Застава

глоске владе, Ca највеБнм негедовањем и са чиетл веl0 м зебњом говоре француски листови 0 Z окривљујуБи владу, што се она за времена H nie постарала, да се тако што не збуде. Ваља знати да је француска и повод, те је суечки канал саграрен, н да је француска влада Египат сматоала otopo као своје земљиште. и Бечки се листовн баве са тим питавем у да нашњим својим бројевима; а то опширно ствап равгдабајуБи и не бев основа, бар не у онолико У колико ее оно о чему пишу относн на положај на Балкану, а уједно и на положај што га Ингле ска сада према Немачкој и Русији, а унекомсмисду нскључиво према Русији заувима. Финансијски одбори у овдашњем рајхсрату не престано се још ванимају са буцетом. Пре неки је дан председник посланичие иуВе у јавној седници прочитао молбу ц. к. суда у Цилији (у Штајерској) да посланички дом члана свога и посланика цилишког Браидштетера државном тужиоцу ивда, пошто је суд пронашао, да је исти посланик лажне менице правио, те је потреба, да се против истога посланика поведе истрага вбог »преваре.« Лосланички је дом на предлог председника у тајној седници једногласно решно: суду таиошњем реченог посланика ивдатн. Исти је посланик био један од најотменијих чланова »поштене« уставоверне странке, и често је у посланичкој куђидизао био глас свој за »слободу« и »поштење,« као оно и Гискра и други апостолн ове поштене странке а ево га сада, где га суд због »преваре« гони. Такових честитих родољуба имаде кијамет у посланичким дому, није Врандштетер, ни први ни последњи! Бечки арцибискуп кардинал ОтмарРаушер збиjta је умро, Раушер бејаше један од важнијих политичких личности, бар у оно доба, када су после буне 1848 1849 године реакцијн била крила порасла. Тада је Раушер јако упливисао на владаоца. Њему се има поглавито и приписати, да је римско-аустријски конкордат увидео света. ЈРаушер je био начелни противник уставоверцима, но зато се ипак с њима боље слагао него са Чесима, пошто је заступао начела најекстремнијег централвзма. Раушер се родио 1797. год, а постао је свештеником 1823 године. 1825 гвдине бејаше проФвсором на лицеју, а за тим директор бечке »источне академвје.* (1832) на скоро пре буне буде наименован ва учитеља младог надвојводе Фрање ЈоснФа (сад. цара) ког је обучавао у историји и теологвји. 1849. године постане Раушер владика секавскн, 1853. и то после смрти арцибискупа Милде-а, бечки митрополит. 1855-године наименујега папа: кардиналом римске цркве. Досадашњи председник галичког сабора и бивши министар председник тајни саветник грофПотоцни вменован је на предлог министарског савета, за намесвика галичког. Потоцки је ваљан патркота пољски и нагвње доста на ону страну,на којој су готово сва словенска племена и све словенске странке. Имам још при крају да Вам саопштим и то, да је овдашње српско академичко друштво »Зора« у прошлој седнвци својој једногласно решнло да ове зиме првреди српску једну беседу, а то укорист пребеглвм босансквм и херцеговачквм Хришђанвма. У ту је цељ друштво веЕ и одбор изабрало, који Бе се за све ово старати. Одбор се састоји из неких 16 чланова, а веБ се је пре неки дан конституисао, нвабрав себи председника, подпредседника тајнике и благајнике. Суботица. Пре неколико дана, бавио се овде, купеБи прилоге на херцеговачко - босанску нејач, учитељ прмзренски неки Сима ИсајмаЉ, Он је говорио: да су му жени Турци очи ископали. а децу поклали. За осветити ова недела Турскз, отисне се у усташе, ди се у јунаштву прославио ?l ! На ову сврху за четир дана толико се ов« де задржаво скупио је до 70 Фор. а. в. Да не би ова варадвца и свецка скитница и друга наша места обмануо, те с тимепострздану херцеговачко - босанску браБу штетно, као првјатељ њнов; држвм за дужност сввма србвма иа знање датн: да је све гола лаж, што тај блудни син говори. Тај исти Сима ИсајловиБ родом је ив Сомбора 45. година стар, кројачки калФа, овде je у више пута радио, но не дуго се задржаво због внше превара морао је одавде бегати. Варањем и лагањем ожени се нв Руме; и са женом немогавши се сложити у томе, да се она потуца шњиме од немила до недрага, оставн ју саморану. ВлудеБи °Д места до места, наре га садањи херцеговачкобосанскн устанак, и под горњим именом, науми походити веБа српска места, у том гадном послу аеговом, нами прво паде у део. Еод нас га је среБа врло добро послужила. Даву што је год напросио тојеноБу сасвимсмјело разметајуђи се побацао. Са лажвим писменама, која прн себи вмаде, усудно се ипоотличВи Јвм куБама иБи, ди је прнстојно и примљен бввао, беи да му је ко што приметво. Кад се о'вти да Бе долагати, побегие у Сегедвн; помисЛит е, нвје се ви јавио овдашњвм неким „родољу®има,« којн га за време његова овде бавлења, на СВ У меру частише. Карактервсчнчно је од њега још и то: да је ° Вв ма, који су наумили протерати га, поручиво и

поругљиво да памет треба у глави носити, а не у петн. Сотим нам се тај лажни јунак херцеговачки захвали на гостопрнмству.

"ХОЋЕЛ МИ СЕ ШКOЛА ЗАТВОРИТИ?"

Ја незнам шта Бу са мојима људнма и њиовом децом да чиним и докле Бе ме њиове бриге морнти. Јамачно Бе когод казатн: или су тн људи неке лењштине, те су у таковом жалостном стању, или се ја за њи притворно плачем! Не, нити је једно, нити је друг, сав народ ове државе због шест неплодни година и елемен тарни непогода од 1870 год. овамо пострадао, али овај овде почео је јошт од 1869 страдати, дакле седам година јер му те године 25 м 29 маја крупа сав усев у црну земљу сабв, пак је морао сву марву пропродавати да жито за усев н ужитак набавн. Ту је дакле највеБе његово убиство! Ово је истина пак и ово дзље: Овде нема ни једног родитеља школске деце који бн дете од школе задржавао пак тога ради н подивљачио нити детета које би на школу мрзило. Ја нмам као из овако малог из 160 душа састоје Бег се друштва, три девојке и једно мушко, који веБ од једне зиме нису дужии повторну школу пак ипак долаве двапут преко недеље јошт ове знме другу децу ва повторну школу имадем 5 женскнх и једнс мушко; ови су прошле Bиме редовно похаЈјалн пак и сад сваки дан до иду Бег воскресеннја и треБу децу ва свакидашњу школу 27 дакле свега 37. А даова сва деца радо у школу долазе уверио сам се кад ове јесени нека деца другој рекоше: ,да видите како је лепа наша школа, да питамо сутра господина, кад Бе се школа почети!* Ово је веома радосно било за мене чутн, заиграми срце од радости, заплака се, ивабележисеби, њима ту радост временом чимгод вратити. Време је дакле сада дошло, да ја њима као доброј деци зајам радости вратим. Године 1872 описо сам по свима новинама под надписом »Плач деце за школом« худо стање дечнјнх родитеља, да Бе деца због тога морати од школе одустати, том приликом добио сам 315 форината, одено сам 14 девојака и 7 мушких и ранио сам их хлебом 6 недеља и двапут на дан,каква је та радост како ва родитеље тако и ва децу била описана је била по свима новинама. Да је она година оскудна била, иознато је било и да је ова много оскуднија, доказује вриска и писка васцелог народа он је сасвим исцеђен мори се са великии бригама сад веБ гладује нема шта продатн, да дете обује, непрестане кише направише велико блато, деца босонога у школу долаве. Овде код Немаца су се многа деца тога ради и поболела, пак им је полвтична власт децу распуствла и школе на неиввесно време затворила, но ја сам тај налог одбно што су ми децадо сад здрава нуз јамство, да Бу се ва њи крознајкраБе време по мом обичају побринути. Ја неби сам ннкако вољан био да бев деце и школе останем, немогу допустити. дамндеца баш сад у најбоље време за школу дангубе и у наукама натраг остану, мала жртва,пак ја мојудецу нзбави. Овом прнликом јављам читалачком светушколско напредовање. Ову школу сам ја као што је повнато 1869 трудом мојим, и српским жртвама подигао. Кад сам те године 18 октобра школу отворио било је ва школу способнвх 15 женских и 5 мушквх. Од ових сасввм тачно, да сваку књвгу читати и сво пјеннје преко читаве годнне појати могу ивучнле су 11 девојака и 5 мушких од оввх 4 су на разне занате калФв са лепим владањем, пети оста паорин, а 4 женске тек средње изучише, што су одвеБ болешБу препречене биле. Дакле за 6 годнна т. ј. од постанка нововаведене школе до данас, взучени су добро 16 освм данашњих 6 који сад буквар са основном читанком довршавају. Ако би когод мого навБи на бр. 121 од »Напредка« и бр. 2. од 1869 »Заставе« века прочита мој позив »роду и народу" пак Бе наиБина моје уверителне речи: »да Бе семојиљудисашколом знатн корвстити* и навћи Бе, гдесам казао:како због оскудости сопствене школе, нвкаково напредовање на просветном пољу није могло бити, ево дакле: од оних, који су се скитали са школом 95 година по турвм собама знаду књиту 5 мушких и једно женско, то су текб!асадашња школа издаде веБ 22. взучених, Ако сам дакле српскн род са овим напредком узадовољио то онда позввам штоване љубитеље нашега народа, наше школе и нашег напредка учтиво да би ускорилиокоприкупљањановчанвх прилога како би могао за време најкраБе бар обуБе набавнтв, само да ми деца која су се сва тако лепо у обучавању упутила не оетану натраг. Увдам се дакле, да мн се школа ватворвти неБе, за сваки дар благодариБу преко овог цењеног листа. Са поштовањем јесам У Овсеници 12 новембра 1875. Петар Стојадиновић свешт»ник и Јчитељ.

НОВИ САД. Јуче по подне 7. о. м. отишао је г. др. Јован Туроман, бивши проФесор на овдашњој великој римназији српској у Веоград на своје определење за проФесора класмчкеФнлологије на великој школи, која је катедра сад тек заведена засебно. Досада је предавао латински језик обично проФесор римског права. Јављају нам вз горњег Карловаца, да је нова препарандија, коју је српски црквено-народни сабор осровао, ово дана отворена. Изашао је позив на предплату на новлист под насловом: „Званични митрополитски гласиик*, који Бе реФерент школа, г. Ст. В. ПоповиБ. Овде би било на месту, да запитамо: јели то најпреча потреба нашег црквено-просветног живота? и неби ли за г. реФерента бнло иного прече, да то сувишно време, што га има, да употреби да обиsе школе у Н. Саду бар једанпут те да види, да су се у српским основним школама учевне књнге комуналне веБ од толико година, »својим путем увукле.* Мимогред буди овде речено да је исти позив на предплату експедован уз наш лист бев знања уредништва. Од данас престају Дунавом пловнти, јер је зима горе 4 града испод нуле*

Н О В И Ј Е.

»Шлеске новине* јављају да се Бизмарк са Горчаковом у источном пнтању подпуносложно. Немачка, Русија и Аустрија увели су извештај Енглеске о куповању акција с одобрењем на знање. У Швајцарској купе се на све стране приЛoBи за нејач херцеговачку и босанску. И капацитети раде својски на томе, као што су проФесор Еинкел, др. Виве, Пастор Волф. НајвеБма се заувима »Циришко друштво за подпомагање*. Купи се јавно по црквама и новинама као што је »Журнал де Женев.* Велику сенвацију учиннло је предавање проФ, Кинкда о Босни и Херцеговини.

УМЕТНОСТ. ЗБИРКА ПЕСАМА. У наклади Таборског и Парша, у трговиннмузикалвја у Будим-Пешти у IV. срезу у крунском сокаку бр. 1, (Musikalienhandlung in Budapest, IV. Bezirk, Krongasše Nr. 1.) изашла je збирка од осамдесет девет песама (нота) од најполурнијих компониста, лако и брилантно израђених за иијанофорте за две руке, од ЈосиФа Ернеја Цена јој је S <pop. а. вр. По томе једна песма кошта само 5 н. Овајалбум јвФтинији је дакле него дела која су изашла У издању Летерсовом иколекцијиЛитолФОвој.Збирка Бе се само до 1. јануара no римском по 5 ф. продавати доцније се цена повишује. Слог ea клавир лак је и ивводи гласове, који очаравају а свака поједина трансскрипција пуна је мелодије, ефекта и така је пвјеза за клаввр,да је вредно имати је. Леп папир, јасна штампа и врлоелегантаннакит чине, те је ово дело прави украс и згодноКје особито за поклоне на божиБ н ново лето. Ми смо ово дело сами прегледалн а дали смо да га процене и вештаци у музици и све се слаже у томе, да је исто заиста дивно и да васлужује сваку препоруку, што овим чинимо, надајуБи се да ђе публвка, која љубн вештину прихватити ово дело како заслужује.

КЊИЖЕВНА ВЕСТ. ГДАС НАРОДА Кчда сам пре пет година у друштву са »срп, нар. задр. штам. почео »Глас народа« ивдавати стало ми је билодо тога, да н они у народу нашем, којн нису спремни, да разуму књиге и новине, које се код нас обично на високо пишу, добнју пута, да ако и не стнгну оне, који су велике школе училн и високе књиге читали, утеку далеко од оних, који нису ништа учили и ништа читали. Наука није више спахилук једне врсте људн, није више тајна, није више чудо, као што је то некад устаро доба била. Слободно је данас учити и знати, али иданас је наука, ако не тајна и чудо, а оно Вертхзјмова каса, тешко Је до јеагре у њој доБи, као доновца у реченој каси, обвти се неда, можеш је одвуБи на ледине, али можеш поред милиона новца, што у њој има гладан остати, можеш имати деает соба најдебљих књива, али опет за то да тн је глава шупља; бев кључа неотвори касу, без упутства не доsе до знања, па и кад ти даду кључе Вертхајмове касе, још можеш посла имати док је отвориш ако те не науче какосе отвара, бадаваиупуство кад је неразговетно, кад га неразумеш. Тојеисто кад ивташ Енглеза, који невна српски за пут руком, а он тн енглески добро каже устма, а ти опет као да тн није ништа рекао. Да би дакле грдна веБина народа нашег, као што је то и код сваког другог народа, до знања дошла, ја сам с пријатељима својим и народним, којн су ми у листу помагали, трудио се, да тако равговетно пишем, да то може сватати и онај Србин, (јер у других народа није тако), који ни прошао није поред школе. То што лист и поред толнких промена, што се код њега збвше ево веБ у шесту годику са знатним бројем чнталаца улази. казује ми, даако нн-

сам урадио оно, што би желио, да нисам бадава радио. Ја кад сам почео издавати »Глас Народа* почео сам исто тако као и усташи у Хврцеговнни. Борио сам се исто као и они: с почетка сам, после у друштву, али раштрканом, неуреsеном, напуштао сам лист ea неко време као оно ЉубибратиБ, што је ншао на Цетиње, кад је манастир Дужн uao —; сада је дошло као и у Херцеговини дотле, да с уререном јаком снагом по удешеном плану могу ударати на Турчина читавог света на незнање у неизмерној гомили народа. УздајуБн се у постојанство и снагу своје дружине и у добру вољу као оно Херцеговци у добровољне прнлоге српског народа, надам се, да, ако злотвора светског незнање и неутаманим, оно Бу га потиснути даље у његоведивље крајеве у Азију. Од нове године »Глас народа* Бе у сваку руку ојачати. ИзлазиБе на табаку тако велнком као новине „Застдва*, но неБе на поле него четврт саввјен бити. По томе за читање у два броја „Гласа народа а биће толнко колако је досад у три било.те преко године добиБе они, који га држали буду, 26 табака за читање више него штоједосада било, свега дакле 18 доеадањих табака, којих је било 52. Даље Бе се о много внше ствари у сваком листу пнсатн него досад. ПисаБе ce: 1. Чланак о овоме, чему је кад доба. 2. 0 српском јеаику и књиви српској. 3. Из геогра»ије. 4. Из истордје. 5. Из природних наука. 6. Наука о здрављу 7. Наука о политици . 8. 0 економији. 9. 0 трговини и проиету. Белешке с пијаце бечке, пештанске, тршКанске м из оних крајева у којима Србиживе 10. Занат. 11. Школа 12. Црква 13. Подлистак. (Пркповедке, описи и друго што је за забаву. 14. Шала исатира' 15. Тумачен,е страних речи. 16. Шта бива по свету (колико се оваког листа тиче.) 17. Различности. Свс што Бе се у врстама под бројем 2. 3. 4. 5, 6. 7. 8. 10. 11. 12. писати иБе од почетка па редом на више, као у школн што се почиње са аз, те ко неколико година држао буде лист, доБе му тако као да је свршио толнко школа, колико јо година лист држао и то sa четир Форинта школу. Ред ових 17 врста држаБе се тако као солдачки запт, никада неБе бити да се у коме броју и једна врста пропусти, него ако број претплатника порасте, као што је лист пове Бан онда ђе се листу још четврт или по табака додати и нова врста отворити или сад набројане раширити, а цена иста остати. У листу овом биБе дакле о свему, што треба човеку који жнви са светом. На њему ђе раднти први људи у школи и науци. Имена им не ређам, они ђе се јавити на делу а не на огласу. Ради дике српске мило мије јавити, да БеиЦрна-Гора радом свога у земљоделству искусног члана са Даннловог града, подпомоБи рад на ослоборењу народа од незнања, као што подпомажп борбу браБе Херцеговаца за слободупротивдвн душмана Лист Ее излазити као и до сад једашгут na недељу и кошта Не: За земље у овој царевини 4 e. За Србију 4 • 40 н. За Црну Гору према потпори отуд 3 е. За Босну Херцеговину и стару Србију прмга сиротиљи тамошвој 8 «. За Америку 5 е. Огласи неће ее штампати у лиету него иао додатакиза то Ее водити бригу у томе поелу искусан човех. ПлаЕа fie се као и у другим српским листовима. Ко хоЕе оглас и повце за исти да пошље тцј neia пвше оваво: Нисарни .за огласе „Гласа нареда“ у Новоме Саду у Лебарској илици к. бр. 889. Anoncenbureanx Glas-Narod Brodgasse N.-889. Овом приликом нека буде речено да Ее први број у шест хиљада разаслап бити. Да бн уредник имао ввше времена за свој посао и ради брзе и тачне радп.е оделиЕе се редакција од адмипистра. ције и експедиције. Експедиција Ее бити такође у лебарској улици к. бр. 889 Лредплата пак за лист има се слати иа самог уредиикапод адресом: Panta Popović Bedacteur GlaH-naroda Neuaatz. Да би ce за времеваЈмогла штампатиповезасвакомпретплатнику. молим да се предплата до нове годинепошље. Ја сам се побринуо за све, што као нвдавалац и уредннк треба дд учкним, н увдам w, да Бе се народ одвавом својим показати, да сам имао право, кад сам напред корачио. Али како бев ирнјатељства свашта тешко нде, то молим досадање првјатеље своје и овога листа, да мн н других прнјатеља најју, те да »Глас народа* буде глас којн Бе се чути у сввм храјевмма српским, усвнм местима, и домовима српским, да од њега одјекну горе н прља српска, те да с поносом и истнном реБи може: То само у Србина има. Ур»днижж ивдавалац „Глм народ&.“ ПАВТА HOllOßllh,

ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНOСТ за годииу 1876. Публици је нашој веБ довољнопознатлиот»Јавор«, јер се он веђ две године дана издаје и у лепоме броју разашнље у српски свет с ове и с оне стране Саве и Дунава. Ии смо тога уверења.