Застава

какве практичпе вредности. Овај задатак извршен је 11. новембра. После страшне дводневне борбе са природом и непријатељем војске наше под заповедништвом гроФа Шувалова заузеле су тешко доступну и јако утврsену турску позвју Правец. Подробности о овој ужасној борби представљају нам ретке примере дурашности, вздржљивости, неноколебљивости и неодступања испред какзих тегоба, рускога војника. Цео цолцати дан 10. и 11. нов. војници оком тренули нису, имали су даједу само бешкота и целих 49 сахата с тиме провели у ватри. Да би одвукли пажњу турске војске која се налази у Орханији и Етропољу, нашевојскеиз Враце правиле су демонстртције и кренуле су на Орханију обадвема обалама Искера у колонама на Етропољ. Меsу тим главни удар Турцима у Правецу спремљен је на левом крилу и с леlЈа. 06ходпа колона фен. Рауха кренула се још 9. нов. из јутра, да заиђе Турцима за леsа. Прошав кроз страшне планинске кланце и провалије, правеБи и пробијајући себи пут динамитом и вукуБи на рукама артиљерију, она је после 49 сах. страшнога непрекидног боја и невероватних тегоба, попела се на леви Фланг недоступне турске позиције 12. нов. у подне. Турци су тада окренули леŁа и бежали су праБенн целом кишом граната, које је за вима бацала артиљерија гро»а Шувалова, колона Рауха прн свем свом умору пустила се у потеру за Турцима и јурила их је до 5 сах. по подне, када је мрак већ сакрио беже Бег непријатеља. Војске су наше заузеле дакле са таким невероватним тешкоћама позицију и 12. нов. помакле су се по орханском друму готово до Лажени. У колони Рауха били су Семеновци, стрелци Његовог Величанства. А одмах за твм је морао пасти и Бтропољ. Телеграм главно-командују Бега из Богота од 13. нов. јавља воБ, да је 12. нов. у 6 сахата у вече град Егропољ узет на јуриш колонама принца Олденбуршог и Флигел-аЈјутанта Љубовицког под опБим заповедништвом sенерала Дандевиља, нашега познаника београдсксг, који је прошле године као иуномоБник петрогр. слов. комитета пробавио у Србији цела 4 мес. радеБи и дању и ноБу наопБој ствари. Војске су и овде имале да савдадају страшне препреке, које им је истављала сама природа. Турци су бегали у велнком беспоретку, За њима у иотеру биди су послати наши драгуни. На такав начин наша војска све више и више очишБава себи пута к Софзји. Мехмед Алија не може да заустави то наше напредовање. Још ће мање он моБи помоБи Осману у Плевни. Због тога ми још и сада можемо гледати на Плевну као на место заузето нашом војском. Плевни су дани избројани. К. (Турска молитва.) Како се Муја нашао у невољи од Москова, те види, да му не Бе помоБи ни бездеља башибозука и Черкеса, ни Фунте Џона Була, то се у самртном часу обраБа своме Алаху, вавијући за помоћи. Шеих-ул-Ислам саставио је молитву, коју правоверни имају читати по свим џамијама отоманског царства, да их Алах избави од „Москов-sаура“, „шејтан-Iјаура“, „пезевенк-Јаура« и свих других „IЈаура“. Из самог текста молитве видеће чатаоци, да ли то личи на молитву или на друго што, чему не ћемо да дамо правог имена. Доста, да је та „молитва" изазвала у целом образованом свету тако гнушање, да се висока порта нашла у новољи, те није имала куд, него ЈУ Ј е морала званично опроврћи, тобож није

истинита. По „Колинскнм новинама« овако гласи та „молитва": Милостиви боже 1 сиилуј се на нас и заштити нас, твој верни народ. Боже свемогући! не поштеди неверника. Боже добри! оснажи десницу Османа. Твојом свемогуБном десницом сатри гордост и неверу безбожника. Благослов божји и његова пророка нека је на свим вериима! 0 боже! оснажи твог слугу султана, гаавутвог изабраног народа. Заштнти нас и нашу земљу и сатри с лица земље све невернике, који су заратили на нас и на твоју свету и једину праву веру. Свемогубн боже! затри траг безбожним Русима, безбожним Бугарнма и Грцима, који лутају по тминама безбожништва, као што се свиње каљужају у калу, и који се усудише, диБи руку иа твој верни народ и твог пророка Мухамеда. Раскини њихов савез, разби њихове чете, поломи њихово оружје, издесетај (децимирај) њихове редове, сломи им снагу и стрмоглави их у дно пакла. Излиј на њих целу твоју срџбу и твој гњев и казнн их, као што си досле казнио све твоје непријатеље. Скучи главу њихова владара, раскопај имтврЈаве, сломи и уништи њихову моБ. Учини, да им деца остану сирочадма, жене им удовицама, мајке им сурвај у највеБу беду, помути им памет. 0 боже 1 ватри сваки траг на земљи Москову, Грку и Франку (Јевропљанину), који је њихов савезннк, и сваком оном, који осеБа за њих. Иззиј на њих безброј не*реБе; постали жртва твог страшиог гњева; стаманила их ватра, покољ, потон, вешала, куга, глад и потрес; твојн зли ав$ели истребили житеље њихових градова; све те безбожнике, који хоБе да нам науде, болест изела у свим њиховим удовима с њиховнм женама и децом, снашле их све муке. Ударци твоје срџбе и гњева падали на њихове главе, као туча. И они и њнхово благо поеталн пљтчком оних, којн верују у тебе и у твог пророка Мухамеда. С овнма нека буде милост и благослов Алаха! (Руски успех у бројевима.) „Руски мир“ саставио је преглед досле отетих турских топова и иаробљених војника на обема бојиштима. Тај преглед ево овако нзгледа: топова лаша војника Ардахан — — — 92 1 1000 Никопољ — — — 90 2 7000 ГорњиДубаик — — 4 1 4000 Телиш — — — 3 1 3000 Алаџа — — — 42 8 7000 Деве Бојун — — 36 1 300 ХаФис Teue — — — — 540 Карс — — — — 350 2 16.000 Свега 617 16 38 840 По „Нов. врем*. Руси су у Малој Азији до сад заузели земљишта 375 квадр. миља или 18.500 кв. врста, отели 500 топова и 20.000 војниказаробили; а до пада Карса изгубили су које погинулих, које рањених, које болесних 360 официра и 14.000 људи. „Српска Зора и доноси овај занимљивн опис под насловом: Освојеке Нившића. (Ваставак). Јула 14. кнез освојитељ, да је све прочистио и даможе стварном обсарењу приступити, учини овај распоред: војводу Машу Врбицу оетави на Требеппој Главици и да опаше од Ча-

џалице Југоисточно до више умке на Бистрице; војвода Петар ВукотиБ од Бистрица испод Уздомира северо-западно до Студенички Главица; војвода Илија Пламенац од крај Студеничких Главица до погради шанчеве испред турских у нсте Студеничке Главице. Турци с овим пасом буду јако стегнутн н од реке Зете одсечени. Јула 15 пошто је команданту града јављено, да нејач, жене, децу, старце изоиасности склони, са свију страна настане често бомбардоваше, с Требешке Главице најжавље се радило, цели дан страшно рикаше четрдесет црногорских и турских топова и гранате лепршаше и разпрскаваше се; настаде и пушкарање. Турци су тајданмного штете и јада претрпили, јер је много њиних кућа оборено и чељади убијено. Црногорце заклањаху тврди шанчеви те не имаше внатне штете. 16. истог мегеца кнез обрати лажњу boj'воде Врбвце на ЧаТЈалицу, да треба те куле, ту важну тачку најпре сруши и там граду одузети Ј‘аку потпору. Врбица обори топове на поменуте куле, које исти дан добро сруши, а сугра дан око четир часа по подне зажди топовима псменуте куле. За Фајду су Турци претуљевали ватру кад им топови не дадоше претулити, и куле се у пламен претворише и све изгсреше; уно храбри Турци и ако без кула остадошо и без заклона сваког, не хтеше тај важан положај напустити, ускочише у већ помевуте шанчеве и бранише јуначки положај Чађалвцу од 17. јула до 7. августа. Ероз ових двадесет дана кнез Никола је разна тактична средства употребљавао, да би принудио посаду Чађалвце на предају; сбилазио је све позиције, које gcy његови војници задржавали; 20 јула излазио је светли господар и на Требешку Главицу и више пута лично је топом гађао. Ово је Врбици и целој војсци било протввно с тога што пушчано турско зрно непрестано на топ сипаше и што највише топовске нишанџије гињаху, али ко је могао кнеза разма његове сопствене воље одклонити, да топом не гара, кад је већ једном дошао до топа, требало је npeje предупредити, да свељубљени кнез и врховни заповедник не ступа и не буде изгожен таквим очевидним опасностима Али слава богу кад је сретно прошо! Жао је кнезу Николи било, пустнти Црногорце, да Чађалицу на јуриш узму с тога, што се мислило, да ће најмање до сто добри јунака од црногорске војске погинути при узимању Чаралице; но пошто сви покушаји беху безуспешни, кнез одлучи и дозволи да се на јуришем удара. Три стотине војника из трн батаљона здружени буду том зада Бом одликовани, и пошто је каез сам с речнма: „Хајте, соколови, узмите ЧаБалицу!“ у њима с племенитим говором распалио најживљи огањ одушевлења и одважности, Црногорци полете и око девет часова ноћу 7. августа заори се уз Чаралицу вис; Турцн дочекаше Црногорце у својим шанцевима проеипајући најжешћу ватру из пушака. Црногорци незаустављајући се, ускоче у шанчеве. Турци тад побегну, изузимајући њих триост и четири, који остану на месту мргвв. Читаоци сад очекивају, да чују читуљу, колико њих Црногораца погибоше на жртвенику отачаства уз добит Чађалице и при овом одважаом јуришу: а кад кзжемо, да није ни један погинуо, до само два лако рањена, чудиБе се; али што Бемокадје иствна! Овде се обистини пословица: на јунаку невеста остаде, а не обистини она друга: да се само јунакова мајка у црно облачи.

исту ноћ, чим се Чађалица од турске посаде очисти, наместе Црногорци на њу своје топове, н сутра дан бомбардован је град Никшић с Чзђалице и с Требешке Главице. Топовски огањ са ове две тачке био је надкрсни за непријатеља најгоре. Са освојењем Турци буду добропрлтесњени. Грување топова се продужавало и посада градска сваким даном постајала је слабија и бевнадежнија, да Бе се одржати Црногорцима. Ови би соколови радо пошди и на град сам на јуриш, али њихов витешки и постојани владар, коме је од свега свупља човечија жрв, није Црногорце хтео пустити на град, да га на јуриш узму, с тога, што би премнога крв витешка била проливена и црногорска и турска, па му неби ни слаба и невина нејач прн разјарености војника била спасена Е томе је кнез очекивао и нове руске топове, који 18. августа сретно стигну под Никшић. Зчао је кноз Никола, да Бе му град јеФтиније подлећн пошто само нови топови доŁу, као што се је и сјајно осведочило. Руске нове топове са муницијом и свом принадлежности топовском за подвоз н бој Црчогорци примили су у своје руке на обалн јадранског мора негди измеру Еостеластве иБара контробантно, и као што смо се уверили, све су једну ноћ с мора на ВирпаззрудноЦрмниценаобалу Скадарског Језера донели. Кад се узмеувид, да су Црногорци једне кратке ноћи од осам часова мрака са обале сињег мора два девет Фунтовна топа са њиховим точковима, гвоздеиимтегпким лаФетима, повозним предњацима и осталом бојевном справомса неколико хиљада граната на обалу Скадарског језера на Вирпазар и то преко турског вемљишта по чести и преко онаких стена и онаких крша донели, а с Вирпазара другу ноБ покрај турски тврћава Лесандра и Жабљака на Црнојеву Реку а сутра дан с Реке на Данилов град и са овог такоЈјер уз Зету и оне љуте планине горе под Пикшиће, један дан, а све [за четири дана с мора с крај Бара под Ннкшић и под кнез Николин шатор, чин, којему подобног примера нема. Ео повнаје ова гола кршима покривена брда, велике висове, као што су свњег мора и Скадарског Језера над морским ливелом око 5000 стопа, тешко проходиме црногорске путове, куда су поменути топови у извесну краткоћу времена иренесени, рећи ће, да нема врлина над врдинама народа црногорскога. Главни уоравнтељ црногорске артиљерије, војвода Машо Врбица лично tje пратио ове топове са мора па до НикшиБа. Слава бесмртна буди и народу и војсци, која тако огромно и тешко дело за четир дана изврши, и слава буди вештини и мудрим наредбама артиљеријског управитеља! Инглез вели: време j'e новац. У рату је: време спас народног живота. Од 18 до 22 августа спремало се за најозбиљније грување града из добродошли руски и из свију други топова, почем се кнез био решио, да град на најпречи и најбржи начин савлада иузме, и сам је уз ту мету лично на све позиције долазио, где су топови намештани, и прегледао и где је нужно било, позиције поправљао. (СвршиЕе се )

РУМУНСКИ ПРЕСТОЛНИ ГОВОР

којим су 15. (27.) новембра о. г. румунсве коморе отворене, гласн у главном овако: „Због рата, што га висока порта против нас води, изјавило је народно заступство у својој сс-

ЛИСТАК ФИЛИПОВА ЉУБАВ.

Написао Октав Феље. Др у г и де о. (Наставак 14.) Међу тим су Пруси почели улазити у улицу и избацили су неколико метака картача на браник, пред којим се мучио са лествама мој млади пријатељ. Одлази, синовче! виках му од озго. Зар не видипт, да ћеш одмах погинути! Одлази брзо! Мене he ухватити . . .патоти је све! Али, господине заповедниче, зар не видите да гори црква? Заисга тако је било! Кров од цркве запалио се од пруских танади и пламен је лизао на све стране. .. На моју част, био сам се уплашио, па сам оставио на вољу том момчету доле да ради што зна, и, тако ми Јупитра, њему пођезаруком,да прислони лестве на кулу. За један тренутак стрчао сам по њима доле. Кад сам га загрлио, узвикне на једап пут ... тане му је скрхало раме у полак ... Али како је, јадник, .био храбар као лав, то неје клонуо, него се наслањао на мене, те смо се тако докотурали сретно до шуме. Други дан позлило му је јако, те сам га морао сместити код сељака, који су ми обећали, да ће га неговати ... Од то доба не видех га више . .. Несам му знао ни имена, било да ми га неје рекао, било да сам га заборавио... И сељаци, који су бригу водили о њему, несу ми могли казати како се звао кад сам после распитивао о њему ... Можете дакле мислити како сам се обрадовао, кад сам га сад на један пут опазио у опери. Ево му имена на посетници.

Маркеза узе посетницу у руке и стаде читати тихо полагано: Филип Боавиље ла-рошермелски. Ал’ бих га волела видети из близа, рече Либернејевица. Ала сте сретни, рече маркез Талијас, ево га где долази! Са свим је природно, да су Филипа, после таког увода, поздравили с радошћу у пањези. И сама маркеза, која ипаче неје марила за свечане дочеке, подигла се у полак са свога седишта и пружила му је своју малу готово до лаката урукавичену руку. Јако се радујем, што сам вас упознала, рече и развуче мало усне на осмех. Филип седе иза леђа лепе маркезе, која га онако преко рамена поче испитивати: Јесте ли дуго боловали од ране ваше? Доста дуго, госпођо! Морао сам провести у купатилу са оцем својим три месеца дана, док сам се опоравио. Али сад сте већ оздравили са свим? Са свим! Хоћемо л’ се виђати чешће ове зиме? Госпођо! Ви спадате сада некако у нашу породицу ... Кад је ко коме био тако добар друг и честит пријатељ у рату, као ето ви моме мужу ... то су вам се онда по свој прилици морале и душе јако сродити! Госпођо! Господпне! упаде у реч Либернејевица, лепа, дражесна жена с ватреним очима, и ја спадам у породицу, па вас молим, да се сетите тога,.. Сутра на вече биће мало друштво у нас .. . Скакаћемо мало ... ситнарија ... Ако сте се опоравили, моћи ћете играти ... Али и без тога ви ћете нам свагда бити мио и драг гост. Госпођо!

Чин се хтеде почети и маркез испрати Филипа готово до седишта његовог у оркестру. Кад се вратио у пањегу, свп почеше обасипати хвалом Филипа, осим маркезе, која се, као што смо већ напоменули, неје загревала лако. Филип Боавиље вратио се из купатила у Лариз. Драма страшних догађаја учинила је, те су заборавили на књижевну недаћу Филипову у Паризу, где му је међу тим скочила цена у очима пријатеља његових, који су дознали били за његова јуначка дела. Отац му је, истипа, наговестио из далека, да би га радо вовео кући, али кад га је Филип, поруменевши мало, у место одговора запитао: да ли се удала Јованка? па кад је стари Боавиље морао признати да још неје, то Филип остаде при намери својој, да се врати у Париз, да тамо положи нужне му испите и да потражи службу код државног већа. Веруј ми, синко, рекао би у смеху више пута стари Боавиље, веруј ми, да је то права манија од тебе, што се плашиш од те девојке, која се допада свакоме на свету. Али та хвала неје могла разгонити филипову мржњу још из детинства према Јованци, а така је мржња, као што знамо, најпостојанија. Међу тим то његово непромењено мишљење о Јованци неје му могло одузети опет задобивену љубав оца његовог, који је свакога другога или трећега месеца потражио сина свога, па је с њиме провео пеколико дана. Од како се Филип вратио у Париз билоје то по други пут, да је дошао у оперу, нарочито с тога, да види маркезу Талијасовицу, којој још онда, кад је први пут био у опери, неје зпао имена, али која му је замакла за очи, што је јако лепа била. Ране, које је до-

био у рату и у љубави, несу му уталожиле крв, и као млад храбар војник био је тако исто лако раздражљив и романтичан, као што то беше некада, кад је оно написао Фредегонду и кад је волео Мару Жералдову. И ако му је знало срце планути брзо, то сеипак можемислити, да лепа жена, коју је самоједанпут видео у позоришту, неје могла одмах распламтити у њему страст. Па ипак кад је у пријатним мислима изишао из пањеге маркезе Талијасовице, неје могао да се одбрани од зле воље, која га је била спопала, што је то бајно створење жепа баш онога човека, коме је он живот спасао, и који је опет њему одмах за тим учинио исту услугу. Тешио се речима маркезиним, да ће од сада бити члан њихове породице и да ће му тако та лепа жена бити сестра, а то је ипак нешто, кад имамо тако умиљату жену за сестру. Други дан потражио га је маркез. Учтивошћу и љубазношћу својом задобио је са свим Филипа. Кад се на вечерњој забави гос. ође Либернејевице састао с маркезом, усиљавао се, да је гледа, као што гледа брат сестру. Али маркеза не беше ни слика ни прилика за сестру. У њој је било нешто од нимфе, нешто од виле, нешто од маркезе, нешто од краљеве љубазнице, али пре свега она је била паришкиња, која не беше створена да буде коме сестра. Маркези Талијасовици било је у то доба двадесет и осам година. Свежа, ружичаста р а ' мена, са свим глатко чело, плава коса, која је прелазила у смеђу боју, лепи бели зуби и готово девојачки осмех чинили су, да си морао помислити, да јој неје више од шестнаест година; али, за дивно чудо, очи јој опомињале су те на године њезине, шта више чиниле су је старијом него што је. Погледи јој били су замишљени, оштри, плавичасти као да су од I оцила. (НветаввИе се.)