Застава

сији месеца апрнла, да су се зп навек нреЈунуле свезе, што су нас незнваде за отоманску државу; то је нар. заступство гласно прокламовало потпуну независност наше земље. На бојноме пољу бугарском наши су војницн енергично потврдили ту изјаву. Ервавим бојевима око Плевна постада је ова тачка правим кључем војничких операција иа Дунаву; тамо је пренесена наша обранбена линија; гоњени нагоном нашег сопственог одржања. морали смо тамо похитати, где је опасност, и кнез на челу наше младе војске није оклевао да преsв Дунав. На бојноме пољу вршили су наши војници достојно своју дужност; земља то зна, наши храбри и моБни савезници јављају то, па инашинеиријатељи признају то. Племенита крв, што тече у жилама наших војника обогатила је наше војне летописе новим јуиачким делима, а на славним листовима, што су посве Бени бојевима код Рахова и Калонгаренија, имаВемо у напредак да забележимо и имена Рахово и Гривица. Ми смо доиста имали великих и тешких губитака; али јунаци оНO, који су својом крвљу славно крстили румунске заставе и својим жввотом искупили будуБи опстанак Румуније, оставили су своја бесмртнанмена урезана како у срцнма нашима, тако и у повесннци нашег Законодавном телу биће дужност да што пре састави закон, којим Ее се обезбеднтн живот удовица и сирота оних јунака, који су се за отвџбину борили и погннули. Ворба против отоманске војске још Њвје свршена; »адобивени успеси траже нових успеха, и кнев, оФицири и војници обвезани су да истрају на пољу части. Та највиша дужиост спречила je кнеза да испунн другу, његовом срцу драгу дужаост, нз име, да доре у народно заступство и да га поздрави при отпочињању његовнх законодавних послова. Кад Пдевно једном падне у наше руке надајмо се томе сви —, тада Еемо на његоввмразвалинама днктовати мир, који нам је вазда мио био. А будимо такођер уверени, да Бе нам изтих крвавих развалина пониБн независност, коју Бе и Јевропа признати. Ваше патриотске одлуке, храброст наших војника и њихова за тако племени* iy свар проливена крв, учиннла је, теје кневтврдо уверен а свгурно н сенат и комора да су гарантне силе овога пута потпуно сазнале, да је Румунија земља, која доиста има животне снаге. Могли су се уверити, да смо ми народ, којн познаје своју мисију на доњем Дунаву, који има довољно постојанства, да ту мнсију испуни, и енеггнје, да је заступа, по потреби и с мачем у руци. За нас је прошло време туЈјега старатељства, време вазалства. Румунија је данас и остаЕе вазда слободна и независна земља. У очекивању његова повратка у земљу, даје кнез на знање, да Бе министри подаети народној скупштипи на мудро и патриотско расправљање разне законске предзоге, шго су у опште од uoтребе по земљу, а особито по војску. Кнез је тврдо уверен, да Бе се сенатори и посланнцн у озбиљсквм околностима, у којима се находимо, звати држати на висини поверене им од народа мисије, и да Бе бити онакви, каквн су били наши претци у великим часовима наше повеснице, на вме: да Бе бити Румуни, који су проникнути једном мишљу ивољом благостања, незавнсности н величине наше драге отачбине!"

Д О П И С И.

Ееоград 16. новвхМ. Данас се све по варожи ужурбадо. ВвдашПсамо, касо овај или онај трчи, па купујо по чаршији ствари, које сумунуж* не за границу. Ту ти се тража оружје, револвери, ту се оштре сабље и тесаци, а тамо опет другог видаш ! како носи onauce или чизме, Еоморџије водЈИвају коње, подмазују кола, оправљају, што је искварено. Еде све се дало у посао, нико не седи беспослен. Трговци и занатлије свршују piчуне, опраштају се исто онако срдачно, исто онако весело, као и прошле године пред полазак на границу. Сутра ваља зором на ногама бвти и весело путовати до Гроцке као што наредба преsектова гласи, али сваки ти то зна, да није Гроцка збориште војничко, веВ гранвца. Тамо ваља на збор доћи и огледати се, ко ђе ове године победу довети. Да, тамо преко Тимока, Дрине и Рашге треба трзжлти зборног места, с бра Бом се састати и за јуначсо здравље вапитати. На лицу сваког војника видиш неку особиту расположеност, свако ти је то једва дочекао, да се на сутрашљи дан опрости Београда, те с опроштајем престане једном мислнти на ово несносно стаље, које му је горе јаде задавато, него ли ишта на свету. Шга је рат за њих данас, ништа, кад зна да ће се одласком њиховим на гранацу и ствар једном наша решити, а престати ованеизвесвост, која је све бацила у назад. Из Србије забрањен је извоз стоке за Аустрију. Ову наредбу Аустро-Угарског министра Финанцијо не разуМемо, кад се поуздано зна, да никаква болест не влада меsу стоком, као што мори болештина стоку no неким провинцијама у Аустрији. Јуче је г. Љубомир Каљевић, начелник мин. •инанције, бивши министар-председник, дошао с вуга из Парнза и Италнје, камо је ишао поради сцапања вајма са неким трговачким куБама, Ие

зна се, колико је у опште у овој ствари г. КаљевиБ успео. Јуче bim јавих, да Бе се скупштина сазватн за 3. декембар у Крагујевац, а данас веБ морам вам реБи, да се вз мииистарства пустио глас, као да је то само комбинацзја била. Политичко небо наше мења се, као и природно, час једно, час друго, а као извесно зна се, да је требао сутра изаБи у званичним новинама указ о овој ствари. Место сазива скупштине доБи Бе сакупљена војска на границу. Види се по овоме, како брзо ствар акције напредује. Говори се, да Бе влада поново издати закон о обустави пла Бања мораторију. Команда стајаБе војске пренесена је на корпуске команданте. За управитеља народног позорвшта постављен је Милан А. СимиБ. Крушевац 13. новембра. Овде је цео штаб корпуса моравског, ком је комапдант иуковник Лешјанин. Због наступајуБе акције посао је у корпусу велики, јер се тако припреме чине, да морамо мислити, да није далеко онај дан, кад Бемо сви преко границе. Војска овог округа држн веџбања, и ово дана Бе се распоредити поредгранице, јер силне тужбе долазе од пограничних становника, да им Турци грдне штете причнњавају својим беснилом. Наш корнус операције Бе водити на разне стране. Једна диввзија којој је штаб у Чачку и којој је командант пуковник Тихомиљ НиколиБ, бнвши министар војени, оперираБе преко Јавора на Сјеницу и биБе јој главни задатак, да узме Сјеницу по што, по то, састави се с Црногорцима и пресече саобраБај Восие са Старом Србијом. Овој дивизији придружвБе се неке бригаде дринског корпуса, које ее као што чујемо, налазе веБ у Чачку ради веџбања са стаја Бом војском. Друга дивизија оперираБе из Алексинца зтједно са шумадвјским корпусом и то не са цедим, веБ или с једном, или највише с две дивизије, а остало Бе на Тимок, или ако треБа дивизија моравеког корпуеа оде на Тимок, то Đe од шумадијског корпуса једна дивиснјамБи на Рашку, а одатле oueрнраБе на Нови-Пазар. Добривољци Бе, ако се не промене доцнаје, водити онерације са Копаоника на Еосово, као прошле године што је учинио командант копаоничкнх трупа, и допро до бдизу Митровице. Оволико за сад дознао сам, а ако се доцније што измени, писаЕу вам. (Т. С. В.) Беч 1. децем. п. р. (Пасмо ђуре Даничића друштву „Зори".) Друштво „Зора" позвадо је ђуру Даничићл на просдаву тридесетогодишњице његова књижевна рада и иетнаестогодишњице опстанка свога, која Бе свечаност бити 14. (26.) јануара и. г., дакле на дан српског просветитеља св. Саве. Ево како је Ђура ДаничиБ друштву „Зори* одговорио: „Поштованом председништву српског академичког друштеа „Зоре" у Бечу. Јуче бијах веома сре Бан, јер примих писмо којим ми јавља поштовано друштво „Зора“ да је одлучило прославитн тридесету годину мога књижевнога рада, а петнаесту својега опстанка. Та одлука, у којој усурујемсереБи да налазим колико за себепочасти,толикоза књгжевни напредак народпи добра знамења, устресла је и напунила и пресунида срце моје најживљом радошБу, толиковише што долази оданде гдје со књижевни рад мој започе и од младиБа какав и сам бијах кад uoчех радити. За то молим да бн поштовано друштво прнмило моју најтоплију захвалност. Ако је књвжевни рад мој донио што добра народу српском, нека ми буде слободно реБи да мејена тај рад потицала и њим управљала свагда дужност коју сам оејеБао и без престанка осјеБам према свом народу; и ако сам ту дужност до сада тако исиунио да ме поштовано друштво налази достојна иочасти, коју находим у његовој одлуцз, нека ми допусти да му честитам петнаесту годину његова опстанка жељом свега срца свога: да би бог дао да поштовани чланови „Зоре" још боле од менв испуне дужности којвих у народу чекају. Па саму светковнну колико бих желио доБи, ипак не Бу моБи, него молам да поштовано друштво буде весело као да сам и ја у њему. МолеБи Вас, господине предеједниче, да би ове моје ријечн презлабе према моме осје Бању нзвољели јавити поштованом друштву, остајем У Загребу 17. (29.) новем. 1877 с особитим поштовањем ђ. Даничић с. р. Из Баније 10. новембра (На примедбе „Вијенца" у 46. броју о историји иркве српске од Беroeuha). Загребачкибелистристични лист „Вијенац* оглашујуБу у 46. броју друго издање „Иеторије цркве српске" од проте ВеговиБа, попратио ју је с неколико погрдних речи, које Бе бити мелем за неиријатеље протине и српског народа, јер их је изрекао један меродавни белестрични лнст. Да, мудар је и паметан тај дечко, он је н научењак (само треба завирити у „Приморац" прошле године) а и јако је нервозан,особито кад му долазе утисци што на српски звоне. Њему је трн у ову српскн прота БеговиБ, каои »Обвору“имла-

денцама, те тим својим речима даје само одушке својој мржњи против Срба у Крајини, који се недаду крстити од „Обзора* и младенапа (а канда ето нн од „Вијенца"). Он у својој научености узвикује: „књнга је писана с крајном глупошБу." Врло поштено!? Њему је као и загребачким младенцима хисторвја: „маготанија, пука лаж само,* Он бајаги жалн uo том своју источну браБу, што су тако несмотрени и пребацује српским лнстовима велеБ, да би се човек од њих надао трвјезнвјем духу. Сиромах у туђем оку видн трун, а у свом не види брвна, па нек онда пребацује другима. Даље вели, да је књига проникнута Фанатизмом. Човек се мора смејати, шта он мнсли под ®aнатизмом, кад га тако радо спомиње? Ваљда то, што српски прота пише само о српској црквн и српским обичајима, живим родољубивнм духом, а то „Вијенац* наравно не може трпнти. Чудно је то, како није ништа казао против младеначки изјава и других хрватских памФлета (овај сам израз од „Вијенца" позајмио) које згољним Фанатизмом дишу. Да чудне ли мн објективности и братеке слоге!! Још нешто напомвње „Ввјенац*: „Како чујемо (незнам одкуд?) вабранила су ову књигу сва грчкоисточна конзисторија, јер их је „честити прота" и у неке конФесионалне школе мислио био прошвиндловати, те су дјеца мјесто озбиљне науке морала учити ва изуст читава поглавља протине мудрости.* Ова логика екзистнра ваљда само у Загребу у редакцији „Вијенца", јер ко годузме ову књмгу у руке, моБи Бе увидити, да ово није писано за школу него у опБе за православног Србина,те се по том нити не може рабити као школска књига. МеруЗ твм српски свет неБе марити за овака булазнења једног белетристичног листа, који би у опБе мало објективније судити морао, (ајош к тому не би му шкодило мало више свеств); него Бе похитати да баш набави ово дјелце, из кога Бе сваки научити љубитн своју српску цркву, своју српску народност. Толико за сад на онакове примедбе „Вијенца." ( а +Р) e—i у белој Цркви 11. новембра. Овдања певачка задруга држзла је јуче своју 37 беседу. За 11 година од свог постанка, ту се збрала сва овдања Србадија да потпомогну пјел, да потпомогну оно мало мезимче, које се заопстастанак свој бори своју певачку задругу. На сваком си мого видити одма с почетка неко задовељство, а уједно и неку чезњу, да се дигне једаред завеса, која је дивно н укусно под надзором свог врсног председника г. Симе Мнчина зграфена, не потраја дуго пошто се веБ и приличан број наших лепотица скупи, а беседа се веБ и започе. Но цре нег што би на поједине пијесе у распореду прешао, не може ми се на ино, а да ieдан огроман недостатак у истом не споменем,који уједно диже и усавршава сваку беседу ато је: „говор*. Веседа по мом сва Бању није само једнострана проста забава, но уједно и поучна забава, на којој се не само валцери и потпуријино и поучна пррдавања држе, у којвма се не само врлине, но и мане, ако не у другом а оно бар у нашем социјалном животу треба на тапет да нзнашају. Но неБу дуго да набрајам врлнне таквих говора, пошто би се у заносу мом за поучним говорима удалио управ од цјели мог данашњег писања. ПреБу дакде на распоред беседе. На првом месту беше: „Срнски Потпури" из Увертнре „Метузалем“ сввраи uo обичној својој вештини од овдање милитарне каиеле; на другом: „Бугарске народне несме“ од Товачовског. Ове су иоред све своје једноставне мелодије ипак сваког могли увадовољити, пошто их је задруга с великом вештином и прецизношБу отпевала; на треБем: „Луда“ од ПетеФија, декламован малобрзо, но ипак добро од Томе Еарадеда. Мдади брат показо је у свом декламовању вољу, а види се и из начина декламације и рестике, да је и дух парчета доста сватио. На четвртом месту беше, опште омиљеничетворопев: „Там гдје стоји и градиБ бјели“ одЛисинског" и ту су показали учествујуБа браБа из задруге, да су себн доста труда дали, пошто су и ову, поред свег тог што им је тенор г. Т. К. мало загушљзво водио песму, ипак с великом прецизношБу отпевали. На 5-ом: и предпосљедњем месту: Потпурн из „Montenegrine“ за виолину и гласовир од Лишнандера од оба учесниха врло добро изведен; особито морам овом приликом споменути вештину младе гsце. Покорнија, која је поред своји млади, још детињски година заиста показала овом приликом својом брзином, по свом скдадном н неусиљеном предавању на гласовиру, да Бе велика вештакиња бити. Н: последак је уз бурни усклик иублнке отпевано „хајдмо браБо“ од Хлавача, и с тим је свршен први део распореда, да се започне за други, особито женски и њежнвји пол, с твм интересантнији део. Ту да си била, поносита Темншварквњо, Арадкињо и Еикинђанко, да видзш како се уватило у коло, старои младо, мадо и ведвко, на сваком образу си мого видети неко задовољство, и понос српски, то да сте видели, ви горде сестре, морале би се застидети од саме себе и збацитн машгу гордостииодвратности наспрам (den langweiligen) кола; ту неје било луксуса у хаљинама, и локне на глави ио просто, једнострано, чисто одело, справимтипом умерености. Живнле таке Српдење!!

ИЗВОД ЗАПИСНИКА СЕДНИЦЕ ЕПАРХИЈСКОГ ШКOЛСКOГ ОДБОРА

држане у Н. Саду 3. нов. т. г. Председава Васа Пушибрк подпредседннк, извештава Ст. В. ПоповвБ реФерент. Присутни: Светозар СавковнБ, др. ЈојкиБ, Мнта (Мвџа) ПоповиБ и Глвбоњски. Бр. 1. Миннст. угарски богочасти и јавне иаставе упуБује како да се издају сведочбе учитељима од стране општина: са печатом итд. На знање и публиковаБе се општанама. Бр. 2. Минист. угар. богоч. и јавне наставе препоручује неку књигу о сујеверју написану. На зиање и публнковаБе се. Бр. 3. Високи савет школскн познва одбор, да под теретом одговорности до краја ове године пошље генералне табличне исказе о стању школа у овој епархији. Предаје сереФеренту да насвоје вреие што се вахтева иготови. Бр. 4. Внсокн савет школски преко овога одбора налаже рсФеревту, да уредно школе прегледа, стање истих извиди и пази, да лн све подручне му школске власти своје|дужности најтачннје врше. Где какав неред и неуредност примети, има то одма овом одбору а овај опет самом савету до знања ставити. Узима се на знање и уступа реФвренту. Бр. 5. Високи савет школски позива овај одбор. да да иавештај до свршетка ове године, уколико је успела ствар у погледу предлога његовнх: да се општине позову на прилагање за взашнљање стипендиста учнтељскнх на практнчне течајеве воБарства, вртарства, челарства и т. д. м ради у« становлења стручних подобннх школнца, које би материјално стање нашег народ подиБн нмале.Предаје се реФеренту да искани искаа зготовв. Бр. 6. Високи савет школскн у своме отпису наводи, како је дознао, да се у многим школама слабо а у некима ни мало не предају онн предмети, који су у §. 18. „Уредбе* изложени; да су архиве школске веБином иеподпуне, дневницн школски не воде се уредио, главннх школсквх запнсника ретко где има н од осталогпод V, „школски наредаба*бр. 86. наведеног још имање нма. 0 тог понављајуЕи своје наредбе најстрожије налаже овоме одбору, да пазн који учитељи то неБе да врше. и у таковом случаЈу иоступити с њима uo §.§. 2. 9. 15. 16. и 26. днсциплннарннх правила. Који пак учитељм несу у стању дотичне предмете предавати, имају се упутити на поново полагање испита. Има се публиковати и у смислу поменутог внсоког отписа подручним месним школскнм одборима и управитељнма под личном одговорношБу најстрожије наложнтн, да се све тачно у школама вршн м у реду држн. Бр. 7, Сгвар врбашког учнтеља 11., којн се са својом општнном поравнао, узима се на знање, н општина се позива, да плату тамошњих учитеља регулнше и што пре амо поднесе. Бр. 8. У спору шовске општнне са њеним учитељем решено је, озбнљно опоменутм м општнну и учнтеља; општину за то, што је самовласно обуставила шмљање деце у школу м што потребна учмла и намештај школскн не набави, аучмтеља, да се у будуБе клонн својнх учињеннх погрешака. Трошкове обе странке имају подједнако сносити. Бр. 9. Новосадском учнтељу ЈБ. М. натужбудотнчног месног школског одбора ради непослушности у званичном послу према својвм претпостављеннм властима, ивдаје се укор, и ииа му дотични шк. од одредити цркву у коју Бе на богослужење иБн. Бр. 10. Кулски бившн учутељ РакиБ прнмио је внше новаца пре но што је напустно учитељство и школу и учинио је са својом општнном поравнања које би овај одбер одобрнтн имао. Писати општнни да се подробннје изјасни, колико је више РаквБ примио и колнка je награда дана ономе, кога је замено. Бр. 11. Из ђуррева тужује поново неки гра)анин тамошњег учитеља Б, Уступа се реФеренту да приинком истраге предузме н ту тужбу. Бр. 12. Новосацки учит. збор молп, да се на« редба њновог месног шк. одбора обустави и за неумесну прогласи, по којој бионнималн четвртком надокнаднти оно што се празником иди како друкчвје нздангуби. Пошто јо месни шк. одбор са сввм упутно н умесно по „наредби високог шк. савета" поступио, то се збор упуБује на ред, да се има по изданим му наредбама строго владатн иначе има одбор поступати по днсциплннарннм правилима. Како се пак из жалбе управитеља школа но« восадски видн, да је поменути збор претресајуБи „наредбе* високог савета школског устајао против овнх и негирао легалност њима и претпостављеним властима, то се управа познва, да у будуБо томе на пут стане. Бр. 13. Фелдварскн и петровоселски шк. одбор шаље исказе школске за текуБу годнну. Уступају се реФвренту. НОВИ САД 22. нов. Хрватски посланицн као што „Драва* јавља хоБе да причегају на сабору расправу на интерпелацнју о утедовлењу крајине, ua ако би интерпелација безуспешна била, онда Бе корпоративно вступмтн из сабора. Ако се та вест обистини првмвчава „Пештн Напдо* онда Бе и имати своје „Чехе.“ Хрватски посланици, тако вели тај маsарскилист даље, седе у сабору угарском на темељу угарскохрватске нагоде, на темељу закона једног, па ако