Застава

лнмо, јер без сумње и на жалост, сад су они нашега народа својта. Они га цеде, они с аиме трже. Жалост би била причати, што се све код нас догара. Познати „Обзорови" трумбетери опоравише и оглувише. Посташе луде и ништавотиње, све им је сад добро. Зар је то опозиције рад? Зар само одстранити КушевиБа, довести БубановиВа, па онда као баке с преслицом за пећку? Јесу се обрукали...али доћ'ће дан и друкче ће бити. Ништа није постојано, а још мање вечито. Ннтковлук је, нитковлук. Ми не кажемо дабаш мора из Срема и у Срему г.г. Кука и Оџаћ увек и сад опозиција бити; али иитамо, где су те за мах делзје, што гракташе за времена владавине Раух-Вакановиђа? Зар тако подло и гадно с по» пришта народне оповиције сакрити се? Безобраздук сам мора имати своје границе. Раух-Вакановића влада нмаше пуно више силе и моћи, па се сурваше. А куда ћете ви саде, јадни голићи, на прзи ветар вз Буда-Пеште? Крајњеје доба да се данашње стање, кога сада јадним и прејадним крстимо, бар у истини како у Двоједници а нарочито у Срему стоји, да се на видик изнесе, те о истоме јавно реч поведе. Лако је »Кукама«, „0џама“, „Образдашима", али тешко ли Маркуу злу добра чекајући, а још теже поштеним људима и народу чекати, да се Марко иза сна пробуди и правду учини. Али где се данас правда и у кога тражи? У Будим-Пешти, у владе? Ко ју тражи? Робље.себичњаци, негдашња вародна опозиција. Тај изметљуди хоћепошто по то даузатвор дору онн, који су и данас верзи својој домовини и своме народу. Или зар Туна Матић свећеник и »конзорциум« што друго смерају, кад непрекидно ургирају, тужакају, моле и преклнњу, не биликако могли г. М. Поновића у Вацки затвор спремити? Две године већ обијају прагове прескога суда у Еешти и банскога стола у Загребу, са чегасејош лредходна истрага води, Прошлих дана и опет беше накнадно код овдашњег кр. котарског суда г. Младен Поповић на неке тачхе првашњега одговора преслушан. Врло лепо! Хајдете само још и даље, јер и онако је још мног.га за обелодањење, а за то ће бити најзгоднија порота у Пешти, публика и журналистика пештанска, па дзље и друга. Кад се крст са не крстом сдожи и уортачи, зло је. JJi6a вам вашега Чиве и „Пестер Журнала", њихових одрвцања и порицања. Ко у данашње доба у Будам-Пешти правде и правице тражи, тај сам себи сведочбу издаје и подписује. Ми вам велвмо; да сте „поштени!" Згодном приликом одавде, јавићу вам се.

НОВИЈЕ

У бечк-м политичним круговима живо поричу све вести о посредовању мира. (Верујемо, да би прерапо било. У.) Велики кнез Михајило no-, слао је опширан извештај о својој победи њ. величанству и надвојводи Албрехту. Цар Виљем честитао је руском цару. „С, Петр, Вједомости“ пишу чланак против Аустро-Угарске, а нарочито против Из Шумле јављају Турци, да су западно од Красне приметили јаку руску војску. Горњч-Студен 17, окт, Из Ловче су Руси двапут сретно рекогносковали према Тетевену и Торосу, где су 80 Турака убили, а 11 варобвли. 700 бугарсквх жена и деце, које су Турци затворили, ослободили су н у Микру довели. Из Београда јављају „П Лојду%да ђе турску војску против Србије предводити ШеФкет паша. У Бунурешту, у тамошњим руским круговима држе, да Је лажна она бечха вест, noiojoj је Аксаков у Москви затворен.

„Падвојвода Фридерпк“ кад je обродила целу земљу у годинама 1874, 1875, 1876. У том Ве делу живим описом и илустрацијама предочен битн читаоцу пут исте лаsе кроз јадранско и средиземно море дуж мисирске обале, кроз сујецки канал и црвено море, даље по бурном индиском океану и кроз тропски свет. Крај Квне и Јапана, кроз отоке Филипинске и преко мора Сунда спровешће читаоца. Од Јапана ће прокрстарити тихи океан и прећи нов свет, да се преко азорских отока кроз Гибралтар поврати у Полу, у пристаниште з.вичаја, из којег је кренула иста корвета. Као што рекосмо, дело ће изићи у 30 свезака, свака свеска стоји само 30 новч. и може се наручити у свакој кнлжари. За сад је угледала прва свеска света, а остале ће редом иалазити сваких 10—14 дана.

ЈАВНА ЗАХВАЛА. Свима пријатељнма и познаницима, који су прн погребу мога доброг, милог и нигда незаборављеног сунруга Александра Критовца, многобројно учесТвовали, изјављујем овим најтоплију saхвалвост на њиховом Људском и пријатељском учешћу у големој тузи и жалости мојој. У Руми 7. октобра 1877. КАТАРИНА удова КРИТОВАЦ. polj. Симић.

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ*. БЕЧ 8. октобра. ђенерал Лазарев ухватпо је блпзу Каглсмана 300 турских војника, 1 пашу и 20 оФицира. Исмаилпаша повукао се у назадак. Руси опсадили Карс. Пред Плевном све живља концептриина ватра из топова. „Преси“ се јавља, да је цар уговору, што га је држао штабу, рекао ово: „Ја се нећу враћати, него ћу као и досада да делиц са војском све иепогоде ратовања. Тако ће исто вршити своју дужност сви члановп мога дома. Хоћу да будем сведок јуначких дела моје храбре војске, а устреба ли, то сам увереп, да ће се моме позиву одазвати сав руски народ, да као некад стапе на браник свога имена и части.“ 110811 слд 9. ОЈтобра. „Срисхе Новине" у Београду пвшу овз: „0д aesor времона оает ее брижљиво заноа Србијпм европска штампа, в особито она у суседилј држлви. Тамо се хсће да зна о некасвим вреговорима, којн се овде воде, па чак и о њнховим појединостима; прича се о озбиљннм покретима војсге, о скупљању добровољаца, о припремама што се чнне у Кладову иротнв Миџара, ва ioje се било чуло да су упали у румунсжу земљу, и пр. и пр. Наравно дописници неих листођа видеПи, да дотнчни уредници желе их пунити сенсационим вестима, ревносно одговарају тој жељи, вупеби веетн из свахојахих извора, па често и правеБи их по својим лкчним претпоставсама. Точнветкм ревносније, што им сваха депеша лепу награду доноси. Те су вести тако многобројне и често тако бесмислене, да ми немамо ни времена а ни воље да сваку за себе опровргавамо. За то обрабамо једном за свагда пажау публике на то, да ови гласови, а нарочито они што излазе у бечиом „Тагблату-“у и у „Пестер Лојду“ не заслужују поверење, па је нотребно примати их с највеђои обазривости." У Ввчу, у наклади АлФреда Хелдера квижара (I. Rothenthurmstrasse 15) почело је излазити дело у 30 свезака под насловом „Um die Erde“, које нам живнм бојама црта путничке ллике. што се приказаше аустријској корвети

Срнска књижара браће 11. Иоповића у НОВОМ САДУ школске 1871/8 године која је сад настала, СРПСКИМ ШКОЛСКИМ ВЛАСТИИА: одбориаа, управама и учитељима своје стовариште у големом избору, школских књига, које год аатребају, и другог учевног и пиоаКег прибора (реквивита) за српске основне школе, вероисповедне и комупалне у Угарској и Троједвој краљевини] ва гимназије српске и не српске, и ва реалке; за више девојачке школе и то на српском и хрватском, нанемачком и мацарском, а неке и на »ранцуском језнку

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. У „српској народ. задр. штампарцји У Новом Саду изишла је и продаје се по 20 новчићаДО” HOBAJ КЊOЖИЦА. ВОЈВОДА БОСАНСКИХ СРБА ПОП-ЂОКО КАРАН КАРАНОВИЋ ОД ВЛАДИМИРА КРАСИћА са сликом попа Карана. У место оиширнијег позива и препоруке нава-I)амо овде вз поменуте књижице сљедеће реде које је писац као увод обележио: Беште Турци зарана, Ето попа Карана! „У историји садашн.ега херцеговачко-босанског устанка зпатна је личност поп ђоко Каран ЕарановиВ. Еолнке су управо заслуге љегове у данашаем светом, делу за ослобођење подјармљеног народа српског, знаћетек ценити потољи, слободни, синови овнх несрећпих и крвљу српском натопљенвх земаља. Вредно је, а нужно је, да се све што се из прошлости оваких особа зпа, на видело изнесе. Нема сумље, да је мало људи, који су таку тужту прошлост имали, као поп Каран Његова прошлост као појединца, пуна патље и страдаља, може нам уједно служитн као мала слика великих и нечувених страдаља и гонеља, што их је петстолетни роб у синџиру турском подносио. За то се и латвх пера, да у кратко, ал верно, што ми је у прошлости његовој познато, пред српски свет ивпесем. Он ie у садашњем устанку са свога јунаштва постао на далеко чувен и виЈен, па саиуверен да fie и ова кратка биограмца његова свакоме Србину добро доКи “, Оваво вели писац ове дњижице у своме уводу, а потоисана штампарија као издавалац која је о своме трошку дала резати у Бечу слику попа-Карана и уз ову хњижицу штампала, топло препоручује нашој публици и позива пријатеље своје да се заузму око растуривања. Ова је књижица штампана у Фортату 16-ине на лепој хартији и броји осим слике 32 стране, цена је 20 нов. Књижирима као и растурнвачима даје се обичан рабат. Наруџбине нека се изволе управљати на потоисану правуу штампарије. У Новоме Саду 4. (16) октобра 1877. Управ а „српске народне задр. штампарије" у Новоме Саду.

„(РIККI ЗОРГ ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ИОУКУ. Годнна друга. Изишла је из штампе X. свеска „Српскс Зоре“ (свеска за октобар) са овим садржајем: I. ТЕКСТ. Иолудели гроФ. Криминалва н >вела Ј, Д. X. Теме-а. (Наставак.) Гробни натписи. Од Љубомира П. Ненадовића. Причања Вука Дојчевиђа. Скуоио и сложио Стј. Митров Љубиша. Никшићком пољу. Песма Симе Попови Ћа. —• Чсвнк будуђности. (Рајтлингер.) Превео М. Јосимови-ћ. Цару. Песма од угњетене раје. Љ. П. Ненадовић. Антоиијо Хаџић. РАТ НА ИСТОКУ. Oueрације руско-румунске војске. Пише мајор Јован СтеФановић ћиловски. Бој ва Ловчи. Бојеви под Плевном. Главни нападај на Плевву. Наше слгке. ЛИСТАК. стенограФсквх пацака.Оддра Ристе Михајловића. (Свршетак.) Прослава стогодипЈЊице манастира Савине. Прегледне белешке, (Књгжевнчст. Новинарство. Цр:ва н шкила. Лица. Друштва и скупови. Стипендија, Смеса.) Коњички скок. Рреписка. Календар. * 11. СЛИКЕ. Антоније Хаџић. Додола. Силует А. Радуловића. Топови ђенерала Радецког у ; Шипци. ђенерал Тотлебен. Јуриш војске ђенерала Скобељева. Ова се сиесва м«хе добити 50 н«вч сомад у књежар ма: браће Јовановића у Панчеву, браће М. Поповића у Н. Саду. М. Каракашевиђа у Сомбору, Јеште Милнћа у Котору, Велимира Валожића у Београду и у администрацији „Сриске Зоре“, Wien, VII. Burggasse 24.. Лретолатна je цена листу на четврт годнче 1 ф. 50 н. или 18 гроша. Уредпиштво и адмшшстрпцпја „Српске Зоре“ Wien, VII. Burggasse 24.

Прнчања Вука Дојчевића скупио и сложио СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБПША. Издаје уредништво „Српске Зоре.“ Изгшла је из штамое IV. свеска „Причања Вуда Дојчевиђа" са свим садржајем: XVII. С туђа коња на сред лоља. i XXI. Ко xohe веће, он he из вреће. XVIII. Сједи нриво. ал суди право. XXII СтрахиЂ козу пасе. XIX. Нити га добру стеци, ни злу остави. ХХШ. Некоме на глас, а неком на част. XX. Боље у памет икад него ли никад. XXIV. Ко пружи ноге мимо бијеља зебе. Цена је свесцп 20 новч а може се дебити осим у администрацији „Cpncse 3opt“ (Wien, VII. Burggasse 24.) и у књижарама: Браће Јовановића у Ианчеву, брађе Еоповиђа у Н. Саду, Миливоја Каракашевића у Сомбору, ЈеФте Милиђа у Котору, Велимира Валожиђа у Београду и Алорехта и Фодлера у Загребу. ђацима са великих и средњих школа дајемо у пола цене, ал се ваља у том случају непосредно обраЂати на уредништво „Српске Зоре “ ВИЗГ* иГ У се добити и све дојакошње свеше У Вечу, отбра 1877. $ реднпштво „Српске Зоре“ Wien, VII. Burggasse 24.

Нарочито nas препоручујемо: н о ви ЦРКВЕНО-СЛОВЕНСКП БУКВАР напрсао др. ђорђе НатошевиЂ, издање niuiir, и то куццима у веКем броју егземнлара дајемо 15 процеата, а књижарима уобичајени рабат. БУКВАР ЗА СРПСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ издање А. ПајевиКа, и то iio издавачкгј (орвгипалггој) цени и кокупи по веВу партију дајемо 10 проц. а ко ведику, 15 процината РАЧУНАЉКЕ руског строја, целим бројевима, комад uo 8 »ор. исте ад велике, комад по 10 «ор.

ГЛОБУСЕ ПЛАНИГЛОБЕ и еве друге артикле, које иду у вњижчрску и папирну струку. двР Потпунк списак ових школских књига, послаћемо сваком на вахтевање бесплатно. 13 рво д. к. повл. паробродско друштво. РЕД ПЛОВИДБЕ ПУТНИЧЕИ ПАРОБРОДА. Од су боте 1. септ. пловит ће путничке лађе. Средом и суботом из Будим-Пештеу 11. Сад, Четвртком и недељом из Новог Сада у Бу. дим-Пешту по истом досадањем реду, као ларе из БудимПеште за Земун и полазе: Из Будим-Неште у 7 сати у јутру. Из ttoßor Сада после ’/ell сати пре подне.

Курз бечке берзе 8. (20.) окт. 57, металици 64.20 57, народног зајма 66.95 Државни зајам од 1860 г. UO.Акције банчине ~ 837. Креднтне акције 214 Дондои 118,25 Угарске разтеретнице 77.25 Темишварске разтеретнице 75 Ердељске разтеретнице 74.50 Хрватско-славонске разтеретннце 85 50 Сребро _ 104.65 Ц. кр. дукати 5.66 Наполеоздори 948 Немачке марке 5840 ОГЛАСИ. Најбоље зубе и целокупне жвашице намешта Др в дик зубни лекар из Будим-Пеште, с гаранцијом и без бола. Ординује у гостионику „ход царице Јелисавете* у соби бр. 22. од; 9 сати за јутра до 5 сати пред вече. 4 80ЧГ Бавиће се овде само кратко време. Шпецерајска и мешовита трговина ПАВЛА АРСЕНИЋА у Млову потребује два шегрта. s— j

ДВОКАТНА КУIА у дунавском сокаку позната са шилтом „ход црне мачке“ бр. 1854. на продајуми је са повољним условима, Купца умољавам да се на мене као притјажатеља обрати. 5—5 ГАВР. БАРАКО. ЛНОВИ САД QDi|||A ГсЕГЕДИН 187б1 у свакој величини, са одреЈивањем гласа (тона) у напред. Особито пре- •fl’ поручујем мој изналавак пробијена АђбГ? . (durcligebrochen) звона, која имају особито добар тон, тако, да такво квоно Вј бвиН ■> од 100 аупти тежкке равна се с дру- f И|!|и гим од 170 »унти. Налоге извршујем f брзо и тачно) с тога се преноручујо I “ ублиц “ Антон Horothii, I—6 звоноливац у ТемишваруМануФактурна трговина Д. J. JOBAHOBIITiA и СТОЈИЋА у Земуну потребује једаог спомођвикб, којн може одмз j радњу стуинти. I—-ј

У мешовитој трговини МИЛОША рунића у Сентомашу треба један од млаsи спомоћника и један шегрћ који могу одма ступити.

Једаи трговачки помоћник који је мануфактурну радњу темељно изучио, тражи себи места у радњама те врсте. Писма ваља упутити на Chiffre А. М. у Нови Сад poste restante. 1—

Гвожђарска трговииа А. Г. МАНОЈЛОВИНА у Сентомашу потребује јрдног од Мдгфи помођичка. 3— 3 oi 7 r|WD II? свакв в Р сте на и саме t)J I)UD vJDkJ и изеле зубе лечи брзо и трФ у индиски екстракт. Због изврености своје треба-I'' бн свава породица исти екстракт држати, а м® 3 * 1 ’ се добити у Новом Саду само еод г. Д. КоД е Флашама по 35 нов. G. Bancliler "'l’ 1

Одговогнн уркднијс др. Милдн Ђорценив."

. ИзДАВАЛАЦ „ЗАДРУГА ЗД CPU. НАР. ШТАМПАРИ.ЈУ?

ОРПСКА НАРОДНА BАДРУЖНА IПТАМПАРOЈА.