Застава

ЗАСТАВА

У HOBOM САДУ 27. децембра.

По свима знацима изгледа, да еу преговору између лондонеког и петроградског кабинета у поеледње време узели помирљивији вид. Ауетро-угарски, нарочито мађарски листови, трудили су се, колико им je више могуке било, да семе раздора између Енглееке и Русије посеју. То еу они чинили, не зато, што су се уздали, да he тим путем доћи до општег рата, који би могао Русију задржати у победама на Турском, него за то, што су се надали, да he усљед енглеско-руске размирице пораетити цена Аустро-Угарске и њесину неутралност у очима РусиЈе, те he ова морати од Аустро-Угареке по Behy цену искупљивати неутралност. Но трудба тих аустро-мађарских туркољуба неурођава плодом. Енглески мини стар један неустручава ее, јавно исповедити, да данас мало имаде људи, који се кримског рата са задовољством cehajy, а да никога у Енглеској нема, који би тако глуп био, да жели обнову кримског рата. Кад се тако говори са званичне стране, кад се даље на ум узму русоФилске демонстрације енглеског народа, усамљеност БиконсФилдова, онда су сви изгледи да је Енглеска на том путу, да се мирним начином са Русијом изравна. Цео славенски свет може се радовати таком обрту и желити, да збиља дође између Енглеске и Русије до пријатељска □оравнања. Познато слободоумље енглеског народа, које данас бурно стражари, ослонац је, да до поравнања доћи може. Тај слободоумни дух показао се изавреме талијанског уједињавања и повољно је дејствовао на образовање уједињене Италије. Тај дух неће противан бити ни ослобођењу и ујединењу балканских Славена, ако Русвја буде штедила Енглеску на оној тачци, где су у истини енглески интереси у питању. Та тачка пак далеко је од славенских земаља, и ми heMO имати прилике, да се јошу посебном чланку обратимо на њу и именито, д* говоримо о питању Дарданела. За сад толико велимо, да енглески интереси неукрштавају се с интересима источних хришћана, нарочито пак балканских Славена. По томе је желити, да се те двесветске силе пријатељски изравнају у питањма њихова велесилна одношаја, да неби у противном случају еманципација источних Славена оштекена била. Што ее боље буде Енглеска с Руеијом сложила, то he више морати АустроУгарска попуштати у питању Босне и образовању велике српске државе на балканском полуотоку. Добро је, што је Енглеска подЈзела, да прва на чисто изведе свој одношај, дотле, док је још питање Босне отворено. Лорд Биконсфилд имаhe ту по свој прилици заслуге и за Српство и ако је извесно, да он на то није смерао са својим најновије покушаним посредовањем. _____

Са бојног поља.

Руек* је војска под Гурковом божићовала у СофиЈи, некадањој бугарској престовици. Интересантно је споменути, да јеуправо 500 година, од како је СоФија пала у турске руке.То је било 1378 године. Велики кнез Никола јављајући Ц*ру руском з* тај нови добитак, вели, д* је с руске стране с*мо 24 погинуло, Из тога сљедуЈе,

да су Турци напустили СоФију и повукли се рад концетрисања свога. Практичан резултат тај збио се усљед вештачког преласка Гурковљевог преко етропољског Балкана. Гурхо је поново стеко славе себи тим преласком Кад је оно 1829 год, прешао ђенерал Дибићпреко шумовитих балканских гора Марице, онда се цео свет задивио том вој ничком делу и прозвао га „Забалкански“. Од тада се истина почело да увиђа, како Балкан није непрелазан, јер је гора тек средње величине, и како имаде више прелазака, но што се до сада у опшге држало. Kpaj свега тога, најновији прелаз ђенерала Гурка остаје у сваком погледо знаменит. Тешкоће многе имао је Гурку том приликом да савлада, Друм један, којим се може за једном већом оперативном војском отправити трен, топови, тајин и здравствене спреме, таки један друм води од Свиштова преко Плевне и Орханије прелазећ’ етропољски Балкан у ОоФију. Наши he се читаоци сећати, да је дуж тога друма прикупљала се Мехмедова војска у октобру и новембру, којој је задатак био, да Османа у Плевни спасе. Место тога, њих су гардијски гренадири потражили у сред опкопа њихових код Ораније. Од то доба морала се турска војска та непрестано мало по мало спуштати циз Балкан, наслањајући се на СоФију. Ал осим тога од Плевне и Ловче води још један пут преко Селва н Тетевена у соФијску долину, а то је онај преко Златице и Челопца. Да затвори тај пут стајало је једно оделење турске војске опкопано код Миркова, дочим је главна војска турска измеђ Горњег-Камирлија и Арапконака чувала друм између Орханије и СоФије. То су до скора биле позиције турске војске, Те је ђенерал Гурко својим преласком западно од тих позиција преко завејаних брдских стаза, обишао и појавио се турској војсци иза леђа, Турци се томе колачу нису надали. Мислило се, да је управ немогуће преко тих побочних стаза npehn Балкан са великом војском и нужном топовском опремом. Али је Гурко то учинио савладав све тешкоће. Што се иначе прелази за један дан, ту је требало тој руској војсци осам дана, док је прокрчила себи пута кроз снег и шуму. По други пут у овоме рату прешао je Гурко ненаданим путем преко Балкана. Овога пута славније је то дело, јер је изведено посред најљуће зиме, када су тешкоће много eahe. Тој војсци послужила је Србија и српска војска као ослонац и једна линија, на коју се у случају нужде могло рачунати. Прелазак овај и заузеће СоФИЈе уједно показује, колико су Руси одлучни, да Турцима недаду одахнути и да рат са беспркмерном енержијом продуже без обзира на климатичне прилике. * * * 0 зимљој сезони у Шипка-кланцу пишу „Иол. Еор.“ ово: „Вести, што стижу вз Шипке кланца од друге половине декембра, јављају о тешким мукама и невољама војске, што чува балкански кланац. Вејавица је тамо тако ужасно беснила, да се није смеда жииа душа задржати на отвореном ваздуху. Иредстраже морале су се на обе стране натраг повуИи и довести под кров. Кућице, у које сустраже смештене, биле су из јаких дирека и брвана саграрене, али је сидовити холуј и њвх разнео; а војници су једва живи остали. Кроз читава два дана није се могао због вејавице разликовати човек на педесет корака. Тврде бараке у рускоме стану тресоше се из темеља, прекинут је био саобрађај са Габровом и готово са целим светом усред разузданих елемената а на висини од више хиљада стопа. Официри, који су проводили зиму у Сибирији и северној Русији, не сећају се тако ужасног зимског призора. Па ни ватром се није могао човек огрејати, јер је ветар продувао дуварове и терао дим у бараке, тако, да се човек није могао ии мало згрејати. Велики вихори витдали су се долином, што сачињава шипчански кланац. Кон>и, волови и остала марва спасоше се по свом нагону, отишав у

стан, где су се често с људима заједно под једним кровом налазнли. Па још су сретнибилиони, који су се могли животиаским исдарељем мало загрејати. Иоред тога је још непрестано обузимао војнике страх и немир, да Турци не употребеприлику, ua да на н>их нападну, по што се на јужном обронку лако могао учинити изненадни напад. Кад је холуј највеђма беснио, пуцале су uo каткад турске батерије на руске подожаје, наравно само онако на сумце. Но по гдекоја је бомба нпак погодила, али се на срећу само једна распрсла и побила некодико животиња. Носле три дана се најпосде време разведри и засја сунце, ма да је била јака студен. Одмах похиташе сви из снегом затрпаних барака, те се пожурише да отворе саобраћај и да оправе линије за предстраже. Из предузетог рекогносковања дознало се, да су н Турцн повукли својепредстраже.Уједноје наsено и неколико емрзнутих турских стражараЈу њиховим опкопима. Руска предстража намештена је на веома згодном месту. На обронку брега на име нагомилао се снег тако, да се направио грдан насии; и ту у том заклону, сместила се предстража руска. Турца су употребили лепо време, те су пуцали на руске положаје, али нису постнгли никаква успеха. Сутра дан се приметила нека ванредна журба у турском стану; бугарсхи пастири јавише носле, да је великн део турске војске отишао из Шипке према западу. и Прекобалкански рат. (Из „Нат. Цајтунга.“) I. Све више као да нема ивгледа на скори мир, Порта хоће по што по то да продужи рат, и по свима војним мерама, што се мредузимљу у потоње време, може се извести, да порта хоће да прикуни још сву снагу за последљи рат, те да се не да пре наморати на мвр, докле не изгуби Једрене и докле се руска војска не унути на Стамбол. Остављамо стручним политичарима некониразлажу је ла овај ночетак паметан, а наш је задатак само да осветлимо воЈне одношаЈе рата, и гледаћемо да јасно разложимо могућности најближах оверација, како би се увидило, да ли настављени отнор, барем с војничке стране, има оиравданога смисла. Истина ми смо већ једном напоменули ове могућности, али за ове последље недеље дана основа операциЈа тако се помакнула, да може ласно узетн друкчнји облик, него што се до сад очекивало. 'Гурска војна унрава пореметила је оперативну основу. Она je све трупе што су стајале на расположају које су заиста изучене и кадре за оперирање, а што су јој заостале после тешких губитака на оба бојна поља, почела концентрисати да ли код Филипоноља или кодЈедрева, још се тачно не зна да свакојако изазове у долини реке Марице коначну пресуду бога ратнога. Кад се већ једном хоће да настави рат, онда се таква одлука може обележати само као врло умесна и на време учињена. По нашем мишљењу, ратни савет цариградски сад већ не може веровати да је бугарски четвороугоник, односнона југозапад изнесени средњи Фронт Рушчук-Шумла-Варна, без вредности за посредну одбрану Једрена односно Париграда, ако у њему нема знатне војске, ако барем 100.000 људи, изузимљући градске посаде, не стоји у њему, докле се тим друга још јача војска може извести пред продирање upoтивниково преко Балкана. Претпоставивши, да fie руска војска почети своЈе операције на десној обали Дунава са снагом од 300.000 људи, дакле са снагом, која се приблвжно тек сад постигла, ми смо још у иролеће и у лето ове године изрекли овако нсто мишљење о невредностн тврЈавског четвороугоника, казали смо да ће али претпостављајући увек 300.000 људи главна сила руске војске, оперирајући на Трново-Казанлик-Једрене, бити довољна, да сваку турску оперативну војску извуче вз тврравског четвороугоника и привуче је к Једрену, и да ће се ласно Рушчук, Шумла и Варна апсорбирати масом оне војске, која буде цернирала ове градове. У досадањемтоку рата турскавојска, којасе ослањаше на линију Рушчук-Шумла, имала је већу привлачну снагу, него што је према њој размештена руска војска; дакле турска је војска оперативно била дирижирајућа. Узрок томе беше у основним погрешкама, што их починише Руси у почетку рата. Сад, по што је прошдо 'пет месеци, што је требало да се употреби напоправку ових оперативнвх и бројних погрешака, тежишна снага целе руске војске, која може сад оперирати

кједној цељи, к Једрену, одмах се јавља у оној делашности, коју смо јој одавна приписивади. По цељима, што су их оба протнвника могла поставитисеби уовом другом делу рата, моћи fie се видити и сад отпочете операције, и даље извођење истих. Ми ћемо се пре свега постарати да те цељи обележимо. Турска војна управа морала је увидитн, да је њен противник одлучно ратовати до својих посдедљих стратегијских конзеквенција, дакле напослетку ући у Цариград са својом војском. Пут у Цариград свакојако мора ићи преко Једрена, тетакоирва стратегијска цељ турска мора бнти да се одржиоватачка. Али еграничити се на непосредну обрану Једрена, била бн голема погрешка, и сад се пре свега гледа да се изаберу предље тачке, које би кад се одржебидекорисне за посредну обрану Једрена. Од оног дана кад Руси буду церниралк Рушчук и Шумлу, кад дакле буде осигурано лево крило њихове источне оперативне линије, Једрену ће претити опасност с две стране, са севера и са запада; јер је заиста без сваке сумње, да Турцн ннсу кадри одржати западне балканске кданце против пуног развоја снаге Гуркове, а још мање се може држати дуго кданац Шипка, кад Руси повлачељем Турака из Осман-Пазара и Казанлнка добију слободу или буду приморани, да продру кроз кданце источно од Шипке. Befia или мања вештина, с којом сеТурци повлаче из Разграда, Ески-Џуме, Осман-Пазара иНовосела. Новосело је 30 километара нсточно од Беброве на друму пошав у Казанлик а и снага коју дају своме досадањеи левом крилу што ихје заштићавало у повлачењу, може нам још послужити као регулатор времена, за које дрети на југ. Но ласно може бити, да неће требати ни овај регулатор, него ће се одмах напустити позиција код кланца Шнпке. Познавајући чврстнну и упорност турског војног карактера, можемо рећи, да није баш немогуће, да ће се одељеље шипчанско још у једну борбу упустнти; али ипак треба на уму имати, да сад пречи назори од турске стране толико увиђају вредност сваког батаљона и сваког топа, да ће се избегавати свако излишно жртвовање на мање споредне цељи. По нашем мишљењу турским операцијама мора бити ово прва цељ, да концентришу једну војску на позицијама даље северно пред Једреном; друга цељ, да концентрвшу другукаквувојску на западној позицији. А кад се све операратнвне трупе упуте на обе ове тачке, онда fie бнти време да се у самом Једрену концентрише треБа, резервна војска. Северне предње позиције биле би у линијн Јамболи-Јенизагра-Ескизагра, а при размештању војна нстима давало би се внше важности центруму и левом крнлу него крилу десном. Стратегијскн разлози, због којих смо увели ову линију као понајудеснију, ово су: Не може се претпоставити, да fie се руско наступање к Једрену предузетн далеко на истоку, дакле кланачким путем Осман-Пазар-Казанлик-Јамболи, ма да се за тим на левој обали доње Тувџе (пошав од јамболског прегиба) даље на југ крене. На против треба претпоставити, да fie у погледу кооперације руске источне и нападне војске, која се само може вршити удолини реке Марице, бити источна војска приморана да остане западно од Јамбола. Дакле, tao што се у напред могдо предвидити, довољно је да се десно крило спустн у ону просторију у тунцанском прегибу, које fie тамо и иначе имати одличну тактику позицију на висовима што сепружају до самог прегиба, те потпуно доминирају над висовима спољашљег земљишта и са своје западне северне и источне стране јако сметају приступу. На 40 километара западно од Јамблода лежи Јенизагра скопчана с Јамболом жељезницом, а опет за 30 километара југо-западно од Јеннзагре стоји Ескизагра као позиција левога крила. Сви путови не обзирући се на њихову више или мање удесност што их може руска источна војска узети западно од оног обележеног пута, воде или у турску позицију или уједанрејон над којим домннира лево крило турског положаја. Кад погледамо кланачке путове пошав од истока до запада, видићемо, да се пут од Беброве кроз Демиркапију у Сливно и одатде даље грана к Јамболу и Јенизагри; споредни западни кланац Супанци-Мезарв води правце у Јенизагру. Иут од Јелене иреко кланца Тврдишле и познати спореднн кланац на западној страни код Хајинкеја воде право у средвну измер турског центрума и левога крила. Кланац Топуришка Пољана, што иде од

ТЕЛЕГРАМ -ЗАСТАВП,Беч 25. дец. Инглеска попушта; агитадија у народу за неутралност све већа; Јиконсфилд изолован; листови су много блажији према Русији. Турски парламенат усвојио адресу, у којој се изриче влади неповерење, забуна све већа; свеза са Софијом прекинута. ђенерал Ламармора умр о. Беч 25. дец. Велики кнез Николај јавља цару 22. дец.: узела наша војска Софију; изгубилисмо 24 војника.

„9АСТАВА" жвлави редовно: средом. петкои, недељом, на целои т*. баау, а уторанком на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за А у стр о - У га р е ку : ga цеду годину 14 ® ga но године • •,.,.. 7 „ а а четврт године 3 » 50 н аа јвдаи м«свц 1 , 20 н. 3 а Ср6 и ју: (у сре Зру.) В а годину 35 дин. на пола годинв 17% дин. аа четврт годинв 9 динара.

БРОЈ 199. У НОВОМЕ СДДУ, У СРЕДУ 28. ДЕКЕМБРД 1877. (9. ЈДНУАРД 1878.) ГОДИНД XII.

ОГДАСИ ве по 6 ионч. од свако врств оваких ситпих одова, а ва жиг се плаБа по 30 новч. сваки пут, ДОПИСИ шаљу се уредништву, а пред. плата и огласи адиинистрацији »ЗАСТАВК" у Нови Сад, у дуиавској улици. РУКОПИСИ не врађају се натраг. Поједини бројеви листа у месту могу ое добити по 10 новчиђа у књижари браВе М ПоповиБа.