Застава

ЗАСТАВА

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВП-. ЦЕТИЊЕ 20. новембра. 18. и 19. бој три турске оклопнице и sор* тице Волујинце. Добивши оклопнице неколико јакијех удараца, измакоше.

ИЗМЕЂУ НЕМАЧКЕ И АУСТРО-УГАРСКЕ.

Р*т на истоку разбистрике и одношаје између Немачке и Аустро-Угарске, другим речима, изнекв на видик, колико је трајно оно пријатељство, које је после Садове настануло између ове две суседне монархије. Бизмарк je знао вешто уплести, да Аустро-Угарска после краљевградачке катастроФе непостане сталан непријатељ Немачкој, који ke се у заседи опорављати и одатле вребати згоду, да на Немачку с бока нападне у опаеном тренутку по исту државу. Док је Бајст био државни канцелар и док Француска не беше сломљена, дотле се у Бечу ипомишљало на освету за Краљевгр*Д*Ц- Кад је пак гроФ Андраши преузео државну крму, Ауетро-Угарска се све више приближавала Немачкој, дотле, док није ушла у такозвани тројецарски савез. Бизмарк је привлачељем Аустро-Угарске у тај савез постигао то, да се оеигурао од нападаја с те стране за време, кад узбуде морао на опрезу бити према Француекој. Бизмарк је с тога наетојавао, да тројецарска свеза што тешња буде и с тога је и ИтаЛИ ЈУ увукао у комбинацију као државу, која ke с југа подупрети, да се зграда тројецарског савеза нееруши пре времена. Бизмарк је тако делајуки помишљао на тежиште европске међународне политике и тако се старао, да то тежишге остане на источној Европи. Андраши пак пристао je у ту свезу у своме мађарском самопоуздан>у, надајуки ce зар, да ке својим лепим очима очарати Бизмарка и тим путем олабавити његово тесно пријатељетво са Русијом. Андраши као Мађар није помишљао толико на углед Аустрије, којој као побеђеној није пристојало, да носи скут својег победиоца. Андраши је више мислио на Вилагош и освету за н>, те је с тога пристао у северно друштво, мислеки е ке тако најбоље моки контролисати радњу онога, којвг је сматрао као свог природног противника. Како je пукла зерцеговачка пушка, како је мир европски „висио о диљци Пеке П«вловика,“ одма се почело сумњати у трајност тог северног савеза почело се зборити, како тиме наступа доба тешког кушања. Крвава источна војна, која се ево век трека година повија, била је проба за тројни савез царева. До сада је тај савез којекако пробу издржао, Истина њему за љубав било је од стране славенске много политичног ратовања. и може се реки, да је тај савез, успостављен рад одржања европског мира, највише допринео, те је ратни развитак на истоку тако споро и тако крваво текао. Но покрај свег тога, што су неке уступке чињене рад тога савеза, аустро-угарским државницима почињао је несносан бивати тај савез. Андраши је почео осекати, да је сувише чврст тај загрљај Бизмарков, да га почиње гушити и да му спречава сваку слободу акЦије. Тај одношај све несноснијим постајаше, што се звезда отоманске царевине више западу своме клонила. Видеше ти државници, да се на истоку крваво решење доноси а без њихова суделовања, те их поче немир да спопада. Андраши спремајуки освету за Вилагош поче у срцу зепсти, да сам недоживи нови дипломатски Вилагош. Та je стрепња још векег маха обухватила, кад је све више почело на видик да излази непомукено, најчвршке немачко руско пријатељство. У Берлину отворено изрекоше, да је сепаратни мир изиеђу Русије и Турске без Сутицаја европског најкраки и најприроднији пут, којим се до коначног решења источног заплета долази. Толико признање свршеног чина и будуких извесних победа руских морало је подрматн живцеу бечко-пештанских

политичара. Но како немогу никуд из жељезног Бизмарковог загрљаја, то су поку шали, да се бар очима и погледом разгоговоре с оном групом европских држава, које хохе стару непромењену Европу. Бечка „Преса“ написа чланак о Француекој и Мак-Махону, који ke се рад свог одпжања морати активно уплести у источни заплет овај. Тим је тај лист тео, не да пријатељски опомене Бизмарка на ту околност, него да му прстом покаже његову слабу страну Ахилову пету, ата је његов одношај напрема Француској. Том потајном претњом тела су господабечка да изнуде какав код уступак од Бизмарка у корист своју а на рачун Русије и Славенства. Бизмарк, какав је, нетеде разумети ту шалу, него се пожури у берлинском листу „Национал-цајтунг“ названом са достојним одговором, Ту се чита лекција овој монархији, па јој се између осталог вели, да је она држава на рђавом темељу, чије друштво нетражи и неналази у себи самом начела свог опстанка. Ауетрија се поуздавала у Француску, па је то довело ‘на ивицу пропасти. Ако 6и Аустрија и данас тим путем пошла, то би сред големих потреса за њу наступио онај несретни дан, кад би се обистинило оно, да би, мвсто једног животног питања на истоку, дошла два питања на среду. Другим речима поручује се из Берлина у Беч ово: Не шалите се главом и небркајте Француску у овај источни заплет, јер кемо тада морати и ми престати са досадањом нам несебичношку ! На ту буквицу одговорио је „Пеетер Лојд.“ Наравно као орган Андрашијев, он пере руке у невиноет, па каже, да он с Андрашијем немисли без Немачке ил против Немачке поетупати у источном питању. Та Андраши je добар и попустљив, он ето пристаје и на сепаратан мир између Руеије и Турске. Ал, вели, имаде многих, врло многих, који неделе то Ан драшијево мишљење, који неувиђају шта ли добра имаде од превласти, коју данас Немачка са Русијом над Европом вр ши. Ти многобројни радо би за раније, што пре и док не буде доцкан, да се отресу тог загушљивог немачког загрља ја, ради би, да сруше немачко-руску превласт, као што је срушена некадања ау. стријска и потоња Француска превласт, ма да обе последње имадоше некога разлога на опстанак. Тако вели Андрашијева труба и то са неким нагласком, као да многи тако мисле. Тај лист заборавио је по томе да каже, у чије онда име води гроФ Андраши аустро-угарску спољну политику? Кад су многи, врло многи Мађари против досадање му политике, и кад је ту и опозиционо Словенство, онда шт* држи Андрашија на крми. Трпели га Мађари зато, што знају, да и он друкче мисли, но што твори? То су питања, на која би вредно било да „парламентарна“ влада одговора даде. Андраши или је неискрен према тројецарском савезу, или према својим земљацииа. Ако тројецарски троножац ошантави на једној страни, Бизмарк ke се побринути, да га са те стране Италијом подупре Али какву гаранцију имаду Мађари, да ke Андраши спровести брод кроз Сцилу и Харивду, да ke до краја остати веран мађарској политици? Дволичност Андрашијеве источне политике много носи ва души. Та је политика изазвала најзад и овај рат на перу између Немачке и ове монархије. Хоке ли се изврсти отуд и прави рат са недогледним посљедицама, то ке скоро време показати, У таком случају уродила би Андрашијева политика својим достојним плодом. Свакако је за ирвјатеље народне слободе на истоку утешно, што је Немачка одсудно на руској страни. Остало ke сљедити, та овако, та онако.

Са бојног поља.

Оетроград 14. новембра. (Нар. доп.) (Још и опет о Карсу, Положај у Малој Азији и наш задатак.) Ја морам опет да започнем с Еарсом. Извештаји, којн отуда непреквдно стижу у доиуну

пређашњима, толијо су важни, да би било грешно, пропустити их, преБутати и не обзнанити их и нашем свету. По последњој званичној депеши из Карса 11. ов. м. гарнизон Карса имао је 32 батаљона пешадије, 2400 артиљерије и 1 бригаду регуларне каваљерије. Осим рањеника вађених по болницама, узето је у ропство 17.000 људи, којима има 5 паша и 800 ОФицира. Код нас је убијено: 1 sенерал, 30 ОФицира и 469 војника; арањеноиконтужено: 43 офиц. и 1790 војника. Турака је пало 7000. План јуриша на Еарс саставио је ђенерал Лорис-Меликов, те њему у главноме и припнсују славу завојевања Еарса. Али је без сумње тај план могла извршити само лавовска храброст руских војника и оно високо одушевлење и самопрегорење, с којим су ce они пењали на стрмене стене, валове и зидове, те скакали у шанчеве и парапете, да приморају Турке, који су се такоре очајнички бранили, на предају. Другога дана после освојења велики кнез Михаил НиколајевиБ ушао је у град, где су га среле војске са руском химном: „Бохе, царја храни* и узвицима: „ура!“ Еод сами врата дочекао га је sен. Лорис-Меликов и предао кључеве од града. Веле, да Ue Лазарев бити назначен ва команданта Еарса. Лорис-Меликов је постављен за ваповедника над свом војском која оиседа Ерзерум и веб је се кренуо са 15.000 из Еарса пут Ерзерума. Пад Еарса изазвао је по Русији ретку радост. На све стране сваки је давао, како је умео, израза своме осе Бању. Овде је се одмах другог дана после прве вести о освојењу Еарса појавио новн марш: „Ура! Еарс је наш,“ састављен младим једним композитором. У Цариграду пак, веле, да је вест о судбини Еарса узбудила незадовољство и раздор меs пашама, Уз то додају, да је војени министар саветовао султану, да развије барјак пророков и да позове све правоверне, да штите свога калиФа, но султан је, кажу, одклонио све то в рекао, да ће он то учиаити тек после падаЕрзерума. Ако је све ово истина, ми се надамо, да султан неНе онда дуго остати на миру. у вести из Цариграда тако су збркане, да им је тешко уђи у крај. Тамо једни желе мира, други рата до крајности. Улеме састављају адрес султану, да ra моле, да не позива натраг војску све док не побије „бутун-sаурију.“ „Највећи Турчин« Митздпаша, веле, послао је такоŁе султану свој савет, да вродужи рат до послетка. Ал у исто доба причају, да је турски посланик у Бечу молио аустријску владу за посрсдништно и да је он добио одговор од ње, готово онаки исти, какав је принц Pajc у Цариграду дао порти на подобну молбу. Само што је овај одговор мало вријатнији за Турке, јер им оставља бар наду на нечије посредовање. „За сада још вије настало време за посредовање* то је, по причању, смисао одговора, што га је добио честити СФендија у Бечу. Дакле тако време још може настаги, и Турци се теше. Утопљеник се и за сламку хвата. Но ма како ce Турци тешили, ма колико софТо и улеме довикивале султану, да желе продужење рата, свакојако „тешко је допустити, да они то збиљски и искрено говоре. Они ће сигурно исто тако добро знати, као и ми, да јепродужење рата бар на азијатском бојишту за Турке ствар немоГЈћна. Еарс, Ардахан и све пространство земље, ограничено линијом, која иде од Ахалциха наАрдахан, Одту, Ерзерум, Дијадин и Александропољ, сада је у руским рукама; Муктарова војска готово са свим унвштена; преко 25,000 војника турских у ропству. И на целом азијатском бојишту остао је не дарнут Дервиш паша у Батуму са 20.000 људи. Но положај је његов такав, да се он може са том војском бранити за неко време, но предузети оФеизиву, није могуБс с његове стране. Даље остаје у Ерзеруму и његовој околини још можха 20 или 30 хиљада турске војске у Азији и то је готово све, (осим башибозука н Черкеза, којик нема много) што су Турци оставили и што остаје Русима још да савладају У Азији, па да буду са свим гозови с Јерменском. Истина веле, да је из Цариграда послато у Трапесунт 10 хиљада војника и да су покренуте још све слободне војске из Дијарбекира, Сирије и Арапске, даље, да се једнако купе нови рекрути, но кад Бе покренуте војске ствБи на бојиште и кад Бе рекрути бити кадри да уделују у рату и да ратују са старим регуларним армијама, то су питања о којима Турци ваља мало озбиљније да поразмисле. Сада је веБ ренерал Хајман опколио Ерзерум са три стране, а кад му још стигне помоБ, што иде из Еарса, онда Бе ои иунце цернирати Ерзерум и принуди ги га бомбардовањем на лредају иди узети на

Јуриш, као и Еарс што је узет. Све, што ce одЗ окт. па овамо догодило на азијатском бој'ишту сведочи нам најјасније, да руски ђенерали умеју лепо користовати се својим победама и да знају брзо и енергички вршити свој посао. Да се неварамо сведочи нам веБ и то, што је Муктар-паша писмено позван, да преда Ерзерум, те да поштеди узалудно проливање крви и да спасе варош од штете, која Бе јој се нанети бомбардовањем. Он понуду примио није. Али се нз тога свакојако види, да Руси под Ерзерумом продужавају енергички свој посао, да доврше са свим оно што је започето онако дивно 3. окт. т. ј. да униште и последње остатке турске војске у Јерменској. к « Петроград 15. новембра. (Нар. доп.) (Јевропско бојиште око Плевне. Реногносцирање Етропола. Заузимање турсних аозиција код села Правец. Пад Етроиоља.) ПратеБи на азијском бојишту ми смо готово заборавили на борбу у Јевропи, у БугарскоЈ', и поодавно веБ нисмо спомињали, шта се тамо ради. Меsу тим у последње доба и тамо се опажа живље кретање и збивају се које не треба пропуштати Бутке. Осман-паша овружен двојним жељезним кругом руске и румунске војске, уморен глаŁу и дошав до очајања, што му нико помођи не може, ступио је најзад веђ у преговоре о капитулацијн, о предаЈ’и. Преговори се воде полако и тихо, но све до сада нису имали никаквих практичких резултата. Парламентар турски са подробним уеловима о предаји Плевне био је у руском стану и вратио се натраг. Услови, које је Осман-иаша нудио, Руси нису примили. Осман-паша је сигурно уоб;>ажавао, да може правитн погодбу и стављати услове, каке хоБе. Но он се мало преварио. Сад шта муостаје? Једно од двога: нли да на ново нуди предајунопод сасвим другим условима, који ђе ваљда бити примљени; или да проба продрети ма на коју страну кроз ланац, који га опасује са свију страна. Последње j'e стварврло рвзикована и тешто је се на њу решити, Али очајање и положај без сваког другог излаза могу принудити Осман-пашу, да се реши и на такав постуиак, ма да би се он потпунце равнао самоубијству. Но ма како се Осман паша решио, свакојако Бе pycta војска достигнути своју цељ под Плевн(јм» ; т. ј. овладаБе не само Плевном, него и оним маг тсријалом, koj'h се у Плевни и око Плевне налази, топовима, пушкама, муницијом и лишиБе Султана и његову владу внатнога дела војске те тиме си олакшати даље напредовање... Мехмед-Али-паша се спрема, истина, да избави бајаги Османа. Али веБ тај Факт, штојеОзман nama започео преговоре о капитулацији сведочи најочигледнијђ, да се и сами Турци не надају, е Бе Мехмед-Алија моБи извршити наметнуту му мисију. Руси су се на друму Плевнанско-соФијском тако утврдили и уредили, да Мехмед-Алија не би могао учинити ништа, и кад би имао страшну силу од 100 м више хиљада. А са 40—50 хиљада, као што он вма, не може он ни мислити на спасење 0> мана и Плевне, тим више, што Руси још једнако шире свој рајон и веБма се приближују Софији. Мехмед-Алија ниЈе у стању, да обустави и прекрати руско помицање даље у унутрашњост, а камо ли да Бе моБи спасти Османа. Ератак преглед онога, што је у последње дане учињено тамо, показаБе најбоље, како стоји руcta сила према Мехмед-Алији, ПочеБемо с рекогносцировке Етропоља, која је учињена још 31. октобра днвизијом казанских драгуна су 2 батаљона исковског пука и двема козачким сатнијама. Еад су се наши јунаци приближили Етропољу и започели чарку, Турци се дотле збуне и уплаше, да су се веђ спремили били бегати у Орханију, Но начеоник наших трупа видеђи, да наступа мрак и да непријатељу може лако дођи јака помоБ, ве реши ce да са тако малом силом заузима варош, н< го заповеди, да се одступи натраг к Луковици, пошто је у осталом испунио свој задатак, т. ј. развидио и разазнао, какве су силе у непријатеља и како су оне разређене. Турци опавивши да наши одстуиају, обадре се и пусте своју каваљервју око 200 људи у потеру за нашима. Но 2. и 3. рота 11. псков. пука, засевши у заседу, дочека их и истреби готово све до једнога. Одмах за тим науме наши, освојити Етропољ. Но ради тога и ради сигурности ваљало је узети најпре јаке турске повициЈв меŁ Етропољом и Орханијом код села Правец. позиције, с који су Турци M 'i.iH чинити доста пакости Етроиољу, и без којих и само заувимање Етропоља не би имало нцт „SaCTABA* иклааи редовио: ередом, иетком, недељом, на целом f4баку, а уторником на по табака ЦЕВА ЈЕ ОВА 8* Ауетро-Угареку' аа целу годину на по године у S a четврт године 3 " gp н а а један месец 1 Z 20 н. 3 а Ср6 и ј у : (/ сребру.) па годину Зо дин. на нола године 17 V дин ва четврт године 9 динара. '

БРОЈ 181. у НОВОМЕ СДДУ, У СРЕДУ 23. НОВЕМБРД (5. ДЕКЕМБРА) 1877. ГОДИНД XII.

OГЛАСИ рачуиаЈу се по б »д еваке врсте оваких ситних слова, а за жиг се плаћа по 30 вовч. свакв пут. ДОПИСИ шаљу ce уредништву, а предплата и огласи администрацијв „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад, у дунавској улици. РУКОПИСИ не враБају се натраг. Поједини бројави листа у месту могу ce добити по 10 новчиБа у књижари браБе М. ПоповиБа.