Застава

ЗАСТАВА

ПРВИ ЗНАЦИ ЗА ПРОМЕНУ.

цосред источне олу)вне као да се почиН>у показивати први знаци у овој нашој монархији за велеважне државне промвнс. Одкад јв наетупила ера мађареког господствау једној, » немачког у друго) државној половини, од то је доба славенски живаљ притиснут и потиенут са попришта јавног. Jlomcc се казати, да су се бр»Ка у гоеподство својски поделили и да еу иекрено и одано водили политику према Славенима, коју С У сама назвали „притискивање уз 30 д“, „потеривање у закутак". Пуни десет година трајало је то мађарско-немачко господетво у монархији династије хабсбуршко лонтришке. Сада j'e, после десет година, наступило време, кад ваља да се обнови аустро-угареко поравнање у економном погледу. Међутим је и Бечу мађарска власт почела зазорна да бива. Њзхова и унутарња и спољна политика била је такове природе, да ie криза државна бивала у све то ближем и јаснијем догледу. Мађари еу својим руковањем са државним иметком поеведочили своју неепособност и проиграли свој кредит. У спољној политици, за време источне кризе ове, одали еу с® политици братимљења са изавђалом отоманском царевином и тиме су не еамо компромитовали међународни углед ове монархије, него су joj и загрозили, да ј« увуку у крвав заплет, који би је лако могао главе стати. При таким приликама као да су се почели освртати у Бечу и гледати, како да се те мађарске беде и напасти опросте. Најзад, у тешком чаеу, почели су се сеКати славенског живља у овој монархији. Тај живаљ показао је за читаво време својег дугог запостављања у јавном животу не само ретку политичну зрелост, него и оие обзире, које дугује монархвји у сваком погледу. Оеобито се то јасно видило приликом ове иеточне војне. Тамо у балканским брдима и кланцвма за ово две године била је крв од рођене крви аустријских Славена, која се немилице проливала Па за цело то време осим љубави братске, која је славенска срца разгревала и у чаеу неодољивом по кадшто на видик искршавала, није било ни једног тренутка, ни једног чина од стране славенске, који би отештавао међународни положај ове монархије. Нмрочито je држање браће Чеха у томе погледу било примерно и достојанствено. Стојећи на становишту свога државоправног положаја у хабсбуршкој монархији даном ирилнком јасно и јавно изражавалису сеови затаку источву политику, којаби Олавенству на балканском полуотоку отворила врата слободног и самосвојног живота, Славенског ЛаФајету, ђенерала Черњајева, после српско-турског рата дочекали су и поздравили у Прагу лепо и братски. Кад je пак велии.* Русија преуЗела дело ослобођења балканских Олавена, тада је Ригер у име вароднвх избраника послао аДресу на Аксакова, председника славоФилског одбора у Москви. У доба вреве мађарске, кад су по Угарекој митинзи у славу турску приређивани и кад су Мађари европски глас ове државе тиме под ноге бацали, Чеси су од своје стране такође хтели, да на јавним зборовима у том погледу искажу своје назоре, који би паралисали мађарску туркољубиву струју, аса којих углед државни пред страним еветом и довесвицом неби постидан био. 1и чешки зборови били су забрањени и на томе је остало. # То је све, што се у славној земљи Хусових вотомака за ово бурно време у корист хришћанске и славенеке им браће на истоку збило и починило. Ни налик на ону страсну халабуку, која ба да истрчи пред велике и судбоносне догађаје и да изнуди политику, која би народној страсти годила. Чеси су свесни били, да правда и елобода најзад своју победу славитимора, те се с тога заогрнуше у плашг мирног и достојанственог чекања. Тако држање морало је упасти у очи и изнудити поштовање и у очима онвх,

који су доеад свикли, да се само блатом бацају на Чехе, њихову политику да ућуткују и претстављају к&о промашену и из* губљену. Тако достојно и зрело држање чешког народа морало је упасти у очи особито данас, кад је аустријског орла од обести мађарске притиснула зла година. Јавља се, да се између старо и младочешке странке данас воде преговори око тога, е д* ли је наступио тренутак, кад би чешким народним заступницима ваљало напустити политику пасивности? Кажу, да је правна странка у бечком државном већу за то, да чешки посланици уђу у рајхсрат. Некадањи министар Јиричек настојава живо око тога. У Прагу је претставио Чесима, да би сада време било за чешку активну политику, пре, но што би Mtђарима за руком пошло, да изведу по свом ћефу поравнање с Бечом, којим би се досадањи државни сустав опет на десет годива продужио. У чешким круговима нашле су те речи живог одјека. Ригер, као вођа старо чешки, био је у Бечу и водио преговоре са правном странком, именито с дром Пражаком. Веле, да се Ригер највише противи напуштању досадање пасивне опозиционе политике. Међутим се ради на измирењу између младочешке и старочешке странке. То су вести које долазе из бечких изBo P a i дакле противничких, По томе им се неможе потпуна вера поклонити. И сами ти лиетови неизричу велику наду, да ће Чеси доИи у рајхсрат, јер је позната дисциплина чешка, те је глас, да је Ригер такој промени противан, понајодличнији за просуђење будуће чешке политике. Да је у овој држави жив добар дух и cpeha, неби васколико Олавенетво и сав чешки народ ни досад били осуђени на пасивну политику, нити би мађарски уплив до толике самовласти доспео. Гла сови, који се из Беча разнеше о приступу чешком на дуалистичко стаНовиште, покааУЈУч Д ж се У неким бечким круговима почиње осећати празнина и нееигурност досадањег стања, па би ради, да им Чеси сад ту пр знину испуне и положај им поткрепе. Што се даље буде развијала ова источна криза, то ће се све то већма осећати потреба, да славенски живаљ ваља једном да заузме доетојно место у овој држави, ако се хоће, да такозвана АустроУгарска можемирно и с поуздањемдочекати промене, које се на истоку спремају. Славени, а нарочито Чеси, могу и одсад као и до сад мирно чекати природан развитак јер су уверени, да ће тако дочекати своје право и слободу. А да ће скоро доћи то време, доказ је и горе наведена вест, по којој се види, да се почињу већ сада да осврку на Славене и да их хоће у своје коло да увуку, И ако је преран и неспретан тај позив, то је ипак први весник оних великих промена, које морају наступити усљед судбоносних иеточних догађаја и у овој држави. Сад још топови грме и разбијају тмину, причекајмо мало још само док се разведри, па ће и на овој страни светлије да буде.

Са бојног поља.

? Котор, 24. септембра. (Нарочити допис.) Са црногорског бојишта чујемо, да су Турци из свију кула, налазе Бих се у Дуги, пошди у Мостар и CapajeßO. Нове операције које би се морале учињети у Херцеговинв, особито на Требиње, Гацко и Метохију, држим:за сада остављају се времену, због настуаајуБе зиме и велики киша. Меру тим црногорска Бе војска оперирати ва јужаој страни, из које је баталионима: његушкоме, БеклнБком, овриниБкоме, цеклинском и загарачкоме да се врате куБи на одмор за 10 дана; а можда ће и књаз Никола до неколико дана на Цетиње доБи. 0 НикшиБу говори се, да Бе се у њену населити Црногорци из оближњијех племена, који га окружавауу а кнез Ннкола премјестиБе свој главни стан на Орјој Луци. 0 турскијем породицама у НикшиБе мислило се, да Бе све останути у граду, но из свога надувевог Фанатизма, остављају своју србску домовину и пресељавају се. Са Јужве стране разумвјемо, дасевојводацрм-

начви, МашоЂуровиБ, налази под ПапиВе, и готова је сва Крајна од Бара до Саадра предати се. Турска твррава у скадарско језеро, Лесендро, престала је пуцатн из топова, очекујући свој пад, надајући се поразу са Танкога-хрта. У Додошииа према Жабљаку стоји старвна Гајо СавиБев са 300 војника, пазеБи како Бе напасти на турска села у Зети; а Радоје Мушикин држи свој батаљон под Кокоте у Берима, недајуБи пролазка Турцимапреко Љешкопоља; Марко Миљанов са својима храбрим ДрекаловвБима иази на Лодгорицу, која Бе исту судбу доживјети, што и крвави НикшиБ. Са цетињсквјех болница разумјесмо, да се број рањеника доста умањио, због чега се његушка болница и затвара. Пет милосрдни сестара полазе у Русију, за своје рањенике на Дунаву и толико остаје болница Биљарда и Даниловска. У прошли четвртак 22. о. м. умро је наЦетињу командир Загарачки, Машан ДраговиБ, који је на Крстцу рањен био, и посље тешквх рана издануо, који се са пристоје Бом почашБу укопао. (М. Драг....) На Ноздра 30. септ. 1877. (Нарочити допис,) И иошто се нашему витешкоме господару књазу Николи предаде чувении одстарога доба јуначки град Никшнћ кључ и глава гстово све горње Херцеговине наша је јуначка војска још доста јуначке славе набрала. Разумјели сте о предаји НикшиБа, а док ја ово пишем могуБе је, да Бете разумјети и о свему, цто је и посље предаје НикшиБа учињено. Но, при свему томе, и ја Бу вам о томе неколнко проговорити. Наш сввјетли господар, пошто јеуредио ствар са НикшиБем и ту, као главног заповедника, оставио војводу Пламенца, намисли да и даље настави заузимање турских градова и твррава које су око његове гранвце. Он раздијели војску на троје. Једну узе сам под заповедништво и с њомотидепут БилеБа да заузме то мјесто; другу даде војводи Нетру ВукотиБу, да с њом иде на Крстац, и одатле да мотри, ако бн одакле кренулн Турци у помоБ, да изире пред њима и да се с њима побнје; треБу војску, од два батаљона и 150 артиљериста, даде командиру артиљерије, младоме витезу Ђуру ВукотиБу, и њсга одреди, да узимасве турске тврраве у дугачкоме кланцу Дуги. 31. августа сваки дио војске Окрену на опредијељено Mjecio. Војвода Петар Вукоти Бса својом војском отиде на Крстац, командир Ђуро ВукотиБ са своја два батаљона и артиљеријом остаде у тако зване долове ЈусиБа близу Пресјеке (аајпрватурска кула која нас је срела на пут). Ту се одморисмо два дана, док се уреди воуска и топови за ударац на кулу. Командијер ђуро ВукотиБ, пријед но оБаше да се ударн на кулу, отиде са нас неколицином да зове запивједника од куле на станак. Јусбаша од куле одма изиде на станак. Командијер говораше јусбашн да излазе без боја, јербо се никако одржати ни може пред вашијем топовима. Јусбаша на то одговори, да се без боја ннкако предати не може, ио топовима, рече даље, па ако вирих дасемогу држати у кулу држаБу се, а ако вирох да не могу предаБу се. На тај се разговор растадосмо. 3. септембра почели су наши топови гарати кулу. Храбри наш командвЈер Ђуро бјеше примакао тоа свој (он бјеше на руском девето-Фунташу) близу куде на 350 метара и саи нишањаше с њим. Чим је вукао први наш топ, погодио је у кров од куле. У исти мах одјекнуше с друга два шанца два ведика медунска топа (који су прошлегодине узетн на Медуну). Чим су запуцали наши топови, засуо Је пдотун турскијех цушака на наше шанчеве. Бој се је започео у 2 сата по подне, а свршио се је у 6 у вече. Командијер ђуро бјеше на зиду направио велику развалину, а два медунца 6jexy добро кров изломили. По свршетку боја остави се добра стража код топова, авојскасидеда нсБн на логор. Сутра дан, 4. о. м. у 8 ура кренусмо опет да бвјемо кулу. Доросмо на шанац топовски, итусједосмо да се одморимо четврт сата, док се принраве топови. Но гле! што у истн час угледасмо на кули. Неколико Турака изашло на провалу од тоиа и ту спустише доље два Турчина (сва су врата били вазидалв). Гледамо куда Бе но кад, ево их к нама. То бјеше јусбаша, заповједннк од куле и с њим један војник, Он рече нашем командијеру, да види да се не може одржати пред таквијем топовима, него да иште милост идасепредаје. Сувише настави јусбаша: кад сте с тијем топовима сломили моју кулу, којајенајтвррауДугу, то вјерујте да вам се ве може одржати нн једна тврра yl свој Херцеговвни. Посље предаје, коман-

дијер Ђуро нареди, те се Турцима даде добар ручак, па им онда даде добру пратњу, која их је пропратила до у Гацко. Таквијем је начином пала у наше руке Прецека. 0 томе радосноме успјеху нашега оружја писа командијер Ђуро Његовој Свјетлости ово писмо: „Живјели свијетли Господаре! Слава великоме богу, данас је Пресјека ваша. Ја n руски капетан, Аполон Циклински, улазимо у њу с нашијем људима." Посље заузеБа Пресјека, без околишења команднјер нареди да се даље иде. Посље Пресјеке долазаше нам најпрва мала, али врло тврда, кула на Оџину пољану. Чим смо се примакли кули, заповједник куле изиђе нашем командијеру на предају. Кад се, рече он, није могла одржати велика Пресјека, како fiy ia у овој малој кули. Ове Турке из ове куле испратисмо пут Подгорице, као што су они сами жељели. Е сад нам на пут стајаше највеБа кулаНоздра, у коју стајаше заповједник од свијех кула у Дугу у чину бимбаше. Војска наша и топови примакоше се около куле. Пријед ударца, командијер Ђуро ВукотиБ пошље једнога војника, који знаваше турски говорити, да позове бинбашу на станак. Бинбаша одма одобри станак и изиде под кулу, ђедору и наши главари. Командијер Ђуро ВукотиБ рече бвмбаши, да бн добро било да изиде без боја, јер кад је Пресјека сломљена, да се не може ни Ноздра одржати. Бинбаша одговори, да је могуБе, да се неБе моБи одржатм, али без боја и крви дасе неБе предати. Тај станак бјеше 6. септембра. Дакле ту се остаде да се бијемо. Сутра дан нареди командвјер да се зидају шанчеви за топове и дасе топови на њих вамјесте, што се и учини. Тај дан буде све приправљено за да се може одпочети сјутра дан бој. Првн нам дан бјеше дошао глас, да је кнез са својом војском освојио сву БилеБу н да је по том пријешао на Крстац, одакле намјерава ударитн на Здоступ, најкрајњу од Дуге. На рођење Богоматере 8. септембра у 9 сати пуче велики девет-фунтов на кулу. Нишанџија бјеше командијер Ђуро ВукотиБ, за то и први пут погоди у кров од куле. У истн час загрмише још три топа: два медунца и један руски четворофунташ, који сви згодише кулу у кров. Исти час запуцаше и турске пушке из куле а тако исто груну и њихов топ с топоване на наш велики топ. Но то му би потоњи пут, јербо наши војници на тако дивне шанчеве,да више недадоше турскијем топџијама напунити топ. Наши топови зачесташе nyцатн но не пуцаше много. Посље свега 40 метака завија се на врх куде бијела застава, као знак предаје. Одма посла командијер Ђуро ВукотиБ мене н капетана гатачког Стевана ЗммоњиБа са једннм драгоманом, да наредимо Турцима да излазе. Више самијех Ноздара је кула Смедерево, која је ту озидана на једноме вису као стража Новдрима. Ми пнтасмо бннбашу, што Бе чинити Смедерево, а он одговори: да Бе боријом (трубом) дати звати заповиједника да слазм с војском доле, што одма и учнни. Турци са Смедерева сароше и ми вх посласмо с овијема с Ноздара те сндошеу један до код воде. Остаде у кули бвмбаша, два јусбаше, љекар н оџа. У исти час доре и командијерЂуро ВукотиБ са батаљоним командијерима, сердарем Шкрњои Еусовцем и Ннколом ГргуровиБем. Пошто доsоше у кулу поздравише сесатурскијем главарвма и у исто вријеме бинбаша предаде Ђуру ВукотиБу своју сабљу, као знак предаје. Посље краткога разговора нзвду и главарн турски к својијем воЈницнма, које све заједво одправише пут Подгорице. Први дан био је свијетли књаз узео Злоступ. Чим је он позвао био заповиједника од куле, одма је изашао и предао му се. Пошто је командијер Ђуро ВукотиБ узео Ноздра, писао је свомесвијетломе господару ово писмо: »Премилостиви Господаре! Вољом божијом, а сре Бом Вашом, данас се предадоше н Ноздра са Смедеревом. Живио сви* јетли Господаре! Жнвио свијетли насљедник исвијетла књагиња." Таквијем се је начином свршило турско господство над кулама у крвавоме кланцу Дуги. Надамо се да Бе се брзо свршити и њнхово гесподство на балканском полуострову. Пошто је освојена Дуга, сввјетли књаз повратио се је у НикшиБ преко Дуге, којом је прилнком прегледао све куле; а послао јевојводу Нетра ВукотиБа са топовима у Пиву да заузме тамошње трврђаве Горанско и Цркваце. Слава богу и тамо је бао успјех као овамо: и војводи Вукотиђу предале су се све тврђаве у Пиву. Тако је данае и Пива очишБена од Турака. Брзо Бу вам, ако бог да, моБи писати в о паду Подгорице н Спужа. Што буде, јављаБу вам у своје ррвјеме,

„ЗАСТАВА" излази редовио: еиедом. петком, недељом, на, целом та. r баву, а Јторником па по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА з а Ауетро-Угарску: на целу годину 11 ф. ва по годиие 7 , ца четврт године 3 , 50 и ва један месед 1 , 2(1 в. 3 а Србн ју; (у сребру.') на годину 35 дин. на пола године 17’/, дин. на четврт године 9 динара.

6РOЈ И7. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 9. (21.) ОКТОБРА 1877. ГОДИНА XII.

ОГЛАСИ риуицЈу ee пв в wrr. вк тке врсте овакп ситаих слова, а за жиг се плаЕе по 30 новч. свакн пут. ДOПИСИ шаљу се уредништву, а предплата i огласи администрацији „ЗАСТАВЕ, у Иови Сад, у дуиавској улици. РУКOПИСИ не враБају се натраг. Поједини бројови листа у месту могу се добити по 10 новчиКа у ккихари браБе М, Попови Ка.