кано друштву, н проти његовим управним чиновником, а с друге стране кривња вли дапаче влочинство »Словенске Матвце« и њенвх органа, не само да нису доказани иконстатирани, него нити разјашњени, Јербо нису ни изтраживани. Узпркос томе дневна штампа грди и окривљује „Словенску Матицу« кано друштво, а и његове поједине органе, особито нас покорно подписане, Именвто је у бањској Бистрици ивлажеБн словачки лист „Сворност' посљедвих дана поднасловом »Хосподареније в Матвци« донио поворку чланака, датиранвх вз бањске Бистрвце, који невмају никакова подписа, и у којих се најдрагоцењије благо човјека, част друштва „Матице" и њених чланева, а поглавито нас покорно подписаннх, напада начином најосјетљввијвм и вајсуроввјвм. Обште је додуше познато, дајетакав поступак увјетом постојања н зада Бом помевутога листа, ради, чега се његоввм суровостима опачинаманепоклања никакова поворност. Али се гласа, да »Сворност« стоји усавезу са становитим уплив имајуБвм круговвма,што гапобу£ује на брвовитост, а с друге стране приказује гласоношом буре. Поврх тога позива се »Сворност« усвојимгоре поменутвм члавцвма на „Матичвне« рачуне, набраја бројеви податке црвљене из тих рачуна и на њиховом темељу напада наше поштење. Погледом на те две околности, неможемо пустити с вида експекторацију „Сворности.« Могло би се навме ласно догодити, да оцрњнвања „Сворностк" ткогод сматра меродавним иважвим гласом из словачкога варода, којега тумачем није »Сворноет« никада бвла, нити Бе бити докле буде ишла досадањвм вравцем па да их кано такове употребв на то, да утемељи или изходи какове по „Словенску Матгцу“ штетне закључке. С друге стркне, СудуБ да се бевнменм писац ив бањске Бистрвце у члавцвма „Сворности“ позвва на рачуве ~Матвце“ то је он или злочест клеветач, јербо се позива на нешто, чеганије видио ни могао видети, вли је пако дрзовити криумчар, јербо је ввао украсти вли вввабвти рачуне „Матичвне“ вли од његове високородЈјености господвна мвнистарског саветввка Људеввта ЈекелФалушја, вли од надодвјетнвка турочке жупапаввје и куратора секвестра „Матичина“ вметка, госп. Фрање Цепчањиа, коме су поверени овира-

чуни, у оба пак случаја не само да је навео много неистине, него је и оно што је истинито, ако је иначе истинито, криво саставио. Да те, из рачуна тобоже црпљене податке опровргнемо податцима црпљеним из веродостојних рачуна и да бранимо своје поштење или путем штампе или пак путем суда, то нам није зато могуБе, јербо се сви на имовииу „Словенске Матице“ и њеиу управу одпосеБи се податци и списи налазе у рукама господина министарског саветника Људевита ЈекелФалушија и господина куратора секвестра Фрање Чепчанија. С тих равлога, да бранимо наше злобно нападнуто поштење, и да омогуБимо да се опетнастави друштвена дјелатност „Словенске Матице“ и тако умире чланови друштва исловачкн народ. усуђујемо се обратити на повнато правдољубље Ваше Преуввишености кано главног Фактора наше уставне владе те вајпокорније умолити: Ваша Преузвешеност нека ивволи премилостиво наложити, да се у погледу „Слов. Матице“ још пре седам месеци изтрага проведе и доврши, да се друштвени иметак, на који је стављен секвестар, рачуни и спнси предаду органом, који су на то звани у смислу штатута. напокон да довволи, да друштвена делатност опет започме. У осталом част нам је подписати се изравом нашег најдубљег штовања. У турочком светом Мартину, 8. новембр 1875. Вилим Паулини Тот, подпредседник „Словонске Матице“ в, р. Фрањо Виктор Сасинек, тајник »Сдовенске Матице« в. р, . (Обзор.)

Д о п и с и.

Из Босне 15. новембра. Поштено и родољубно срце зебло је за наш устанак ако се усамљен и у зиму увуче. Другчије се ннјо моглонити осје Бати нити мислити у почетку нашег светог устанка. Онда су сви турски пријатељи били на окупу; тадај није се слутио банкрот, а није нити челично и лавско јунаштво наше. Meljy тим смуштенн појам о нашој сврхи устанка бркао је најбистрвје главе народиих првака и пријатеља. Данас је све другчије: и најбољи и најобјеснијн турскн пријатељи а наши противници увидише и уповнаше своју грешну заблуду а немогуБно даље пријатељство са својим гровно издишу Бим пријатељеи. Његова изненадна изјава о банкроту трже натраг све што се крстом крсти а лавска борба нашнх јуначких чета, које не само што се смједоше ухватити у коштац са свом турском снлом од преко 80,000 војске него су ту голему силу свуд и на сваком мјесту славно побили и жалосио устравили, Најбоља турска војска са најбољим острагушама и топовима наоружана и најбољим и највештијим пашама управљана, од најгоре наоружаних наших чета, во£ених и управљаних од људи без науке и стручног војничког внања, па како npoje свуд наопако. Само Пивска славна побједа била би довољна па да ва увијек обесамрти с вјечитом славомлавске чете наше. Пивска побједа пронесе глас по свем свијету, да се наше лавске чете не боје зимног боја и да их вима не плаши ни најмање, него да Бе једнаком лавском срчаности свети бој за слободуипреко виме продужути. А у томе, треба и остала браБа у помоБ да прискоче, јер имвише оклијевања нема, Сад су на чисто да они који су им свијетовали и претили да сједе с миром, да су то говорили, што они оБе оно од чега њих одвраБаше с претњом и са свачим. Недај боже да потече људска крв од Темве до Неве ради отимачине наших земаља. Али случили се и то, правда Бе увек на нашој страни бити. Мн смо сложни били са »Заставом« нашом као и са осталнм листовима нашим да би се вбог отевања и развлачења могла опБа Јевропска конФлаграција и ужасни покољ изродити, али наш глас сматрао се као будаласт и непрнјатељски. Садма што настало ми сеи морамо се на окупу наБи. Ако се увмогне и хтједне опБи рат ивлеБи ми Бемо имати посла сами са мујом, а ако лн се по несреБи које ми веБ сад ннјесмо у стању помести изроди опБи јевропски рат, онда је наше мјеCTO С ОНИМ ноји uehe и нашу пронаст с мујом, Још има пуно ивгледа да Бе се опБи ратпретеБи, али ако је Бивмарк ивиграо Горчакова, поред свег слабог Финанцијалног и клерикалног питања, он Бе изнаБи повод рату. Додуше са свим је проблематично да би један Бизмарк предпоставио првјатељство несвгурнвх и слабих пријатеља искушаном првјатељству снажна и велика пријатеља, али како је данас и Инглеска вољввја у савев Протвв-руски стулитв, и како Францеска сваки дан све то снажнијом и опаснијом по Бивмарка постаје, онда не би било викакво чудо кад би се Бивмарк поигрго ацарда. До овога трена још је пријатељство руско-немачко непобркано, али оБелнјош дуго тако остати најбржи дави то Бе показати. Будимо начисто с овим. ДипломациЈа на ваједан начин не може и нас и султана вадовољити. И кад би буди чија војека у Босну ушла да нас покори, ми би се ш њоме бим. И у том случају, жуд би се дјела султанова

сувереност и париски трактат кад би буди која сила и буди којим начином с војском внтервенирала у Турској. Ако би се Бизмарк из добро прорачуњених узрока предомислио па Аустрнји допустио да окупира Босну и Херцеговину , бнлн то и могла и хтјела Русија допустити, која је казала јавно, да она неБе жртвовати наше симпатнје савезу троцарском? А да би их у том случају не само жртвовала него и вијек вечити проиграла то је јаено као дан. Ако се све силе сложе у томе да Бе пустити Србији и Црној Гори с осталим источним хришБанима да се ухвате у коштац е Турском јер је сад више него извјесно да би Турчин био побјерен __ овда је за сад опБи рат избјегнут. Иначе сва је опасност његова ту. Ми се уздамо у наше постојано јунаштво каои у пробу Јену увајамну свијест свију Словена да се у опБем јевропском рату, ми неби могли бнтинзгубљеии. Свакако и док вам ово писмо стигне ви Бете чути замапших новости из Босне. Ово дана дошао је телеграФ ЧенгиБу у Сарајево, да одма оде са 1000 војске у Ерцеговину ако је оздравио. Говоре да је ЧенгиБ одговорио даон неке више у Ерцеговину ако he бити подчињен и једном паши. Све што се говори о неком меморандуму, који би био послан великим силама, и о привременој влади гола је лаж. И да смо на губитку тешко би се одважили на меморандум знајуБи унапријед за његов резултат. Привремена влада нама не треба ми сви внамо шта оБемо и за што се и у име чеса боримо, а патриотични и хуманитарни комитети они знају шта нам треба и сачим Бе нас пајбоље подпомоБн, Није за нас оно. што би могло бити гњездо зла и пропасти, Са Врбаса 17. (11.) Откако погибехрабривојвода мотаичке чете Лука Крстич малаксала бјеше чета, те стога се ништа и не чу о њој. Но није ни чудо да јунаци малакшу, кад им нестаде онаког дичног воЈе као што бјеше Лука. Чета бјеше сама на се упуБена, неимаше кога даихпредводи, но и томе се доскочи на брзо доЈе у чету нови воЈз.који јеунеколикоокршаја покаваодаје доиста вриједан јунак и да је кадар заступати Луку. Чим доЈе у чету сабра око себе по избор усташе те закључи наставити Лукин вапочети посао,боритисе до последњег часа или погинути као јунак за слободу свога народа. И доиста дкако доЈе у мотаичку чету Сима СтеФановиБ, трговац ив Босне, тако је име новоме воЈи, многи j'e турчин главом платио. Чулисте веБ више пута шта јепочинила та чета код Свињара. Моја је намјера да вам у кратко саопБим посљедну побједу мотаичке чете. У петак око 11 сати прије подне крену се чета право ка малом Вакупу, Ту се судари са Турцима код Хаџи Дервиши аге ГушиБа стана. Турци после кратког пушкарања дадоше плеБаа усташи дадоше за њима у поБеру, погубише 4 турчина много внше ранише, а од усташа вала никог ни глава незабоље. Усташи том прилнком вадобише 9 коња 8 волова и двоја колапуна ране, осимтога вадобише доста жнта. При повратку своме запалнше чардак ГушиБа да се на њем агагрије.Чета се упутила вел.Мотајицн да одатле згодним прнликама на Турке кндише. У тој се чети налаве и они младиБи што још за време Луке освјетлапте себи образ бореБи се јуначкн за слободу и човечанска права свога народа. Ова је чета натмила > npeio ехе да ее боре, З а то је ври им се притече у помоБ највгше одјелом и обу Бом До који дан надам се да Бу вас ивненадити са љепом новицом, а дотле шаљите шта је н»јнужније. ®') 30. новембра. Трансанција инглеске владе у погледу одкупа егшштских акција. Јавно мнење, „Тајмс 1 * и Дизраели, Поражевост Француза, Бечки рајхсрат, финансијски ра Брандштетерова. Кардинал Раушер f. —Српска бессда у Бечу.) Трансакција внглеске владе у погледу одкупа египатсквх акцвја, јако је читаву европску журналистику заталасала. Но овомсепојаву није ни најмање чудити, јер је ово као што одпре веБ нагласисмо најбољи докавдасе сада озбиљно у Европи на томе ради, да се Једном то јадно и толико ивбегавано источно питање реши. Инглеска је штампа наравно врло вадовољна са овим најновијим кораком, кога је инглеска влада учинила. Свн лондонски лиетови чисто увносо мудрост инглеских државника, који се одважише на такав coup de main у истечном питању. »TajMc« повлачеБи паралелу измеЈу садање и бивше владе, не може другчије а да не изкаже Дизрајелу своје признање на тако „велеумном« и »е--нергичном делу,« којим не само да је Инглеска saдобила у комерцијалном (трговинском), но шта ввше и у политичком погледу. Она вели, да је Инглеска тим фдсудним и корисним кораком отворила нов извор полнтичној моБи својој. (Greatpolitical power«). У истом смислу пвшу и остале ннглеске новвне. Руска је штампа зачу Јена и изненаЈена, да је Инглеска такав корак учинитн могла без предходног одобрења осталихвелесвла.Наравно да ово изненаЈење о ком рускн листови говоре, свога ввачаја вмаде и да оно у истини није баш тако, као што ивгледа. Иојвмљвво је пак, да сеу Француској јако у чуду нашли услед решењд ин-