Застава

државо-правпом и политичком знаменовању питаИе мохе бити никавве двојбе о том, даје све оио, што је државно властништво, властништво угарске дрхаве. У том смислу одлучило је Њ. В.; јоходци Фонда опредељени су за сврх крајине, 0 тој приватно-правној страни питаља не мохе нико доојити. Од угарске владе опетовано сезахтевало, да сагради пругу. Након опетованих расправа буде састављеиа основа, по којој се доходци, који припадају крајини, имаду уиотребити за градњу жефвзница крајишких, а да се држава прекомерно неопгврети. Дочим се до сада толико агитирало, да се сагради жељезница, сада се баш противно захтева: да се одгоди градља. Угарска доноси за грајину хртве; но она je доноси, јер су оне крајини биле обећане; она одбија осваду, да хоће буд Ш то отети крајини из доходака Фонда. Њ. Величанство одредило је, да се сагради жељезница, интересенти су наваљивалн да се градн, и угарска је влада предложила законску основу, по којој се традва има извести у размеру према притицању Фондоввх прихода. Угарска држава доприноси жртве (?!) за поједине делове државе; тим маље је uofiH равумети, зашто се сада агитира у противаом смеру. Он препоручује основу и изјављује, да је врвдно желити, да се ова ствар напокон коначно реши. Питање, што се вма учинити с преосталим дедовнма крајишког «онда, не спада уоквир ових расправа. Министар Сел извешћује, да ће се по одредби IБ, Величанства један део фондових доходака имати употребити за градљу жељезнице. Влада такорер неће читави фонд зато употребити и онсампризнаје, да би се један део имао употребити за друге инвестицноналне сврхе. Основа не захтева потпуно вн оног дела, који се сада налази у залихии градн>а настављаће се у размеру даље притичућих догодака. Он изјављује да fie се доходак Фонда подпуно употребити за сврхе крајине иниједанновчић да му се неће отети за друге сврхе. Jaxuh мисли, да би најприје ваљало установити: колико се постотака Фонда имаде употребити на заједничке сврхе градња, а колико на аутономне сврхе. Министар предсј‘едннк Тиса слаже се с тим, да ово питање спада у дјелокруг владе и крајишке управе, не овамо. Људевит Тиса опажа, да су баш они, ко)’атврде, да познају јавно мнеље крајнне, увјек ургирали, да се што прије гради ова жељезница. Говорник одобрава, да је влада нашла такав начин, којим је могуће ову жељу испунити, те прихваба основу. Карман и он прихваћа основу, но жеди, да се у извјешБу одбора изрече нада, да ће влада још у овој сједитби предложити основу о нруги Земун-Будимпешта. Министар Тиса опаха, да је пруга Земун-Будимпешта пруга будућности, али само онда, ако буде прикључена на велику источну жељезницу кроз Србију, што је у садашњих одношаји немогуће. Не противи се меsутим, да се изреће, да се пруга Земун-Будимпешти у савезу ш њом пруга Земун-Митроввца у своје вријеме гради на државне трошкове. Јакић жели, да се барем у толико узме у об-Bир зак. чланак XXXVIII. 1870, да се прикључак из Винковаца неизведе код Даља него код Осека. Цошто су се још К. Рат, Хазман и гроф Хедерва-у-Куен изјавили за основу, буде нстауобће прихваћена за подлогу специјалне дебате, којаје и одмах обаљена §§. I—B примљени су без промјене. Код 9. опазио је само Лнхтенштајн, да

се праведно неможе захтеватн, да угарска држава осим гаранције за спојну пругу Винковац-Даљ, носи још мождаљи прометни деФицит крајишки. По љегову мљељу теј маљак морао би се покрити из крајиш:ога Фонда. Министар-председник Тиса држи другчије решеље немогућим. Одбор прихвати на то §. 9 без промјене. Код §. 10 очитује минист. пред :ј. Тиса, да влада жели, да овај одсјек буде тако текстиран, да се одстрани криво мнеље, као да влада неби хтела, да се истодобно са пругом Будим-пештаЗемун, гради и пруга Земун-Митровица. ПараграФ буде на то овако Формулован: „Министарству се налаже, да пригодом осигурања градње жељезне пруге Будим-пешта Земун, оснгура истодобно спојење Земун-Мнтровице. Тим беше расправа Bакључена. Јанић најави сепаратни вотум.

лехим, исту ону јадну сдику у „црном оквиру" ioja се код свију скоро наши општина налази, друштвени живот одавно је и овде душу испустио. Слога и љубав већ одавна подземљицом труну! Јаван рад како код подитичне тако и цриено-школске општине рачки напредује! »Иедени колачи, маказе, игла, рендо, риФ, шило, илуп, чекиБ, плуг, маљ, пањ, сито, решето, варјача* и т. д. све то данас „о клину“ висиисветкује „св. нерада* па се листом бацилонапоље »мудрости“ и необзирући се на акцепте, жире, рате, порезе, прирезе, пљенитбене, овршбене, проценбене, дражбене, трахбене, укњихбене и каквих још нема одлука, које општинске и судничке зидове красу; а злоба, завист, личне мрхње, варевице, заједљивост и сви други пороци и страсти налаиу се подпуни господари дневнога реда! !!!,,,.., Па и сам хенски свет, више се бави базарима, пазарима, туникама, чипкама, фронцвама, воланима, ришевима, плишевима и другим излишним трошковима, као да су у највеселијем в вајблагодатнијем добу!!!... ,И опет хенске, и опет плишеви, ришеви, кввони, волани и т. д и , рекда би каква лепотица „као да се тих мушкн нешто тиче наше ношиво, и наши мухева и оцева џепови! Шта ови «амо о том бригу воде, <. • како ми неводимо бриге, нити нас се што тичу: „Црногорци, Херцеговци, рањеници, Србијанци, Бошњаци, Српска матица, књихевност, кућни ред и т. д“ негоморамо »сиротице“ »aus der Langweile“ у купатила да идемо,.и тамо тек што најбоље „удвараче* стечемо, и забављати се почнемо, а веБ „прозаични мухеви" поручују да су »хрЈјави пазари" рани слаба цена, грднн трошкови и шта све још иема, те да куБи до^емо!... Ох бохе баш смо ми «анске несретне!!!!!.... Где тн само неправде!!!. »Боре се и толкн гнну за слободу н ослоборење раје* д за нашу слободунико!!!..,Тајад-

ннце, »немамо слободе* ни преко „целог дета“ у купатилу остати!!!... Није то пша, ја »три коФера и шест нови хаљина" понела собом па нисам ни у три „нове“ прошла се а „веБ морам куЕи а кад кући онда мн само лехе у орману и не дирнуте прехнве моду“, јер кудаћу у пустој селендри" да се проŁем и шта да уживам „њихову беседу“ где се само мода грди!!!!!. Таки, видиш драги пријатељу, и томе подобаи сдика налазиш скоро свуда куда се макнеш! Па како онда и да ме незаболе у дубљини душе и срца кад тако халосне појаве пред собом видиш !1!.. ♦ Беше око осам сахата ујутру када сеиз Шида пут границе крену. Дан је био мутан, а пут од кише која је пред то на два дана падада бешекаљав те с тога и непријатно путовање! Но и боже помози од Шида до границе граничарске, ал кад сам ступио на граничарско земљиште, па кроз место Адашевце, мислио сам да ћедусва три коња заједно с коли у бдату остати! Грозио је то, јер вадда нико нигди тако грдно и ужасно бдато видео није... Та ни десет корачаји нејдеш, а већ кочмјаш мора стати, коње одморити и точкове од блата чистити, који се до главчина уоно туткаласто црно блато зарије!... Па тек што си се једног глиба сретно опростио а веБ се спремај за други... Ужас погледати! А кад си из другогскубуром измилио, а веБ пред тобом стоји баруштина која се преко целог „шора шири“. Шта ће мосад запитам мога Сремца кад је ни обићи неможемо ? „Здо ће мо“, одговори ми ви се сад морате попети горе на кола да се не би у коли од воде поквасили а ја ћу се засукати да преко баре коње преведем.... Сад шта ми је друго и преостало, него руке и ноге преко лотри распечити, и све се дотле кроз Адашевце тако продуцирати, докбару

непре^емо.... Па да је од све туге та једна, ад на жалост тако више има!!!.., И тако упо лета мучеБи се од глиба до глиба, од баре до баре, једва живи из села Адашеваца. Кад смо се некако, неке мале чистине дочепали, рече ми кочијаш да ту мора коње поранити, јор Бе ду иначе до МоровиБамалаксати. Рекавши му „па добро“ запалим цигару, те пушеБн почнем о жалости граничарској премишљати. „0 сироти храбри граничари". Зар није доста ваше патње, зар је мало ваши жртава!... Зар су вам наопако оваки опасии глибови „главни друмови“ код толики милиона ваши рођени новаца!!!... Зар сте ви гори и незаслуженији од дивљака, кад ни за ваше рорене новце својежељезнице добитинемохете!! .... Та валда, и из свију крајева Европе када би се блато скупило, неби толико било као у сами АдашевциИ!... Вели се да је крајње време, за „утеловљење“ крајине, ма да је ово крајње у „воловлење крајине“ а не брине се нико о „урејјењу крајине“!!! Па зарјеонда чудо што „пропадате“ кад сте и уводииубдату без друмова и мостова!.. А где су вам милијони од продати шума?!!!!! А што сте ви господине тако тужни и замишљени? Запита ме изненада Сремац, које ме питање као из сиа трже, „валда вам је тешко овуд путовати? „Право велиш“ одговорим мутешко претешко, кад се само сетим на толике милцјоне новаца ових људи, па ни своји друмова немају, а о жељезницама ни спомена!!.... „Па где су им ти новци? Запита ме Сремац даље. Где? Непитај!.,,. „А колико има тога иовца"? „До педесет милијона" одговорим му ја.. Хеј наопако! »Та целу би границу „кронерима“ патосати могао примети ми тужно Сремац.. По том опет седе на кола и даље »крајишком провалијом",

Да тн описујем „мученије“ наше, путујуБи и даље до Јамене нсто тако, као и кроз Адашевце, држим да би излсшно било, јер црну слику „граничарског јада“, коју си из Адашевца видео, понавља се кроз целу крајину!,.. Могу ти пак овде још прнметити: да је сирома мој Сремац мучеБи се на „провалији путу и , више пута од зала коње бијуБи и кола турајуБи повикао: „Еј, педесет ти милијона крајишког новца са путем, зар те нема ннко оправити“..,, И одиста грозно је то и иомислити, да пут од Шида до Јамене, кога, да је на среБу зидан иа 3—4 сахата прећи може, овако пак од 8 сахати ујутру па све до 8 сахати увече трудно, тешко н опасно путовати мора!!!... Дошавши тако после ужасне патње једном у село Јамену, одседнем у једној гостиони, која се може „Гранд-Хотелом и с лрам „шидске одртине" назвати, те иошто сам се мало од пута одморио, и вечерао, седнем и напишем ти ово прво писмо тога „Vergnugungs-путешествија". које је пуно истина жалосни слика. Но како чујем, да ће ме овака благодат кроз цеду крајину пратити, мора Бу канда „Vergnugungs план свог путешествија подератн и натраг се вратити, јер иначе може ме та несреБа где год снаћи, да у блато западнем. Меру тим пак ако у Јамени, „ја мени* што друго иредузимао будем, то ћу ти јавити; но ипак, у случају, да бн мени што јављати имао, то пошљи писмо на моју адресу у „крајишке Рачиновце и , но немој да се прн адресирању забуниш, те мешто: „Рачиновце" напишеш „Арчи-новце“, јер у том би случају валда „буда-пештанском министарству писмо послати морао. Толнко само ради твоје пажње. И тако, као шго видиш драги пријатељу, почетак мога »Vergnugungs-nyTeniecTßaja“ неизгледа посве сјајан, не, ал треба да знаш, да сејау„МаЈарско-Хрватској домовини на путу налазим“, која се од другн »одликује и разликује“ тиме, што хоће да је: „Einzig und allein in ihrer Art!... Сад збогом до вирења твој М. X, M-h,

Д o п и с и.

? —Котор, 25. септембра. у прошлу сриједу преставио се овдашљи честити граћанин, Нико Чучак, у 56. години свог живота. Покојник је од почетка установе овдашњег црквеног пјевачког друштва, још у својим младим годинама управљао и обучавао друштво у ноталном пјенију. Спровод му j‘e cj’ajaa био, као што му се пристојао пјевачко друштво одало мујепоследњу своју почаст, пјевајући у спроводу тужне пјесме. Лака му црна земља! ? Котор 26. септембра. У неђељу 9. октобра бнће посвећеље нове цркве у Дубровнику. Овдашље пјевачко друштво било је позватоод тамошљег друштва „Слоге“ да присуствује при посвећењу цркве, које се спрема поћи нскупа ће пјевати са дубровачким друштвом црквене пјесме. Од стране обштества дубровачког била је позвата и наша црквена обштина, да пошаље изасланике том пригодом, на коју цијељ били су одабрани за изасланике: парох иротопрезвитер г.Лазар Ерцеговић и г. Јово Властелиновић, Посље велике врућине и суше што смо имали овог љета, сад наступише јаке кише од неколико дана, које не прекидају, но све једнако трају. Што се тиче болести, овог љета доста емо добро ишли, риједко да се koj’h случај показивао; али ето сад од како наступи јесен и јужно вријеме, појавило се на ново неколико случаја краста, пак и помире Је ко. Љетина ове године са свим рћаво испаде уља нема баш ништа, што највише сељака помаже. Једном ријечи: нема ништа, тако, да fie Вока жалосно ову зиму проћи. Котор. (Ош гриво, туђе је мливо). Ово дана разасла загребачки одбор по Далмацији и Боки Которској начелницима и ооглавитим особама, посланице, под насловом: „Хрвацки народе"! у којој исти одбор моли господу Хрвате, да се заузму покупити од народа прилоге, подпомоћи одбор, који управља тим, да се пренесу остатци славног хрвацког (онн га хрвате) пјесника Петра Прерадовића из Веча у Загреб; а у исто доба да му се подигне споменик. Није ea чудит се, што послаше на неке особе

по Далмацји, који издаше народност CBOj'y, и који Сsидошо са себе евоје аљине, а навукоше туЈ»е, па сада веле да су Хрвати. Ади се смијати треба што послаше неким родољубним Србима, као госп. Вујатовићу у Книну, и госп. Симаћу у Обровцу. Није доста та лудост, него, хвала богу, 5е им би памет кад послаше у Боки, називајући бокешке Србе Хрвагима? Ох! ала су збиља полудили ти Хрвагн. Па ваистину чудне трговце да им продавају народност! ннјесу се бога ми шалили. Првог трговца наsоше ваљаног и честитог Србина госп. Илију Рачету, начелннка Вудванског, а другога господина ЈеФту Гојковића, начелника Ерцег-Новског. А трећеме тек посдаше посланицу, и га да им купи прилоге, нијесу чисто погријешили, јер он колико узможе заиста ће скупити. Чувај се скупљачу, да не добијеш по носу. Млади Србин. Книн 29. септембра. Још не пропаде изанђала турска држава, још је уздржава љен сласитељ Ивглеска, али јој узалуд трошнти небројено благо, узалуд је давати болеснику љекарију при смрти, кад му је суЈено да издане, и Инглеска fie се љуто кајати, јер fie на послетку увидити, да је истрошила а све за болеснога човека иништа му непомогла, а балканским народима нанела за два и три месеца више јарам турски. Осим владе инглеске, јунака с кесом, показали су се и Маsари,јунаци на језику, за спасење њихове браће Турака, и збиља ови сеизјавише пред целим светом, да су им Турци браћа и ваиста би се за љих жртвовали и у ватру пошли, као што хтедоше; а своје су им симпатије исказали при илумннираљу градова по Угарској. Заиста велике симпатије Mafiapopcara забраћу Турке, а заборавили су на она времена, кад су турски кољи пасли по угарским пољанама, а бесне оџе у Будим-Пешти са џамија урликали, а цивилизовани Турци робље одводили, касапили мало и велико; једном речи, да од љихове доброте нису могли ни главе дигнути. Срби су се крвили с Турчином у оном делу Угарске, за слободу своју и Мађара; а данас МаŁари Србе презиру, МилетиБа лане ватворише, па и данас очајава утамници. Занешеност Mafiapa и свих турко Фила славе неке победе Османове код Плевне, у кога се уздају, да ћеспаети Турску. Премда је, како се опажа, малена руска војска у Бугарској, ипак је Турци са свим моћним наваљиваљем небацише преко Дунава, а данас је Плевна потпуно опкољена, Сулејман до ноге потучен, и турска војска Русима не пречи да се низ Балкан упуте на Једрене. Bpafio у Србији не оклевајте, дошла јехорада се са браћом витезовима здружите преко Јавора, ако је књаз Милану загријало чувство братске љубави да се једанак са витез-јунаком кљаз Николом и љеговом војском сједини, и у Мостару и Сарајеву развију заставу. Од јужно-босанског устанка немам шта јавити. Поеле несретне Поточке битке са Турцима, догаsају се омаља чаркања у Грахову, Łе су се ови добро уметеризили са помоБу браће католика, јер ови су још лане преко аустријске границе пребегли и Турци кад дороше у Грахово придружило им се преко 40 Фамилијакатолика, а наравна ствар да им Измет-паша ласка, не би ли јошкогаксеби примамио и овако им збори: „веруј, рајо, што сте тамо у земљи ћесаревој примили, то вам је све честити падиша из Стамбола послао!"

—ц— Беч 17. октобра. Са бојног поља j'aeљају бечком „Фремденблату* да: и ако кнша и ветрина све једнако траје, ипак се на бојишту неодморно бије. Ван искварених путева, иречи ратие операције и непрестана магла. Ии данауданмножи се и број болесннка на обе стране. Вести, које са бугарског бојног поља стижу, дотичу се попајвише Плевне. Из приватног извора дознаје поменути лист, да Руси непрестано придолазе. Руска гласила зборе, е је немогуће и eaмислити, да је онај силан провијанат, о ком бунцају турске депеше, у Плевну стигао, пошто Руси, и ако им до јако није и за рукем испало, да Плевну од свих страна цернирају, ипак имају најглавније путове у својим рукама. Општејемишљеље, да су Турци нронели глас, о унешеном провнјанту, тога ради, да том пуком лажи заварају Русе, те да се ови кану цернирања Плевне т,?ј. да напусте своје позицнје. Наравно да им то није испало за руком, јер у Руса од камена је тврја одлука, да наставе цернираље Плевно, а по илану, ког је срочио врсни ђенерал Тотлебен. Озо је свакако истина, јер је ван сваке сумње, да би Руси поверовали турским измишљотинама и квантитету унешеног вровијанта, кад већ цео свет зна, како пресно лажу „правоверни“. Та по том љиховом збору и ромору била би војска Осман паше заиром и џебаном толико изобилна, да јој за неколико годиница неби понова требе била. У Арменији бојеви су с нова заподенутн. На којој fie страни победопој заорити, за овај моменат, неможе се реЕи. (Сад се већ зна. у.) Тек толико стоји, да је Муктар ћошкасто лагао у оним телеграмима, које је за потољих осам данау Цариград изаслао. Јер да је тај „јунак над јунаци“ тако дивну лаворику збрао, као што му весги гласе, ниједне главе руске у Азијн данас неби било. Да ли их има, тврди Муктар сам, удоцнијем своме гласу, де вели: да fie настојати из све снаге, не били како одолео навали крста. У Француској избори довршени. Ревултат избора. 330 републиканаца и 191 конзервативац. »к Шид 30. септембра. Позоришна дружина, која је овде у месту два цаклуса позоришних предсгава под управом г. управнтеља Пелеша, по жељи овдашље и из околине на представе стекавше се публике — давала, креће се одавде у Илоки тамо ће даље своје позоришне представе давати. Време беше неугодно, па с тога им можда и није све по жељи. Но Шид, као увек, својски се одазвао. Омладина је своје чинила, и учинила. Овоме позоришном друштву желити је доброга успеха, па нека се и одржи и то већ и за то, што наша народна позоришна дружина неможе у наша маља места долазвти. Није сумње, да и Илочани неће хтети у корист тима својим новодошлима гостима доста доброга учинити, па и представе, noсете позоришта богатима учинити. Још нешто. Овде је у Шиду кр, котарски суд, што га до ове нове „ере“ зваше срееки суд. Овде је недељна „пијаца", па се на исту много продаваоца, а маље у нешто и купаца у опредељене дане на пазар скуољају. НајјеФгинији су продаваоци наших општина „ешкутори", који се надмећу у ревновању. Има их гомилама суботом, чивуцки „шабец“. Ночивутарија не зна за „шабец", где своје чисте користи имаде. Та секта и купује и нико други. То су ваљда „цукунФтс-Фолк“. Тешко оном чији су. За то тако ве-