Застава

Травне па на Маглиш, води правце на левокрило и сваки покрет даље на југ преко Казанлика дакле од кланца Шипке, још би стајао под домашајем овога крида. Овај горе изложени доста јасан стратегијски значај поменутог положаја потпомаже се јоши унутарњом тактичком вредношЕу његовом. У средн>ем размаку од 10 километара стоји северно испред базнса целе повиције река Тунца, и десном обалом њеном пружа се непрекидно ланац источне планине Караџа-дага. Сама Тунџа и овај планински ланац згодни су за обрану предњих трупа, а равница јужно од иоменутог ланца удесна је да се развије цела војска за битку у отвореном пољу. Путови и земљиште на оперативном базису овог положаја тако су удесни, да се за три дана могу ласно помицати трупе с једног до другог крила; лево крило може добити од центрума за дан потпору. Вредност железнице од десног криладоцентрума због краткоВе мала је, али далеко веЕу вредност има даља желееничка пруга до Једрена, одакле се може довлачити потпора иравце на десно крило. Линије за повлачење, које полазе из сва три дела позиција концентрисано у Једрене, а нарочито линије од центрума и десног крила, тако су згодне, да сви стратегијски и тактички услови преноручују ову позицију. Оснм тога ова позиција условљава још и повољан стратегијски одношаЈ према западној позицији, што ћемо у другом чланку разложити. Турци би још могли на западној страни изабратн иоложај, јер језгро војске, која је одреsена за посаду таког полажаја, још стеји на западном Валкану према војсци Гурковој.

Д о п и с и.

Митровица 22. дек. 1877. У супрот толијих дипломатско-лекарских операција, пештанских конзилијума, нријатељских савета и грозних булетина о сроској будубности одоше наша прекосавс«а браћа у најљућем времену, да побусе гробове своје славно умрвше браће, да их сузама натопе и лаворовим венцем оките, да веЕ једном угдедају сунце слободе и јединства, које вм је тако дуго сакривено било, да растерају ту тмину и заспу ждрела бесних вулкана, што са својим уништавајућим иродуктнма најлепше пределе ооустошише, најплеменитиЈе и најбмстрије народе живе сахранише, — одлетише, да припомогну најздравије удо: балкански полуоток сајединити санемарним трупом, са просвећеном, слобидумном и необичиом Европом. Тај свети ход у „обеБане" земље спојен je са највећим жртвама, игра се са толиким људским главама и залаже благостање и обстанак народни за слободу, право, једнакост и просвету. Куда год та спасоносна војска прере, дижу се споменица од јуначких глава, што мртвих, што усљед љуте ране земљи оборевих. Имена првих спомињаће народ и његова хисторија вечито, а и дела потоњих осим тога зову нас јсш на што бржу приномоћ, на видање рава и утјеху боланих. Ако прем се непрестано прилози купе и већ неко попуштање и хладнокрвност кроз родољубива срдца провирује, треба нам се сетити, да ће доћи и томе крај, па би нам онда жао било, што пропустисмо жсљне часове, а да не бисмо „на муци јунаци“ и у невољи прави пријатеља. Што се ове варошице тиче, та је, несме се рећи доста, већ прилично општој стваридовринела, а мислим, да покрај лепе ових дана у Црну Гору послане јабуке неће то родно стабло осушити се, већ fie плодом својим блажнти муке оних јунака, што на самртном простирачу још за осветом вапију све дотле, док их у бојноме реду или на огњишту не видимо или пак хладноме гробу не испратимо. Ваљда fie се и месни женски одбор око тога посла својски заузети, а и цењено свесрдно му на сусрет похитати, како би се н од сад Мнтровица спомињала као права српска узданица. На дело сестре, купите разне прилоге за српcte рањенике! Батијница 22. септ. (Лист „Просвета" — учитељи). Нвје радост што ме нагна, да из мог невичног пера пустим неколико речи у мили ми српски свет. Познато је српском свету а нарочито браћи учитељима, да смо дочекали и то време, у комсе са којег му драго гледишта, више брине за школе. Тако се један врли човек, те покрену дист „Просвету*; неби ли истим потребе учитељства на свет износио — и што је најнужније корисне науке разширивао. — Заиста тај је лист имао ту намеру — тог је човека то тежња била! Први број истог листа само је изишао, а треба да су досад више бројева света угледала, те с тог држим, да су га браћа учитељи сасвим маћински дочекали. — Заиста ако нитко други, а оно бар учитељи, требају да овековече живот нстог листа, те будуЕи јошт нису, одсад поврве с претплатом. Заиста мора сваки одобрити, даје огроман ударац за издаватеља, кад му и другм његов покушај без.

плодан остане; а сваки учитељ, којн истог, маиздаље познаје, мора сажалитн н рећи: Племенити човече, остави се сваког рада, односећег ce на учитељство j’ep j’e садање учитељство обузео необичансан, koj’h мујеснажно веŁе претиснуо и неда да се пробуди, да угледа свог правог пријатеља! Други сретни народи имају сијасет овакових листова, цеие подузимачо исти, милијонима се претплаћују а ми на жалост немамо одзива нн на један ил више два такова листа. Aso може који брат ово опорећи, онда сам као човек погрешио, а ако не, онда неостаје друго но да смо кукавице, тим више, што је цена листу тако ниска, да бига и сваки приправник набавити могао. НОВИ САД 27, (В грошки управни одбор сувишан), Интересантно је забележити из „Нестер Лојда", какојекарактерисано Тисино чедо „варошки управнн одбор." Ових дана држао је у Нешти „варошкн управни одбор“ (Verwaltungs-Auschuss) своју седницу, у којој је, измеsу осталога, важао ово: Члан истога одбора Навле Кираљи новеде реч о томе, да ли постојећи управни вар. одбор, али само пештански, што вреди или не, наводећи како се тај одбор (па наравно и сви остали подобнц одбори у земљи) састоЈи из разних елемената, који истина савесно врше своју дјжност, долазе у све редовне и ванредне седнице, у коЈима стручни реФеренти поднашају своје извештаје, како се издају инштрукције, изашиљу пододбори где је нјжно, али у целоме инак се ништа не уради, jepje снага појединих чиновника без невоље и несносним начином расцепкана, те не могу да је уиотребе на праву администрацвју. Како је одбор у најважнијим стварима без снаге, то с тога не може ни на којем иољу управе да развија корисиу радиност, дакле наводећн све то, долази до тогазакључка, да је варошки управни одбор иецелисходан и сувишан. Тако сами они кажу о своме одбору; а кад се тако говори о одбору главне вароши, да како ли је по осталој Угарској!? Хуманитарна задруга „Grillparzer-Verein“ у Бечу, наименовала је у седници својој од 30. децембра 1877. п. н. вредног и ваљаног старину нашег г. ЈосиФа Мачванског, граранина вароши Новога Сада и витгза реда Фрање ЈосиФа, због његових заслуга за општи Оољитак, једногласно за свога ночаснога чдана. Због данашњег св. Сгевана излази овај 6poj нашег листа на no табата.

Н овије

Из Београда јављају једном бечком лнсту, да fie на основу вривременог изборног реданародиз Старе Србије бирати посланике засрпс&у с&упштину, која Бе се у Крушевцу држати. Каже се ито, да fie иста скунштина изреЕи присајединење Старе Србије са кнежевином Србијом. Из Београда јављају, да је АлимпиЕ захтевао ноткрепљења на Дрини и да су му иста од јаворског кора додељена. Из Алексинца јављају, да је командант у Нишу позван на предају изјавио, да Бе предати Ииш, ако му te даде слободан одлазак у СоФвју. Срби непримише тај услов. (Готово, да би се сад могли пустити Турци у Софију, кад је ова у руским рукама. у.) Из Богота јављају званично, да је оделење под sенералом Велјамином имало жестоког сукобас Турцн код Бугарова, у правцу према Софији. Са три стране je од Турака било онкољено,ал ихчестити Јунаци сузбише и у бегство одагнаше, noшто сставише преко 1000 мртвих. Руски губитак на 200 мртвих и рањених. Тај је су&об избогтог вредно споменути, што се Велјаминов сам одбранио, нетражећ помоВи, те је могла главна војска руска без заустављања наставити своје операције против СоФИЈе. 0 оделењу Дандевиљевом, које је морало Шандорник обићи преко Баби-горе, јавља се, како се имало да бори против ужасне вејавице и зиме. Четир топа су завејана била и тек су их трећи дан Бугари под назором лекара Цареградског ископали. Крај свег тог оделење се исто јуначки држало. Из Богота јављаЈ'у званично, да је рускигубитак ири преласку балканском био мањи. но што се у нрви мах јавило. Губитак турски био је на-

прбтив веома тешки. Сва камарчка пољана беше лешинама покривена; у Тишковцу и Арап-Конаку нашло се мноштво болесних н рањенвх; меŁ рањеним Турцима налази се један Енглез; мноштво турских бегунаца хватају се. До 21. дец. ухваћено их 600. Оделење царевићево имало омаљнх сукоба код Гагове, Соленика и Консталце. Седо Сланица спаљено. Дунавом иде непрестаноЈ’аклед. Из Београда се јавља, да је настављепо бомбардање Ниша.

И 3 Ј А В А. Прашка „Политика", а по њој и „Застава“ донеле су вест, да је у једној од новосадскик штампарија штампана прокламација Петра Карађорђевића. Да не Ои можда сумња пала и на потписане две штампарије, тоове налаиеианужно изјавити, да са реч.еном прокдамацијом не само никакве свезе немају, пего исту још нигде ни видили нису. Уопште сматрдју обе потписане штампарцје, варочито пак у данашњим, по Српство и тешким и светим данима, такво дело, па ма од кога било, ва поддо и издајничко. У Новоме Саду на бадњи дан 1877. УПР А В А срп. нар. задр. штампарије. ’ Штампарија А. Пајевића. СРПСКА КЊИЖАРА БРАћЕ М. ПОПОВИћА у Новом Саду. У нашем издању изашла је сад баш највећа, највернија и најукусније изра-Iјена велипа ФотограФска слика Др. СВЕТОЗАРА МИЛЕТМћА. ВелиЕа слика ова израрена је са 50 центим. високом а 40 центим. широком фином картону, врло згодна у данашњим нриликама, за украс српских кућа. Цена је овој слици 1 Фор. 40 новч. У изради су и до који дан изилазе исто толике слике кнеза Мнлана и кнеза Ннколе. Књижара браће М. Поповића у Huhvsie Саду. В е ш т и н а. У наклади Таборског и ћарша у БудаНеш т и, изипаао је мов комад: „Нагош kedvett nepdal.“ (1. Вајо varos szep helyen van . , , 2. Kelmed stm jott hat okorral e vilšgra . . . 3, Ossrel szall a golya madar keletre . . , за певање уз нрагњу гдасовиракомпоновао Александар Хубер. Цена је 60 нов. а. вр.

АЋЛЈ&ГГААШ „dAClAbll*. 11рИ ЗакЉуЧ.у 4HvTa lipHCUti.lß. БУДММ IАВШТА 27 дек. (Иредмн у 4 сах. uu цидне.) Данас отночета МмлегмПева парница. Исцитанн: Цанковић, који ociaje нри своме исказу и стеван JLAoновић. Дрочитани искази ВрањешевиПа, АксентиЈевића и Тимарневића, који обарају нотвору Ранковићеву. Овај Јбуњен. Милетићева обрана мирна, довтојанствена. БУДММ-ИЕШТА 27. декембра. (Предан у 6 еах. 40 м. rio нодне.) Милетић Н6годовањем одбацује I'анковићеве злоаамерне измишљотине. Сведоци Стеван Поповић и тона ђорђевић очигледно Санковића утерују у лаж. Последњи наиомиње ганковипеву наздравицу на проиаст Марара у београдскоЈ касини. Ошнти вмеј. Слушаоци симнатишу, увиђајући Милетићеву невиност. Иресуда излази око недеље. ______

ТРГОВИИА И OBPTHOCT. БЕЧ 23. девембра. Педељни извепиај са марвене пијаце Сан Маркса у Бечу од Кеглића ! и Деметровића. Понедељак 19. декембра пијаца за рогату марву. На данашњу пиј.цу дотераио беше свега 2747 комада говедаито iio расама Iо4б вомвда мађарски, 678 ком. галицијанске 498 немачке расе и 29 ком. бивола; па почимјесваки комитент због празника себе са пслреоним још прошле недеље снабдео, то је данашња вмјаца врло хрђава била и цене су са 2—3 ф. по метарској центи опаде. За маŁареке шталске волове плаћало се 55—59 «. гадицијанске 54—58 «. немачке 52—58 «. а за волове са паше 45—49 ». по метарској центи без порезе. Понедељак 19. декембра пијаца за свиње. због сутрашњег празника држака je ова пијаца данас и било је дотерано 964 ком. лаки пољски свиња, 1151 ком. средњи и 1006 комада тсшкв. свиња свеги дакле 3121 ком. И ова пијаца врло је слабо текла и једва се одржале цене од прошде иедеље. За лаке свиње плаћало се 33—39 н. за средње 40—44 н. а за тешке свиње, 45—46 и по н. по кидограму на живу меру. Остало је много непродато. Четвртак 22. декембра пвјаца за ситну стоку. На овој пијаци беше свега 1855 колада телади, Z928 комада живи и 701 комод завлани свиња, 245 комада оваца и 386 комада јагањаца. И ова пијаца ишла је споро, но ипак дадо се је продати по цени од прошле ведеље. За тедад плаћало се 50—60 н. за овце 38—45 м. за заклаве свиње 42—54 н. по видограму, јаганци 6—12 «. по пару а живи свињо продати су у великом броју uc цену од понедељника.

у недељу 8. (20.) јапуара 1878. год. и то у дистриктској дворани биће: ИГРАНКА, ШТО је приреsује „Српска ст. бечејска читаоница« у корист свога Фонда. Поштовано грађанство из места и околине позива се најуљудније, да изволи на забаву доћи. улазница стаје од особе 1 Фор. Почетак у пола 8 часова. У Старом Бечеју 25. дек. 1877. V Д D U Ł• ______ ■■■■■■————и Панчевачка трговачка младеж прирећује у корист Фонда ове године у живот ступајуће собствеие болнице, у суботу 14. јануара 1878. у дворани „код трубача« трговачки бал СА ТОМБОЛОМ на коју најучтивије позива одбор. Улазнице по 1 ф. од особе могу се добити у трговинама гг. Петра Краачевића сина. Х.Вајсаи друга, Гиге Вериге, X. Енглера, М. П. Ранисављевића, Ђ. Ј. Николајевића, Св. Тодоровића и у књижари браће Јовановића. Почетак у 8 сати. Добровољни прилози у новцу, као и за томболу примају се са захвалношћу, који fie се усвојв време обнародовати. ОДГОВОРИ УРЕДВИШТВА. Г. Б, П. у Дрнишу. Чданак из „Мовимента“ врло је одоцњен, те га за то не можемо саопштити. За „взјаву" одборску не зн:мо нишга, или је нисмо добили или нам се изгубила. Курсбечке берзе 27, дец. (8. јан.) 9% металнци «3.40 54, народног зајма «6 95 Дркавни зајам од 1860 г. 113 20 Акццје банчин« 800,Оребро _ Ј03.75 ф жр. дужатж 5.62 Чвполеондори 952 Немачже марже 58 80 ’ ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. На темељу закључка конзисторвјалног од 18. (30.) нов. 1877. бр. 288—225. овим се на упражњено парохцјско место у Ст. Паланки стечај расписује. Молитељи имају своје инструиране молбенице најдаље до 1. «ебруара 1878. овамо доднети. У Н. Саду 22. декембра 1877. 1-3 КОВЗИСТОРИЈА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ. ИА 31ШБЕ. Васа НоваковиВ оФицијал у миру и порез. обћ. оврховодитељ у Иригу, јавља свима првјатељвма и познаницима својим, да о новој години, као имендану свом, никакве честитке не прима с тога немилог разлога. што је своју милу и никад ве заборагљену Еерку Данпцу Новаковић, рорену у Н. Саду sa навек изгубио, предавјуматери земљи дана 27. априла 1877. у Панчеву, у 16-oj години млараног века њеног. О Б Ј А В А. Овоместна црквено-школска општина намарава ливаду своју тако звану »oкањ“ састојеЕу се из 248 кат. ланаца и 1300 кв. хв. рачунајуВи сваки лакац по 1600 кв. хв. као пашњак или сенокос путем јавне лицитације на три године и то почевши од мученида т. ј. 9. марта 1878. па до враја децембра 1880. год. incl. вод закуп издати. Натицатељи нека се взволе најдаље до 15. (27). јануара 1878 год. у црквено-шкоској писарници наћи, где Бе се лвцитација тога дана држати. У Меленци 19 декем. 1878. БОЖИДАР МИЛОШЕВИћ. перовођа.

позив 1 на VII. редовну главну скупштину | l СРИМ.т№ lIITEIHOIIIIIIL $ Овим се лозивају господа деоничари „Сремско-карловачке | О штедионице“ на главну скупштину, која Ue се 28. (16.) Фебруара ( 0 1878. год. у 9. сати из јутра у дворани варошкој држати. } На ову цељ има сваки деоничар у смислу устава §. 87. сво- I Нј ју деоницу код штедионице до 28. (16.) јануара т. г. на призна- | д ницу предати. k ПРЕДМЕТИ ГЛАВНЕ СКУПШТИНЕ ОВИ СУ: | ц 1. Избор председника. 3 2. Извештај и претресање рада у опште и предлог због ис- | плаћи.вања делимака. 3. Избор чланова у велики одбор. i д 4. Избор комисије од три члана за испитање рачуна, и 5. Донашиње закључака који целу задругу вежу. У Карловнди 28. (16.) децембра 1877. | Председник ( Р II ( Т II h с, р. i 1 Ј

Одроворжж УРИДЖЖЖ ДР. Мжлд, БоРђВД™

ИздАВАЛАЦ » 84 * РШ 8А СРП. JUP ШТАЖаАРИЈУ.*

СрПСЖА ЖАРОДЖА BАДРУЖЖА ШТАМПАРИЈА.